„Не могу ћутати“

 1. Зашто Јеремија и други пророци нису могли ћутати?

„ЧУЈТЕ Јеховину реч.“ Ове речи су 647. пре н. е. одзвањале улицама и трговима Јерусалима. Божји пророк Јеремија ревно их је објављивао. Чак и након што је град био уништен 40 година касније, он је тим речима и даље подстицао народ (Јер. 2:4; 42:15). Свемоћни Бог је желео да Јевреји чују његов позив и покају се и зато им је слао пророке. Као што смо већ видели у овој књизи, Јеремија је био истакнут међу пророцима. Када га је позвао у службу, Бог му је рекао: „Устани и реци им све што ћу ти заповедити. Не бој их се“ (Јер. 1:17). Служба овог пророка била је пуна изазова. Он је доживљавао и физички и емоционални бол, али упркос свим кушњама, испунио је свој задатак. Једном приликом је рекао: „Узнемирило се срце у мени. Не могу ћутати“ (Јер. 4:19).

2, 3. (а) Како су Исусови ученици показали да су попут Јеремије? (б) Зашто и ти треба да опонашаш Јеремијин пример?

² Јеремија је својом пророчком службом поставио добар пример за оне који ће служити Јехови после њега (Јак. 5:10). Кратко након Педесетнице 33. н. е., јеврејске власти су ухапсиле апостоле Петра и Јована, наредивши им да престану с проповедањем. Знамо да су они на то рекли: „Не можемо а да не говоримо о ономе што смо видели и чули“ (Дела 4:19, 20). Након што су им запретили да ће их следећи пут строжије казнити, пустили су их да иду. Знамо шта је тада било. Ти богобојазни људи нису престали да проповедају.

³ Видиш ли колико Петрове и Јованове речи из Дела апостолских 4:20 одражавају горљивост попут Јеремијине? Као слуга Јехове Бога у овим пресудним последњим данима, сигурно и ти одлучно кажеш: „Не могу ћутати!“ Осмотримо како можемо остати снажни попут Јеремије и наставити с проповедањем добре вести, упркос све горим условима око нас.

 4. Који је став био уобичајен међу становницима древног Јерусалима?

⁴ Зар ниси уверен да је Божје обећање о дивној будућности под владавином његовог Сина најбоља вест коју људи могу чути? Па ипак, многи размишљају попут Јевреја Јеремијиног доба који су говорили: „Реч коју си нам рекао у Јеховино име нећемо послушати“ (Јер. 29:19; 44:16). Јеремија је то често чуо. Слично се може рећи и за Божје данашње слуге, будући да од људи често чују: „Не занима ме.“ Тако распрострањена апатија могла би угушити ревност објавитеља Краљевства. Шта се може учинити уколико због равнодушности на подручју неки у твојој скупштини губе ревност, или се то дешава теби лично?

 5. (а) Како је Јеремија реаговао на незаинтересованост Јудејаца? (б) Зашто су они који не слушају добру вест у смртној опасности?

⁵ Погледај какав је став Јеремија задржао усред незаинтересованости већине Јудејаца за његову поруку. Јехова му је на почетку његове службе показао какву ће казну извршити. (Прочитати Јеремију 4:23-26.) Јеремија је схватио да живот хиљада људи зависи од тога да ли ће послушати његове речи. Слично је и данас. О дану Божје пресуде над овим злим светом, Исус је рекао: „Доћи [ће] на све који живе по свој земљи. Зато будите будни, и усрдно се молите све време да бисте успели умаћи свему овоме што треба да се догоди, и стати пред Сина човечјег“ (Лука 21:34-36). Из ових Исусових речи видимо да су они који одбијају добру вест у смртној опасности.

 6. Зашто треба да наставимо с проповедањем, чак и ако неко није заинтересован за добру вест?

⁶ Они који савладају своју равнодушност па почну да слушају и одазову се на Јеховину реч коју преносимо примиће непроцењиве благослове. Бог нуди могућност да преживимо предстојеће уништење и уђемо у његов нови свет. У извесном смислу, слично је било и у Јеремијино време. Да су га Јудејци послушали, могли су да избегну уништење. (Прочитати Јеремију 26:2, 3.) Да би им помогао, он их је деценијама подстицао да чују речи правог Бога и да му се врате. Не знамо колико њих је његова служба подстакла да се покају и промене живот. Али знамо да су то неки учинили, као што то многи данас чине. Док проповедамо добру вест, често чујемо како су некад тврдокорна срца смекшала. (Видети оквир „Равнодушна особа може постати заинтересована“ на 184. страни.) Зар то није додатни разлог да останемо активни у спасоносној служби проповедања?

 7. Како су Јеремијини непријатељи покушавали да осујете његово проповедање?

