Раскринкано такозвано хришћанство као подупирач кривог обожавања
„Ово је народ који не слуша гласа Јехове Бога својега, нити прима науке“ (Јеремија 7:28).
1, 2. Како је Јеремија реаговао на од Бога добијени задатак?
„ВАТРА убеђења горела је у њему; осећао је присиљавајућу нужност да говори истину, да укорава а и да бодри.“ Овим речима описују два Јевреја у чему се састојала Јеремијина улога. Истина, задатак који је добио од Бога уливао је страх, али он је знао да мора удовољити својој одговорности према народу Јуде. Рекао је: „Реч Јеховина поста за мене разлог за подсмех и поругу сваки дан. И ја рекох: ’Нећу га спомињати и нећу више говорити у његово име.“’ Да, притисак и прогањање су за њега постали скоро превелики и преоштри. Да ли се он предао? (Јеремија 20:8, 9а, НС).
2 Јеремија је даље рекао: „И у мом срцу би као горућа ватра, затворена у мојим костима; и уморих се задржавајући је, и не могох је издржати“ (Јеремија 20:9б, НС). Јеремија није одбио свој налог да Јуди објави Божје пресуде (Јеремија 6:10, 11).
Савремени Јеремија
3. Какав су став имали Исус и његови ученици према свом задатку?
3 Као Јеремија тако су Исус Христ и први хришћански ученици неустрашиво објављивали неомиљену вест о Божјем Царству Јеврејима, односно народима. Иако су Петар и други апостоли због своје проповедничке делатности већ били у затвору, храбро су одговорили својим религиозним тужиоцима: „Морамо слушати Бога као владара више него људе.“ Ради њихове храбрости били су по наредби религиозних вођа избичевани. Како су апостоли реаговали на то? „Свакога дана у храму и од куће до куће наставили су без престанка да уче и објављују добру вест о Христу Исусу“ (Дела апостолска 5:29, 40-42, НС; Матеј 23:13-33).
4. Ко је у 20. веку опонашао пример Јеремије, и како је то чињено?
4 Према томе први помазани хришћани су поступали као Јеремија. Када су наишли на неодољив отпор и на тврдоглаве религиозне непријатеље, ипак су објављивали Божје пресуде. Ко је у 20. веку следио овај пример? Ко је јавно од куће до куће објављивао Божје пресуде за садашњи састав ствари, а посебно пресуде за такозвано хришћанство, противслику Јерусалима? Из историјских доказа који су се нагомилали у више од 68 година може се спознати да се код савремене Јеремија-класе ради о малој, али храброј групи помазаних Јеховиних сведока. Од 1935. она се стално јача растућим „великим мноштвом народа“ које је вољно и снажно подупире и које већ прелази у милионе, а познато је такође као Јеховини сведоци. Они једногласно јавно осуђују криву религију као замку и превару и тако испуњавају своју заједничку улогу Јеремије (Откривење 7:9, 10; 14:1-5).
Такозвано хришћанство — зашто је савремена паралела Јерусалима?
5. У ком погледу је такозвано хришћанство слично старом Јерусалиму?
5 Али могли би се питати, уколико такозвано хришћанство одговара старом Јерусалиму? Јер се у поносном такозваном хришћанству може наћи сличан став, и слични односи владају као у некадашњем Јерусалиму. Такозвано хришћанство се узда у своје „свете градове“ и своје светиње. Помислимо само на Рим, Јерусалим, Кантербери, Фатиму, Гвадалупу и Сарагосу, да набројимо неке. Оно радо велича своје катедрале, базилике, храмове и цркве ради њиховог поштовања достојног олтара и њихове архитектуре, као да ће тиме постићи посебан став пред Богом. Припадници такозваног хришћанства мисле чак да су њихове религиозне зграде подигнуте „Богу на славу“. Али колико од ових грађевина стварно носи име Јеховино? Насупрот, стално се подсећа на архитекте који су их конструисали, на вајаре и друге уметнике који су их украсили, на имућне покровитеље који су их финансирали, или на „свеце“ којима је посвећена. Поверење које такозвано хришћанство има у поштовања достојан олтар и традицију је исто тако преварно као поверење које је Јуда имала у свој свети храм (Јеремија 7:4).
