17. поглавље
Другачији став према послушности
1. Зашто је Јехова дозволио да Вавилонци разоре Јерусалим?
ЈЕХОВА је много година унапред упозорио Јевреје да ће Вавилонци разорити Јерусалим, објаснивши им такође зашто. Али, уместо да слушају Бога, они су следили нагињања свог тврдоглавог срца (Јеремија 25:8, 9; 7:24-28).
2. а) Који благослови, што је и разумно, зависе од послушности према Богу? б) Како је Израел дошао у заветни однос са Јеховом?
2 Јехова не присиљава никога да му служи, али је разумно да тражи послушност од свих који желе његово признање и који би хтели да буду благословени вечним животом. Након што је Јехова ослободио Израелце из Египта, рекао им је: ”Ако будете стриктно послушали мој глас и држали мој завет, тада ћете ми сигурно постати посебна својина мимо свих других народа — јер мени припада сва Земља. Ви ћете ми постати краљевство свештеника и свети народ (2. Мојсијева 19:5, 6, НС). Након што им је Бог навео своје захтеве, и кад им је била прочитана ”књига Завета“, они су добровољно преузели на себе одговорност која произлази из таквог односа према Богу (2. Мојсијева 24:7).
3. а) На којим подручјима су Израелци касније показивали бунтовнички дух према Јехови? б) Зашто су ти догађаји били записани у Библији?
3 Али, убрзо након тога јавља се међу њима бунтовнички дух. Они се, додуше, нису јавно одрекли своје вере у Јехову. Али, противно његовом закону, многи су покушавали да помешају египатске обичаје са обожавањем Јехове (2. Мојсијева 32:1-8). Касније су неки од њих критиковали мужеве које је Јехова користио као своје видљиве заступнике (4. Мојсијева 12:1-10; 16:1-3, 31-35). Као нација, Израелци нису поседовали довољно вере да би поступали по Речи Божјој; већ су били под утицајем страха од људи (4. Мојсијева 13:2, 31-33; 14:1-4; Јеврејима 3:17-19). Када су ненамерно сагрешили, они који су се искрено покајали, могло им је бити опроштено. Али, током 900 година нација је намерно презирала најпре један божански захтев, потом други, а често многе одједном. Све што су радили као и исход њиховог начина поступања забележен је у Библији као спомињајући пример за нас (2. Дневника 36:15-17; 1. Коринћанима 10:6-11).
4. а) Ко су били Рихавовци? б) Које обавезе је ставио пред њих Јонадав?
4 Након што је Израелце Јеремијиног времена Јехова увек изнова опомињао на тешке последице њиховог начина поступања, предочио им је за пример Рихавовце. Били су то неизраелци, потомци Јонадава који је доказао потпуну сагласност са Јујевим ставом неподношења супарништва према Јехови. Тај Јонадав је као патријархални племенски поглавар наредио Рихавовцима да довека не пију вино, нити да станују у кућама, ни да се баве пољопривредом, него да живе као номади у шаторима. То би им омогућило да живе трезним и једноставним животом, ослобођени похлепе за уживањима и терета градског живота, обожавајући Јехову у заједници са Израелцима мећу којима су живели.
5. Како су Рихавовци показали примерну послушност?
5 Да ли је било за очекивање да ће Рихавовци слушати свог човечјег претка, када су Јевреји чак одбили да послушају Јехову, суверена, свемира? Учинили су то, на примеран начин. Иако су Рихавовци потражили уточиште у Јерусалиму када су вавилонске и сиријске војске упале у Јудеју, они су и даље живели у шаторима. Али, колико су били чврсти у одлуци да не пију вино, иако је људима усред којих су живели било дозвољено да пију вино? Јехова је позвао Јеремију да одведе Рихавовце у једну од дворана храма, да изнесе вино пред њих и затражи да пију. Али, они су то одбили да учине. Зашто? Очигледно јер су ценили оданост својих предака Јехови; схватили су да је он био љубазно заинтересован за њихово добро и тако су послушали његову заповест. Јехова се радовао тој примерној послушности, која је још изразитије осветлила непослушност Јевреја према Јехови (Јеремија 35:1-11).
6. а) Ко је данас сличан Рихавовцима? б) Ко предочава непослушне Израелце?
6 И данас има особа које су сличне Рихавовцима. То су Господове ”друге овце“. Данас се не ради о томе да ли они пију вино или не. (Упореди 1. Тимотеју 5:23). То је лична ствар, све дотле док неко не пије прекомерно или не постане чак пијаница (Приче Соломунове 23:20; 1. Коринћанима 6:9, 10). Ипак, Богу допадљива послушност данас је исто важна као тада. За разлику од такозваног хришћанства, предоченог по отпадом Израелу, савремена класа Рихавоваца доказује својим делима да познаје вредност Богу допадљиве послушности. Како ће им то бити од користи?
