Служити као Јеховини поверљиви сарадници

„Показао ти је човече шта је добро. И шта Јехова тражи од тебе, осим да чиниш што је право и да љубиш доброту и да ходиш скромно с Богом својим“ (Михеј 6:8, НС).

 1. Која библијска основа постоји да се све Јеховине слуге могу означити његовим „сарадницима“?

ХРИШЋАНСКИ апостол Јован је писао: „Гледајте колику нам је љубав Отац исказао, да се зовемо дјеца Божја. А то и јесмо!“ (1. Јованова 3:1, СТ). И апостол Павле је казао за свог сарадника Апола и себе: „Ми смо Божји сарадници“ (1. Коринћанима 3:9, НС). Обе изјаве потичу од помазаних следбеника Исуса Христа и односе се на исте. Али у принципу оне се примењују на све истините Божје слуге. Зато би слободан превод могао гласити: „Видите, какву нам је љубав Отац указао, да би требали бити његови сарадници“.

 2. Како је Јеховиним слугама могуће да буду његовисарадници?

² Како је слабим, несавршеним људима могуће да буду сарадници великог Створитеља, који је неизмерно моћан и мудар, савршено праведан и оличење љубави? То је зато могуће јер су наши прародитељи створени по слици и сличности Створитеља и његовог сарадника, Речи или Логоса (1. Мојсијева 1:26, 27; Јован 1:1). Тако је нашим прародитељима била дана извесна мера мудрости, праведности, силе и љубави. Зато је Јехова својим земаљским слугама преко својих пророка могао да каже: „Показао ти је човече шта је добро. И шта Јехова тражи од тебе, осим да чиниш шта је право и да љубиш доброту и да ходиш скромно с Богом својим“ (Михеј 6:8, НС).

 3. На шта указује Михеј 6:8, и шта се тражи од некога што може да постане Јеховин сарадник?

³ Речи: „Шта Јехова тражи од тебе, осим...?“ изгледа, указују да следи сажета одговорност „земаљског човека“ према Богу и ближњима. У каквом обиму сазнаћемо још у току нашег осматрања. Наравно да не може било ко ходити са Јеховом. Ова предност је за оне задржана који су такорећи ’склопили договор’ (Амос 3:3). Како се то догађа? Тиме што се потпуно предају Јехови и то симболизују крштењем у води. О томе је било речи у претходном чланку. Шта дакле значи Михеј 6:8 за те особе?

’Чинити право’

 4. Шта у суштини значи ,,чинити што је право“?

⁴ Почнимо са захтевом „чинити што је право“. Као Јеховини сарадници ми морамо сачувати добру савест. „Чинити што је право“ у суштини и значи чинити оно што је право, оно што Бог од нас захтева. То значи да морамо испуњавати наше обавезе. Највећа је у томе да будемо одани искључиво Јехови (Наум 1:2). Он не трпи ривалство. Ми једноставно не можемо бити робови два господара (1. Коринћанима 10:22; Матеј 6:24).

 5. Како је Исус показао да је волео праведност и мрзео порочност?

⁵ Сем тога да би ’чинили што је право’, морамо, као Исус Христ, волети праведност и мрзети порочност. Будући да је волео праведност, сачувао је за себе ’безазленост, чистоћу, одвојеност од грешника’ (Псалам 45:7; Јеврејима 7:26). И зато што је мрзео порочност, са оправданом љутњом је оштро критиковао лицемерне и себичне религиозне вође својих дана (Матеј 23:13-36; Јован 8:44).

 6. Зашто није довољно да само по разуму пристајемо да избегавамо забрањено, јер је то лоше?

⁶ Као што се види из Исусовог примера, није довољно ако волимо праведност. Ми такође морамо мрзети зло, гнушати се, гадити се и осећати одвратност према њему. Будући да су наша нагињања од младости зла и наше срце издајничко и преварно, није довољно само по разуму прихватити забрану чињења зла (1. Мојсијева 8:21; Јеремија 17:9). Ако се грешним нагињањима и кушњама не одупремо постојано, подлећи ћемо њиховим дражима. Морамо имати исту јаку одвратност према злу као што је Финес испољио када је копљем пробо пар, који се сјединио у неморалном обожавању Вала пеорског (4. Мојсијева 25:5-8).

 7. Које сведочанство имамо да Јехова не употребљава зле као своје сараднике?

