Девето поглавље

Ко ће владати светом?

 1-3 Опиши сан и визије које је Данило имао прве године Валтасарове владавине.

ДАНИЛОВО пророчанство које плени пажњу сада нас води назад до прве године владања вавилонског краља Валтасара. Данило је већ дуго изгнаник у Вавилону, али никада се није поколебао у свом интегритету према Јехови. Сада у својим 70-им, тај верни пророк види „сан и угледа виђења духа свога док лежаше на постељи својој“. И како су га само те визије уплашиле! (Данило 7:1, 15).

² „Гле“, узвикује Данило. „Четири ветра небеска ударише на велико море. И четири велике звери изиђоше из мора, свака друкчија.“ Какве необичне звери! Прва је крилати лав, а друга је као медвед. Затим долази леопард са четири крила и четири главе! Необично јака четврта звер има велике гвоздене зубе и десет рогова. Између тих десет рогова подиже се „мали“ рог који „имаше очи као очи човечје“ и „уста која дрско говораху [„говораху грандиозне ствари“, NW]“ (Данило 7:2-8).

³ Данилова виђења су се затим окренула према небу. Старешина дана седи на престолу у слави као судија на небеском Суду. ’Хиљаде хиљада му служе и десет хиљада пута десет хиљада стоје пред њим‘. Неповољно осуђујући звери, он им одузима власт и уништава четврту звер. Трајна владавина над ’људима свих народа, племена и језика‘ бива додељена ’некоме као сину човечјем‘ (Данило 7:9-14).

 4. (а) Коме се Данило обратио за поуздане информације? (б) Зашто је оно што је Данило видео и чуо те ноћи важно за нас?

⁴ „Мени“, каже Данило, „пренеможе дух мој у мени, и виђења духа мога збунише ме.“ Зато он пита једног анђела за ’истину [„поуздане информације“, NW] о свим тим стварима‘. И анђео му заиста ’даје тумачење тих ствари‘ (Данило 7:15-28). Оно што је Данило видео и чуо те ноћи од великог је интереса за нас, јер је у кратким цртама изложило будуће светске догађаје који сежу све до нашег времена, када се ’неком као сину човечјем‘ даје владавина над свим ’људима, народима и језицима‘. Помоћу Божје Речи и духа, и ми можемо разумети значење тих пророчанских визија.a

ЧЕТИРИ ЗВЕРИ ИЗЛАЗЕ ИЗ МОРА

 5. Шта симболизује море изложено ветру?

⁵ „Четири велике звери изиђоше из мора“, рекао је Данило (Данило 7:3). Шта је симболизовано тим морем које је на удару ветра? Годинама касније, апостол Јован је видео седмоглаву дивљу звер како излази из „мора“. То море је представљало „народе и мноштва и нације и језике“ — огромно човечанство отуђено од Бога. Дакле, море је одговарајући симбол маса човечанства отуђених од Бога (Откривење 13:1, 2; 17:15; Исаија 57:20).

 6. Шта представљају четири звери?

⁶ „Ове четири велике звери“, рекао је Божји анђео, јесу „четири краља, који ће се уздигнути на земљи“ (Данило 7:17). Сасвим јасно, анђео је те четири звери које је Данило видео идентификовао као „четири краља“. Тако те звери означавају светске силе. Али које?

 7. (а) Шта неки тумачи Библије кажу о Даниловој визији из сна о четири звери и о сну краља Навуходоносора о огромном кипу? (б) Шта представља сваки од четири метална дела кипа?

⁷ Библијски тумачи обично повезују Данилову визију из сна о четири звери са Навуходоносоровим сном о огромном кипу. На пример, The Expositor’s Bible Commentary наводи: „Седмо поглавље [Данила] паралела је другом поглављу.“ The Wycliffe Bible Commentary каже: „Постоји општа сагласност да је след четири паганске доминације... исти овде [у 7. поглављу Данила] као и онај на који се мислило у 2. поглављу [Данила].“ Четири светске силе представљене с четири метала из Навуходоносоровог сна биле су Вавилонско царство (златна глава), Медо-Персија (сребрне груди и руке), Грчка (бакарни стомак и бедра), и Римско царство (гвоздене ноге)b (Данило 2:32, 33). Осмотримо како су та краљевства одговарајућа паралела четири огромне звери које је видео Данило.

СВИРЕП КАО ЛАВ, БРЗ КАО ОРАО

 8. (а) Како је Данило описао прву звер? (б) Које царство је прва звер представљала, и како је оно поступало као лав?

⁸ Какве звери је Данило видео! Описујући једну, он је рекао: „Прва бејаше као лав и имаше крила орловска; ја гледах докле јој се крила не ишчупаше; она се подиже са земље и стаде на ноге као човек, и даде јој се срце људско“ (Данило 7:4). Та звер је представљала исту владавину која је представљена златном главом огромног кипа, Вавилонску светску силу (607-539. пре н. е.). Као грабљиви „лав“, Вавилон је свирепо прождирао нације, укључујући и Божји народ (Јеремија 4:5-7; 50:17). Као да има крила орла, тај „лав“ је јурио напред у агресивним освајањима (Јеремијине тужбалице 4:19; Авакум 1:6-8).

 9. Кроз какве промене је звер попут лава прошла, и како је то утицало на њу?

⁹ С временом, том јединственом крилатом лаву крила се „ишчупаше“. При крају владавине краља Валтасара, Вавилон је изгубио своју брзину освајања и лавовску надмоћ над нацијама. Није био бржи од човека на две ноге. Добивши „срце људско“, он је постао слаб. Без „лавовског срца“, Вавилон више није могао да се понаша као краљ „усред звери шумских“. (Упореди с 2. Самуиловом 17:10; Михеј 5:8). Једна друга огромна звер га је победила.

ПРОЖДРЉИВ КАО МЕДВЕД

10. Коју линију владара је симболизовао „медвед“?

¹⁰ „Гле“, рекао је Данило, „друга звер као медвед стаде с једне стране; она имаше три ребра у устима међу зубима, и говораше јој се: Устани једи много меса“ (Данило 7:5). Краљ кога је симболизовао „медвед“ представља истог оног кога су представљале сребрне груди и руке великог кипа — линију медо-персијских владара (539-331. пре н. е.) која је почела с Даријем Миђанином и Киром Великим, а завршила се с Даријем III.

