„Ово је дан свих дана“
„Инспирацијом нађох се у дану Господњем“ (ОТКРИВЕЊЕ 1:10, НС).
1. У ком дану ми живимо, и зашто је то тако одушевљавајуће?
„ОВО је дан свих дана. Гледај цар влада!“ Ове значајне речи које је изговорио други председник Библијског и трактатног друштва „Кула стражара“, 1922. године, одушевљавају нас још и данас. Оне нас подсећају да живимо у најбурнијем времену људске историје, у време које Библија назива „дан Господњи“ (Откривење 1:10). То је стварно „дан свих дана“ јер се ради о времену у ком ће Јехова преко Христовог Царства остварити све своје величанствене намере и просветити своје име пред свим својим створењима.
2, 3. а) Колико траје дан Господњи? б) Где налазимо објашњење о овом дану?
2 Овај дан је почео 1914. године, када је постављен Исус као цар Божјег Царства. И траје до хиљадугодишње владавине; тада ће Христ ,да преда Царство свом Богу и Оцу’ (1. Коринћанима 15:24). Током многих векова прави хришћани су се радовали дану Господњем. Сада је коначно ту! Шта значи овај „дан свих дана“ за Божји народ и за свет уопште?
3 Библијска књига из које највише сазнајемо о дану Господњем је Откривење. Скоро сва пророчанства из те књиге испуниће се на дан Господњи. Ипак, Откривење сачињава само врхунац низа пророчанских књига, у којима је реч о том дану. На пример, у књигама Исаије, Јеремије, Језекиља и Данила говори се такође о томе. Садржај ових књига нам често помаже да боље разумемо пророчанства која су у Откривењу. Погледајмо како књига Језекиља на посебан начин осветљава испуњење Откривења у току дана Господњег.
Четири јахача
4. Шта се десило на почетку Господњег дана према Откривењу, 6. поглављу?
4 У шестом поглављу Откривења апостол Јован описује драматичну визију: „И видех, и гле, бео коњ, а онај што сеђаше на њему имаше лук, и даде му се круна, па изиђе побеђујући и да победи“ (Откривење 6:2, НС). Ко је тај победоносни јахач? Нико други до Исус Христ, који је постављен за цара Божјег Царства и који излази да победи своје непријатеље (Псалам 45:3-6; 110:2). Исусово победоносно јахање је започело 1914. године, на почетку дана Господњег (Псалам 2:6). Његова прва победа је било збацивање Сотоне и његових демона на Земљу. Какве је последице то имало за људе? „Тешко земљи и мору“, пише у Откривењу (Откривење 12:7-12).
5. Који грозни ликови прате јахача на белом коњу, и са каквом моћи располаже сваки лик?
5 У визији га прате три грозна лика: риђи коњ као симбол рата, врани коњ као симбол глади и коњ блед, чији је јахач назван „смрт“. О овом четвртом коњу се каже: „И видех, и гле, коњ блед, а ономе што сеђаше на њему беше име смрт. И хадес иђаше за њим. И даде им се власт над четвртином земље, да убијају дугим мачем и несташицом хране и кугом и зверињем земаљским“ (Откривење 6:3-8, НС; Матеј 24:3, 7, 8; Лука 21:10, 11).
6. Како се јахање ова три страшна јахача одразило на Земљу?
6 Верно пророчанству, од 1914. су ратови, глади и болести нанеле ужасне патње човечанству. Али четврти јахач убија „и зверињем земаљским“. Да ли је ово обележје наступило од 1914? Разматрање Језекиљевог сличног пророчанства помаже нам да видимо право гледиште тог пророчанства.
7. а) Које је пророчанство изјавио Језекиљ о Јерусалиму? б) Како се испунило то пророчанство?
7 Језекиљ, који је своја предсказања записао вероватно пет година пре разорења Јерусалима (607. пре н.е.), проповедао је Јудејцима страшну казну за њихово неверство. Под инспирацијом је написао: „И ако ћу да пустим четири љута бича своја, мач, глад, љуте звери и кугу на Јерусалим, да истребим у њему људе и животиње“ (Језекиљ 14:21, Ба; 5:17). Да ли се то испунило тада дословно? Без сумње је Јерусалим патио од глади и рата док му се приближавао крај. И глад обично доноси болести за собом (2. Дневника 36:1-3, 6, 13, 17-21; Јеремија 52:4-7; Плач Јеремијин 4:9, 10). Да ли су у оно време и дивље животиње проузроковале невољу? Вероватно се догађало да су људи бивали растрзани или чак убијани од животиња, јер је Јеремија то такође предсказао (3. Мојсијева 26:22-33; Јеремија 15:2, 3).
