„Обузе ме на Сион силна љубомора“

 6, 7. На које начине је Јехова био ’љубоморан за Сион с великим гневом‘?

⁶ Тај израз први пут се појављује у Захарији 8:2, где читамо: „Овако говори Господ над војскама: Обузе ме на Сион силна љубомора и велики гнев имам на њ.“ Јеховино обећање да ће бити љубоморан, да ће имати велику ревност, за свој народ значило је да ће бити будан за обнављање њиховог мира. Обнова Израела на његовој земљи и поновна изградња храма били су докази такве ревности.

⁷ Ипак, шта је са онима који су се били супротстављали Јеховином народу? Јеховина ревност за свој народ била је изједначена с његовим ’великим гневом‘ према тим непријатељима. Кад су верни Јевреји обожавали у поново изграђеном храму, могли су размишљати о судбини моћног Вавилона, који је сада био пао. Такође су могли мислити о потпуном неуспеху непријатеља који су били покушавали да спрече поновну изградњу храма (Јездра 4:1-6; 6:3). И могли су захвалити Јехови што је своје обећање испунио. Његова ревност довела их је до тријумфа!

 9. Коју је изузетну промену у стању доживео ’Израел Божји‘ 1919?

⁹ Иако су ове две објаве биле значајне за древни Израел, оне такође имају пуно значења и за нас како се 20. век приближава крају. Скоро пре 80 година, током Првог светског рата, неколико хиљада помазаника који су тада представљали „Израел Божји“ отишли су у духовно заробљеништво, баш као што је древни Израел отишао у заробљеништво у Вавилон (Галатима 6:16). Пророчански, били су описани као телеса која леже на улици. Ипак, имали су искрену жељу да Јехову обожавају „духом и истином“ (Јован 4:24, ДК). Стога их је, 1919, Јехова ослободио заробљеништва, подижући их из њиховог духовно мртвог стања (Откривење 11:7-13). Тако је на Исаијино пророчанско питање Јехова одговорио с изразитим Да: „Може ли земља за један дан настати? Може ли се народ у један дан родити?“ (Исаија 66:8). Године 1919, Јеховин народ је поново постојао као духовна нација на својој сопственој „земљи“, то јест духовном имању на земљи.

10. Каквим су се благословима, почев од 1919, радовали помазани хришћани у својој „земљи“?

¹⁰ Сигурни у тој земљи, помазани хришћани су служили у Јеховином великом духовном храму. Били су означени као „верни и разборити роб“, прихватајући одговорност старања за Исусове земаљске поседе, што је предност којој се они још увек радују док се 20. век ближи свом завршетку (Матеј 24:45-47, NW). Они су добро научили лекцију да је Јехова „сам Бог мира“ (1. Солуњанима 5:23, Ча).

11. Како су се религиозне вође хришћанског света показале да су непријатељи Божјег народа?

¹¹ Међутим, шта је с непријатељима Израела Божјег? Јеховина ревност за његов народ равна је његовом гневу према противницима. Током Првог светског рата религиозне вође хришћанског света извршиле су огроман притисак док су покушавале — и подбациле — да затру ту малу групу хришћана који говоре истину. Током Другог светског рата слуге хришћанског света су биле уједињене само у једној ствари: на обе стране сукоба, подстицале су владе да сузбију Јеховине сведоке. Чак и данас, у многим земљама религиозне вође подстрекавају владе да ограниче или забране хришћанско проповедничко дело Јеховиних сведока.

12, 13. Како Јехова изражава гнев према хришћанском свету?

¹² Код Јехове то није прошло неопажено. Након Првог светског рата хришћански свет је, заједно с преосталим делом Вавилона великог, доживео пад (Откривење 14:8). Реалност пада хришћанског света постала је јавно позната када је, почев од 1922, изливен низ симболичних невоља које су јавно излагале његово мртво стање и упозоравале на његово долазеће уништење (Откривење 8:7–9:21). Као доказ да се изливање ових невоља и даље наставља, говор „Крај кривој религији је близу“ био је одржан широм света 23. априла 1995, попраћен дистрибуцијом стотине милиона примерака специјалног издања Вести Краљевства.

¹³ Данас, хришћански свет је у јадном стању. Током целог 20. века његови чланови су се међусобно убијали у жестоким ратовима благословљеним од њихових свештеника и слугу. У неким земљама његов утицај је практично нула. Он је осуђен на уништење заједно с преосталим делом Вавилона великог (Откривење 18:21).