11. Шта је значило то што је симболични медвед стао с једне стране и што је имао три ребра у устима?

¹¹ Симболични медвед „стаде с једне стране“, можда да би се припремио да нападне и покори нације и тако сачува положај светске силе. Или је била намера да се тим положајем покаже да ће персијска линија владара добити превагу над јединим миђанским краљем, Даријем. Три ребра међу медведовим зубима могла би да означавају три правца у која је он усмеравао своја освајања. Медо-персијски „медвед“ је ишао на север да освоји вавилон 539. пре н. е. Затим је ишао на запад преко Мале Азије и до Тракије. На крају је „медвед“ ишао на југ да освоји Египат. Пошто број три понекад симболизује интензитет, три ребра могу такође наглашавати похлепу симболичног медведа за освајањем.

12. Шта је био резултат тога што је симболични медвед послушао заповест: „Устани једи много меса“?

¹² „Медвед“ је нападао нације одазивајући се на речи: „Устани једи много меса.“ Прождирући Вавилон по Божјој вољи, Медо-Персија је била у положају да учини вредну услугу Јеховином народу. И она је то и учинила! (Види „Толерантан монарх“, на 149. страни.) Преко Кира Великог, Дарија I (Дарија Великог) и Артаксеркса I, Медо-Персија је ослободила јеврејске заробљенике из Вавилона и помогла им да поново изграде Јеховин храм и да поправе јерусалимске зидине. С временом је Медо-Персија завладала над 127 јурисдикционих области, а муж краљице Јестире, Асвир (Ксеркс I), „владаше од Индије до Етиопије“ (Јестира 1:1). Међутим, успон једне друге звери био је на помолу.

БРЗ КАО КРИЛАТИ ЛЕОПАРД

13. (а) Шта је трећа звер симболизовала? (б) Шта се може рећи о брзини треће звери и о подручју владања које је освојила?

¹³ Трећа звер је била „као леопард и имаше на леђима четири крила као птица; та звер имаше четири главе, и њојзи се даде власт“ (Данило 7:6). Као и њен еквивалент — бакарни трбух и бедра Навуходоносоровог кипа из сна — овај четворокрили, четвороглави леопард симболизовао је македонску, то јест грчку, линију владара, почев од Александра Великог. С гипкошћу и брзином леопарда, Александар је ишао кроз Малу Азију, на југ у Египат, и до западне границе Индије. (Упореди с Авакумом 1:8.) Подручје његовог владања је било веће од подручја „медведа“, јер је укључивало Македонију, Грчку и Персијско царство. (Види „Млади краљ осваја свет“, на 153. страни.)

14. Како је „леопард“ постао четвороглав?

¹⁴ „Леопард“ је постао четвороглав након што је Александар умро 323. пре н. е. На крају су четири његова генерала постали његови наследници у различитим деловима његовог подручја владања. Селеук је држао Месопотамију и Сирију. Птолемеј је контролисао Египат и Палестину. Лисимах је владао над Малом Азијом и Тракијом, а Касандар је добио Македонију и Грчку. (Види „Огромно краљевство се дели“, на 162. страни.) Затим се уздигла нова претња.

СТРАШНА ЗВЕР СЕ ПОКАЗУЈЕ КАО ДРУГАЧИЈА

15. (а) Опиши четврту звер. (б) Шта је четврта звер симболизовала, и како је она сламала и прождирала све на свом путу?

¹⁵ Данило је описао четврту звер као ’страшну, ужасну и необично јаку‘. И наставио је: „Она имаше велике зубе гвоздене, она јеђаше, ломљаше и гажаше ногама оно што остајаше; она беше друкчија од свих пређашњих звери и имаше десет рогова“ (Данило 7:7). Та страшна звер је почела као политичка и војна сила Рима. Она је постепено преузела четири хеленистичка дела Грчког царства, и до 30. пре н. е., Рим се уздигао као следећа светска сила библијског пророчанства. Потчињавајући војном силом све што му се нашло на путу, Римско царство је коначно нарасло до те мере да је прекривало подручје које се протезало од Британских острва преко великог дела Европе, око целог Медитерана, и иза Вавилона све до Персијског залива.

16. Које информације је анђео дао о четвртој звери?

¹⁶ Желећи да буде начисто у вези с том ’страшном‘ звери, Данило је пажљиво слушао док је анђео објашњавао: „Десет рогова јесу десет краљева који ће настати из тога краљевства, а после њих настаће други и он ће бити друкчији од пређашњих и покориће три краља“ (Данило 7:19, 20, 24). Шта су били тих „десет рогова“, или „десет краљева“?

17. Шта симболизују „десет рогова“ четврте звери?

¹⁷ Како је Рим постајао све богатији и све декадентнији због разузданог живота његове владајуће класе, он је слабио као војна сила. С временом, то слабљење римске војне снаге постало је сасвим очигледно. То моћно царство се на крају распало на многа краљевства. Пошто Библија често користи број десет да означи потпуност, „десет рогова“ четврте звери представљају сва краљевства која су произашла из распада Рима. (Упореди с Поновљеним законима 4:13; Лука 15:8; 19:13, 16, 17.)

18. Како је Рим наставио да исказује доминацију над Европом вековима након што је уклоњен његов последњи император?

¹⁸ Међутим, Римска светска сила није дошла крају уклањањем њеног последњег императора у Риму 476. н. е. Много векова је папски Рим наставио да исказује политичку, а нарочито религиозну, доминацију над Европом. Чинио је то преко феудалног система, у коме је већина становника Европе била подложна неком господару, а затим краљу. А сви краљеви су признавали власт папе. Тако је Свето римско царство с папским Римом као централном тачком доминирало светским збивањима током тог дугог периода историје званог мрачни Средњи век.

19. Према једном историчару, какав је Рим у поређењу с претходним царствима?

