Јехова — наша снага
„Јах Јехова је моја снага и моја моћ“ (Исаија 12:2, НС).
1. а) Зашто су Јеховини сведоци другачији? б) Шта је Јехова према Исаији 12:2 учинио за његов народ?
ДА ЛИ посећујеш састанке у краљевској дворани Јеховиних сведока? Тамо срећеш људе који су сасвим другачији од осталих људи. Ко су ти људи, и зашто су они другачији? Ми смо Божји народ, и пошто носимо највеличанственије име свих имена – име славног Створитеља свих дивних дела универзума, ми смо другачији. Његово име почива на нама. У његово име се радо састајемо, како би уживали одабрану духовну храну коју нам он пружа „у право време“ кроз његову организацију (Лука 12:42, НС). Као Јеховини сведоци захвалног срца славимо то јединствено име с речима из Исаије 12. поглавља, 2. ставка, где чимато: „Гле, Бог је спасење моје. Уздаћу се и нећу се плашити; јер је Јах Јехова моја снага и моја моћ, и он ми поста спасење моје“ (НС). Наш Бог нас је чувао кроз многа искушења, а сада се приближава наше коначно спасење – проузроковано такође од Јах Јехове.
2. Колико пута се у Библији јавља израз „Јах Јехова“, и где? б) Како се може реч ,,моћ“ још превести у Исаији 12:2, и зашто одговарају и ови преводи?
2 Израз „Јах Јехова“ – удвостручавање Божанског имена – налази се у Библији само два пута, овде и у Исаији 26:4. Тај израз се појављује такође у немачком преводу Елберфелдер Библија (1871). Према напомени у немачком преводу Светих списа Нови свет са студијским упутствима може се реч „моћ“ у Исаији 12:2 такође превести са „мелодија“ или „слава“. Није ли тако да је свемогући Јах Јехова, који својим обожаваоцима даје динамичну снагу, достојан да га хвалимо нашим хвалоспевима? (Исаија 40:28-31).
3. а) Коју могућност је Јах Јехова створио, и на темељу чега? б) Како делују Павлове речи из Римљанима 11:33-36 на Јеховине сведоке?
3 Јеховина снага је уравнотежена с његовом мудрошћу, праведношћу и љубављу. Јах Јехова је користећи те особине, омогућио верним људима спасење на темељу Исусове жртве. У вези с тим апостол Павле је узвикнуо: „О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! Како су неиспитљиви његови судови и неистражљиви његови путеви! Јер ко позна мисао Господњу? Или ко му би саветник? Или ко му напред даде, шта да му се врати? Јер је од њега и кроз њега и у њему све. Њему слава вавијек. Амин.“ (Римљанима 11:33-36). Како ли је стога на месту да се чврсто држимо Јехове Бога и да покажемо поуздање и поверење у њега, нашег свемогућег Бога и сувереног Господа (Успореди Јеврејима 3:14).
4. а) Зашто је пророк Исаија имао добар разлог да изјави, ’Уздаћу се и нећу се плашити’? б) Зашто има Јеховин народ 20. века добар разлог да се узда у Јах Јехову?
4 Исаија је имао добар разлог да изјави: „Уздаћу се и нећу се плашити.“ Пророк је касније добро упозао Божја дела спасавања. Он је био очевидац кад је Јехова испунио своју реч понижавајући Асирију и њеног цара Сенахирима. Послат од Јехове, нашег свемогућег Бога, један једини анђео убио је 185 000 асирских војника за једну ноћ. То велико спасење било је резултат дубоког поуздања цара Језекије и свог дома Јудиног у Јах Јехову (Исаија 37:6, 7, 21, 36-38). Јехова је свој народ у 20. веку такође избавио из угњетавања, забрана, прогонстава и концентрационих логора. Попут хвалисавих Асираца Исаијиног времена који су грдили Божји народ, тако је и Адолф Хитлер наружио Јеховине сведоке. Једном приликом је викао: „Ово легло ће се истребити из Немачке!“ Но, истребили су се Хитлер и његови националсоцијалисти. У међувремену је у Немачкој она мала групица сведока која се уздала у Јехову порасла на преко 121 200 сведока (Псалам 27:1, 2; Римљанима 8:31, 37).
5. Како се односе речи из Исаије 12:3-5 на данашњи Јеховин народ који се узда у њега?
