Да ли тежиш за крепошћу?

„Што је крепосно и вредно хвале, то мислите“ (ФИЛИПЉАНИМА 4:8).

 1. Шта је порок, и зашто не искварује Јеховино обожавање?

ПОРОК је морална изопаченост или исквареност. Он прожима свет у коме живимо (Ефесцима 2:1-3). Међутим, Јехова Бог неће дозволити да његово чисто обожавање буде искварено. Хришћанске публикације, састанци, већи скупови и конгреси пружају нам правовремена упозорења на неправедно понашање. Добијамо ваљану библијску помоћ да ’прионемо уз оно што је добро‘ у Божјим очима (Римљанима 12:9). Дакле, Јеховини сведоци се као организација труде да буду чисти, крепосни. Али шта је с нама као појединцима? Уистину, да ли ти тежиш за крепошћу?

 2. Шта је крепост, и зашто је потребан напор да бисмо остали крепосни?

² Крепост је морална врсноћа, доброта, исправно поступање и размишљање. То није пасивна особина већ активна, позитивна. Крепост обухвата више од избегавања греха; она подразумева тежњу за оним што је добро (1. Тимотеју 6:11). Апостол Петар је подстицао сухришћане: „Допуните своју веру крепошћу.“ Како? ’Улагањем свег искреног напрезања у одазиву [на Божја драгоцена обећања]‘ (2. Петрова 1:5, NW). Због наше грешне природе, потребан је стварни напор да бисмо остали крепосни. Па ипак, богобојазни људи из прошлости чинили су то, чак и у суочавању са огромним препрекама.

Он је тежио за крепошћу

 3. За која је зла дела краљ Ахаз био крив?

³ Писмо садржи многе извештаје о онима који су тежили за крепошћу. На пример, размисли о крепосном Језекији. Његов отац, јудејски краљ Ахаз, очигледно је обожавао Молоха. „Ахазу беше двадесет година кад поче краљевати, и краљева шеснаест година у Јерусалиму. Он не учини оно што је право пред очима Господа, Бога његовога, као Давид, отац његов. Он пође путем краљева Израиљевих, па и сина свога пусти кроз огањ, по гадним обичајима народа које Господ одагна испред синова Израиљевих. Он приношаше жртве и кађаше на висинама, по хумовима и под сваким зеленим дрветом“ (2. Краљевима 16:2-4). Неки тврде да ’пустити кроз огањ‘ указује на неку врсту обредног чишћења, а не на људску жртву. Међутим, књига Molech—A God of Human Sacrifice in the Old Testament, од Џона Деја, примећује: „Постоје докази у класичним и пунским [картагинским] изворима, као и археолошки докази, за постојање људских жртава... у хананском свету, и зато нема разлога да се сумња у алузије Старог завета [на људске жртве].“ Сем тога, 2. Летописа 28:3 специфично каже да је Ахаз ’проводио синове своје кроз огањ‘. (Упореди с Поновљеним законима 12:31; Псалам 106:37, 38.) Каква зла дела!

 4. Како се Језекија понашао у средини пуној порока?

⁴ Како је Језекија прошао у тој средини пуној порока? Сто деветнаести Псалам је занимљив, јер неки верују да га је саставио Језекија, урадивши то док је још био кнез (Псалам 119:46, 99, 100). Тако се на његове околности можда указује речима: „Нека седе кнезови и говоре против мене, слуга твој размишља о наредбама твојим. Сузе лије [„без сна је“, NW] душа моја од туге“ (Псалам 119:23, 28). Окружен онима који су упражњавали криву религију, Језекија је можда постао предмет презира међу припадницима краљевског двора, у толикој мери да није могао да спава. Ипак, он је тежио за крепошћу, с временом је постао краљ, и „учини оно што је право пред очима Господњим... Он се поузда у Господа, Бога Израиљева“ (2. Краљевима 18:1-5).

Они су остали крепосни

 5. С којим кушњама су се суочили Данило и његова три друга?