¹⁹ Ко може порећи да је четврта звер била ’другачија од свих других краљевстава‘? (Данило 7:7, 19, 23). О томе је историчар Х. Џ. Велс писао: „Ова нова Римска сила... била је у неколико погледа другачија од било ког великог царства које је дотад доминирало цивилизованим светом... Она је обухватала скоро све Грке на свету, и њено становништво је било мање хамитско и семитско од становништва било које претходне империје... Била је кудикамо нова форма у историји... Римско царство је било један производ, непланирани нови производ; Римљани су се скоро несвесно нашли у једном огромном административном експерименту.“ Ипак, четврта звер је имала још један изданак.

МАЛИ РОГ СТИЧЕ ПРЕВЛАСТ

20. Шта је анђео рекао о израстању малог рога на глави четврте звери?

²⁰ „Ја посматрах рогове“, рекао је Данило, „и гле, други мали рог израсте међу њима и три прва рога ишчупаше се пред њим“ (Данило 7:8). У погледу тог прерастања, анђео је Данилу рекао: „После [десет краљева] настаће други и он ће бити друкчији од пређашњих и покориће [„понизиће“, NW] три краља“ (Данило 7:24). Ко је тај краљ, када се подигао, и која три краља је понизио?

21. Како је Британија постала симболични мали рог четврте звери?

²¹ Осмотри следећи развој догађаја. Године 55. пре н. е., римски генерал Јулије Цезар извршио је инвазију на Британију, али није успео да се ту и трајно учврсти. Године 43. н. е., император Клаудије почео је трајније освајање јужне Британије. Затим, 122. н. е., император Хадријан је почео да гради један зид од реке Тајн до Солвеј Ферта, означавајући њиме северну границу Римског царства. Почетком петог века, римске легије су напустиле то острво. „У шеснаестом веку“, објаснио је један историчар, „енглеска је била другоразредна сила. Њено богатство је било мало у поређењу с богатством Холандије. Становништво јој је било много мање од становништва Француске. Њене оружане снаге (укључујући и морнарицу) биле су слабије од шпанских.“ Британија је очигледно тада била једно безначајно краљевство, које је сачињавало симболични мали рог четврте звери. Али то је требало да се промени.

22. (а) Која друга три рога четврте звери је „мали“ рог надвладао? (б) Као шта је затим Британија изашла?

²² Године 1588, Филип II из Шпаније покренуо је шпанску армаду против Британије. Та флота од 130 бродова, носећи више од 24 000 мушкараца, допловила је до Ламанша, само да би претрпела пораз од британске морнарице и пала као жртва супротних ветрова и бесних атлантских олуја. Тај догађај „означио је дефинитивно пребацивање поморске надмоћи са Шпаније на Енглеску“, рекао је један историчар. У 17. веку, Холанђани су развили највећу трговачку морнарицу на свету. Међутим, с растућим прекоморским колонијама, Британија је надјачала то краљевство. Током 18. века, Британија и Француска су се међусобно бориле у Северној Америци и Индији, што је водило до Париског уговора 1763. Тај уговор, рекао је писац Вилијам Б. Вилкокс, „признао је нови положај Британије као предоминантне европске силе у свету изван Европе“. Надмоћ Британије је била потврђена великом победом над француским Наполеоном 1815. н. е. „Три краља“ која је Британија тако ’понизила‘ били су Шпанија, Холандија и Француска (Данило 7:24). Као резултат тога, Британија је изронила као највећа колонијална и трговачка сила на свету. Да, „мали“ рог је прерастао у светску силу!

23. На који начин је симболични мали рог ’прождирао сву земљу‘?

²³ Анђео је Данилу рекао да ће четврта звер, то јест четврто краљевство, „прождирати сву земљу“ (Данило 7:23). То се показало истинитим с римском провинцијом некада познатом као Британија. Она је коначно постала Британско царство и ’прождирала сву земљу‘. У једном тренутку то царство је обухватало једну четвртину земљине копнене површине и четвртину њеног становништва.

24. Шта је један историчар рекао о томе како је Британско царство другачије?

²⁴ Као што се Римско царство разликовало од претходних светских сила, тако ће и краљ представљен ’малим‘ рогом „бити друкчији од пређашњих“ (Данило 7:24). У погледу Британске империје, историчар Х. Џ. Велс је запазио: „Тако нешто никада раније није постојало. Прва и основна ствар тог читавог система била је ’крунска република‘ Уједињених Британских Краљевстава... Ни једна једина служба и ни један једини мозак никада није схватио Британско царство као целину. Оно је било мешавина производа и акумулација потпуно другачијих од било чега што се икада пре тога називало царством.“

25. (а) Шта сачињава симболични мали рог у његовом најкаснијем развоју? (б) У ком смислу „мали“ рог има „очи човечје“ и „уста која говоре грандиозне ствари“?

²⁵ Али осим Британског царства било је још тога у вези с ’малим‘ рогом . Године 1783, Британија је признала независност својих 13 америчких колонија. Сједињене Америчке Државе су на крају постале британски савезник, и изашле из Другог светског рата као светска доминантна нација. Оне још увек имају тесне везе с Британијом. Англо-Америчка двојна светска сила која је из тога произашла сачињава ’рог који има очи‘. И стварно, та светска сила је посматрачка, проницљива! Она ’говори дрско [„грандиозне ствари“, NW], диктирајући политику већини света и делујући за њега као портпарол, то јест ’лажни пророк‘ (Данило 7:8, 11, 20; Откривење 16:13; 19:20).

МАЛИ РОГ СЕ СУПРОТСТАВЉА БОГУ И ЊЕГОВИМ СВЕТИМА

26. Шта је анђео прорекао о говору и поступању симболичног рога према Јехови и његовим слугама?

²⁶ Данило је наставио да описује своју визију, говорећи: „Ја видех да тај рог ратоваше са свецима и надвлађиваше их“ (Данило 7:21). У погледу тог „рога“, или краља, Божји анђео је прорекао: „Он ће изговорити речи против Свевишњега, он ће тлачити свеце Свевишњега, и помишљаће да промени времена и законе; и свеци ће му се предати у руке за једно време, за времена и за пола времена“ (Данило 7:25). Када и како се тај део пророчанства испунио?