8. Коју су улогу играле дивље звери до сада у Господњем дану?
8 Како је то данас? У високо развијеним земљама дивље звери не представљају више тако велику опасност као раније. У другим државама им, напротив, многи људи још увек падају као жртве, нарочито ако у „звериње земаљско“ убројимо змије и крокодиле. Додуше, међународне агенције о таквим смртним случајевима ретко извештавају, али их не треба превидети. У књизи Планета земља — поплаве говори се о многим људима у Индији и Пакистану, који су у бекству од поплава „умрли у мукама од уједа отровних змија“. Часопис Индија тудеј је известио да је у једном селу у Западном Бенгалу око 60 жена изгубило своје мужеве од напада тигрова. Убудуће може доћи још више до таквих трагедија, када се људско друштво распадне и повећа глад.
9. Која је друга врста „звериња“ проузроковала патње и разарања међу људима у нашем веку?
9 Али Језекиљ је алудирао на другу врсту „животиња“ када је рекао: „Пророци њезини сложише се у њој, као лав су, који риче и граби плијен, ждеру душе ... Кнезови су њезини усред ње као вуци, који грабе плијен“ (Језекиљ 22:25, 27). Тако људи могу да поступају као звери. И како су само морали да пате људи у нашем веку од грабљивих особа! Многи су од криминалаца и терориста зверски били убијени. Да, смрт је на више начина допринела богатој жетви жртава „зверињу земаљском“.
10. Шта може да се позна по томе што Јован набраја као последицу смрти рат, глад, болести и дивље животиње?
10 То што је у Јовановој визији реч о рату, глади, болестима и дивљим животињама, помаже нам да сазнамо, да многи догађаји у нашим данима сачињавају паралелу са мукотрпним приликама, које су владале 607. пре н.е. у Јерусалиму. Дан Господњи је већ донео многе патње за свет, и то углавном зато што су многе вође човечанства одбиле да се подложе првом јахачу, устоличеном цару, Исусу Христу (Псалам 2:1-3). Али како је са Божјим слугама? Шта значи дан Господњи за њих?
Мерење храма
11. Шта је Јовану заповеђено да ради према Откривењу 11:1, и о ком се храму ту радило?
11 Према Откривењу 11:1 апостол Јован је писао: „И даде ми се трска слична штапу, с овим речима: устани и измери храм Божији и жртвеник и оне што се у њему Богу моле.“ Ово у визији споменуто мерење је за Божје слуге врло значајно. Који је храм мерио Јован? Не дословни јудејски храм, у ком је обожавао Бога пре него што је постао хришћанин. Тај је храм Јехова одбацио и 70. године н.е. је био разорен (Матеј 23:37 до 24:2). Штавише, Јован је мерио уређење Јеховиног великог духовног храма. У земаљском предворју овог симболичног храма служе помазани хришћани као подсвештеници (Јеврејима 9:11, 12, 24; 10:19-22; Откривење 5:10).
12. Када се појавио тај храм, и који су догађаји започели у вези тога у првом веку?
12 Духовни храм је настао 29. године н.е., када је Исус помазан за првосвештеника (Јеврејима 3:1; 10:5). У њему треба да буде 144 000 подсвештеника. Многи су од њих изабрани и запечаћени у првом веку, и онда верни умрли (Откривење 7:4; 14:1). Али кад су ти хришћани умрли, спавали су у гробу и нису били одмах ускрснути за небески живот (1. Солуњанима 4:15). Штавише, после првог века је наступио велики отпад и они, за подсвештенике помазани хришћани, су били опкољени од расцветаног „отпада“, то јест од отпадника (Матеј 13:24-30). Током векова се без сумње постављало питање: „Да ли ће свих 144 000 подсвештеника икада бити запечаћено?“ „Да ли ће они који су верни умрли, да ускрсну да би у небеској светињи служили?“ То у визији споменуто мерење храма показује да је одговор на свако од ових питања — да. Зашто?
