Руши се тај пусти град: све су куће затворене и већ нико у њих не улази. По улицама је вика, јер нестаде вина, отиде свако весеље, радост отиде из земље! Пустош сама остаде у граду, и већ труну врата разваљена“ (Исаија 24:7-12).

Неће бити срећних гласова у опустелим рушевинама Јерусалима, чија ’врата труну разваљена‘ и чије су куће „затворене“ тако да нико у њих не улази. Каква тмурна будућност за становнике земље која је у суштини толико плодна!