27. (а) Ко су ’свеци‘ које прогони „мали“ рог? (б) Како је симболични рог намеравао „да промени времена и законе“?

²⁷ „Свеци“ које је прогонио „мали“ рог — Англо-Америчка светска сила — јесу Исусови духом помазани следбеници на земљи (Римљанима 1:7; 1. Петрова 2:9). Годинама пре Првог светског рата, остатак тих помазаника јавно је упозоравао да ће 1914. година доживети свршетак ’одређених времена нација‘ (Лука 21:24). Када је те године избио рат, било је очигледно да је „мали“ рог игнорисао то упозорење, јер је истрајао у тлачењу помазаних ’светих‘. Англо-Америчка светска сила се чак противила њиховим настојањима да извршавају Јеховин захтев (или ’закон‘) да његови сведоци проповедају добру вест о Краљевству широм света (Матеј 24:14). Тако је „мали“ рог покушао да „промени времена и законе“.

28. Колико трају ’време, времена и пола времена‘?

²⁸ Јеховин анђео је указао на пророчански период од ’једног времена, времена и пола времена‘. Колико то траје? Тумачи Библије се генерално слажу да тај израз означава три и по времена — збир једног времена, два времена и пола времена. Будући да је Навуходоносорових „седам времена“ лудила трајало седам година, три и по времена износе три и по годинеc (Данило 4:16, 25). An American Translation гласи: „Биће му предати годину, две године и пола године.“ Превод Џејмса Мофата каже: „За три и по године.“ Исти период се спомиње и у Откривењу 11:2-7, где се каже да ће Божји сведоци проповедати обучени у кострет 42 месеца, или 1 260 дана, и да ће затим бити убијени. Када је тај период почео, а када се завршио?

29. Када и како су започеле пророчанске три и по године?

²⁹ За помазане хришћане, Први светски рат је значио време кушње. Крајем 1914, они су очекивали прогонство. У ствари, сам годишњи цитат изабран за 1915. био је Исусово питање његовим ученицима: „Можете ли да пијете моју чашу?“ Он се темељио на Матеју 20:22, King James Version. Тако је од децембра 1914. та мала група сведока проповедала ’у кострети‘.

30. Како је Англо-Америчка светска сила тлачила помазане хришћане током Првог светског рата?

³⁰ Како је ратна грозница узимала маха, помазани хришћани су наилазили на све веће противљење. Неки од њих су били затворени. Појединци, као што су Франк Плат у Енглеској и Роберт Клег у Канади, били су мучени од стране садистичких власти. Дана 12. фебруара 1918, Британски доминион Канаде забранио је недавно објављени седми том Studies in the Scriptures под насловом The Finished Mystery, као и трактате с насловом The Bible Students Monthly. Следећег месеца, Министарство правде САД ставило је дистрибуцију тог седмог тома ван закона. С каквим последицама? Куће су биле претресане, литература конфискована, а обожаваоци Јехове хапшени!

31. Када и како су се ’време и времена и пола времена‘ завршила?

³¹ Тлачење Божјих помазаника достигло је врхунац 21. јуна 1918. када су председник Џ. Ф. Ратерфорд и истакнути чланови Watch Tower Bible and Tract Societyja осуђени на основу лажних оптужби на дуге затворске казне. Намеравајући да „промени времена и законе“, „мали“ рог је практично усмртио организовано дело проповедања (Откривење 11:7). Тако се проречени период од ’једног времена, времена и пола времена‘ завршио јуна 1918.

32. Зашто би рекао да „мали“ рог није збрисао „свеце“?

³² Али „свеце“ није уништило тлачење ’малог‘ рога. Као што је било проречено у књизи Откривења, после једног кратког периода неактивности, помазани хришћани су оживели и поново се активирали (Откривење 11:11-13). Дана 26. марта 1919. председник Watch Tower Bible and Tract Societyja и његови другови били су ослобођени из затвора, и касније ослобођени лажних оптужби. Одмах затим, помазани остатак је почео да се реорганизује за даљњу активност. Шта је, међутим, чекало „мали“ рог?

СТАРЕШИНА ДАНА СУДИ

33. (а) Ко је Старешина дана? (б) Шта су биле ’књиге које су се отвориле‘ на небеском суду?

³³ После увођења четири звери, Данило скреће поглед са четврте звери на једну сцену на небу. Он види Старешину дана како седа на свој сјајни престо као Судија. Старешина дана није нико други до Јехова Бог (Псалам 90:2). Док небески Суд седа, Данило види како се ’отварају књиге‘ (Данило 7:9, 10). Пошто се Јеховино постојање протеже у бескрајну прошлост, он познаје целу људску историју као да је записана у некој књизи. Он је посматрао све четири симболичне звери и може да им пресуди према знању из прве руке.

34, 35. Шта ће се десити с ’малим‘ рогом и другим зверским силама?

³⁴ Данило наставља: „Тада погледах, због дрских речи које говораше онај рог, и док гледах, звер би убијена, и тело јој се уништи, предано огњу да изгори. Осталим зверима одузе се власт, али им се продужи живот до неког рока“ (Данило 7:11, 12). Анђео каже Данилу: „Па ће доћи суд, и одузеће му се власт, која ће се затрти и уништити заувек“ (Данило 7:26).

³⁵ Одредбом Великог Судије, Јехове Бога, рог који је хулио на Бога и тлачио његове „свеце“ доживеће исто што и Римско царство, које је прогонило ране хришћане. Његова владавина неће потрајати. Нити владавина слабијих ’краљева‘ попут рога, ’краљева‘ који су произашли из Римског царства. Међутим, шта је с владавинама које су потекле из претходних зверских сила? Као што је проречено, њихови животи су продужени „до неког рока“. Њихова подручја су настањена до дан-данас. На пример, Ирак заузима подручје древног Вавилона. Персија (Иран) и Грчка још увек постоје. Остаци тих светских сила део су Уједињених нација. С уништењем последње светске силе нестаће и та краљевства. Све људске владавине биће збрисане у ’рату великог дана Бога Свемоћног‘ (Откривење 16:14, 16). Али ко ће затим владати светом?