13. За шта је била гаранција Јованово мерење светиње храма, и шта се десило рано на дан Господњи?
13 У библијским пророчанствима се мерењем једне ствари обично приказује да ће Јеховина намера с тим у вези да буде сигурно у потпуности остварена (2. Царевима 21:13; Јеремија 31:39; Плач Јеремијин 2:8). Тако је у визији споменуто мерење храма била гаранција, да ће на дан Господњи да буду остварене све Јеховине намере у вези храма. Сагласно са тим и према свим знацима, почевши од 1918. године, били су ускрснути помазаници који су већ умрли у верности и заузели њима обећано место у небеској светињи (1. Солуњанима 4:16; Откривење 6:9-11). Али шта може да се каже за остале чланове од 144 000?
14. Шта може да се каже о помазаним хришћанима пре и у току првог светског рата?
14 Још пре почетка дана Господњег, почели су да се окупљају у одвојену организацију помазани хришћани, који су напустили отпало тзв. хришћанство. Они су на изврстан начин доказали своју верност, објављујући значајну 1914. годину. Али те године, кад је избио први светски рат, започето је са њиховим угњетавањем, да, са ,гажењем’. То је достигло свој врхунац у 1918. години, кад је руководство Друштва Кула стражара доспело у затвор и кад је организовано дело проповедања било скоро заустављено. У то време су тадашњи хришћани у извесном смислу били ,убијени’ (Откривење 11:2-7). Шта је за њих значило мерење светиње у храму?
15. Шта је за Божји народ у Језекиљевим данима значило мерење храма, приказано у визији?
15 593. године пре н.е., 14 година након разорења Јеховиног храма у Јерусалиму, Језекиљ је у визији видео дом Јеховин. Поведен је у обилазак храма и приметио је како је у храму било све пажљиво измерено (Језекиљ, поглавља 40 до 42). Шта је то значило? Јехова је сам то објаснио: „Мерење храма је указивало на искушење Језекиљевог народа. Ако би се Израелци понизили, покајали за своје грешке и ако би одговарали Јеховиним законима, они би сазнали за димензије храма. То је очигледно требало да их ојача у нади, да ће Јеховин народ једног дана бити ослобођен из Вавилона и да ће опет обожавати Јехову у његовом дословном храму (Језекиљ 43:10, 11).
16. а) Шта је обећано Божјим слугама за 1918. годину, тим што је Јован мерио светињу храма? б) Како се то испунило?
16 Слично је било са оним обесхрабреним хришћанима 1918. године. Ако би се понизили и покајали за све грешке које су починили, били би ослобођени, од Јехове благословљени и имали би пуно учешће у његовој припреми храма. То се и догодило. Као што је речено у Откривењу 11:11, подигли су се на ,своје ноге’, то јест, ускрснули су симболично. У сличној визији о ускрснућу, која је записана у књизи Језекиља, предочено је поново окупљање Јудејаца у њиховој отаџбини (Језекиљ 37:1-14). „Ускрснуће“ у ново време показало се као поново успостављање Божјег народа из стања обесхрабрења и скоро потпуне неделотворности у стање блиставог живота, тако да је могао имати пуно учешће у Јеховиној служби. Ово „ускрснуће“ је уследило 1919.
Мали свитак
17. а) Опиши Јованову визију записану у Откривењу 10:1. б) Ко је био анђео, ког је Јован видео, и на који је дан требала да се испуни визија?
17 Према Откривењу 10:1 Јован је видео „анђела јака гдје силази с неба, који бјеше обучен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени“. Ова визија је личила отприлике на извесне визије о Јехови, које су пре тога имали Језекиљ и Јован (Језекиљ 8:2; Откривење 4:3). Али у овој визији Јован није видео Јехову, него једног анђела. Стога ту мора да се радило о Јеховином великом анђеоском сину, Исусу Христу, „који је обличје Бога што се не види“ (Колошанима 1:15). Сем тога у Откривењу 10:2 је Исус представљен на положају са великом моћи, јер пише да „метну ногу своју десну на море, а лијеву на земљу“. Тако анђео представља Исуса на дан Господњи. (Види Псалам 8:4-8; Јеврејима 2:5-9.)
18. а) Шта је понуђено Јовану да једе? б) Шта је понуђено Језекиљу да једе у сличној визији, и како је то деловало?
