Поуке из Писма: Амос 1:1-9:15

Пропаст нације

”ПРИПРАВИ СЕ, Израиљу, да сретнеш Бога својега“, говори Јехова, ”Бог над војскама“ (Амос 4:12, 13). Зашто? Заслепљени напретком, Израелци су заборавили његов Закон и били су криви јер су упрљали његову свету земљу идолопоклонством, неморалом, крвопролићем и насиљем.

Амос је подигнут као Јеховин пророк да би објавио упозоравајућу вест не само за своју властиту нацију Јуде, него нарочито за северно краљевство Израел. Он осуђује Израел због његовог угађања властитим склоностима и прориче коначну пропаст од руку непријатељских народа. Књига Амоса, написана негде између 829. пре н.е. и 804. пре н.е. пружа увид у Божју способност да предвиди надолазеће невоље и даје нека правовремена упозорења.

Ватрено уништење Божјих непријатеља

Нико не може избећи Божју осуду. Како се то само истинитим показало за нације Дамаска (Сирија), Газе (Филистеја), Тира, Едома, Амона, Моава и Јуде! Јехова неће одвратити своју руку од њих, због њихових преступа. Но, њихова проречена невоља служила је само томе да се истакне суд с којим се суочава Израел јер није одржао савез с Богом и није се држао његових закона (Амос 1:1—2:6).

Следи Божје упозорење. ”Само вас познах између свих племена (породица) земаљских“, говори Јехова Израелу (Амос 3:2). Међутим, они су својим грешним правцем показали презир према Божјем имену и суверености. Многи су одлучили да се обогате, живе у доконој раскоши у ’кући зимској и летњој кући’ о трошку своје браће (Амос 3:15). Лажним теговима себично су варали сиромашне. Њихово напуштање правог обожавања значило је да је Јеховина казна оправдана. Па ипак, ’Јехова не чини ништа док то не открије својим слугама’. Тако Амос прориче Јеховину осуду и упозорава их: ”Приправи се, Израиљу, да сретнеш Бога својега“ (Амос 3:1—4:13).

Јехова је спасење

Бог ће показати милост онима који се кају. ”Тражите ме, и бићете живи“, позива Јехова Израел (Амос 5:4). ”Мрзите на зло и љубите добро“ (Амос 5:15). Они се, међутим, на те речи не обазиру. Отпадници су радије ишли у Ветиљ и Галгал, средишта идолопоклоничког обожавања да тамо приносе жртве лажним боговима (Амос 5:26; 1. Царевима 12:28-30). Самозадовољни злочинци на украшеним лежајима од слоноваче испијају укусно вино, обилно се хране пробраним јелима и мажу мирисавим уљима (Амос 5:11; 6:4-6). Долази ”дан Јеховин“ и Бог се ”собом (својом душом)“ заклео да ће уништити Израел (Амос 5:18; 6:8). Јехова ће подићи један народ који ће тлачити Израел и одвести га у изгнанство (Амос 5:1—6:14).

Бој се Јехове, а не противника. Израел би могао бити уништен најездом скакаваца или ватром која би све прогутала, али Амос моли за Израел и ’Јехова се раскајао’ над својом осудом и није је спровео на тај начин. Међутим, попут градитеља који виском проверава вертикалу зида, Јехова ’неће више пролазити (штедјети, Ст)’ Израел (Амос 7:1-8). Нација мора бити опустошена. Разјарен пророковом вешћу, Амасија, свештеник који заступа обожавање телете, лажно оптужује Амоса за издају и наређује му да бежи у земљу Јудину и да више не пророкује’ у Ветиљу (Амос 7:12, 13). Да ли се Амос уплашио? Не! Он неустрашиво прориче смрт Амасије и невољу за његову породицу. Као што се плодови прикупљају у време жетве, тако је дошло време и да Јехова направи рачун са Израелом. Они неће умаћи (Амос 7:1—8:14).

