Шесто поглавље
Спорно питање с којим се сви морамо суочити
1, 2. (а) Које је спорно питање Сатана покренуо у Едену? (б) Како се то питање види из онога што је Сатана рекао?
НАЈВАЖНИЈЕ спорно питање с којим се човечанство икада суочило утиче и на тебе. Од тога како ћеш се поставити зависи твоја вечна будућност. То питање је покренуто када је избила побуна у Едену. Тада је Сатана упитао Еву: „Је ли баш казао Бог: нећете јести са свакога дрвета у врту?“ Она је одговорила да је за једно дрво Бог рекао: ’Не једите с њега да не умрете.‘ Онда је Сатана директно оптужио Јехову да лаже, казавши да ни Евин ни Адамов живот не зависе од послушности Богу. Сатана је тврдио да Бог својим створењима ускраћује нешто добро — могућност да сами постављају мерила у животу. Сатана је изјавио: „Бог зна да ће вам се у онај дан у који окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови, познајући добро и зло“ (Постање 3:1-5).
2 У ствари, Сатана је рекао да је за људе боље да сами доносе одлуке него да слушају Божје законе. Тако је довео у питање начин на који Бог влада. То је покренуло питање од највећег значаја — да ли Бог има право да влада као Суверен читавог свемира. Постављено је следеће питање: да ли је људима боље кад влада Јехова или им је боље кад владају сами независно од њега? Јехова је могао одмах да погуби Адама и Еву, али тиме се никако не би на задовољавајућ начин решило питање суверенитета. Тиме што би допустио доста времена да се људско друштво развије, Бог би могао да покаже до чега доводи независност од њега и његових закона.
3. Које је додатно питање Сатана покренуо?
3 Када је оспорио Јеховино право да влада, Сатана се није зауставио само на ономе што се одиграло у Едену. Он је довео у питање и то да ли ће и други бити лојални Јехови. То је постало додатно спорно питање, тесно повезано с претходним. Сатанин изазов се проширио на потомство Адама и Еве и на све Божје духовне синове, чак и на Јеховиног драгог и вољеног прворођеног Сина. Примера ради, Сатана је у данима Јова тврдио да они који служе Јехови не чине то из љубави према њему и његовом начину владања, већ из себичних разлога. Тврдио је да ће они попустити себичним жељама кад их снађе нека невоља (Јов 2:1-6; Откривење 12:10).
Шта је време показало
4, 5. Шта је време показало у вези с тим да ли човек може да управља својим корацима?
4 Једна важна ствар везана за питање суверенитета јесте да Бог није створио људе да живе независно од његове владавине и да притом буду успешни. Он их је за њихово добро створио тако да зависе од његових праведних закона. Пророк Јеремија је признао: „Знам Јехова! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим. Казни ме, [„Исправи ме“, NW] Јехова“ (Јеремија 10:23, 24). Зато нас Божја Реч подстиче: „Свим се срцем својим уздај у Јехову а на своју мисао немој се ослањати“ (Пословице 3:5). Као што је Бог створио физичке законе којима људи морају бити подложни да би остали живи, тако је створио и моралне законе који би да су се поштовали, довели до једног хармоничног друштва.
5 Очигледно је Бог знао да људска породица никада не може бити успешна у управљању без његове владавине. Људи су успостављали различите политичке, економске и верске системе безуспешно покушавајући да остваре успешну независну владавину. Разлике које су из тога настале увлачиле су људе у сталне међусобне сукобе који су доводили до насиља, ратова и смрти многих људи. ’Човек над човеком влада на зло његово‘ (Проповједник 8:9, ДК). Управо се то и догађало током људске историје. Као што је и проречено у Божјој Речи, зли људи и варалице и даље ’напредују од зла на горе‘ (2. Тимотеју 3:13). У 20. веку, у ком је човечанство доживело огроман напредак на пољу науке и индустрије, десиле су се неке од највећих катастрофа. Речи из Јеремије 10:23 у великој мери су се показале тачнима — људи нису створени да управљају својим корацима.