⁷ Још нешто вредно помена јесте то што су противници често покушавали да стану на пут и Јеремији и његовој служби. Лажни пророци су га јавно побијали (Јер. 14:13-16). Док је ишао улицама Јерусалима, пролазници су га клели и ругали му се (Јер. 15:10). Неки његови непријатељи су смишљали додатне начине како би га понизили (Јер. 18:18). Други су га пак немилице клеветали, такорећи дошаптавали се иза његових леђа, како би искрене особе одвратили да не чују Божју реч коју им је проповедао (Тужб. 3:61, 62). Да ли је он одустао? Не, наставио је да проповеда. Како је то успео?

 8. Како је Јеремија реаговао иако су противници вршили све већи притисак на њега?

⁸ Јеремијино главно оружје у савладавању противљења било је поверење у Јехову. Бог му је на почетку његове службе рекао да ће га подржавати и штитити. (Прочитати Јеремију 1:18, 19.) Он је веровао у то обећање и Јехова га није изневерио. Док су противници вршили све већи притисак на њега и предузимали све драстичније мере, он је био све одважнији, храбрији и упорнији. Погледајмо како су му користиле те особине.

9, 10. Који догађаји из Јеремијиног живота треба да те подстакну на одважност?

⁹ Једном приликом су бунтовнички свештеници и пророци извели Јеремију пред јудејске кнезове тражећи да се он погуби. Да ли су га те претње ућуткале? Не. Његов одговор је тако добро побио оптужбе тих отпадника да је на крају избегао смртну казну. (Прочитати Јеремију 26:11-16; Лука 21:12-15.)

¹⁰ Присети се да је храмски надзорник Пасхор бацио Јеремију у кладе након што је чуо његову снажну поруку. Он се надао да ће то Јеремију научити памети и да ће га ућуткати. Сутрадан га је ослободио. Али иако је због злостављања био у боловима, Јеремија се обратио лично Пасхору и пренео му Јеховину осуду. Чак га ни злостављање није ућуткало! (Јер. 20:1-6). Зашто? Он даје одговор на то питање, када каже: „Јехова је био са мном као силан јунак. Зато ће они који ме прогоне посрнути и неће победити“ (Јер. 20:11). Чак ни пред жестоким противљењем, Јеремија није устукнуо! Његово поверење у Јехову било је добро утемељено, а то може бити и у нашем случају.

11, 12. (а) Како је Јеремија показао разумност када му се супротставио Ананија? (б) Које добро може произаћи ако се ’обуздавамо кад трпимо зло‘?

¹¹ Треба да задржимо на уму да Јеремија није био фанатик. Он је користио здрав разум када се суочавао с противницима. Знао је када треба да се повуче. На пример, погледајмо како је поступио с Ананијом. Када се тај лажни пророк пред народом супротставио Јеховиној пророчанској речи, Јеремија га је исправио и објаснио како се може препознати прави пророк. Он је на себи носио дрвени јарам који је симболизовао долазак вавилонске власти, али Ананија се разгневио и сломио тај јарам. Ко зна шта је тај лажни пророк још могао учинити?! Стога, шта је урадио Јеремија? О томе читамо: „Пророк Јеремија је затим отишао својим путем.“ Као што видимо, он се склонио одатле. Касније га је Јехова упутио да се врати и поручи Ананији да га чека смрт, а Јевреје ропство краљу Вавилона (Јер. 28:1-17).

¹² Из овог надахнутог записа видимо да у служби морамо бити одважни, али и разумни. Уколико неко одбије библијски разговор и постане гневан, чак претећи насиљем, треба да се културно повучемо и одемо на друга врата. Нема потребе за жучним расправљањем о доброј вести. Ако се ’обуздавамо кад трпимо зло‘, тиме остављамо могућност да станар буде пријемчив у неко друго, повољније време. (Прочитати 2. Тимотеју 2:23-25; Посл. 17:14.)

13. (а) Зашто је Јехова рекао Јеремији: „Не бој се“? (б) Зашто и ми треба да узмемо у обзир те речи?

¹³ Пре уништења Јерусалима 607. пре н. е., праве Божје слуге су патиле због ужасних услова који су владали у том граду. С обзиром на то, можемо разумети зашто је Бог рекао Јеремији: „Не бој се“ (Јер. 1:8; Тужб. 3:57). Јехова му је рекао да и другима преноси те охрабрујуће речи. (Прочитати Јеремију 46:27.) Шта из тога видимо? У овом опасном времену краја, понекад можемо осетити страх. Да ли ћемо тада слушати Јехову, који нам каже: „Не бој се“? Раније у овој књизи видели смо како је Бог сачувао Јеремију током једног заиста страшног времена. Осврнимо се кратко на то Јеремијино искуство да бисмо извукли поуку.

14, 15. (а) У каквој се опасности Јеремија нашао? (б) Како је Јехова испунио своје обећање да ће заштитити Јеремију?

¹⁴ Док су Вавилонци стезали обруч око Јерусалима, глад у том граду почела је да узима свој данак. Многи нису имали шта да једу (Јер. 37:21). У то време глади, Јеремија се нашао на ужасном месту које је могло постати његов гроб. Јудини кнезови су извршили притисак на бескарактерног краља Седекију да баци Јеремију у једну дубоку јаму налик бунару. У њој није било воде већ много муља. Док је полако тонуо у муљ, можда је мислио да је то крај. Да си био у његовој кожи, зар се не би донекле уплашио? (Јер. 38:4-6).

