• Нероткиња се радује
    Исаијино пророчанство — светло за читаво човечанство II

    • „Нероткиња“ идентификована

       3. Зашто ће ’нероткиња‘ имати разлог за радост?

      3 Педесет и четврто поглавље почиње срећним тоном: „Радуј се нероткињо, ти што више не рађаш! Запевај и покликни, ти што болова више немаш! Јер ће синова напуштене више бити но синова оне која је код мужа говори Јехова“ (Исаија 54:1). Исаија је сигурно био одушевљен када је изговорио ове речи! А какву ће тек утеху њихово испуњење донети Јеврејима изгнаним у Вавилон! У то време Јерусалим ће још увек бити у рушевинама. Из људског угла гледано чиниће се да нема наде да икада поново буде настањен, као што се ни нероткиња нормално не може надати да ће родити децу под старе дане. Али ову нероткињу чека велики благослов у будућности — постаће плодна. Јерусалим ће бити ван себе од радости. Поново ће врвети од ’синова‘, то јест становника.

       4. (а) Како нам апостол Павле помаже да увидимо да 54. поглавље Исаије мора имати веће испуњење од оног 537. пре н. е.? (б) Шта је „горњи Јерусалим“?

      4 Исаија то не зна, али ово пророчанство ће имати више испуњења. Апостол Павле цитира из 54. поглавља Исаије и објашњава да та ’нероткиња‘ означава нешто далеко важније од земаљскога града Јерусалима. Он пише: „Горњи Јерусалим је слободан, и он је наша мајка“ (Галатима 4:26). Шта је тај „горњи Јерусалим“? Очигледно то није град Јерусалим у Обећаној земљи. Тај град је земаљски, а не „горњи“ у небеском подручју. „Горњи Јерусалим“ је Божја небеска ’жена‘, његова организација моћних духовних створења.

       5. Кога у симболичној драми сажетој у Галатима 4:22-31, представља (а) Аврахам? (б) Сара? (в) Исак? (г) Агара? (д) Исмаил?

      5 Међутим, како Јехова може да има две симболичне жене — једну небеску и једну земаљску? Има ли ту неке недоследности? Ни случајно. Апостол Павле показује да одговор лежи у пророчанској слици коју пружа Аврахамова породица. (Галатима 4:22-31; погледај оквир „Аврахамова породица — пророчанска слика“, на 218. страни.) Сара, ’слободна жена‘ и Аврахамова супруга, представља Јеховину жени сличну организацију духовних створења. Агара, робиња и Аврахамова иноча, то јест конкубина, представља земаљски Јерусалим.

       6. У ком смислу је Божја небеска организација прошла дуг период неплодности?

      6 Кад ово знамо, почињемо да схватамо дубоко значење Исаије 54:1. После деценија неплодности, Сара је родила Исака када је имала 90 година. Слично томе, Јеховина небеска организација је прошла кроз дугачак период неплодности. Још давно у Едену Јехова је обећао да ће његова ’жена‘ родити ’семе‘ (1. Мојсијева 3:15, ДК). Више од 2 000 година касније Јехова је са Аврахамом склопио савез у вези с обећаним Семеном. Али Божја небеска ’жена‘ је морала да чека много, много векова да би родила то Семе. Па ипак, дошло је време када од ове некадашње ’нероткиње‘ има више деце него од телесног Израела. Ова илустрација о нероткињи помаже нам да видимо зашто су анђели једва чекали да посведоче о доласку прореченог Семена (1. Петрова 1:12). Када се то напокон десило?

       7. Када је „горњи Јерусалим“ имао прилику да се радује, како је то проречено у Исаији 54:1, и зашто тако одговараш?

      7 Кад се Исус родио као људско дете то је сигурно била прилика за радовање међу анђелима (Лука 2:9-14). Али то није био догађај проречен у Исаији 54:1. Тек кад је Исус био рођен светим духом 29. године н. е., постао је духовни син ’горњег Јерусалима‘, кога је сам Бог јавно признао као свог ’Сина, вољеног‘ (Марко 1:10, 11; Јеврејима 1:5; 5:4, 5). Тада је Божја небеска ’жена‘ имала разлог за радовање, у испуњењу Исаије 54:1. Напокон је родила обећано Семе, Месију! Векови њене неплодности су се завршили. Међутим, то није био крај њеном радовању.

      Многобројни синови за нероткињу

       8. Зашто је Божја небеска ’жена‘ имала разлог за радовање након што је родила обећано Семе?

      8 После Исусове смрти и ускрсења, Божја небеска ’жена‘ се радовала што је поново добила свог омиљеног Сина као ’прворођеног од мртвих‘ (Колошанима 1:18). Затим је почела да рађа и друге духовне синове. На Пентекост 33. н. е., отприлике 120 Исусових следбеника било је помазано светим духом, и на тај начин су били усвојени као Христови сунаследници. Касније у току тог дана прикључило им се још 3 000 људи (Јован 1:12; Дела апостолска 1:13-15; 2:1-4, 41; Римљанима 8:14-16). Ова група синова је наставила да расте. У првих пар векова отпадништва хришћанског света, пораст је био веома мали. Међутим, то је требало да се промени у 20. веку.