⁷ Јехова не жели, а и неће употребљавати зле као своје сараднике. То јасно произлази из Псалма 50:16-18, где читамо: „Али бездушнику рече Бог: ’Што! Ти законе моје бројиш и мој савез носиш у устима својим, ти који мрзиш опомене, и за леђа речи моје бацаш! Чим крадљивца видиш пристајеш са њиме и с прељубочиниоцима се дружиш.“

 8. Који случај показује да грешење може са собом донети велику срамоту?

⁸ Будимо стално запослени у Јеховиној служби и ’проповедајмо добру вест о Божјем Царству. Али ако не пазимо на то да се самосавладавамо, може се десити да ради телесних слабости згрешимо и нанесемо срамоту на Јеховино име. Тако је пре неколико година један старешина починио браколомство са једном сестром у вери, чији муж није био верник. Те вечери када је било објављено одузимање заједнице бившем старешини, ушао је разбеснели муж у Краљевску салу са сачмаром и пуцао на двоје криваца. Истина они нису били убијени али је следећег дана у најтиражнијим новинама Сједињених Држава на насловној страни писало о томе. Заиста, чињење зла доноси срамоту са собом (Приче Соломонове 6:32).

 9. Шта према Причама Соломоновим 4:23 треба да чувамо, и зашто?

⁹ Стога нам се не саветује узалуд: „Више од свега што треба чувати, чувај срце своје, јер је оно извор живота“ (Приче Соломонове 4:23, НС). Ми морамо да се дисциплинујемо што се тиче они ствари где пребива наше симболично срце. На телевизији, у часописима и другим облицима медија све већу улогу играју нечисте ствари, укључујући и порнографију. Зато морамо бити јако пробирљиви код онога шта гледамо, шта слушамо или шта читамо. Лично испитивање наших мисли је од великог значаја. На пример, лако би се могло десити да нам причињава задовољство, ако допустимо да нам се у мислима појаве сексуалне фантазије, на чије испуњење у стварном животу никада не би помислили (Матеј 5:28). Али овакве мисли често воде до лоших поступака. Уместо да у мислима будемо са таквим стварима требали би се савладавати, доносити плод светог духа и размишљати о стварима које су набројане у Филипљанима 4:8 (Галатима 5:22, 23).

’Љубити доброту’

 10, 11. а) У чему лежи разлика између вредности и лојалности? б) Како је Божји Син испољио верност и лојалност?

¹⁰ Други захтев споменут у Михеју 6:8 јесте „да љубиш доброту“. У Новој енглеској библији ту стоји „да љубиш лојалност“. Према једној фусноти у преводу Светог писма Нови савет са студијским упутствима произлази да се та са „доброта“ преведена јеврејска реч хесед може превести и са „љубазна доброта“ или „лојална љубав“. Према лексикографима „лојалност указује на одлучни отпор против сваког покушаја одметања или неверства“. „Лојалност проширује (појам) верности за мисао бити уз некога и имати жељу борити се за некога или нешто, чак против велике надмоћности.“ Интересантно је да у Библији такође налазимо мале разлике у употреби ових речи. На пример израз „лојалност“ се никада не употребљава у вези са неживим стварима. Али код речи „верност“ је то често случај.a Тако се Месец означава као „верни сведок у облацима“ (Псалам 89:37), За Божје речи се такође каже да су верне и поуздане (Откривење 21:5; 22:6). А лојалност се приписује само Јехови Богу и његовим признатим слугама. Према томе о Јехови читамо: „Са лојалним ти ћеш лојално поступати“ (2. Самуилова 22:26, НС).

¹¹ Син Божји је био веран и лојалан Јехови на небу. На Земљи је Исус Христ као човек прошао многе кушње и доказао своју послушност да је као човек такође био веран и лојалан. То произлази из Јевреја 5:7-9, где читамо: „За време свог живота у телу Христ је силним јауком и сузама принео молбе и усрдна мољења ономе који га је могао спасти од смрти, и би услишен ради своје богобојазности. Иако је био Син, научи се послушности из оних ствари које је претрпео; и пошто је био усавршен, постао је одговоран за вечно спасење свих оних који га слушају.“

Испити лојалности

 12. Чиме се понекад може испитати наша лојалност, и како су неки реаговали на такве кушње?