¹⁵ Јеремија је био смртни човек попут нас, али је веровао Јеховиној речи да га неће никад напустити. (Прочитати Јеремију 15:20, 21.) Да ли је Јехова наградио његову веру? Знамо да јесте. Он је подстакао Авдемелеха да се супротстави кнезовима и спасе Јеремију. Добивши дозволу од краља, Авдемелех је извукао тог пророка из блатњаве јаме и спасао га од сигурне смрти (Јер. 38:7-13).

16. Из какве је тешке ситуације Јехова спасао ова два богобојазна човека?

¹⁶ Чак и након што је био избављен из јаме, Јеремија је још увек био у опасности. Авдемелех се и овог пута заузео за њега, па је рекао краљу: ’Он ће умрети од глади, јер у граду више нема хлеба‘ (Јер. 38:9). У Јерусалиму је владала толика глад да су људи прибегли канибализму. Међутим, Јехова се и овог пута побринуо за свог пророка и спасао га. Након тога, Јеремија је Авдемелеху рекао да може рачунати на Јеховину заштиту (Јер. 39:16-18). Јеремија није заборавио Божје засигурање: „Ја сам с тобом да те избављам“ (Јер. 1:8). Пошто су ова два богобојазна човека имала заштиту Свемоћног Бога, ниједан непријатељ и никаква глад нису им могли ништа. Избегли су смрт у граду осуђеном на пропаст. Шта учимо из тога? Јехова је обећао заштиту и испунио је своје обећање (Јер. 40:1-4).

17. Зашто треба да верујемо Јехови када обећа да ће заштитити своје слуге?

¹⁷ Испуњење Исусовог пророчанства о крају овог света неумољиво иде ка свом врхунцу. У скорој будућности можемо очекивати да ћемо видети ’знакове на сунцу, месецу и звездама, док ће народе на земљи обузети тескоба и осећај немоћи... људи ће губити свест од страха и очекивања онога што ће задесити свет‘ (Лука 21:25, 26). Морамо сачекати да бисмо видели како ће ти знакови изгледати и какав ће страх изазвати код многих. Међутим, шта год да се деси, никада не треба да сумњамо у Јеховину способност и жељу да спасе свој народ. Али, они који нису у Божјој наклоности могу очекивати сасвим другачији исход. (Прочитати Јеремију 8:20; 14:9.) Чак и ако изгледа да су његове слуге у безнадежној ситуацији, као кад се Јеремија нашао у мрачној, мемљивој јами, Бог их може спасти! Речи које је Јехова упутио Авдемелеху односе се и на његов народ: ’Ја ћу те заиста избавити и нећеш пасти од мача. Добићеш своју душу као плен, јер си се уздао у мене‘ (Јер. 39:18).

18. (а) Које су речи измениле Јеремијин живот? (б) Које значење Божје речи из Јеремије 1:7 имају за тебе?

¹⁸ „Иди свима којима ћу те послати и реци им све што ћу ти заповедити“ (Јер. 1:7). Након ове Божје заповести, Јеремијин живот се потпуно променио. Од тада је његова највећа брига била објавити ’Јеховину реч‘. Тај израз се често појављује у књизи која носи његово име. У последњем поглављу, он говори о опсади Јерусалима и изгнанству Седекије, последњег краља који је владао из тог града. Очигледно је Јеремија поучавао и опомињао јудејски народ да се приклони Јехови све док није постало јасно да је његов задатак завршен.

19, 20. (а) Зашто је Јеремијина служба добар пример за нас? (б) Каква веза постоји између проповедања и осећања радости и испуњености? (в) Како је разматрање књиге пророка Јеремије и Тужбалица утицало на тебе?

¹⁹ Постоје многе паралеле између Јеремијине службе и службе коју обављамо ми као Јеховини сведоци. Као и он, и ми служимо правом Богу у време суда. Иако су нам време и енергија потребни и за друге обавезе, проповедање добре вести је најзначајније дело које можемо вршити у овом свету. Када проповедамо, ми славимо Божје велико име и показујемо да признајемо његово апсолутно право да влада читавим свемиром. (Прочитати Тужбалице 5:19.) Исто тако, када својим ближњима помажемо да упознају правог Бога и разумеју шта он очекује од њих, ми показујемо да их искрено волимо (Јер. 25:3-6).

²⁰ Јеремија је о служби коју му је Јехова доделио рекао: „Твоја реч ме је обрадовала и развеселила ми срце, јер ја твоје име носим, Јехова, Боже над војскама“ (Јер. 15:16). Такву радост и испуњеност могу осетити сви они које срце нагони да говоре о правом Богу. Зар то није довољан разлог да попут Јеремије све до краја објављујемо Јеховину реч?