6. Како ће Бог ускоро решити независно владање људи?
6 Трагичне, дуготрајне последице независности од Бога показале су једном заувек да људска владавина никада не може успети. Божја владавина је једини пут до среће, јединства, здравља и живота. Божја Реч показује да Јехова неће још дуго толерисати да људи владају независно од њега (Матеј 24:3-14; 2. Тимотеју 3:1-5). Ускоро ће се он умешати у збивања на Земљи и успоставити своју владавину над Земљом. Библијско пророчанство каже: „У време тих краљева [садашњих људских владавина] Бог ће небески подигнути краљевство [на небу] које се неће никад уништити и које неће долазити под власт другог народа [никада више људи неће владати над Земљом]; оно ће разбити и уништити сва та [садашња] краљевства, а оно ће вечно постојати“ (Данило 2:44).
Ући у Божји нови свет
7. Ко ће остати жив кад Божја владавина буде окончала људску владавину?
7 Кад Божја владавина буде окончала људску владавину, ко ће остати жив? Библија одговара: „У земљи живеће праведни [они који подупиру Божје право да влада] и поштени у њој ће остати. Бездушници [они који не подупиру Божје право да влада] ће се истребити из земље, неверници ће се ишчупати из ње“ (Пословице 2:21, 22). Слично је рекао и псалмиста: „Још мало и нестаће бездушника... Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати“ (Псалам 37:10, 29).
8. Како ће Бог у потпуности оправдати свој суверенитет?
8 Кад уништи Сатанин систем, Бог ће успоставити свој нови свет који ће у потпуности уклонити разорно насиље, ратове, сиромаштво, патњу, болест и смрт, који хиљадама година држе човечанство у оковима. Библија прелепим речима описује који благослови очекују послушне људе: „Он [Бог] ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше“ (Откривење 21:3, 4). Путем своје небеске владавине Краљевства под Христом, Бог ће у потпуности оправдати (потврдити) своје право да буде наш Суверен, то јест Владар (Римљанима 16:20; 2. Петрова 3:10-13; Откривење 20:1-6).
Како су се неки показали у спорном питању
9. (а) Како су они који су остали лојални Јехови гледали на његове речи? (б) Како је Ноје показао да је лојалан, и како нама може користити његов пример?
9 Током историје било је верних мушкараца и жена који су показали лојалност према Јехови као Суверену. Знали су да њихов живот зависи од тога да ли ће слушати Бога и да ли ће му се покоравати. Ноје је био такав човек. Зато му је Бог рекао: „Свакој пути дође преда ме крај... Начини себи корабљу.“ Ноје је послушао овај Божји налог. Иако су били упозорени, други људи његовог доба живели су као да се ништа необично неће десити. Међутим, Ноје је градио огромну арку и проповедао другима о Јеховиним праведним путевима. Извештај о томе наводи: „Ноје учини тако. Он изврши све што му заповеди Бог“ (Постање 6:13-22; Јеврејима 11:7; 2. Петрова 2:5).
10. (а) Како су Аврахам и Сара подржали Јеховин суверенитет? (б) У ком смислу нам може користити пример Аврахама и Саре?
10 Аврахам и Сара су такође били добри примери у подупирању Јеховиног суверенитета, јер су чинили све што им је он заповедао. Живели су у једном богатом граду, Уру Халдејском. Али кад је Јехова рекао Аврахаму да иде у другу земљу, у земљу која му је била непозната, Аврахам „пође, као што му каза Јехова“. Сара је несумњиво у Уру водила удобан живот — имала је кућу, пријатеље и родбину. Међутим, била је подложна Јехови и свом мужу и пошла је у хананску земљу, иако није знала какви је услови тамо чекају (Постање 11:31–12:4; Дела апостолска 7:2-4).
11. (а) Под којим је околностима Мојсије подржао Јеховин суверенитет? (б) Како нам може користити Мојсијев пример?