¹² Лојалност према Јехови Богу захтева да смо и према његовим слугама на Земљи, нашим сухришћанима лојални. Апостол Јован је то разјаснио када је рекао: „Ко не воли свога брата кога је видео, не може волети Бога кога није видео“ (1. Јованова 4:20, НС). Кроз несавршеност других се у том погледу може испитати наша лојалност. Неки су на пример попустили у својој лојалности према Јеховиној организацији тако што су изостајали са хришћанских састанака јер су се осећали увређеним. Други испит наше лојалности према нашој браћи настаје ако особе које Јехова употребљава да преузимају вођство греше у својим одлукама. Неки каткад узимају такву грешку као изговор и напуштају заједницу видљиве Јеховине организације. Да ли је њихов начин поступања оправдан? Нипошто.

 13. Зашто одвајање од Јеховине организације није оправдано, и која се алтернатива пружа таквим нелојалним особама?

¹³ Зашто такве особе не могу оправдати свој поступак да напуштају Божју организацију? Јер нас Божја реч уверава: „Обиље мира припада онима који љубе твој закон; и за њих нема камена спотицања“ (Псалам 119:165, НС). Још нам се заповеда: „Пре свега, имајте међу собом срдачну љубав, јер љубав покрива мноштво греха“ (1. Петрова 4:8; Приче Соломонове 10:12). Куда би и могао неко отићи ако би се одвојио од Јехове? Не ставља ли га то пред исти проблем као и апостоле, када их је Исус упитао, да ли га и они желе напустити? Апостол Петар је с правом одговорио: „Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота“ (Јован 6:68). Нигде се на друго место не може ићи осим у „Вавилон велики“, светско царство криве религије, или у канџе сотонине политичке „дивље звери“ (Откривење 13:1; 18:1-5). Обично су се нелојални, који су напуштали Јеховину видљиву организацију, удружили са особама које припадају обешчашћујућем Вавилону великом.

’Скромно ходити са својим Богом’

 14, 15. а) Која значења има реч „скромно“? б) До којег значења речи „скромно“ нам је сада стало, и из којих разлога? в) Зашто хришћани треба своје способности или своју вредност да „умерено оцене“?

¹⁴ Српскохрватска реч „скромно“ има различита значења. Може се односити на нешто што је једноставно или мало по величини, количини и обиму. У Библији има такође значење честитости, што се тиче пристојности одевања и понашања (1. Тимотеју 2:9). На крају „скромно“ значи још и бити свестан својих граница, својих способности или умерено оценити своју вредност. Нама је сада посебно стало до овог значења. Ми никада не би могли бити Јеховини сарадници ако би имали превисоко мишљење о себи и ако би скретали пажњу прво на себе уместо на Јехову Бога.

¹⁵ Своје способности или своју вредност „умерено оценити“ је очигледно значење које би требало повезати са јеврејском речју, која је према Михеју 6:8 преведена са „скроман“. То се види и из начина како се та реч употребљава на другом, једином месту у Хебрејским списима. У Причама Соломоновим 11:2 се не ставља наспрам полне нечистоће него наспрам дрскости, до које долази ако неко превисоко мисли о себи. Тамо пише: „Кад дође дрскост, дође и срамота; а у скромних је мудрост“. Скромност иде руку под руку са страхом Јеховиним, који је такође повезан са мудрошћу (Псалам 111:10). Скроман човек се боји Јехове, јер спознаје колико је велика разлика између Бога и њега, између праведности и Јеховине моћи и његових властитих несавршености и слабости. Зато скроман човек постиже своје спасење са страхом и дрхтањем (Филипљанима 2:12).

 16. Која библијска места показују зашто хришћани треба да буду скромни?

¹⁶ Има толико много разлога због којих би Јеховини сарадници требали бити скромни. Свеједно колико ми били мудри, колико били телесно снажни или колико имати материјалног богатства на располагању, ми немамо никаквог разлога да се хвалишемо (Јеремија 9:23). Зашто не? Јер темељно начело из 1. Коринћанима 4:7 гласи: „Ко те чини различитим од другога? Заиста, шта ли имаш што ниси примио? А ако си пак примио што се хвалиш, као да, ниси примио?“ Исто тако немамо разлога да се хвалимо за плодове наше службе проповедања, јер шта читамо у 1. Коринћанима 3:6, 7? Павле на овом месту каже: „Ја сам посадио, Аполо је залио, а Бог је дао да узрасте. Зато нити је што онај који сади, нити онај који залива, него Бог који даје да узрасте“. Исусове речи из Луке 17 :10 такође треба да нам помогну да будемо скромни. „Ако сте учинили све што вам је наређено, кажите: ’Ми смо некорисне слуге. Учинили смо оно што смо били дужни да учинимо’“.

