Тежак пораз за Ксеркса

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГРЧКЕ

ПУТНИКА који ништа не зна о овом месту интересују врели извори и гејзири који избацују сумпорне гасове. Можда ће се изненадити када сазна да је обална равница — на овом месту звана Термопили, што значи „вреле капије“ — једном била скоро непроходан кланац. Али можда ће се још више заинтересовати када схвати да овде, као и још јужније на острву Саламис, може наћи конкретан доказ о изванредној тачности библијског пророчанства.

Заиста, у ретроспективи и у светлу испуњења, детаљи извесних пророчанстава из библијске књиге Данила која имају везе с тим подручјима једноставно су задивљујући. Они пружају уверљив доказ да је Библија Реч Божја. У 11. поглављу Данила налазимо један упадљив пример. Пророчанске информације биле су дате Данилу „прве године Дарија Миђанина“, око 538. пре н. е. (Данило 11:1). Али испуњење онога што је тада било откривено протегло се кроз период од више векова.

Данило 11:2 је у погледу извесног персијског краља прорекао: „Ево, још ће три краља бити у Персији. Четврти ће сакупити богатства више од свих осталих; и кад постане моћан по богатству своме, он ће све подигнути против Јаванскога [’Грчког‘, ДК] краљевства.“

Након Кира II, Камбиса II и Дарија I, ’четврти краљ‘ је заправо био Ксеркс I, по свему судећи Асвир који се спомиње у библијској књизи Јестири. Да ли је он стварно ’све подигао против Грчког краљевства‘, и какав је био исход тога?

Ксеркс — одлучни освајач

Ксеркс је морао да се суочи с последицама пораза снага свог оца, Дарија, код Маратона.a Тако је Ксеркс прве године свог владања провео гушећи побуне у империји и такође постајући ’моћан у богатству‘.

Међутим, освајање Грчке, на које су га његови амбициозни дворани подстицали, мотало се по Ксерксовом уму. Тако је он почев од 484. пре н. е., провео три године у сакупљању, из свих сатрапија и држава под персијском контролом, наводно једне од највећих армија која је икада марширала земљом. Према грчком историчару Херодоту, здружена сила Ксерксових копнених и морнаричких снага имала је невероватних 2 317 610 ратника.b

У међувремену, Грци су почели да се припремају на свој начин. Иако су поморски народ, недостајала им је морнаричка снага. Али сада, као одговор на претњу од персијског напада и на једно пророчанство из Делфија које их је упутило да се бране с „дрвеним зидовима“, Атињани су почели да формирају ратну морнарицу.

Државни рудници Лавриона били су место богатог налазишта сребра, те је Темистокле, истакнути атински политичар, убедио Скупштину да сву зараду од тога употреби за градњу флоте од 200 трирема. Након извесне почетне неодлучности, Спарта је предводила у формирању Хеленског савеза, сачињеног од око 30 грчких градова-држава.

У међувремену, Ксеркс је премештао своју агресивну, уништавалачку силу према Европи — што сигурно није био лак задатак. Храну је требало да обезбеђују градови који су се налазили на њиховом путу, уз трошкове од 400 таланата злата дневно да би за целу армију био само један оброк. Месецима раније, били су послати гласници да би се припремили жито, стока и живина за краљеву трпезу. Само је Ксеркс имао шатор; остатак армије је спавао на отвореном.

Огромна армија је најпре морала да пређе Хелеспонт (сада се зове Дарданели), уски мореуз који дели Азију од Европе. Након што су се сломили мостови од два реда бродова, Ксеркс је — у нападу гнева — наредио да се саме воде Хелеспонта казне са 300 удараца бичем, да се жигошу гвожђем и да се ставе у окове. Такође је одрубио главе инжењерима. Када је био изграђен други пар мостова преко Хелеспонта, армији је требало пуне две недеље да би прешла.

Термопили — скупи, узани кланац

Негде средином 480. пре н. е., краљевска персијска армија, у пратњи флоте, напредовала је дуж обале Тесалије. Грчке савезничке снаге на крају су одлучиле да им се супротставе у Термопилима, узаном кланцу где су се у то време планине стрмо спуштале на мање од 15 метара од обале.c

Персијанци би морали да прођу тај кланац у тако узаној колони да би групица снажних војника могла да их заустави. Истурене снаге од 7 000 Грка под спартанским краљем Леонидом заузеле су положај код теснаца близу Термопила. У међувремену, грчка морнарица, 270 ратних бродова, одмицала је од Артемисије, играјући игру мачке и миша с персијском флотом.