6. Како се Исусов опис јудејског свештенства однои и на свештенство такозваног хришћанства?
6 Које паралеле постоје између данашњих религиозних воћа такозваног хришћанства и јудејских свештеника и пророка које је Јеремија раскринкао? Јеремијином отвореношћу Исус је описао јудејско свештенство, које до данашњега дана одговара и свештенству такозваног хришћанства: „Истина они говоре, али не чине... А сва своја дела чине да их виде људи... Воле да добију почасна места на гозбама и прва места у синагогама“ (Матеј 23:3-7, Лутерова Библија). Па колико пута видимо проминентне свештенике и проповеднике који својим присуством дају благослов политичким и националним састанцима или објавама — и заједно са политичарима ступају у средиште пажње медија!
7. а) Како неки проповедници заваравају масе? б) Који изазова свештенство избегава?
7 Данас, у веку телевизије, постоје телевизијски проповедници који се у овом медију користе свим могућим позоришним триковима и психолошким изумима да обману масе и да испразне џепове верника. Јеремијине раскринкавајуће речи су још и данас погодне, око 2600 година касније! „Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице.“ Истовремено нико од њих не жели да прихвати изазов праве хришћанске службе, то јест да приђе људима лицем у лице, од куће до куће. Само су Јеховини сведоци — помазана класа Јеремије и „велико мноштво народа“ — преузели ту одговорност (Јеремија 6:13; Дела апостолска 20:20, 21).
Да ли је такозвано хришћанство спашено?
8. Зашто такозвано хришћанство верује да га Армагедон не може достићи?
8 Ти исти телевизијски проповедници својом бесмисленом употребом парола као ,поново рођен“ и теолошким изјавама као „једном спашен заувек спашен“ успављују јавност осећајем сигурности. Милиони људи из скоро свих цркава и хришћанских секти су тако заведени да верују како су „поново рођени“ или „спашени“. Дрски политичари о себи тврде то исто. Њихови омиљени проповедници им говоре да су у миру с Богом јер су „спашени“ — и то упркос њиховој религиозној, политичкој и националистичкој раздељености! И народ то воли, баш као што је било у време Јеремије (Јеремија 5:31; 14:14). Такозвано хришћанство мисли да их Божји казнени суд, Армагедон не може достићи (Јеремија 6:14; 23:17; 1. Коринћанима 1:10; Откривење 16:14, 16).
9. а) Ко је стварно „поново рођен“ б) Шта говори Библија о души? (Наведи потврде за оба питања из књиге Разговори на темељу писма).
9 Па ипак брижљиво проучавање Божје речи и Христових наука указује да само ограничен број правих хришћана има предност да буде поново рођен или „водом и духом“ рођен, и тако учествује у Христовој небеској владавини (Јован 3:3-5; Римљанима 8:16, 17; Откривење 14:1-3). Данашње „велико мноштво народа“ правих хришћана не мора бити поново рођено, јер се не нада вечном животу на небу, него вечном животу на Земљи (2. Петрова 3:13; Откривење 21:3, 4). Осим тога дотична наука такозваног хришћанства почива на кривој претпоставци, то јест на тврдњи да човек има бесмртну душу, која треба спасење. Нигде се у Библији не може наћи подршка за ту науку, која уствари потиче из старе грчке филозофије.a
Недопадање његове речи и његовог имена
10. Како многи свештеници сматрају Библију?
10 Постоје још и друге сличности између старог Јерусалима и данашњег такозваног хришћанства. Јеремија је рекао: „Гле, ријеч је Јеховина њима потсмијех, није им мила“ (Јеремија 6:10). Свештеници више воле да цитирају филозофе и научнике него Јеховину реч. Многи се стиде Библије; својим критиковањем Библије они се чак подсмехују. Они тврде да Библија садржи митове и легенде у облику добре литературе (Јеремија 7:28). И име њеног аутора презиру. Који доказ имамо за овакву тврдњу?