ТРАЈНА ВЛАДАВИНА ПРЕД НАМА!

36, 37. (а) На кога се односи „неко као син човечји“, и када и с којом сврхом се он појавио на небеском Суду? (б) Шта је било успостављено 1914. н. е.?

³⁶ „Ја погледах у мојим ноћним виђењима и гле“, узвикнуо је Данило. „На облацима небеским дође неко као син човечји. Он приступи к старешини дана и приближи се к њему“ (Данило 7:13). Док је био на земљи, Исус Христ је себе називао ’Сином човечјим‘, указујући тиме на своје сродство с човечанством (Матеј 16:13; 25:31). Санхедрину, или јеврејском високом суду, Исус је рекао: ’Видећете Сина човечјег како седи с десне стране силе и долази на облацима небеским.‘ (Матеј 26:64). Тако је у Даниловој визији, онај који долази, невидљив за људске очи, и који приступа Јехови Богу био ускрснули, прослављени Исус Христ. Када се то догодило?

³⁷ Бог је с Исусом Христом склопио савез за Краљевство, баш као што је склопио савез с краљем Давидом (2. Самуилова 7:11-16; Лука 22:28-30). Кад су се „одређена времена нација“ завршила 1914. н. е., Исус Христ, као Давидов краљевски наследник, могао је с правом да прими краљевску владавину. Данилов пророчански извештај гласи: „Њему се даде власт, слава и краљевство, и њему служаху сви народи и сва племена, и људи свих језика. Његова је власт, власт вечна која неће проћи и његово краљевство неће никада престати“ (Данило 7:14). Тако је Месијанско Краљевство успостављено на небу 1914. Међутим, та владавина се даје и другима.

38, 39. Ко ће примити вечну владавину над светом?

³⁸ „Али ће свеци Свевишњега преузети краљевство“, рекао је анђео (Данило 7:18, 22, 27). Исус Христ је главни светац (Дела апостолска 3:14; 4:27, 30). Други „свети“ који учествују у владању јесу 144 000 верних духом помазаних хришћана, који су Христови сунаследници Краљевства (Римљанима 1:7; 8:17; 2 Солуњанима 1:5; 1. Петрова 2:9). Они су ускрснути из мртвих као бесмртни духови да би владали с Христом на небеској гори Сион (Откривење 2:10; 14:1; 20:6). Дакле, светом човечанства владаће Христ Исус и ускрснули помазани хришћани.

³⁹ У погледу владавине Сина човечјег и других ускрснулих ’светих‘, Божји анђео је рекао: „Краљевство, власт и величанство свих краљевстава под небом даће се народу светаца Свевишњега. Његово је краљевство, краљевство вечно, и сви ће владаоци њему служити и њему се покорити“ (Данило 7:27). Какве ће само благослове послушно човечанство доживети под тим Краљевством!

40. Како можемо имати користи од поклањања пажње Даниловом сну и визијама?

⁴⁰ Данило није био свестан свих чудесних испуњења визија које му је дао Бог. Он је рекао: „Ту престаше речи. Мене, Данила, врло узнемирише мисли моје, ја промених боју лица и сачувах те речи у срцу своме“ (Данило 7:28). Међутим, ми живимо у времену када можемо разумети испуњење онога што је Данило видео. Обраћање пажње том пророчанству ојачаће нашу веру и учврстиће наше уверење да ће Јеховино Месијанско Краљевство владати светом.

[Фусноте]

ШТА СИ ПРИМЕТИО?

• Шта симболизује свака од ’четири велике звери које су изашле из мора‘?

• Шта сачињава „мали“ рог?

• Како је симболични мали рог тлачио „свеце“ током Првог светског рата?

• Шта ће се десити са симболичним малим рогом и другим зверским силама?

• Како си ти извукао користи обраћајући пажњу Даниловом сну и његовим визијама о „четири велике звери“?

[Оквир⁄Слике на странама 149-152]

ТОЛЕРАНТАН МОНАРХ

ГРЧКИ писац из петог века пре н. е. сећао га се као толерантног и идеалног монарха. У Библији се назива Божји ’помазаник‘ и ’птица грабљивица‘ која долази „с истока“ (Исаија 45:1; 46:11). Монарх о коме се тако говори је Персијанац Кир Велики.

Киров пут ка слави почео је око 560/559. пре н. е. када је наследио свог оца Камбиза I на престолу Аншана, града или области у древној Персији. Аншан је био под сизеренитетом миђанског краља Астијага. Побунивши се против миђанске владавине, Кир је извојевао брзу победу јер је Астијагова војска дезертирала. Кир је затим задобио лојалност Миђана. Након тога, Миђани и Персијанци су се борили уједињено под његовим вођством. Тако је настала Медо-Персијска владавина која је с временом проширила своје подручје владања од Егејског мора до реке Инд. (Види мапу.)

Удруженим снагама Миђана и Персијанаца, Кир је најпре кренуо да учврсти контролу над једном болном тачком — западним сектором Медије где је лидијски краљ Крез ширио своје подручје владања на подручје Медитерана. Напредујући ка источној граници Лидијског царства у Малој Азији, Кир је поразио Креза и освојио његову престоницу, Сард. Кир је затим подјармио јонске градове и цела Мала Азија је постала подручје Медо-Персијског царства. Тако је постао главни ривал Вавилону и његовом краљу, Набониду.

Кир се затим припремао за сукоб с моћним Вавилоном. И од тада па надаље, он је играо улогу у испуњењу библијског пророчанства. Јехова је преко пророка Исаије, скоро два века пре тога, именовао Кира као владара који ће срушити Вавилон и ослободити Јевреје из ропства. И баш због тог наименовања унапред, Писмо указује на Кира као на Јеховиног ’помазаника‘ (Исаија 44:26-28).

Када је Кир дошао на Вавилон 539. пре н. е., наишао је на тежак задатак. Окружен огромним зидовима и дубоким и широким одбрамбеним ровом који је формирала река Еуфрат, тај град је изгледао неосвојив. Тамо где је Еуфрат протицао кроз Вавилон, један зид попут планине, са огромним бакарним капијама, ишао је дуж обала реке. Како је Кир уопште могао да освоји Вавилон?

