Они су знали да је по Мојсијевом закону таква храна забрањена, као што су свиње, зечеви, остриге и јегуље. Али на вавилонском двору није могло мирне савести да се једе ни месо од животиња које је по закону било дозвољено као храна, јер се није знало да ли је испуштена крв како треба. Осим тога, такво месо је било можда упрљано кроз паганске ритуале (3. Мојсијева 3:16, 17).

 6. Како су реаговала четири Јевреја на искушење?

⁶ Шта је преостало четворици Јевреја да чине? Читамо, да је Данило — а несумњиво и остала тројица — у свом срцу одлучио, да се не прља таквом храном. Зато је ,и измолио’ вариво уместо царевих деликатеса и воду место његовог вина. Питање, шта је било укусније, за четворицу Јевреја није играло никакву улогу. То је сигурно захтевало веру и храброст да се истраје са таквим ставом.

(Данило 1:8-14; Исаија 48:17, 18).

 7. Како су ти јеврејски младићи били награђени за свој храбри став?

⁷ Та четири младића су морала да имају веру и храброст да се усуде да поставе спорно питање о исхрани

 8. Шта из тога могу да науче Јеховини сведоци данас?

⁸ Из тога могу нешто да науче све данашње Јеховине слуге. Јеврејски младићи су можда могли да кажу, да прописи хране по Мозаитском закону нису тако важни, бар не у поређењу са десет заповести или законима обзиром на жртву или годишње свечаности. Али не, ти лојални Јевреји су настојали да удовоље свим одредбама Божјег закона. То нас подсећа на темељно начело које је Исус поставио и које према Луки 16:10 (НС) овако гласи: „Ко је у најмањем веран, веран је и у многом, а ко је у најмањем неправедан и у многом је неправедан.“ (Упореди Матеј 23:23).