11 Мојсије је био још један човек који је подржао Јеховин суверенитет. Он је то учинио под најтежим околностима — лично се суочио са египатским фараоном. Мојсије није био пун себе. Напротив, сумњао је у своју говорничку способност. Али, ипак је послушао Бога. Уз Јеховину подршку и помоћ свог брата Арона, он је тврдокорном фараону много пута пренео оно што је Јехова рекао. Чак су и неки Израелци оштро критиковали Мојсија. Па ипак, Мојсије је лојално чинио све што му је Јехова заповедио, и преко њега је Израел ослобођен из Египта (Излазак 7:6; 12:50, 51; Јеврејима 11:24-27).
12. (а) Шта показује да лојалност према Јехови обухвата више од вршења онога што је Бог дао да се конкретно запише? (б) Како можемо да применимо 1. Јованову 2:15 сада када смо разумели о каквој лојалности је реч?
12 Они који су били лојални Јехови нису размишљали у том правцу да све што треба да раде јесте да се повинују само оном што је Бог дао да се запише. У време када је Петефријева жена покушала да намами Јосифа да учини прељубу с њом, није било неке писане Божје заповести која би забрањивала прељубу. Међутим, Јосиф је знао да је Јехова успоставио брачно уређење у Едену. Био је свестан да Бог не одобрава полне односе с туђом женом. Он није желео да испитује до које границе му Бог дозвољава да буде сличан Египћанима. Подржао је Јеховине путеве јер је медитирао о начину на који се Бог опходи с људима и онда савесно примењивао оно што је видео да је Божја воља (Постање 39:7-12; Псалам 77:12, 13).
13. Како се показало да је Сатана лажов у случају (а) Јова? (б) тројице Јевреја?
13 Они који заиста познају Јехову не окрећу се од њега чак ни кад су под жестоким испитима. Сатана је изнео оптужбу да ће чак и Јов — о коме је Јехова говорио тако похвално — напустити Бога ако изгуби своје многобројне поседе или своје здравље. Али, Јов је показао да је Ђаво лажов, иако није знао зашто су га снашле невоље (Јов 2:9, 10). И даље покушавајући да докаже своју тврдњу, Сатана је вековима касније навео бесног вавилонског краља да тројици младих Јевреја припрети смрћу у ужареној пећи уколико се у знак обожавања не поклоне пред једним кипом који је подигао тај краљ. Присиљени да бирају између послушности краљевој заповести и послушности Јеховином закону о идолопоклонству, они су чврсто ставили до знања да служе Јехови и да је он њихов Врховни Суверен. Верност Богу била им је драгоценија од самог живота! (Данило 3:14-18).
14. Како је могуће да као несавршени људи покажемо да смо истински лојални Јехови?
14 Да ли из ових примера треба да закључимо како особа мора бити савршена да би била лојална Јехови, и да је особа која греши безнадежан случај? Ни у ком случају! Библија говори да је и сам Мојсије грешио. Иако Јехови није било драго због тога, он није одбацио Мојсија. Такође су и апостоли Исуса Христа имали своје слабости. Јехова узима у обзир да смо наследили грех и драго му је када ни у ком погледу намерно не одбацујемо његову вољу. Уколико због слабости и погрешимо, важно је да се искрено покајемо и да нам тај преступ не пређе у навику. На тај начин показујемо да заиста волимо оно што Јехова каже да је добро и да мрзимо оно што он каже да је лоше. На темељу вере у Исусову жртву која искупљује грехе, ми можемо да стојимо чисти пред Богом (Амос 5:15; Дела апостолска 3:19; Јеврејима 9:14).
15. (а) Ко је од свих људи остао савршено беспрекоран пред Богом, и шта је тиме показано? (б) Од какве нам је помоћи оно што је Исус учинио?