11. Каква супротност постоји између такозваног хришћанства и Јеремије у вези употребе Божјег имена?
11 Иако се хебрејски тетраграматон (יהוה) близу 7000 пута појављује у Хебрејским списима, име „Јехова“ или „Јахве“ у многим српскохрватским преводима Библије замењено је анонимним појмом „ГОСПОД“. На пример, на африканс језику сада нема ниједног библијског превода који садржи име Божје. У првобитном издању шпанског превода Франкеса-Соле је употребљавано име. У ревидираном издању се напротив више не може наћи, јер је замењено са Сењор (Господ). Али ако се у преводима који су изашли у такозваном хришћанству и налази Божје име, од свештенства се ретко употребљава. Ипак Јеремија је употребио Божје карактеристично име 726 пута у својој пророчанској вести.b
„Царица небеска“ и идолопоклонство
12-14. а) Чиме су јудејске породице биле ревно запослене? б) Како је Јехова гледао на њихово обожавање?
12 Једну даљњу паралелу откривамо ако испитамо Јеремијину вест за Јерусалим. Када је Јехова упутио своје пророке да не моле у корист народа, рекао је разлог. „Зар не видиш шта чине по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским? Синови купе дрва, а очеви ложе огањ, и жене мијесе тесто.“ И чиме је цела породица била ревно запослена? ,Да пеку колаче царици небеској“ (Јеремија 7:16-18; 44:15, 19).
13 У једном јудејском коментару стоји: „Култ царице небеске се вршио ревно и у свој јавности.“ Невероватно! Народ Јуде је на идолокоплонички начин обожавао паганску богињу, могуће вавилонску богињу плодности Иштар, треће божанство вавилонског звезданог тројства. Али код „царице небеске“ могло се такође радити и о одговарајућој хананејској богињи Астароти (1. Царевима 11:5, 33).
14 Јудејци нису обожавали само ову богињу него су учествовали и у другим облицима идолопоклонства. Зато их је Јехова осудио и рекао: „Зашто ме разгњевише својим ликовима резанијем, туђим таштинама?“ Даље их је оптужио као што је изјавио, „не слушаше гласа мојега и не ходише за њим, него ходише за мислима срца својега и за Валима, чему их научише оци њихови“ (Јеремија 8:19; 9:13, 14). Није ли такозвано хришћанство пало у исту клопку?
15. а) Каква је ситуација данас у такозваном хришћанству што се тиче идолопоклонства? Наведи локалне примере. б) Који став заузимају прави хришћани према Марији? (Погледај такође књигу Разговори на темељу писма, стране 294-301.)
15 Посети било коју протестантску, католичку или православну цркву или катедралу и наћи ћеш бар крстове или распела. У подручјима са католичким или православним становништвом постоје такође слике „свете вечне девице Марије, мајке истинитог Бога“ слике које представљају Марију у најразличитијим положајима и ситуацијама.c Марију се приказује са свим могућим суперлативним именима као на пример „царица небеска“ и „Краљица универзума“.d Класа Јеремије која истина Марију поштује као Исусову мајку и помазану верницу, ипак савесно следи апостолски савет: „Чувајте се од идола“ (1. Јованова 5:21; Јеремија 10:14).
Тројство замењује сувереног Господа Јехову
16. Која је наука прокрчила пут за обожавање Марије, и како?
16 Али можда питаш: Како је уопште дошло до обожавања Марије? Па поводом једног другог потеза рано отпале цркве да би јој се припојили пагански обожаваоци. Појам „три бога у једном“ био је надалеко распрострањен у паганском свету. У старом Риму је постојао храм са три ћелије или главне просторије, „које су (биле) посвећене тријади божанстава, међу којима је услед наука и доприношеног обожавања постојала одређена повезаност. То се односило на храм Јупитера Оптимуса Максимуса у Капитолу, који је био посвећен капитолском тројству Јупитер-Јуно-Минерва.“e
17, 18. а) Шта је сузбијено да би се наука о тројству пробила? б) Наведи даљње аргументе из књиге Разговори на темељу писма.