18 Исус у свом величанственом визионарном облику држи у руци мали свитак, и Јован бива упућен да узме свитак и да једе (Откривење 10:8, 9). Тако је Јован доживео слично искуство као и Језекиљ, који је у визији позван да поједе један свитак. Језекиљу је свитак био предан од самог Јехове и пророк је видео да је у њему „написан плач и нарицање и јаох“ (Језекиљ 2:8-10). Он извештава: „И поједох је, и бјеше ми у устима слатка као мед“ (Језекиљ 3:3). Шта је за Језекиља значило једење свитка?
19. а) Шта је представљено тим што је Језекиљ јео свитак? б) Ко су требали да буду примаоци горке вести, коју је Језекиљ требао да објављује?
19 Свитак несумњиво открива инспирисано пророчанско разјашњење. Кад је Језекиљ јео свитак, прихватио је задатак да објављује то разјашњење у таквом обиму да је оно у извесној мери постало део њега. (Упореди Јеремија 15:16.) Али за друге садржај свитка није био сладак. Садржај је био само „плач и нарицање и јаох“. За кога је ова горка вест била одређена? Прво је Језекиљ упућен: „Сине човјечји, иди к дому Израиљеву, и говори им моје ријечи“ (Језекиљ 3:4). Касније се Језекиљева вест раширила и на околне паганске народе (Језекиљ поглавља 25 до 32).
20. Шта се десило кад је Јован јео мали свитак, и шта је тада уследило?
20 У Јовановом случају је једење свитка имало сличне последице. Он извештава: „И узех књижицу из анђелове руке и поједох је, и беше у мојим устима слатка као мед. А кад је поједох, загорча ми стомак“ (Откривење 10:10, Ча). И Јовану је једење свитка било слатко. Било је одушевљавајуће да је он Јеховину реч такорећи себи утеловио. Али, вест је имала горак одјек. За кога? Јовану је речено: „Мораш поново да пророкујеш о народима, народностима, језицима и многим царевима“ (Откривење 10:11, НС).
21. а) Шта су учинили помазани хришћани 1919, што је одговарало Јовановом једењу малог свитка, и како се то одразило на њих? б) Какве је последице то имало за такозвано хришћанство и свет уопште?
21 Како се све то испунило на дан Господњи? Према историјским чињеницама, верни хришћани су 1919. године поздравили предност да неограничено служе Јехови, тако да су је такорећи утеловили, и то је било стварно нешто слатко. Ипак, предност и благослове које су примили, показали су се горки за друге, посебно за свештенство такозваног хришћанства. Зашто? Зато што су ти верни помазани хришћани објављивали целу Јеховину вест за човечанство. Они не само да су проповедали „добру вест о Царству“, него су такође указивали да су такозвано хришћанство и свет уопште духовно мртви (Матеј 24:14; Откривење 8:1 до 9:21; 16:1-21).
22. а) На који су начин до сада употребљени Јеховини помазаници у дану Господњем? б) Шта је дан Господњи значио за Сотонин свет а шта за Божји народ?
22 Ова верна група хришћана је била употребљена од Јехове да прикупи последње од 144 000, да су могли да буду запечаћени, и ишла је напред крчећи пут у скупљању великог мноштва народа, које има земаљску наду (Откривење 7:1-4, 9, 10). Велико мноштво народа игра важну улогу у Јеховиним намерама у вези са Земљом, и његова појава је изазвала велику радост како на небу тако и на Земљи (Откривење 7:11-17; Језекиљ 9:1-7). Тако је овај „дан свих дана“ за Сотонин свет већ значио патње, а за Јеховин народ богате благослове. Погледајмо сада како ће ово да се одрази и на даљњи ток Господњег дана.
Можеш ли да објасниш?
◼ Шта је дан Господњи?
◼ Коју разарајућу улогу игра „звериње земаљско“ на дан Господњи?
◼ Коју је гаранцију дао Јехова тим што је пустио Јована да мери светињу храма?
◼ Шта је значило Јованово једење малог свитка за помазани остатак у 1919. години?
◼ Шта је до сада значио дан Господњи за Божји народ и за свет уопште?
[Слика на 11. страни]
Јованово мерење храма је значило чврсту гаранцију за помазанике на дан Господњи