Више од једног века пре тога, Јехова је прорекао ’сушу на воде његове‘ и рекао да морају „да усахну“ (Јеремија 50:38). У складу с тим пророчанством, Кир је скренуо воде реке Еуфрат неколико километара северно од Вавилона. Затим је његова војска прегазила речно корито, попела се уз стрмину која је водила до зида, и ушла у град без по муке зато што су бакарне капије остављене отворене. Попут ’птице грабљивице‘ која се брзо окоми на своју жртву, тај владар „с истока“ је за једну ноћ освојио Вавилон!

За Јевреје у Вавилону, Кирова победа је значила долазак дугоочекиваног ослобођења од ропства и крај 70-годишње опустошености њихове домовине. Како узбуђени мора да су били када је Кир издао објаву која им је давала овлашћење да се врате у Јерусалим и да поново изграде храм! Кир им је такође вратио драгоцено храмско посуђе које је Навуходоносор понео у Вавилон, дао је краљевску дозволу за увоз дрвне грађе с Ливана, и одобрио средства из краљевске куће да се покрију трошкови градње (Јездра 1:1-11; 6:3-5).

Кир је углавном водио хуману и толерантну политику у поступању с људима које је освојио. Један разлог таквог понашања могла је бити његова религија. Кир се вероватно држао учења персијског пророка Зороастера и обожавао Ахура Мазду — бога за кога се мислило да је створитељ свега што је добро. У својој књизи The Zoroastrian Tradition, Фарханг Мер пише: „Зороастер је представљао Бога као морално савршенство. Он је људима говорио да Ахура Мазда није осветољубив него праведан, и зато га се не треба плашити већ га треба волети.“ Веровање у Бога који је моралан и праведан могло је утицати на Кирову етику и подстаћи на великодушност и правичност.

Међутим, краљ је био мање толерантан према клими у Вавилону. Жарка лета никако није могао да поднесе. Зато, иако је Вавилон остао краљевски град царства, као и религиозни и културни центар, он је ретко служио као нешто више од његове зимске престонице. У ствари, после освајања Вавилона, Кир се убрзо вратио у своју летњу престоницу, Екбатану, која се налазила на више од 1 900 метара надморске висине, у подножју планине Алванд. Више су му се свиђале тамошње хладне зиме уравнотежене с дивним летом. Кир је такође изградио једну отмену палату у својој ранијој престоници, Пасаргади (близу Персепоља), око 650 километара југоисточно од Екбатане. Тамошња резиденција му је служила када је желео да се повуче.

Кир је тако оставио свој печат као храбар освајач и толерантан монарх. Његова 30-годишња владавина завршила се његовом смрћу 530. пре н. е. док је био у једном војном походу. На персијском престолу га је наследио његов син Камбиз II.

ШТА СИ ПРИМЕТИО?

• Како се Кир Персијанац показао као Јеховин „помазаник“?

• Коју је драгоцену услугу Јеховином народу учинио Кир?

• Како се Кир опходио с људима које је освојио?

[Мапа]

(За комплетан текст, види публикацију)

МЕДО-ПЕРСИЈСКО ЦАРСТВО

МАКЕДОНИЈА

Мемфис

ЕГИПАТ

ЕТИОПИЈА

Јерусалим

Вавилон

Екбатана

Суза

Персепољ

ИНДИЈА

[Слика]

Кирова гробница, у Пасаргади

[Слика]

Барељеф у Кировој палати у Пасаргади

[Оквир⁄Слике на странама 153-161]

МЛАДИ КРАЉ ОСВАЈА СВЕТ

ПРЕ око 2 300 година, један плавокоси војни генерал у својим 20-им стајао је на обали Средоземног мора. Поглед му је био уперен ка острвском граду на скоро километар удаљености. Пошто су му одбили улазак, тај бесни генерал је био одлучан да освоји град. Његов план напада? Изградити насип до острва и мобилисати своје снаге против града. Изградња насипа је већ почела.

Али порука од великог краља Персијског царства прекинула је младог генерала. Жељан да склопи мир, тај персијски владар је изнео једну изванредну понуду: 10 000 таланата злата (преко две милијарде долара по садашњој вредности), руку једне од краљевих кћери и власт над читавим западним делом Персијског царства. Све је то било понуђено у замену за краљеву породицу, коју је тај генерал заробио.

Заповедник који се суочио с одлуком да прихвати или да одбије понуду био је македонски Александар III. Хоће ли прихватити понуду? „Био је то судбоносни тренутак за древни свет“, каже историчар Улрих Вилкен. „Последице његове одлуке се заиста протежу кроз средњи век све до наших дана, како на Истоку тако и на Западу.“ Пре него што осмотримо Александров одговор, погледајмо догађаје који су водили до тог критичног тренутка.

КАКО ЈЕ ПОСТАО ОСВАЈАЧ

Александар је рођен у Пели, у Македонији, године 356. пре н. е. Отац му је био краљ Филип II, а мајка Олимпија. Она је Александра поучавала да македонски краљеви воде порекло од Херкула, сина грчког бога Зевса. Према Олимпији, Александров предак је био Ахил, јунак из Хомерове поеме Илијада. Пошто су га на тај начин родитељи обликовали за освајање и краљевску славу, младог Александра су слабо интересовали други циљеви. Упитан да ли би трчао у трци на Олимпијским играма, Александар је одговорио да би радио то кад би се тркао с краљевима. Његова амбиција је била да чини већа дела од дела свог оца, и да стекне славу путем својих достигнућа.

Када је имао 13 година, Александар је био под туторством грчког филозофа Аристотела, који му је помогао да развије интересовање за филозофију, медицину и науку. До које мере су Аристотелова филозофска учења обликовала Александров начин размишљања предмет је расправе. „Изгледа да се с правом може рећи да није било пуно тога око чега су њих двојица могла да се сложе“, приметио је Бертранд Расел, филозоф из 20. века. „Аристотелова политичка гледишта заснивала су се на грчком граду-држави чије је време пролазило.“ Концепт о малој владавини града-државе није се допао једном амбициозном принцу који је желео да изгради велико централизовано царство. Александар је сигурно био скептичан према Аристотеловој поуци да се опходи с онима који нису Грци као с робовима, јер је он сањао о царству у коме цвета партнерство између победника и побеђених.