15 Па ипак, да ли је могуће да људи једноставно не могу бити савршено послушни Јеховином суверенитету? Одговор је око 4 000 година био попут једне ’свете тајне‘ (1. Тимотеју 3:16). Иако је био савршен када је створен, Адам није био савршен пример у оданости Богу. Ко би онда могао да буде? Сигурно не неко од његових грешних потомака. Једини човек који је то могао био је Исус Христ (Јеврејима 4:15). Оно што је Исус урадио показало је да је Адам, који је имао много повољније околности, могао да сачува савршену беспрекорност само да је то желео. Грешка није била у томе како га је Бог створио. Исус Христ је тако пример који желимо да опонашамо не само када је у питању послушност Божјем закону већ и када се ради о личној оданости Јехови, Суверену читавог свемира (Поновљени закони 32:4, 5).
Како ћемо ми реаговати?
16. Зашто морамо стално пазити на свој став према Јеховином суверенитету?
16 Свако од нас мора да се суочи с питањем ко има право да буде Суверен читавог свемира. Уколико се отворено изјаснимо да смо на Јеховиној страни, тада постајемо Сатанина мета. Он нам ствара притиске са свих страна и наставиће да то чини до краја свог злог система ствари. Не смемо допустити да нам опадне будност (1. Петрова 5:8). Наше понашање показује где ми стојимо у врховном спорном питању Јеховиног суверенитета и додатном спорном питању беспрекорности пред Богом када смо на испиту. Не можемо себи допустити да нелојално понашање сматрамо неважним само зато што је уобичајено у свету. Да бисмо сачували беспрекорност треба да се трудимо да примењујемо Јеховина праведна начела у свим стварима у животу.
17. Шта ће нас у вези с пореклом лажи и крађе навести да их избегавамо?
17 Примера ради, не можемо опонашати Сатану, ’оца лажи‘ (Јован 8:44). Морамо бити истинољубиви у свим нашим поступцима. У Сатанином систему, млади често не говоре истину својим родитељима. Али, хришћански млади то избегавају и тиме доказују да је нетачна Сатанина оптужба да ће побожни људи под испитом погазити своју беспрекорност (Јов 1:9-11; Пословице 6:16-19). Затим, ту су и пословни подухвати који би могли указати да је особа на страни ’оца лажи‘, а не Бога истине. Ми избегавамо такве послове (Михеј 6:11, 12). Крађа такође никада није оправдана, чак и ако је онај ко краде сиромашан или ако је онај од кога се краде богат (Пословице 6:30, 31; 1. Петрова 4:15). Чак и ако је то уобичајено тамо где живимо, или ако је узета ствар мала, крађа је и даље кршење Божјих закона (Лука 16:10; Римљанима 12:2; Ефешанима 4:28).
18. (а) Који испит на крају Христове Хиљадугодишње владавине очекује све људе? (б) Коју навику сада треба да развијамо?
18 Током Христове Хиљадугодишње владавине, Сатана и његови демони биће у бездану и неће имати никаквог утицаја на људе. Какво ће то само олакшање бити! Али, након хиљаду година, биће опет накратко пуштени. У том обновљеном свету, Сатана и они који пођу за њим вршиће притисак на људе који чувају своју беспрекорност пред Богом (Откривење 20:7-10). Ако будемо имали предност да тада живимо, како ћемо реаговати у погледу питања ко има право да буде Суверен читавог свемира? Будући да ће цело човечанство тада бити савршено, било који чин нелојалности биће намеран и водиће до вечног уништења. Зато је стварно важно да сада развијамо навику да позитивно реагујемо на све смернице које нам Јехова даје, било преко своје Речи или организације! Уколико то чинимо, тада показујемо да смо му истински одани као Суверену читавог свемира.
Питања за понављање
• С којим великим спорним питањем сви морамо да се суочимо? Како смо и ми укључени у то?
• Шта је толико изузетно у погледу начина на који су мушкарци и жене из древних времена доказали своју беспрекорност пред Јеховом?
• Зашто је важно да сваки дан својим понашањем одајемо част Јехови?