7. а) Које охрабрујуће обећање је Јехова дао Рихавовцима? б) Коју наду посредује Јехова данашњој класи Рихавоваца?
7 Због њихове оданости Јехова је дао Рихавовцима обећање, које има важно пророчанско значење за наше дане. Рекао је: ”Јер сте слушали заповиједи свога оца Јонадаба и држали се свих наредаба и чинили све што вам је он заповиједио, зато — овако говори Јахве над војскама, краљ Израелов — Јонадабу, сину Рехабову, никад неће понестати потомака који ће стајати пред лицем мојим у све дане“ (Јеремија 35:18, 19, СТ). Тако су се нашли међу онима који су 607. пре н. р. вр. преживели разорење Јерусалима. И класа коју су предочавали преживеће предстојеће уништење такозваног хришћанства и преосталог дела света, који иде својим путевима независности, одбијајући да признају Јеховину сувереност.
ЗАШТО НИЈЕ ЛАКО БИТИ ПОСЛУШАН
8. Зашто многим људима тешко пада да буду послушни?
8 Многима тешко пада да се науче послушности. Они су одрасли у свету у ком свако ради што њему одговара. Можда им се допада оно што су научили о животу под Божјим Царством. Али, када њиховим мислима овлада понос могли би да почну да избегавају неке Божје захтеве или пак да критикују начин на који су исти изложени (Приче Соломунове 8:13; 16:18). С тим проблемом се суочио Наман, сиријски војсковођа, који је живео у време пророка Јелисије.
9. а) Како је дошло до тога да је Наман потражио Јелисија? б) Шта је очекивао, али шта се стварно догодило?
9 Наман је оболео од губе. Пошто је нека млада израелска робиња храбро изразила своје уверење да би Наман могао да буде излечен када би се обратио Јеховином пророку Јелисији, Наман је отпутовао у Израел. Са својим коњима и ратним колима стигао је пред врата Јелисијеве куће. Али, Наман је био угледна личност и зато је очекивао да Јелисије изађе пред њега, да га дочека на неки церемонијални начин, да можда чак позове Јехову, и да пређе руком преко оболелог тела док га не излечи. Али, уместо свега тога Јелисије је једноставно само послао гласника, који му је рекао да иде на Јордан и да се тамо окупа седам пута (2. Царевима 5:1-12).
10. а) Како је реаговао Наман? б) Шта га је коначно навело на послушност? в) Какав је био резултат?
10 Наманов понос је био погођен, и љутито је отишао. Али, на наговор својих слугу понизио се и показао веру. ”И тако сиђе, опра се седам пута у Јордану, према ријечи човјека Божјега; и тијело му поста опет као у малог дјетета — очистио се.“ Наман се сада уверио да је Јехова једини прави Бог, и да је упркос својој првобитној реакцији признао да су Јелисијева упутства заиста потицала од Бога (2. Царевима 5:13-15, СТ).
11. а) У ком погледу су ”друге овце“ биле предочене по Наману? б) Које важне поуке морамо сви ми да извучемо?
11 Да ли можда на себи видиш неке Наманове карактерне црте? Попут осталих неизраелаца који су показали веру и Наман је употребљен у Библији као предслика ”других оваца“, које се прикључују чистом обожавању. Пошто су сви рођени у греху, били су некада духовно болесни. Зато су сви морали потражити помоћ Јеховине помазане класе роба, а потом послушно поступити у складу с оним што их је тај ”роб“ научио из Речи Божје (Матеј 24:45). Неки од њих нису у почетку ценили све посредоване им библијске савете — на пример с обзиром на потребу редовног посећивања скупштинских састанака, обзиром на важност да се буде одвојен од света или у вези захтева хришћанског крштења у води. Можда су оклевали да се предају Богу и крсте се, јер се њихово срце одупирало потреби ”одрећи се самога себе“, да би могли постати Христови следбеници. У неким случајевима су критиковали начин на који су им давале савете одговорне особе у скупштини. Ипак, с временом сви који заиста желе да припадају Господовим ”другим овцама“, морају да науче да је потребно бити понизан и послушан из љубави (Јаков 4:6; Матеј 16:24).
ЗАПОВЕСТИ КОЈЕ НАМ ДОНОСЕ КОРИСТ
12, 13. а) Како нам користи ако слушамо Јеховине заповести? б) Како се то може предочити?
12 Упознавајући Јехову и његове путеве ми све боље разумемо колико су истините речи које је он сам упутио својим слугама старог времена: ”Ја, Јахве Бог твој, твојем добру те учим, водим те путем којим ти је ићи. О да си пазио на заповиједи моје!“ (Исаија 48:17, 18, СТ). Јеховина озбиљна жеља је да његов народ буде сачуван од несреће и да се радује животу, поклањајући пажњу његовим заповестима. Он позна наша својства, он зна шта нас заиста може учинити срећнима. Зато нас опомиње на поступке који би нас изопачили и разорили наш добар однос према другима.
