Поступај с другима онако како Бог жели

1-3. (а) На шта би помислили многи хришћани када се спомене древни Тир? (б) Опиши неке појединости о сарадњи између краља Хирама и Израела. (в) Шта можемо научити из онога што се догодило Тиру?

ШТА ти прво падне на памет када се спомене древни Тир? Многи хришћани би помислили на пророчанство које се испунило када је Александар Велики од остатака рушевина копненог дела Тира направио насип који је водио до новијег, острвског дела Тира, а затим га разорио (Језекиљ 26:4, 12; Захарија 9:3, 4). Међутим, да ли би помислио да оно што се догодило Тиру има икакве везе с тим како треба, или не треба, да поступаш са својом духовном браћом и другим људима?

² Зашто је Тир био уништен? „Због три побуне Тира... јер су све изгнанике предали Едому и нису се сетили братског савеза. Послаћу ватру на зидине Тира“ (Амос 1:9, 10). Раније је Хирам, краљ Тира, био у пријатељским односима с Давидом и обезбедио му је материјал за храм који је изградио Соломон. Соломон је склопио савез са Хирамом и дао му неке градове у Галилеји. Хирам је назвао Соломона својим ’братом‘ (1. Краљевима 5:1-18; 9:10-13, 26-28; 2. Самуилова 5:11). Јехова је запазио кад се Тир ’није сетио братског савеза‘ него је продао у ропство неке припаднике Божјег народа.

³ Какву поуку можемо извући из чињенице да је Бог казнио Хананце у Тиру јер су били окрутни према његовом народу? Важна поука односи се на то да треба да пазимо како поступамо с нашом духовном браћом. У претходним поглављима ове књиге запазили смо неке савете које су нам дала дванаесторица пророка о томе како да поступамо с другима, како да будемо поштени у пословним односима и како да останемо морално чисти. Међутим, у књигама ових пророка има још доста тога што нам показује како Бог жели да поступамо с другима.

 4. У ком смислу су Едомци и Израелци били ’браћа‘, и како су Едомци поступали према својој ’браћи‘?

⁴ Бог је казнио Едомце који су живели у близини Израелаца, и из тога можемо извући једну поуку. Он је рекао: „Ниси смео ликовати у дан свог брата, дан његове несреће, и радовати се над Јудиним синовима у дан њихове погибије, и ниси смео да се на сва уста ругаш у дан њихове невоље“ (Авдија 12). За Тирце би се могло рећи да су били ’браћа‘ Израелцима у том смислу што су пословали једни с другима, али Едомци су Израелцима били ’браћа‘ у правом смислу те речи јер су били потомци Исава, Јаковљевог брата близанца. Чак је и Јехова рекао да су Едомци и Израелци ’браћа‘ (Поновљени закони 2:1-4). Зато се заиста може рећи да су Едомци били пуни мржње кад су могли да се радују што су Јудејци пали у руке Вавилонцима (Језекиљ 25:12-14).

 5. У којим ситуацијама бисмо могли да поступимо попут Едомаца?

⁵ Очигледно је да се Богу није допало како су Едомци поступали са својом браћом Јудејцима. Међутим, могли бисмо се питати: ’Како би Бог проценио моје понашање према хришћанској браћи?‘ Између осталог, требало би да размислимо како гледамо на неког брата с којим имамо несугласице и како се понашамо према њему. На пример, претпоставимо да те је неки хришћанин увредио или да можда има проблем с неким чланом твоје породице. Ако имаш неку „притужбу“, да ли ћеш и даље бити озлојеђен и нећеш хтети да пређеш преко тога нити ћеш се трудити да решиш тај проблем? (Колошанима 3:13; Исус Навин 22:9-30; Матеј 5:23, 24). Ако будеш тако радио, то би се могло одразити на твоје понашање према том брату. Можда би био хладан, избегавао његово друштво или лоше говорио о њему. Замисли да тај брат касније учини неки грех због чега скупштинске старешине треба да му дају савет или да га укоре (Галатима 6:1). Да ли ћеш се попут Едомаца радовати његовој несрећи? Како би Бог желео да поступиш?