⁵ Такође узорни у крепости били су Данило и његова три јеврејска друга, по имену Ананија, Мисаило и Азарија. Силом су били одведени из своје домовине и изгнани у Вавилон. Та четворица младића добила су вавилонска имена — Валтасар, Седрах, Мисах и Авденаго. Нудили су им „од јела краљевског“, укључујући и храну забрањену Божјим Законом. Штавише, били су присиљени да се подвргну трогодишњој обуци повезаној са ’књигом и језиком Халдеја‘. То је укључивало више од напросто учења неког другог језика, јер је вероватно да израз ’халдејски‘ овде означава учену класу. Према томе, ови хебрејски младићи били су изложени изопаченим вавилонским учењима (Данило 1:1-7).

 6. Зашто можемо рећи да је Данило тежио за крепошћу?

⁶ Упркос огромном притиску да се повинују, Данило и његова три друга изабрали су крепост уместо порока. Данило 1:21 каже: „Данило оста тако до прве године краља Кира.“ Да, Данило је ’остао‘ крепостан Јеховин слуга више од 80 година — током успона и пада неколико моћних краљева. Остао је веран Богу упркос интригама и заверама покварених владиних званичника, и сексуалном пороку који је прожимао вавилонску религију. Данило је наставио да тежи за крепошћу.

 7. Шта се може научити из пута који су следили Данило и његова три друга?

⁷ Много можемо научити од богобојазног Данила и његових другова. Тежили су за крепошћу и одбили да се стопе с вавилонском културом. Премда су добили вавилонска имена, никада нису изгубили свој идентитет као Јеховине слуге. Па, седамдесетак година касније, вавилонски краљ је ословио Данила хебрејским именом! (Данило 5:13). Током целог свог дугог живота, Данило је одбио да се компромитује чак и у малим стварима. Као млада особа, он је ’решио да се не скврни јелом краљевим‘ (Данило 1:8). Овај бескомпромисан став који су заузели Данило и његова три друга несумњиво их је ојачао да издрже кушње на живот и смрт с којима су се касније суочили (Данило, 3. и 6. поглавље).

Данас тежити за крепошћу

 8. Како хришћански млади могу да се одупру утапању у Сотонин свет?

⁸ Попут Данила и његова три друга, Божји народ данас одупире се утапању у Сотонин зли свет (1. Јованова 5:19). Ако си хришћански омладинац, можда доживљаваш снажан притисак вршњака да имитираш њихове екстремне укусе у облачењу, дотеривању и музици. Међутим, уместо да следиш сваки хир или стил који се појављује, чврсто стој и не дозволи да будеш ’обликован према овом систему ствари‘ (Римљанима 12:2, NW). ’Одрекни се бездушности и жудњи овога света и... паметно, праведно и побожно поживи на овоме свету‘ (Титу 2:11, 12). Оно што је важно није одобравање од твојих вршњака, већ од Јехове (Пословице 12:2, NW).

 9. С којим се притисцима хришћани у пословном свету могу суочити, и како треба да се понашају?

⁹ Одрасли хришћани се такође суочавају с притисцима и морају бити крепосни. Хришћани који су бизнисмени могу бити искушани да користе сумњиве методе или да игноришу владине прописе и законе о порезу. Међутим, без обзира како се пословни конкуренти или сарадници на послу понашају, ми „у свему желимо да се лепо владамо“ (Јеврејима 13:18, Ча). Писмо нам налаже да будемо поштени и фер према послодавцима, намештеницима, муштеријама и световним властима (Поновљени закони 25:13-16; Матеј 5:37; Римљанима 13:1; 1. Тимотеју 5:18; Титу 2:9, 10). Такође се трудимо да будемо уредни у нашим пословима. Вођењем тачних записа и стављањем уговора на папир, често можемо спречити неспоразуме.

Пази!

10. Зашто постоји потреба да се ’пази‘ када је реч о нашем избору музике?