5 Јеховин народ који се узда у њега, крепи се и јача у времену прогонства животодајном водом истине, онако као што је рекао Божји пророк у Исаији 12:3-5: „С радошћу ћете црпсти воду из извора овог спасења. И тада ћете рећи: хвалите Господа, гласите име његово, јављајте по народима дела његова, напомињите да је високо име његово. Појте Господу, јер учини велике ствари, нека се зна по свој земљи.“ Ми желимо наставити да пијемо у пуној мери воду истине о царству и да из захвалности славимо име нашег сувереног Господа Јехове. Потпуним поверењем у Јехову желимо следити позив: „Проповедај реч, ради то хитно и у по вољно и у неповољно време“ (2. Тимотеју 4:2, НС). Шта год предузму наши противници, Јах Јехова ће нас љубазно водити ка путу спасења.
’Град тиранских народа’
6, 7. а) Зашто требају у складу с речима из Исаије 25:2, 3 Јеховини обожаваоци да га славе? б) Како описује Исаија 25:2 3 један одређени град? в) О ком граду вероватно говори пророк, и зашто?
6 Обратимо се сада 25. поглављу Исаијине књиге. Први ставак гласи: „Господе (Јехова), ти си Бог мој, узвишаваћу те, славићу име твоје, јер си учинио чудеса (дивне ствари, НС); намере твоје од старине вера су и истина (створио си одлуке од раних времена у верности и поверљивости, НС).“ Обожаваоци Јехове који се у њега уздају, славе га ради дивних дела која је он учинио међу њима. Али, Исаија затим повлачи оштру супротност, рекавши: „Јер си од града начинио гомилу (хрпу камења, НС), и од тврдога града зидине (распадајуће рушевине, НС); од града двор за странце, довека се неће саградити ... град страшних (тиранских, НС) народа бојаће те (Јехове) се“ (Исаија 25:2, 3).
7 О чему се ради код овог поименичено не споменутог града тираније? Можда је Исаија мислио на Ар, главни град Моавске земље, народа који је увек био непријатељ Божјем народу. Али, изгледа да контекст боље одговара једном другом делу Сотонине организације: заклетом непријатељу Вавилону. Вавилон би у одређено време разорио Јуду и Јерусалим, те уништио Јеховин дом за обожавање и преживеле народе одвео у ропство. Исаија наводи разметљиве речи цара Вавилона: „Изаћи ћу на небо, више звезда Божијих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној...; изједначићу се с вишњим.“ Али, Јехова је подигао Кира цара Персијског да обори Вавилон и да врати Божји народ у његову земљу. Вавилон се претворио у „хрпу камења“ и „распадајуће рушевине“ као што је то било проречено (Исаија 14:12-14; 13:17-22).
8, 9. а) Против ког другог Вавилона морају обожаваоци Јехове да се боре, и како је он настао? б) Како је Исаија назвао тај „град“ и зашто одговара тај позив?
8 Обожаваоци Јехове морају се данас, 2500 година после пада Вавилона, још увек борити против другог Вавилона — против „Вавилона великог, мајке блудницима и одвратним стварима земаљским“ (Откривење 17:5). Овде се ради о царству криве религије. То царство је било основано кратко након потопа Нојевих дана када је Немрод сазидао првобитни Вавилон, колевку криве и одметничке религије. После оснивања хришћанства од стране Исуса и апостола, одметници су запрљали библијске истине уводећи паганске, вавилонске „демонске науке“. На тај начин је настао религиозни систем назови хришћанства (1. Тимотеју 4:1, НС). Ово тобожње хришћанство је постало главни део великог Вавилона који се простире на све народе човечанства широм света. Исаија га назива ’градом тиранских народа’.
9 Окрутни диктатори су више од четири хиљада година, то јест од оснивања првобитног Вавилона па до данас, владали над једноставним народом и угњетавали га, служећи се при томе тиранским свештеницима. На тај начин је „човек над човеком владао на његову штету“ (Проповедник 8:9, НС). Исус се је сажалио над народом „јер беше измучен и клонуо“ од тих кривих религиозних пастира. Најпокваренија група је данас „човек безакоња“, свештенство назови хришћанства, које се само уздигло и предњачило у пружању отпора Јеховиним сведоцима и њиховом прогањању (Матеј 9:36, др Чарнић; 2. Солуњанима 2:3, 4).
