Мерое — сведочанство заборављеног сјаја
Од дописника Пробудите се! из Кеније
СВЕТ је готово заборавио древни град Мерое. Смештен на источној обали реке Нил око 200 километара североисточно од Картума, Судан, Мерое је некада био поносити главни град Етиопског Царства. Међутим, данас је то само предмет проучавања у рушевинама. Његови порушени храмови, ненастањене палате и остаци уметничких дела пружају само бледи одсјај славне прошлости. Погледајмо неке од древних рушевина.
Овде се налази Амонов храм. Био је дуг око 140 метара. Чак и данас његови остаци стрче изнад пустињског песка. Гранитни кипови овнова, неки још и данас видљиви, некада су стајали поређани уз пространи пут за свечане поворке до улаза у храм.
У самом храму још се могу видети неки кипови, резбарије и слике које су богато украшавале краљевске палате. Или се можете дивити лепо изрезбареним ступовима око оближњих базена за пливање. Водоводни систем који је некада доводио воду у базен кроз отворена уста малих статуа лављих глава, добро је смишљен чак и за мерила 20. века. Разорно деловање времена, сунце и пустињски песак нису потпуно избледели изражајне боје које украшавају стубове што окружују базен.
У источном делу Мероеа налази се Сунчев храм, некада веома истакнут у култу обожавања становништва овога града. Премда није био тако импозантан као Амонов храм, ипак је био богато украшен плавим и жутим подним и зидним плочицама, као и сликовито изрезбареним сценама војних тријумфа.
Највеће сведочанство величине Мероеа је гробље. Дуж простране пустињске равни, али релативно близу града, налази се мноштво различитих пирамида. Премда мање по димензијама и величанствености од великих египатских пирамида, ти гробови су ипак импозантни. То је опширан доказ о овдашњем заборављеном краљевском начину живота. На свом врхунцу, Мерое је био истакнути град — древни Париз, Вашингтон или Москва.
Али ко је овде живео и радио? И шта је довело до пропасти града?
Народ и његова историја
Оснивачи Мероеа били су Кушити, или Етиопљани. Зидне сликарије и резбарије јасно приказују њихову афричку специјалност. Египатска култура оставила је свој знак на Мероеу, али при крају другог хиљадугодишта пре н. е. Етиопија се ослободила египатске превласти.
Заправо, у касном осмом веку пре н. е., Етиопија осваја Египат и влада њиме око 60 година. Дакле није истина да је Египат био једино царство које је настало у Африци, као што то многи замишљају. Краљ Тирхака, један од етиопских владара у осмом веку пре н. е., чак је споменут и у Библији.
Према библијском извештају, асирски краљ Сенахирим борио се с Ливном док се истовремено припремао за напад на Јерусалим. Изненада, долази вест да је краљ Тирака на путу да се сукоби с Асирцима (2. Краљевима 19:8, 9; Исаија 37:8, 9). Међутим, асирски натписи кажу да је Тирака био поражен код Елтека. Етиопска превласт над долином Нила завршила је пола века касније када је Асирија потпуно подјармила Египат (Нахум 3:8-10; Исаија 20:3-6).
Кроз то време град Напата служио је као главни град Етиопије. Али 540. пре н. е., започиње 800-годишња владавина Мероеа као главног града царства. И премда су моћ и утицај царства све више опадали, Мерое је још увек могао показивати одређену моћ.
За време римске превласти еванђелист Филип помогао је једном етиопском евнуху да постане хришћанин (Дела апостолска 8:26-29, 38). Библија каже да је тај човек био ризничар етиопске краљице Кандакије. Име Кандакија изгледа да је била титула која је указивала на краљице које су владале из Мероеа. Дакле, Мерое је могао имати одређени утицај чак и на хришћанску скупштину.
Сумрак царства
Дакле, зашто је Мерое пао у заборав? Информације су оскудне. Даља отежавајућа околност је чињеница да древни језик Кушита још мора бити дешифриран. Мероеско косо писмо, видљиво на улазима храмова, палата и других камених структура разбацаних широм рушевина, јединствено је, премда је у раном периоду била коришћена једна измењена верзија египатских хијероглифа. Мероеске речи могуће је прочитати и изговорити, али нажалост, не и разумети. Дакле, морамо се у великој мери ослонити на наслућивања да би одредили шта се уствари догодило.
Можда је уздижуће аксумско краљевство лишило Мерое његове трговачке моћи, што је довело до пропадања царства. У сваком случају, Аксум је коначно напао и уништио Мерое око 350. н. е. Мерое, његови сестрински градови, његова цивилизација и култура тако су исчезли из историји све док савремена археологија није ископавањима изнела на светло дана његову прошлу славу.
Велике гомиле шљаке (троске), разасуте по околини древног Мероеа, показују да су људи овде познавали тајну топљења метала, и то су радили у великој мери. Међу рушевинама Мероеа може се наћи пољопривредно и ратно оруђе начињено од гвожђа. Смештај Мероеа на главном трговачком путу између Истока и Запада, довео је у његово окриље многе трговце и караване. С приступом Индијском океану преко Етиопске висоравни и афричког запада јужно од Сахаре, Мерое је лако могао ширити своје знање и утицај у друге крајеве Африке.
Ипак, Мерое се сада прикључује попису безбројних краљевстава која су накратко окусила истакнутост и моћ, а затим нестала. Упркос своје пређашње уметности и богатства, град је данас само нешто мало више од гомиле рушевина. Ипак, тај етиопски град заборављеног сјаја несумњиво је оставио неизбрисив траг на раст и ширење цивилизације кроз Африку.
[Слика на 24. страни]
Рељеф на пирамидалном гробу
[Слике/Мапа на 25. страни]
Горе: Рушевине храма у Мероеу
Доле: Пирамидални гробови у Мероеу
[Мапа]
(За комплетан текст, види публикацију)
СУДАН
Мерое
Црвено море
ЕГИПАТ
САУДИЈСКА АРАБИЈА