Међутим, нема сумње у то да је Аристотел код Александра развио интерес за читање и учење. Александар је током целог свог живота остао страствени читач, и имао је посебну страст према Хомеровим делима. Тврди се да је научио Илијаду — сва 15 693 стиха те поезије — напамет.

Образовање код Аристотела нагло се завршило 340. пре н. е., када се 16-годишњи принц вратио у Пелу да влада Македонијом у одсутности свог оца. Престолонаследник није губио време да се покаже у војним подухватима. На радост Филипа, он је брзо сломио побуњеничко трачко племе Меда, заузео њихов главни град на препад, и назвао то место по себи, Александрополис.

НАСТАВАК ОСВАЈАЊА

Убиство Филипа 336. пре н. е. водило је до тога да 20-годишњи Александар наследи македонски престо. Уласком у Азију код Хелеспонта (сада Дарданели) у пролеће 334. пре н. е., Александар је кренуо у освајачки поход с малом, али ефикасном војском од 30 000 пешадијаца и 5 000 коњаника. Његову војску су пратили инжењери, геометри, архитекте, научници и историчари.

Александар је своју прву битку против Персијанаца добио на реци Граник у северозападном делу Мале Азије (данас Турска). Те зиме је освојио западну Малу Азију. Следеће јесени одиграла се друга одлучујућа битка с Персијанцима, код Иса, у југоисточном делу Мале Азије. С војском од око пола милиона људи, велики персијски краљ Дарије III дошао је тамо на сусрет Александру. Превише самоуверен, Дарије је повео са собом и своју мајку, своју жену и друге чланове породице како би били сведоци онога што је требало да буде спектакуларна победа. Али Персијанци су били неприпремљени за изненадан и жесток македонски напад. Александрове снаге су потпуно поразиле персијску војску, а Дарије је побегао, остављајући своју породицу у Александровим рукама.

Уместо да гони Персијанце који су бежали, Александар је кренуо на југ дуж медитеранске обале, освајајући базе које је користила моћна персијска флота. Али се острвски град Тир одупро тој инвазији. Одлучан да га освоји, Александар је започео опсаду која је трајала седам месеци. Током те опсаде стигла је Даријева мировна понуда споменута раније. Уступци су били толико привлачни да је Александров поуздани саветник Парменион наводно рекао: ’Да сам ја Александар, ја бих прихватио.‘ Али млади генерал је узвратио: ’И ја бих, да сам Парменион.‘ Одбијајући да преговара, Александар је наставио с опсадом и опустошио тог господара мора у јулу 332. пре н. е.

Поштедевши Јерусалим, који му се предао, Александар је ишао даље на југ, освајајући Газу. Уморан од персијске владавине, Египат га је дочекао као ослободиоца. У Мемфису је принео жртву бику Апису, угађајући тако египатским свештеницима. Такође је основао град Александрију, који је касније био ривал Атини као центар учености, и који још увек носи његово име.

Затим се Александар окренуо на североисток, крећући се кроз Палестину и ка реци Тигар. Године 331. пре н. е., он се упустио у трећу велику битку с Персијанцима, код Гаугамеле, недалеко од смрвљених остатака Ниниве. Овде су Александрових 47 000 мушкараца савладали реорганизовану персијску војску од најмање 250 000 људи! Дарије је побегао, а касније су га убили његови људи.

Опијен победом, Александар се окренуо на југ и заузео персијску зимску престоницу Вавилон. Такође је заузео престонице у Сузи и Персепољу, запленивши огромно персијско благо и спаливши велику Ксерксову палату. На крају је освојио престоницу у Екбатани. Тај брзи освајач је затим подјармио остатак персијског подручја владања, идући на исток све до реке Инд, која се налази у данашњем Пакистану.

Након преласка Инда, у региону који се граничио с персијском провинцијом Таксилом, Александар се сусрео са страшним противником, индијским монархом Пором. Александар је против њега водио своју четврту и завршну велику битку, јуна 326. пре н. е. Порова армија је укључивала 35 000 војника и 200 слонова, који су плашили македонске коње. Битка је била жестока и крвава, али су Александрове снаге надвладале. Пор се предао и постао савезник.

Прошло је више од осам година откад је македонска војска прешла у Азију, а војници су били уморни и у чежњи за домовином. Растројени због жестоке битке с Пором, желели су да се врате кући. Иако је у почетку негодовао, Александар се повиновао њиховим жељама. Грчка је заиста постала светска сила. Пошто су у освојеним земљама осниване грчке колоније, тим подручјима су се ширили грчки језик и култура.

ЧОВЕК ИЗА ШТИТА

Оно што је македонску војску држало на окупу током свих тих година освајања била је Александрова личност. После битака, Александар је по обичају посећивао рањене, прегледао њихове повреде, хвалио војнике за њихова јуначка дела, и указивао им част новчаним поклонима у складу с њиховим достигнућима. Што се тиче оних који су пали у бици, Александар је за њих приређивао величанствене сахране. Родитељи и деца палих људи били су изузети од свих пореза и свих облика служби. За разоноду после битака, Александар је приређивао игре и утакмице. Једном приликом је чак дао одсуство недавно ожењеним мушкарцима, што им је омогућило да проведу зиму са својим женама у Македонији. Таквим поступцима је стекао наклоност и дивљење својих људи.

О Александровом браку с бактријском принцезом Роксаном, грчки биограф Плутарх пише: „Била је то заиста љубавна веза, а ипак је у исто време изгледало да води до циља који је имао. Јер освојеном народу се свидело то што је изабрао жену између њих, и то их је навело да према њему осећају јаку наклоност, када су видели да је њега, најумеренијег од свих људи, обузела таква страст, а он се ипак уздржао од односа с њом све док није могао да је добије на законит и частан начин.“

Александар је такође поштовао бракове других. Иако је жена краља Дарија била његова заробљеница, он се побринуо да се с њом поступа часно. Исто тако, када је сазнао да су два македонска војника злостављала жене неких странаца, он је наредио да буду погубљени уколико се установи да су криви.