10. а) Како је био „град тиранских народа“ присиљен да у складу с речима из Исаије 25:3 слави Јехову, а и да га се боји? б) Шта каже Исаија 25:4, 5 о Јехови с обзиром на „понизне“ и „тиране“?
10 Године 1919. Јехова је из власти „Вавилона великог“ ослободио свој прави народ. ’Град тиранских народа’ је био присиљен да слави Јехову, јер је морао с горчином гледати како је Јехова учинио „дивне ствари“, поново поставивши његове обожаваоце и потакнувши их на динамичну делатност. Заступници криве религије су такође присиљени да се боје Јехове очекивајући одрећен им удес. Вековима су се тирански свештеници уздизали над неукима, али Исаија је рекао о Јехови: „Јер си био крепост убогоме (понизноме, НС), крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гњев насилнички (тиранина, НС) као поплава која обаљује зид. Вреву странаца прекинуо си као припеку на суху месту; као припека сеном од облака, тако се певање насилника прекиде (чак и мелодија тиранина ће се угушити, НС)“ (Исаија 25:4, 5).
Нема радосног певања у „Вавилону“
11. Зашто нема радосног певања на целом подручју „Вавилона великог“, и како се то показало на међуверском састанку у Асизи?
11 Таква је данас заиста ситуација по целом подручју „Вавилона великог“. Не чује се у њему радосно певање. Његове религиозне вође су сметене с обзиром на богове које треба да обожавају. То се јасно показало на међуверском састанку који је одржан 27. октобра 1986. у Асизи (Италија). Папа Јован Павле II. је тамо поводом међународне године мира Уједињених нација сакупио вође најглавнијих религија „Вавилона великог“. Сви су се молили за мир, неки будистички калуђери чак 12 сати. Но, коме су се молили? Марији? Или светом тројству хришћанства? Тројству Хиндуса? Хиљадама богова Будизма? Алаху? Или чак једној животињи, лисици, коју обожавају Шинтуисти? Или да ли су биле најприхватљивије молитве једног индијанца из племе на Врана у Северној Америци? О њему се извештавало да је с перјем окићеном главом пушио лулу мира и изговарао његове молитве „у дим који се у хладном ваздуху дизао увис као тамјан.“
12. С којим Михејевим и Исаијиним речима се не слажу ти заступници религија?
12 Једно је сигурно: Ниједан од тих заступника различитих религија – почевши од будистичког Далај Ламе па до „његове висости“ Методиуса грчко-православне цркве – није се слагао с речима Библије из Михеја 4:5: „А ми ћемо ходити у име Јехове, Бога нашега, увек и довека“ (НС). Ниједан од њих не признаје истинитост надахнуте Исаијине изјаве из 42. поглавља, 5. и 8. ставка: „Овако говори Јахве, Бог, који створи и разастрије небеса, који распрострије земљу и њено растиње, који даде дах народима на њој, и дах бићима што њоме ходе. Ја Јахве ми је име, своје славе другом не дам, нити части своје киповима“ (СТ).
13. Шта се стварно догодило у Асизи, и како је то Исус осудио када је био на земљи?
13 С упадљивим церемонијама, карактеристичном одећом и стално понављајућим молитвама извели су у Асизи јавну представу. Но, Исус, Јеховин син, је баш то осудио кад је био на земљи. Он је рекао о религиозним вођама његовог времена: „А сва дјела своја чине да их виде људи.“ Отворено им је објаснио: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели“ (Матеј 23:5, 13; види и Матеј 6:1-8). Код Бога нема вредности религиозно приказивање нити место обожавања. Исус је рекао: „Бог је дух и који се њему моле, морају га молити духом и истином“ (Јован 4:24, НС).
Прави извор мира
14. а) Зашто су молитве светских религија за мир лицемерне? б) Како гласи Божја пресуда изречена над назови хришћанством?