Ксеркс је у Термопиле стигао почетком августа, уверен да ће величина његових снага нагнати Грке у бекство. Када Грци нису устукнули, послао је Медијанце и Сисијанце да би их отерао; али ове снаге су претрпеле тешке губитке, а ни Бесмртни (елитна борбена трупа), које је Ксеркс послао под сатрапом Хидарнесом, нису прошли ништа боље.

Ефијалт, ноћна мора

Баш када је изгледало да су Персијанци одбијени, Ефијалт, (на грчком „ноћна мора“), један похлепни земљорадник из Тесалије, понудио се да их одведе преко брда, како би дошли с леђа грчким снагама. Следећег јутра су се Персијанци приближили да би напали Грке с леђа. Схвативши да им је дошао крај, Спартанци су се жестоко бранили; многи њихови нападачи, који су шибама били натерани у напад, или су изгинули или су били отерани у море. На крају су краљ Леонида и сви који су били с њим, око 1 000 људи, погинули. Хидарнес је освојио спартанску заштитницу.

Персијска армија је заједно са остатком персијске флоте потерала Атињане. Ксеркс је умарширао у Атику, пљачкајући и палећи док је напредовао. Атињани су се евакуисали на оближње острво Саламина. Грчка флота се зауставила између Атине и Саламине. Било је потребно две недеље да би пао атински акропољ. Сви браниоци су били убијени, а светилишта су била разрушена, попаљена и похарана.

Саламина — „дрвени зидови“ на делу

Грчки ратни бродови су се већ сретали с персијском флотом у неколико жестоких али неодлучних битака близу Термопила. Тада, заједно са узмицањем на копну, грчка флота се повукла на југ. Сада се поново сакупила у заливу Саламине, где је Темистокле почео да прави план за битку.

Он је знао да су 300 феничанских ратних бродова који су чинили језгро персијске морнарице били већи али ипак окретнији од мањих, чврстих грчких трирема. У персијској флоти било је око 1 200 бродова, наспрам 380 у грчким снагама. А ни грчки морнари нису били тако искусни као морнари на персијским ратним бродовима. Али канал између Саламине и обале Атике био је узак, широк само толико да напредује 50 бродова упоредо. Уколико би Грци могли да намаме Персијанце у овај природни левак, персијска предност у бројности и окретности би нестала. Наводно, Темистокле је убрзао борбу шаљући обмањиву поруку Ксерксу у којој му је рекао да нападне пре него што грчка флота буде имала прилику да утекне.

И тако је и било. Персијска флота, сваки ратни брод у пуном борбеном поретку са својим редовима веслача и борбеном силом копљаника и стрелаца, опловила је врх Атике и запловила према каналу. Ксеркс, сигуран у победу, поставио је трон на једној планини одакле је удобно могао да посматра битку.

Тежак пораз

Настала је велика пометња кад су се Персијанци нагомилали у уском пролазу. Наједном, огласила се једна труба с висина острва Саламине, и грчки бродови су запловили у уредним редовима. Триреме су се забиле у персијске бродове, разбијајући њихове трупове и набијајући их једног у другог. Грчки ратници су скочили на ударене непријатељске бродове, витлајући мачевима.

Свуда по песку атичких обала лежала су растурена дрва и раскомадана тела. Након ове катастрофе, Ксеркс је сабрао преостале бродове и пошао кући. Његов поход за ту годину био је завршен. Али, тамо је под командом свог зета Мардонија оставио прилично велику армију да презими.

За марљиве истраживаче Библије, пораз код Саламине био је једно указивање, доста унапред, да ће на крају грчки „јарац“ из Даниловог пророчанства бити надмоћнији од ’дворогог овна‘ Медо-Персије (Данило 8:5-8). Што је још важније, библијско пророчанство уверава Божје слуге да ће узалудна људска борба за доминацију на крају завршити владањем Краља Исуса Христа (Исаија 9:6; Данило 2:44).

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 25. страни]

Трирема — смртоносни брод

Снага која је стајала иза поморске доминације Атињана у Егејском мору у петом веку пре н. е. била је трирема, смртоносни брод који је до свог одредишта пловио под једрима, али се током поморских битака покретао веслима. Свака галија је имала омању групу војника. Али њихов циљ није толико био да пређу на непријатељски брод колико је био да их онеспособе металним, шиљатим кљуном разбијачем триреме који је до његове мете покретало 170 веслача.

[Извор]

Hellenic Maritime Museum/ Photo: P. Stolis

[Мапа на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

КСЕРКСОВЕ ВОЈНЕ СНАГЕ

ХЕЛЕСПОНТ

ТЕСАЛИЈА

АРТЕМИСИЈА

ТЕРМОПИЛИ

АТИКА

АТИНА

МАРАТОН

ЛАВРИОН

САЛАМИНА

СПАРТА

[Извор]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.