17 Да би подупрли у 3. и 4. веку израслу науку о „најсветијем тројству“, католичка црква је морала да сузбије хебрејски појам који врло јасно долази до изражаја у Јеремијиним речима: „Нико није као ти, Јехова; велик си и велико је име твоје у сили. А Јехова је прави Бог, Бог живи и цар вјечни.“ Исус је потврдио ово схватање, када је цитирао Мојсијеве речи: „Чуј, о Израеле! Јехова, наш Бог је један Јехова“ (Јеремија 10:6, 10; Марко 12:29; 5. Мојсијева 6:4).
18 Подупрто јудејским сујеверним плодом отпало хришћанство, које није изговарало „Јахве“ или „Јехова“, престало је са употребом властитог Божјег имена. Тиме је настао теолошки вакум, који је могао испунити „свето тројство“.f
19. а) До чега је довело да је такозвано хришћанство прихватило науку о тројству? б) У какву су се превару упустили да би подупрли науку о тројству?
19 Дошло је до тога да се такозвано хришћанство одлучило ’да иде за другим богом’, наиме троједним богом, који како Јудејцима тако и Христу и његовим правим следбеницима није био познат. И да би такозвану тајну о „три особе у једном богу“ подупрли, библијски преписивачи такозваног хришћанства су се дали чак на превару тако што су фалсификовали грчке манускрипте.g Штавише, логична последица науке о тројству је да је велики део такозваног хришћанства потпао обожавању или поштовању своје „царице небеске“ (Јеремија 7:17, 18).
Свештенство подупире прогонство
20, 21. Како се свештенство такозваног хришћанства понашало, и која су питања сада на месту?
20 С обзиром на све то, од Јеремије постављено питање за свештенство такозваног хришћанства је на месту: „Како говорите: мудри смо, и закон је Јеховин у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка... Ето, одбацише ријеч Јеховину, па кака им је мудрост?“ (Јеремија 8:8, 9). Свештенство хришћанства је одбило Јехову и његове заступнике, његове сведоке. Углавном је оно у овом веку било иза свирепог прогонства Јеховиних сведока, као свештеници и пророци који су прогонили Јеремију.
21 Али зашто је оно подржавало то прогонство? Шта су Сведоци учинили да су изазвали њихову љутњу и бес? У последњем чланку ове серије биће размотрена ова и слична питања.
[Фусноте]
a Опширно објашњење ових мисли може се наћи на странама 424-428, 356-361, 389 и 390 књиге Разговори на темељу писма, издате од Удружења Куле стражаре.
b Даљње објашњење о заташкавању Биожјег имена може се наћи у брошури од 32 стране, Божанско име је вечно, која је издата од Удружења Куле стражаре.
c Имиџ о миту Гвадалупе или чудо од Џоди Брант Смита, страна 6.
d Слава Маријина од Алфонса де Лигуори, страна 424.
e Велике религије илустроване, страна 408.
f За истраживање науке о тројству погледај књигу Разговори на темељу писма, стране 90—111.
g 1. Јованова 5:7 садржи лажни додатак, а у Матеју 24:36, где фале речи „ни Син“, је на преварни начин нешто изостављено. Погледај фусноту у делу Емфетик диаглот, страна 803 (издату од Удружења Куле стражаре и трактата — Њујорк) и дело Кодекс Синаитикус и Кодекс Александринус, страна 27 (Издавач: Британски музеј) као и фусноту у Новом завету од Лудвига Албрехта (издање 1957), страна 652.
Да ли се још сећаш?
◻ О коме се ради код савремене класе Јеремије?
◻ Које паралеле постоје између старог Јерусалима и такозваног хришћанства?
◻ Како свештенство заводи народ да верује да је у миру са Богом?
◻ Која немарност и идолопоклонство су типични за такозвано хришћанство?
[Слика на 14. страни]
1938. године Јеховини сведоци су јавно осуђивали криву религију
[Слика на 15. страни]
Телевизијски проповедници такозваног хришћанства заводе милионе верника, да су „спашени“ или „поново рођени“.