14 Може ли неко бити тако наиван да с обзиром на сметеност у религијама света верује да ће религиозне вође својим молитвама довести до светског мира? Они су се већ стотинама година лицемерно молили за мир, док су истовремено неограничено учествовали у ратовима народа, крсташким ратовима и бездушним прогањањима. Јеховин пророк је питао: „Може ли Етиопљанин промијенити кожу своју или рис шаре своје? Можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло?“ (Јеремија 13:23). Јехова је главни део „Вавилона великог“ – светског царства криве религије – тобожње хришћанство измерио на ваги и нашао да је прелагано. Оно је осуђено на пропаст (Јеремија 2:34, 35, 37; 5:29-31; Данило 5:27)!
15. Како ће Јехова успоставити трајни мир, и како унапређују мир они који се уздају у њега?
15 Јехова, „Бог мира“, успоставиће трајни мир тиме што ће уништити све који носе кривицу за крв других, и населиће земљу људима који љубе истину и правду. Према речима цара Давида кротки који ’се уздају у Јехову и чине добро поседоваће земљу и налазиће задовољство у обиљу мира’ (Псалам 37:3, 11). Они који се увек ’уздају у Јехову и добро чине’ унапређују мир на начин, како никад није могуће онима који се помешаним молитвама обраћају различитим боговима, идолима и сликама (Псалам 115:2-3; Исаија 44:14-20).
16. Какву гозбу спрема Јехова кроткима који се сакупљају из „града тиранских народа“?
16 Како ли се само разликују молитве и надања Божјег народа од оних који подупиру „Вавилон велики“! Како ли се само јасно спознаје ,да се мелодија тиранина гуши“ (Исаија 25:5, НС)! Али, у вези с кроткима који су сакупљени из „града тиранских народа“ Исаија каже даље: „И Господ ће над војскама учинити свијем народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чиста вина, од претила меса с можданима, од вина без талога“ (Исаија 25:6). Сви који долазе да обожавају Јехову, учествују на угодној, ситој и заиста укусној духовној гозби! Наше срце је ојачано како би устрајали, и наша радост обилује док Јехови ревно служимо, очекујући обнову света и гозбу добрих ствари, које је Јехова обећао за нову земљу (Псалам 104:1, 14, 15; Матеј 19:28, СТ).
17. Које ,,дивне ствари“ ће Јехова учинити, и шта ће то донети са собом?
17 Ускоро ће Јах Јехова учинити „дивне ствари“; не само да ће уништити „Вавилон велики“ већ ће одстранити такође „покривач’ осуђивања који покрива човечанство ради Адамовог греха (Исаија 25:7). Да, наш Бог ће на основу Исусове жртве испунити пророчанство из Исаије 25:8 где читамо: „Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Јехова сузе са свакога лица, и срамоту народа својега укинуће са све земље; јер Јехова рече: „Каква ће радост бити када се одстрани Адамов грех и од њега наслеђена смрт, и изрази добродошлица љубљеним људима који су се ослободили канџи смрти! Како ли ће бити одушевљавајуће знати да су Јеховини верни сведоци дали јасан одговор великом подругивачу Сотони, ђаволу! (Приче Соломонове 27:11). Нико их више неће осрамотити јер су доказали своју беспрекорност. „У верности и поверљивости“ ће Јехова извршити проречене ствари – његове „одлуке од раних времена.“ Сва земља ће тада бити праведан рај напуњен с праведним људима. Није ли то диван изглед?
18. Шта смо у складу с речима из Исаије 25:9 одлучили да чинимо упркос притиску који се врши на нас?
18 Наше непрестано поуздање у Јехову у овом тмурном времену биће сигурно награђено. Треба увек да се уздамо у Јехову без обзира ком притиску свакодневног живота морамо одолевати – да ли код збрињавања породице, ради поштовања библијских темељних начела у школи или код сведочења у тешким подручјима. Сачување присног односа са Јеховом „слушаоцем молитве“ осигураће нам спасење (Псалам 65:2). Стога, будимо одлучни да останемо у редовима оних који с речима из Исаије 25:9 кажу: „Гле, ово је Бог наш, у њега се уздамо, он нас је спасио; ово је Јахве у кога се уздасмо! Кличимо и веселимо се спасењу његову“ (СТ).
Питања за понављање
◻ Како је Јах Јехова наша снага и моћ?
◻ Шта је „град тиранских народа“?
◻ Како је „град тиранских народа“ био присиљен да слави Јехову, а и да га се боји?
◻ Шта нам показује да нема радосног певања у „Вавилону великом“?
◻ Које „дивне ствари“ ће Јехова још учинити за његов народ?