13 Они који су послушали упозорење да се чувају од курварства и браколомства били су поштеђени душевне узнемирености, болести и ванбрачних порођаја, који су последица тога (1. Коринћанима 6:18; Јеврејима 13:4). Примењујући савете из 2. Коринћанима 7:1 или сличне, ослобођени су зависности од дувана или осталих дрога, које штете здрављу а могу да проузрокују превремену смрт. Његова заповест, ’уздржавати се од крви‘ помогла је његовим слугама да ојачају своје поверење у њега, као у јединога од кога зависе сви њихови изгледи на будући живот, а истовремено их је сачувала од страшних болести, које се могу пренети путем трансфузија крви (Дела апостолска 15:28, 29).
14. Зашто је за нас много боље да тражимо најпре Царство, уместо непотребно се упуштати у везе са светом?
14 Све дотле док живимо у свету ми морамо у одређеној мери да контактирамо с њим. Ипак, Јехова нас упозорава да не бисмо полагали своје наде у свет, нити постали део њега. Он зна шта ће се догодити са светом. Како би лудо било трошити свој живот за изградњу нечега што ће Бог да уништи! А што је још горе, сви који то раде утврдиће да ће доживети исти удес као и свет коме се посвећују. Колико је само зато користан савет који је дао Син Божји: ”Тражите Божје Царство! Стави га на прво место у свом животу!“ (1. Јованова 2:17; Матеј 6:33).
15. а) Шта морамо да научимо да радимо ако желимо да будемо међу онима који ће добити све што је Адам изгубио? б) На који начин ће се он нама обраћати у току миленијума?
15 Јехова зна тачно шта нам је потребно и тако он припрема свој народ за живот у његовом праведном новом саставу ствари. Адамова непослушност је довела до несавршенства, до губитка вечног живота и до протеривања из раја. Ако желимо да се нађемо међу онима који ће бити благословени свим што је Адам изгубио, ми морамо сигурно да докажемо да смо пажљиви кад Бог говори. На који начин ће се он нама обраћати у току долазећег миленијума за време ког ће човечанство бити доведено до савршенства? Кроз Месијанско краљевство. Да ли ће та владавина да има и видљиве земаљске заступнике? Да, ’на целој Земљи ће кнезови‘ стајати у служби краља (Псалам 45:16; упореди Исаија 32:1, 2). Тиме што ће из љубави слушати те кнезове, људи ће доказивати своју подложност свом небеском краљу.
16. Зашто је сада заштита да се послушају старешине и како је то добра припрема за живот у Божјем новом уређењу?
16 Као припрему за то време, Јехова обезбеђује школовање кроз своју видљиву теократску организацију. У скупштинама је поставио у духовном смислу старије мужеве или старешине. Они надгледају скупштинске састанке и предњаче у проповедању вести о Царству. Свима који желе да служе Јехови помажу да науче како да примењују у свом животу библијска темељна начела и упозоравају их на замке које би могле да покваре њихов однос са Богом. Осим тога, Јеховини сведоци су широм света искусили да су у олујама, потресима, као и за време оружаних сукоба, често остали живи јер су послушали савете старешина. Скупштина не припада старешинама; она припада Богу. Старешине не тврде да су они надахнути, али како Библија показује. Бог их употребљава да би преузели вођство и ко њих слуша тај показује да поштује уређење којим се служи Јехова у припремању својих слугу за преживљавање и за своје ново уређење (Дела апостолска 20:28; Јеврејима 13:17).
17. Из ког потицаја морамо да слушамо?
17 Али, њихова послушност није мотивисана само жељом да преживе предстојеће уништење света. Постоје важнији мотиви. Који су то? Цењење живота и свих припрема које је учинио Бог за одржање истог. Захвалност за његове дарове који нам обогаћују живот — способност размишљања, цењење лепоте и духовних вредности, могућност да упознамо свог Створитеља и да га обожавамо. Такође смо свесни велике љубави коју нам је Бог показао, дајући чак свог Сина, који је жртвовао свој живот како бисмо ми добили прилику да вечно живимо.
18. Како ћемо мислити о послушности према Богу његовој организацији, кад добро упознамо Бога?
18 За оне који су добро упознали Бога, послушност не представља неугодну обавезу. Пошто тачно разумеју његову намеру и захтеве, и осећају добре резултате који произлазе из примењивања истих, они не гаје ни најмању сумњу да је једино разумно поступати онако како то Бог жели. Схватају да је то за њих заштита. Осим тога, то је прилика да докажу своју љубав према Богу. Слушати га, за њих представља велику радост (1. Јованова 5:3; Псалам 119:129).
[Слике на 135. страни]
Неки морају савладати свој понос као Наман који је оболео од губе