 6. Шта не треба да радимо према речима из Захарије 7:10, а шта треба да радимо према речима из Михеја 7:18?

⁶ Јехова је преко Захарије рекао да не жели да ’у свом срцу смишљамо зло један другоме‘ (Захарија 7:9, 10; 8:17). Овај савет је нарочито значајан када сматрамо да нас је неки брат повредио или да је учинио нешто нажао некоме из наше породице. У таквим ситуацијама се врло лако може десити да почнемо ’смишљати зло у срцу‘ и да затим то преточимо у дела. Али Бог жели да опонашамо његов позитиван пример. Присети се да је Михеј написао да Јехова „опрашта кривицу и прелази преко преступа“a (Михеј 7:18). Како бисмо и ми то могли да радимо?

 7. Зашто би било добро да неке увреде једноставно заборавимо?

⁷ Премда нас је можда повредило нешто што је неко урадио нама или неком члану наше породице, покушајмо да реално одмеримо колико је заиста озбиљно то што је урадио. Библија нам говори које кораке треба да предузмемо како бисмо решили несугласице, па чак и када је у питању грех који је учињен према неком брату. Међутим, често је најбоље да се једноставно не обазиремо на грешку или увреду, то јест да ’пређемо преко преступа‘. Запитај се: ’Да ли је ово можда један од оних 77 пута када би требало да му опростим? Зашто не бих то једноставно заборавио?‘ (Матеј 18:15-17, 21, 22). Чак и ако сада изгледа да је та увреда велика, да ли ће тако изгледати за хиљаду година? Размисли о речима из Проповедника 5:20 које говоре о раднику који ужива у храни и пићу: „Човек не размишља често о данима живота свога, јер га истинити Бог заокупља радошћу срца његовог.“ Када се човек усредсређује на оно што га сада радује, заборавља свакодневне проблеме. Можемо ли и ми на сличан начин гледати на неспоразуме? Ако размишљамо колико смо срећни што имамо хришћанско братство, лакше ћемо заборавити проблеме који ионако нису од неке велике важности и којих се нећемо сећати у новом свету. Зато се нећемо радовати туђој несрећи нити ћемо памтити увреде.

 8. С којим се изазовом суочавамо када је реч о искрености?

⁸ Дванаест пророчанских књига такође наглашава колико Бог жели да у свему будемо искрени. Наравно, ми се трудимо да другима преносимо ’истину, то јест добру вест‘ (Колошанима 1:5; 2. Коринћанима 4:2; 1. Тимотеју 2:4, 7). Међутим, много је већи изазов говорити истину у свакодневној комуникацији с нашом породицом или духовном браћом, док разговарамо о разним темама и проблемима. Зашто је то тако?

 9. Када можемо бити искушани да не говоримо целу истину, и шта треба да се питамо?

⁹ Ко од нас барем једном у животу није рекао или учинио нешто ружно на шта му је касније неко скренуо пажњу? Вероватно нам је било непријатно или смо се осећали кривима. Таква осећања могу навести некога да пориче оно што је урадио или да износи нека „објашњења“ којима изврће истину како би нашао изговор или како би то приказао као исправан поступак. Или смо можда у некој непријатној ситуацији искушани да споменемо само неке појединости које иду нама у прилог. Дакле, стриктно гледано, ми смо рекли истину али смо створили потпуно погрешан утисак. Премда то нису безочне лажи какве су уобичајене у данашњем свету, да ли се заиста може рећи да смо у том случају ’говорили истину свом ближњем‘ или нашем духовном брату? (Ефешанима 4:15, 25; 1. Тимотеју 4:1, 2). Шта мислиш, како Бог гледа на то када неки хришћанин свесно приказује ствари тако да своју браћу наводи на погрешан закључак, да поверују у нешто што у ствари није истина?