Нада за оне који се уздају у Јехову. ”Нећу сасвим затрти дома Јаковљева“, говори Јехова. Још увек постоји нада за неке од Јаковљевих потомака, али не и за грешнике. Њихово уништење је сигурно. Но, Јехова ће ’вратити робље Израела’ (Амос 9:1-15).

Поуке за нас. Они који себе чине Божјим непријатељима биће осуђени као они који заслужују смрт. Међутим, свако ко послуша божанску вест упозорења да се покаје добиће Јеховину милост и остаће жив. Ако се бојимо Бога, нећемо дозволити да нас противници спрече у вршењу његове воље.

[Оквир на 29. страни]

РАЗМОТРЕНИ БИБЛИЈСКИ ЦИТАТИ

○ 1:5 — Древни градови су имали високе зидове и велика врата. За закључавање тих врата коришћене су дугачке преворнице (шипке) од гвожђа или бронзе које су се налазиле са унутрашње стране. ’Поломити пријеворнице Дамаску’ значило је да ће сиријски главни град пасти у руке Асирцима. То ће бити као да се градска врата не могу закључати јер су преворнице поломљене (2. Царевима 16:8, 9).

○ 4:1 — О женама које воле раскош и које станују у Самарији говори се као о ’кравама Васанским’. Богати пашњаци Васана (Башана) допринели су производњи изврсних пасмина животиња (5. Мојсијева 32:14; Језекиљ 39:18). Те себичне ’краве Васанске’ очигледно су наговарале своје ’господаре’, тј. мужеве, да отимају новац од сиромашних како би напунили своје ”куће од слонове кости“ (Амос 3:15). Такви су поступци, међутим, довели до божанске освете.

○ 4:6 — Израз ”чисти зуби“ објашњава се паралелним изразом ”нема хлеба“. Изгледа да се то односи на време глади, кад су зуби били чисти јер није било ништа за јело. Јехова је очигледно изразио своје негодовање према идолопоклоничком десетплеменском краљевству тако што је послао глад на земљу, баш како их је давно пре упозорио (5. Мојсијева 28:48). Међутим, ни ови ни други изрази божанског суда нису допрли до срца овог народа који раскида савез (Амос 4:6, 8—11).

○ 5:2 — Кад је Амос изрицао своје пророчанство, ни народ ни земља Израел још нису били покорени од стране силе. Зато су персонификовани као девојка (девица). Но само за неколико година девица Израел пашће у руке Асирцима и отићи у изгнанство ”иза Дамаска“ (Амос 5:27). Амос је тако сигуран у Израелово уништење које на њега долази због његове неверности да описује то као да се већ догодило.

○ 7:1 — ”Отава по царевој косидби“ највероватније се односи на порез или данак којег је наметао краљ да би се прибавила храна за животиње и коњицу. Краљев порез требало је најпре платити, након чега је народ могао добити ”траву“, или биље, за властиту употребу. Али пре тога дошли су скакавци и појели отаву.

○ 8:2 — Летње воће брало се крајем раздобља жетве. Тако је крај пољопривредне године симболизовао то да је Израел дошао свом крају. ”Неће га више пролазити (штедети)“, објављује Јехова. Над нацијом ће бити извршена његова осуда.

○ 9:7 — Јехова је, због њихових верних предака, изабрао Израелце, ослободио њихове очеве из египатских окова и довео их у Ханан. Али нису имали основе за понос због тога, јер су због своје злоће имали исти положај као и Кушити (Упореди Римљанима 2:25). Исто тако, ослобођење из Египта није било гаранција даљњег божанског признања, исто као ни чињеница да Филистеји и Сиријци нису живели у својим некадашњим подручјима. Израелце неће спасити то што су потомци верних патријарха. Признат положај пред Богом зависи од повиновања његовој вољи (Амос 9:8-10; Дела апостолска 10:34, 35).