¹⁰ Псалам 119:9 истиче још један аспект тога да се остане крепостан у Божјим очима. Псалмиста је певао: „Како ли ће младић пут свој чист да држи? Пазећи на њ по речима твојим.“ Једно од Сотониних најефикаснијих оружја јесте музика, која има моћ да ускомеша емоције. Нажалост, неки хришћани су пропустили да ’пазе‘ када је реч о музици, и схватили су да их привлаче екстремни облици музике, као што су реп и хеви-метал. Неки можда тврде да им таква музика не штети или да не обраћају пажњу на речи песме. Други кажу да једноставно уживају у снажном ритму или у звуку бучних гитара. Међутим, за хришћане није ствар у томе да ли је нешто пријатно. Њих занима да ли је то „Богу угодно“ (Ефесцима 5:10, курзив наш). Све у свему, хеви-метал и реп музика унапређују пороке као што су псовке, блуд, па чак и сатанизамa — нешто за шта сигурно нема места међу Божјим народом (Ефесцима 5:3). Млади или стари, било би добро да свако од нас размисли о следећем питању: ’Да ли својим избором музике тежим за крепошћу или за пороком?‘

11. Како хришћанин може пазити у вези с телевизијским програмима, видео-касетама и филмовима?

¹¹ Многи телевизијски програми, видео-касете и филмови унапређују порок. Према једном истакнутом стручњаку за ментално здравље, ’хедонизам, сексуалност, насиље, похлепа и себичност‘ преовладавају у већини филмова који се данас производе. Зато, пазити обухвата избирљивост у вези са оним што одабирамо да гледамо. Псалмиста се молио: „Одврати очи моје од лажних сујета“ (Псалам 119:37). Један хришћански омладинац по имену Џозеф применио је ово начело. Када је у неком филму почео да се приказује експлицитни секс и насиље, напустио је биоскоп. Да ли га је било срамота да то уради? „Уопште није“, каже Џозеф. „Прво сам мислио на Јехову и на то да му угодим.“

Улога проучавања и медитирања

12. Зашто су потребни лични студиј и медитирање да би се тежило за крепошћу?

¹² Није довољно само избегавати оно што је лоше. Тежња за крепошћу такође обухвата проучавање и медитирање о добрим стварима записаним у Божјој Речи, тако да се њена праведна начела могу применити у животу. „Како љубим закон твој!“, узвикнуо је псалмиста. „Вас дан мислим о њему“ (Псалам 119:97, ДК). Да ли је лично проучавање Библије и хришћанских публикација део твог недељног распореда? Истина, издвојити време за марљиво проучавање Божје Речи и медитирање о њој уз молитву може бити изазов. Али обично је могуће искупити време од других активности (Ефесцима 5:15, 16, NW). Можда ти рани јутарњи часови могу добро послужити као време за молитву, проучавање и медитирање. (Упореди с Псалмом 119:147.)

13, 14. (а) Зашто је медитирање од непроцењиве користи? (б) Медитирање о којим стиховима нам може помоћи да се гнушамо на сексуални неморал?

¹³ Медитирање је од непроцењиве користи, јер нам помаже да задржимо у сећању оно што смо научили. Што је још важније, помаже нам да унапређујемо божанска гледишта. Да то илуструјемо: једна је ствар знати да Бог забрањује блуд, али сасвим друга да се ’гнушамо зла и прионемо уз добро‘ (Римљанима 12:9, NW). Ми у ствари можемо осећати оно што Јехова осећа у вези са сексуалним неморалом тиме што медитирамо о кључним библијским цитатима, као што је Колошанима 3:5, који подстиче „Морите дакле уде своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страсти, зле жеље и лакомство, које је идолопоклонство.“ Запитај се: ’Коју врсту страсти треба да морим? Шта треба да избегавам што можда подстиче нечисту жељу? Да ли треба нешто да мењам у начину на који се опходим са супротним полом?‘ (Упореди са 1. Тимотеју 5:1, 2.)

¹⁴ Павле подстиче хришћане да се уздржавају од блуда и да исказују самоконтролу тако да „нико према брату своме не употреби преваре“ (1. Солуњанима 4:3-7). Запитај се: ’Зашто је чињење блуда штетно? Какву бих штету нанео себи или неком другом ако бих згрешио у том погледу? Како би то утицало на мене у духовном, емоционалном и физичком смислу? А шта је с појединцима у скупштини који су повредили Божји закон и који се нису кајали? Шта је било с њима?‘ Узимање к срцу онога што Писмо каже о таквом понашању може продубити нашу мржњу према ономе што је лоше у Божјим очима (Излазак 20:14; 1. Коринћанима 5:11-13; 6:9, 10; Галатима 5:19-21; Откривење 21:8). Павле каже да блудник „не одбацује човека, него Бога“ (1. Солуњанима 4:8). Који би прави хришћанин одбацио свог небеског Оца?