10. Како су пророци описали ситуацију која је владала у древном Израелу и Јуди?

¹⁰ Пророци су били свесни тога да чак и мушкарци и жене који су предани Јехови понекад занемарују оно што он тражи од њих. Осија је изразио Божје мишљење о неким људима свог доба: „Нека их пропаст стигне, јер су ми згрешили! Ја сам хтео да их откупим, а они говоре лажи против мене.“ Осим што су говорили безочне лажи о Јехови, неки су ’проклињали и варали‘, можда тако што су извртали чињенице како би завели друге (Осија 4:1, 2; 7:1-3, 13; 10:4; 12:1). Осија је написао ове речи у Самарији, у северном краљевству. Да ли је ситуација у Јуди била боља? Михеј нам каже: „Његови [су] богаташи пуни насиља, а његови становници говоре лажи и препреден им је језик у устима“ (Михеј 6:12). Треба да будемо свесни тога да су пророци осудили превару и оне који су имали ’препреден језик у устима‘. Зато и хришћани, који сигурно не би намерно лагали, треба да се питају: ’Да ли се понекад служим преваром? Да ли понекад имам препреден језик у устима? Шта Бог тражи од мене у том погледу?‘

11. Шта Бог тражи од нас што се тиче говора?

¹¹ С друге стране, Бог је такође користио пророке да би јасно ставио до знања шта треба да радимо да бисмо му угодили. Захарија 8:16 каже: „Ево шта треба да урадите: Говорите истину један другоме. На градским вратима судите по истини и доносите пресуде које воде ка миру.“ У Захаријино време старешине су решавале спорове на градским вратима (Рута 4:1; Немија 8:1). Међутим, Захарија није рекао да је то једина прилика у којој треба бити искрен. Осим што морамо бити искрени када говоримо у јавности, такође треба да ’говоримо истину једни другима‘. То значи да треба да будемо искрени у свом дому кад разговарамо с брачним другом или другим члановима породице. То се такође односи и на свакодневне разговоре с духовном браћом и сестрама, било да с њима причамо лицем у лице, преко телефона или можда комуницирамо на неки други начин. Сви они с правом очекују да је оно што им кажемо стварно истина. Родитељи треба да поучавају своју децу колико је важно да не лажу. Тако ће деца одмалена научити да Бог од њих очекује да немају „препреден језик“, него да увек говоре истину (Софонија 3:13).

12. Које поуке можемо извући из књига дванаесторице пророка?

¹² И млади и одрасли који су чврсто решили да говоре истину слажу се са Захаријиним подстреком: „Волите истину и мир“ (Захарија 8:19). Запази како је Малахија описао оно што је Јехова истакао на примеру свог сина: „Закон истине био је у устима његовим и неправда се није нашла на уснама његовим. У миру и честитости ходио је са мном“ (Малахија 2:6). Зар Јехова не очекује исто и од нас? Немој заборавити да имамо целу његову Реч, укључујући и књиге дванаесторице пророка из којих можемо много тога научити.

13. На који још проблем указује Михеј 6:12?

¹³ Михеј 6:12 нам говори да су припадници Божјег древног народа лоше поступали према другима јер су ’говорили лажи и имали препреден језик у устима‘. Међутим, тај стих указује на још један озбиљан проблем. У њему се каже да су ’богаташи били пуни насиља‘. Како је то долазило до изражаја, и какву поуку можемо извући из тога?

14, 15. По чему су били познати народи који су живели у близини Божјег народа?