Попут своје мајке, Олимпије, Александар је био врло религиозан. Приносио би жртве пре и после битака и консултовао би се са својим гатарима у вези са значењем неких предсказања. Такође се консултовао с пророчиштем у Амону, у Либији. А у Вавилону је у погледу жртве следио упутства Халдеја, нарочито у приношењу жртве вавилонском богу Белу (Мардуку).

Премда је Александар био умерен у својим навикама исхране, на крају се одао пићу. Уз сваку чашу вина он би превише говорио и хвалио се својим достигнућима. Једно од најцрњих Александрових дела било је убиство његовог пријатеља Клита, у једном изливу гнева у пијаном стању. Али Александар је себе толико осуђивао да је три дана лежао у постељи, и није желео ништа да једе ни да пије. На крају су га пријатељи убедили да једе.

Како је време пролазило, Александрова жудња за славом изнела је на видело друге непожељне црте. Почео је лако да верује у лажне оптужбе и да кажњава с највећом строгошћу. На пример, када су га навели да верује да је Филота био умешан у један покушај да се Александру одузме живот, Александар је погубио и њега и његовог оца Пармениона, саветника коме је некада веровао.

АЛЕКСАНДРОВ ПОРАЗ

Кратко по повратку у Вавилон, Александар је пао као жртва маларијске грознице, од које се никада није опоравио. Дана 13. јуна 323. пре н. е., после само 32 године и 8 месеци живота, Александар је подлегао најстрашнијем непријатељу, смрти.

Било је баш онако како је рекао један индијски мудрац: „О краљу Александре, сваки човек има само оволико земље на колико ми сад стојимо; а ти си човек као и сви други људи, осим што си стално активан и немилосрдан, и тумараш по свој овој земљи далеко од свог дома, мучећи себе и мучећи друге. Али нећеш још дуго, јер ћеш умрети, и имаћеш само онолико земље колико је потребно за твоју сахрану.“

ШТА СИ ПРИМЕТИО?

• Каквог порекла је био Александар Велики?

• Кратко након наслеђивања македонског престола, у какав поход је Александар кренуо?

• Опиши нека Александрова освајања.

• Шта се може рећи о Александровој личности?

[Мапа]

(За комплетан текст, види публикацију)

АЛЕКСАНДРОВА ОСВАЈАЊА

МАКЕДОНИЈА

ЕГИПАТ

Вавилон

Инд

[Слика]

Александар

[Слика]

Аристотел и његов ученик Александар

[Слика на целој страни]

[Слика]

Медаља за коју се каже да приказује Александра Великог

[Оквир⁄Слике на странама 162, 163]

ОГРОМНО КРАЉЕВСТВО СЕ ДЕЛИ

ШТО се тиче краљевства Александра Великог, Библија је прорекла слом и поделу, и да „неће припадати потомству његовом“ (Данило 11:3, 4). У складу с тим, у периоду од 14 година после Александрове изненадне смрти 323. пре н. е., његов законити син Александар IV и његов незаконити син Херакле били су убијени.

Године 301. пре н. е., четири Александрова генерала су се учврстила на власти над огромним царством које је изградио њихов заповедник. Генерал Касандар је преузео контролу над Македонијом и Грчком. Генерал Лисимах је добио Малу Азију и Тракију. Селеуку I Никатору припале су Месопотамија и Сирија. А Птолемеј Лаг, или Птолемеј I, владао је Египтом и Палестином. Тако су од једног великог Александровог краљевства настала четири хеленистичка, или грчка, краљевства.

Од та четири хеленистичка краљевства, Касандрова владавина је трајала најкраће. Неколико година након што је Касандар дошао на власт, његово мушко потомство је умрло, те је 285. пре н. е. Лисимах преузео европски део Грчког царства. Четири године касније, Лисимах је пао у бици против Селеука I Никатора, предајући му контролу над великим делом азијских територија. Селеук је постао први у линији селеукидских краљева у Сирији. Он је основао Антиох у Сирији и направио од њега своју нову престоницу. Селеук је убијен 281. пре н. е., али је династија коју је он основао остала на власти све до 64. пре н. е. када је римски генерал Помпеј претворио Сирију у римску провинцију.

Од четири дела Александровог царства, Птолемејско краљевство је трајало најдуже. Птолемеј I је преузео титулу краља 305. пре н. е. и постао је први македонски краљ, или фараон, у Египту. Одредио је Александрију за главни град и одмах је почео програм урбаног развоја. Један од његових највећих грађевинских пројеката била је чувена Александријска библиотека. Да би надгледао тај величанствени пројекат, Птолемеј је из Грчке довео познатог атинског научника, Деметрија Фалеранина. Библиотека је до првог века наше ере наводно смештала око милион свитака. Птолемејска династија је наставила да влада у Египту све док није пала под Римом 30. пре н. е. Затим је Рим као доминантна светска сила заменио Грчку.

ШТА СИ ПРИМЕТИО?

• Како је Александрово огромно царство било подељено?

• До када је линија селеукидских краљева владала Сиријом?

• Када се завршило Птолемејско краљевство у Египту?

[Мапа]

(За комплетан текст, види публикацију)

РАСПАД АЛЕКСАНДРОВОГ ЦАРСТВА

Касандар

Лисимах

Птолемеј I

Селеук I

[Слике]

Птолемеј I

Селеук I

[Дијаграм/Слика на 139. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

СВЕТСКЕ СИЛЕ ИЗ ДАНИЛОВОГ ПРОРОЧАНСТВА

Огроман кип (Данило 2:31-45)

Четири звери из мора (Данило 7:3-8, 17, 25)

ВАВИЛОНИЈА од 607. пре н. е.

МЕДО-ПЕРСИЈА од 539. пре н. е.

ГРЧКА од 331. пре н. е.

РИМ од 30. пре н. е.

АНГЛО-АМЕРИЧКА СВЕТСКА СИЛА од 1763. н. е.

ПОЛИТИЧКИ ПОДЕЉЕН СВЕТ у време краја

[Слика на целој 128. страни]

[Слика на целој 147. страни]