 17. Зашто је скромност знак мудрости?

¹⁷ Бити сроман је заиста знак мудрости. Скромност нам омогућује да будемо задовољни па било где да имамо предност Богу да служимо. Ако смо скромни, нећемо бити пуни амбиција него ћемо бити задовољни да се понашамо као „некористан“ (Лука 9:48). Тада ћемо и ми бити тако настројени као псалмиста, који је изјавио: „Заиста, један је дан у предворјима твојим бољи од хиљаду других. Радије волим стајати на прагу дома Бога својега, него ли боравити у шаторима грешника“ (Псалам 84:10, НС). Осим тога ако смо скромни имаћемо љубав која ће нас покренути да будемо предусретљиви у показивању поштовања према другима (Римљанима 12:10).

Скромност пристоји младима

 18. а) Зашто скромност пристоји посебно младима? б) Које стање међу данашњим младима потврђује потребу скромности?

¹⁸ Посебно за хришћанску омладину пристоји да се укрштају оделом скромности. Како ли је само Елијув за њих изванредан пример! Иако је знао исправне одговоре на одређена питања, ћутао је чекајући с поштовањем док су старији људи говорили (Јов 32:6, 7.) Млади често нагињу да се уздижу при чему нису свесни својих граница. Будући да располажу са телесном снагом и да су постигли извесно сазнање, они можда теже да са висине гледају на старије. Али сазнање нема исти значај као мудрост, која је примењено сазнање. Зато је типично, жалосно стање које развија модерна омладина у Сједињеним Државама. Код 63 процента затвореника, који су осуђени ради тешког злочина, ради се о младим људима до 24 године; 30 процената су чак млађи од 18 година. Као што се даље извештава, „утицај алкохола или дроге за воланом је најчешћи узрок смрти међу Американцима од 15. до 24. године“. У тој држави „све више и више тинејџерских бракова завршава разводом“, мада је утврђено да „брак вероватно дуже траје, када младожења и млада са собом понесу мало више година мудрости при изласку на венчање“.

 19. Који библијски савет треба млади да узму к срцу?

¹⁹ Како само мудар савет даје Божја реч! Она одговарајуће позива децу и младе да поштују свога оца и своју мајку и да их у свему слушају (Ефесцима 6:1-3; Колошанима 3:20). Посебно млади требају узети к срцу мудри савет: „Уздај се у Јехову свим срцем својим и не ослањај се на властити разум. Обазири се на њега на свим путевима својим и он ће исправити стазе твоје“ (Приче Соломонове 3:5, 6, НС).

 20. Са којом наградом могу рачунати све Богу предане и крштене особе ако следе Михеја 6:8?

²⁰ Какву плату можемо сви да очекујемо ако, пошто амо наше поверење у Јехову доказали предањем и крштењем у води, ’чинимо право, испољавамо лојалну љубав и скромно ходимо са нашим Богом’? Најзначајније је да ћемо имати Јеховино признање, јер испуњавамо његове захтеве, и да развеселимо његово срце тиме што ћемо допринети слављењу његовог великог и страхопоштовања уливајућег имена (Приче Соломонове 27:11). Штавише у нашем животу ћемо упознати колико је истинито темељно начело: „Оданост Богу ... је за све ствари корисна, јер има обећање садашњег и будућег живота“ (1. Тимотеју 4:8, НС).

[Фусноте]

Како гласе твоји одговори?

◻ Шта је у сагласности са Михејом 6:8 потребно да би „чинили што је право“?

◻ Како се лојалност према Јехови одражава на наш однос према нашим сухришћанима?

◻ Зашто би ми требали ’скромно ходати са Богом’?

◻ Зашто скромност приличи посебно младим хришћанима?

[Слика на 24. страни]

Чуваш ли твоје срце тиме што си пробирљив у свему што гледаш, слушаш и читаш?

[Слика на 25. страни]

Петар је знао да се нигде на друго место не може ићи, јер је Исус имао „речи вечнога живота“. Да ли си и ти исто тако одлучан да останеш веран Јеховиној организацији?