¹⁴ Погледајмо по чему су били познати неки народи који су живели у близини Божјег народа. На североистоку се налазила Асирија, за чију је престоницу Ниниву пророк Наум написао: „Тешко крволочном граду! Пун је преваре и пљачке! У њему увек има плена!“ (Наум 3:1). Асирци су били познати по окрутном ратовању и суровости према ратним заробљеницима — неке су живе спаљивали или су им драли кожу, другима су вадили очи или су им одсецали нос, уши или прсте. У једној књизи стоји следеће: „Нинива је утиснута у свест човечанства само по убиствима, пљачкању, угњетавању и понижавању слабих, рату и свим врстама физичког насиља“ (Gods, Graves, and Scholars). У књизи пророка Јоне налазимо речи човека који је лично видео то насиље, а можда је и учествовао у њему. Када је чуо Јонину поруку, краљ Ниниве је заповедио свом народу: „Нека и људи и стока буду у кострети. Нека из све снаге вапе Богу и нека се сви одврате од свог злог пута и од зла које је у њиховим рукама“ (Јона 3:6-8).b

¹⁵ Брутално насиље није било карактеристично само за Асирију. Едом, који се налазио југоисточно од Јуде, такође је био кажњен. Зашто? „Едом ће се у пустињу, у голу пустош претворити, због насиља над Јудиним синовима, у чијој су земљи пролили недужну крв“ (Јоило 3:19). Да ли су Едомци послушали то упозорење и престали да буду насилни? Отприлике два века касније, Авдија је написао: „Твоји ће се јунаци престравити, Темане [град у Едому]... Због насиља над твојим братом Јаковом... бићеш истребљен заувек“ (Авдија 9, 10). Међутим, каква је била ситуација међу Божјим народом?

16. Који је проблем постојао у Амосово и Авакумово време?

¹⁶ Амос нам открива каква је била ситуација у Самарији, престоници северног краљевства: „’Погледајте велики метеж усред Самарије и преваре у њој! Не умеју да чине оно што је исправно‘, говори Јехова, ’они који у својим утврђеним дворима гомилају оно што су насиљем и пљачком стекли‘“ (Амос 3:9, 10). Можда мислиш да је ситуација била другачија у Јуди јер се тамо налазио Јеховин храм. Али Авакум који је живео у Јуди питао је Бога: „Докле ћу те због насиља звати у помоћ, а да ти не спасеш? Зашто ме пушташ да видим зло и зашто гледаш муку? Зашто су пљачка и насиље преда мном?“ (Авакум 1:2, 3; 2:12).

17. Шта је можда био разлог што је Божји народ развио склоност ка насиљу?

¹⁷ Да ли је можда насиље међу Божјим народом узело маха зато што су дозволили да на њих утиче став према насиљу који су имали Асирија, Едом и други народи? Соломон је упозорио да је тако нешто могуће када је рекао: „Не завиди насилном човеку, и не изабери ниједан од путева његових“ (Пословице 3:31; 24:1). Јеремија је касније био још конкретнији: „Овако каже Јехова: ’Не учите се да идете путем којим иду народи‘“ (Јеремија 10:2; Поновљени закони 18:9).

18, 19. (а) Како би Авакум, да је жив, гледао на насиље у данашњем свету? (б) Шта ти мислиш о данашњем насиљу?

¹⁸ Да је Авакум сада жив, сигурно би се запрепастио због насиља које влада у данашњем свету. Многи су од малих ногу изложени насиљу. Међу дечацима и девојчицама популарни су цртани филмови који приказују насиље — један лик покушава да ударцима, бомбама или нечим другим уништи другога. Врло брзо многи прерастају цртане филмове и прелазе на видео-игрице у којима је циљ да победе противника тако што ће га усмртити у пуцњави, експлозији или на неки други начин. Неки ће рећи да је то само игра. Али насилне игрице које се играју на кућном компјутеру или у играоницама уводе играче у свет насиља и обликују њихове ставове и реакције. Колико су само истините надахнуте речи: „Насилан човек заводи ближњег свог и наводи га на пут који није добар“ (Пословице 16:29).