Крепост и друштво

15. Какву улогу игра друштво у тежњи за крепошћу?

¹⁵ Још једна помоћ да се остане крепостан јесте добро друштво. Псалмиста је певао: „Пријатељ сам свима који се тебе [Јехова] боје и чувају заповести твоје“ (Псалам 119:63). Нама треба здраво друштво које се налази на хришћанским састанцима (Јеврејима 10:24, 25). Ако се изолујемо, можемо постати егоцентрични у размишљању, и порок би нас лако могао савладати (Пословице 18:1, NW). Међутим, срдачно хришћанско заједништво може ојачати нашу решеност да останемо крепосни. Наравно, такође се морамо чувати лошег друштва. Можемо бити срдачни с комшијама, сарадницима на послу и друговима у школи. Али ако стварно мудро поступамо, избегаваћемо да се превише приближимо онима који не теже за хришћанском крепошћу. (Упореди с Колошанима 4:5.)

16. Како нам примена 1. Коринћанима 15:33 може помоћи да данас тежимо за крепошћу?

¹⁶ Павле је написао: „Зла друштва кваре добре обичаје.“ Овим речима је упозорио вернике да би могли изгубити веру због дружења са онима који тврде да су хришћани а који одбацују библијско учење о ускрсењу. Начело иза Павловог упозорења примењује се на наше друштво и ван скупштине и у њој (1. Коринћанима 15:12, 33). Наравно, ми не желимо да избегавамо нашу духовну браћу и сестре зато што се деси да се не слажу с неким чисто личним гледиштем које ми имамо (Матеј 7:4, 5; Римљанима 14:1-12). Упркос томе, потребна је опрезност ако се неки у скупштини упуштају у сумњиво понашање или испољавају дух огорчености или жаљења (2. Тимотеју 2:20-22). Мудро је остати близу оних с којима можемо уживати у ’размени охрабрења‘ (Римљанима 1:11, 12, NW). То ће нам помоћи да тежимо за крепосним путем и да останемо на ’путу живота‘ (Псалам 16:11).

И даље тежи за крепошћу

17. Према 25. поглављу Бројева, која је катастрофа задесила Израелце, и каква је то лекција за нас?

¹⁷ Непосредно пре него што су Израелци заузели Обећану земљу, хиљаде њих је изабрало да тежи за пороком — и претрпели су катастрофу (Бројеви, 25. поглавље). Данас, Јеховин народ стоји на прагу праведног новог света. Улазак у њега биће благословљена предност оних који и даље одбацују пороке овог света. Као несавршени људи, можда имамо погрешна нагињања, али Бог нам може помоћи да следимо праведне смернице његовог светог духа (Галатима 5:16; 1. Солуњанима 4:3, 4). Следимо зато подстрек који је Исус Навин упутио Израелу: „Бојте се Господа и служите му верно и истинито“ (Исус Навин 24:14). Страх пун поштовања да не угодимо Јехови помоћи ће нам да тежимо за крепосним путем.

18. На шта треба да буду одлучни сви хришћани што се тиче порока и крепости?

¹⁸ Ако је жеља твога срца да угодиш Богу, буди одлучан да следиш Павлов подстрек: „Што је год истинито, што је год часно, што је год праведно, што је год чисто, што је год љубазно, што год заслужује признање и што је крепосно и вредно хвале, то мислите.“ Ако то чиниш, какав ће бити резултат? Павле је рекао: „Оно чините, и Бог мира биће с вама“ (Филипљанима 4:8, 9). Да, уз Јеховину помоћ можеш одбацити порок и тежити за крепошћу.

[Фусноте]

Тачке за понављање

◻ Шта се захтева да би се тежило за крепошћу?

◻ Под каквим околностима су Језекија, Данило и три Јеврејина остали крепосни?

◻ Како и ми можемо бити попут Данила у одупирању Сотониним мајсторијама?

◻ Зашто хришћани морају пазити у вези са забавом?

◻ Какву улогу у тежњи за крепошћу играју проучавање, медитирање и друштво?

[Слика на 15. страни]

Млади Језекија је тежио за крепошћу, иако је био окружен обожаваоцима Молоха

[Слика на 17. страни]

Хришћани морају пазити када је реч о забави