¹⁹ Авакум је морао да гледа невољу и ’насиље пред собом‘, и због тога је био жалостан. Зато би могао да се питаш: ’Да ли би се он удобно сместио поред мене и гледао оно што ја обично гледам на телевизији?‘ Запитај се још нешто: ’Да ли би издвојио време да прати „спортске“ догађаје који су обележени насиљем, и у којима играчи чак носе заштитну опрему сличну оној коју су носили гладијатори у древно доба?‘ Многима право узбуђење представљају туче на теренима или међу фанатичним навијачима. У неким културама су веома популарни насилни филмови који су посвећени ратним темама или истичу борилачке вештине. Многи гледају такве филмове под изговором да је то само историја и да се приказује прошлост тог народа. Али да ли је због тога насиље прихватљивије? (Пословице 4:17).

20. Који је облик насиља Малахија споменуо и како Јехова гледа на то?

²⁰ У повезаности с тим, Малахија наводи још један облик насиља када истиче како Јехова гледа на то што су неки Јудејци били неверни својим женама. „’Ја мрзим развод‘, каже Јехова, Израелов Бог, ’и онога ко насиљем покрива своје хаљине‘“ (Малахија 2:16). Хебрејски израз који је преведен речима „онога ко насиљем покрива своје хаљине“ може се разумети на више начина. Неки изучаваоци сматрају да то значи извршити насиље над неком особом и при томе окрвавити своју одећу. У сваком случају, Малахија је отворено осудио злостављање брачног друга. Да, Малахија је споменуо проблем насиља у породици и дао до знања да Бог то осуђује.

21. Према коме хришћани не смеју бити насилни?

²¹ Нема оправдања за насиље унутар хришћанског дома, било да је физичко или вербално, као што нема оправдања ни за насиље на било ком другом месту — Бог запажа сваки облик насиља (Проповедник 5:8). Премда је Малахија говорио о насиљу према женама, у Библији се не може наћи ниједан стих који би мање осудио насиље које би мушкарац испољавао према деци или старим родитељима. Исто тако, нема оправдања за насиље које би жена испољавала према мужу, деци или родитељима. Наравно, пошто смо несавршени људи, у свакој породици може доћи до затегнутих односа, напетости, а понекад и до свађе. Међутим, Библија нас саветује: „Ако се гневите, немојте грешити. Сунце да не зађе, а да ви још осећате гнев“ (Ефешанима 4:26; 6:4; Псалам 4:4; Колошанима 3:19).

22. Како знамо да је могуће да не будемо насилни чак и ако смо окружени насилним људима?

²² Неки траже оправдање за своје насилно понашање и кажу: ’Такав сам зато што сам одрастао у насилној породици‘, или: ’У мом крају људи су темпераментнији, па бурније реагују‘. Међутим, када је Михеј осудио ’богаташе који су били пуни насиља‘, није споменуо да они нису могли да се промене зато што су одрасли у насилној средини (Михеј 6:12). Ноје је живео у време када је земља била ’пуна насиља‘ и његови синови су одрасли у таквом окружењу. Да ли су и они постали насилни? Наравно да нису! „Ноје је нашао милост у Јеховиним очима“, а његови синови су ишли његовим стопама и преживели су потоп (Постанак 6:8, 11-13; Псалам 11:5).

23, 24. (а) Шта нам помаже да не будемо познати као насилни људи? (б) Шта Јехова мисли о онима који поступају с другима онако како он жели?

²³ Јеховини сведоци су широм света познати по томе што су мирољубиви, а не насилни. Они поштују државне законе којима се забрањује насиље и поступају по њима (Римљанима 13:1-4). ’Прековали су своје мачеве у раонике‘ и настоје да буду мирољубиви (Исаија 2:4). Они се труде да обуку „нову личност“, што им помаже да не буду насилни (Ефешанима 4:22-26). Сем тога, опонашају добар пример хришћанских старешина који не смеју да буду насилни ни у речима ни у делима (1. Тимотеју 3:3; Титу 1:7).

²⁴ Дакле, ми можемо и треба да поступамо с другима онако како Бог жели. Осија је рекао: „Ко је мудар да разуме све ово? Ко је разборит да то спозна? Јер су прави Јеховини путеви и праведни су они који њима ходе“ (Осија 14:9).