Благослов Јеховин обогаћује
„Благослов Господњи богатство даје, а труд мало му додаје [никакву муку не доноси са собом, NW]“ (ПОСЛОВИЦЕ 10:22).
1-3. Иако су многи забринути за материјалне ствари, коју чињеницу о материјалном богатству сви треба да признамо?
НЕКИ људи никад не престају да говоре о новцу — или како га немају. На њихову жалост, последњих година имају толико тога о чему могу дискутовати. У 1992. чак је и богати Запад доживео рецесију због које су особе на руководећим положајима као и обична радна снага остали без посла. Многи се питају хоће ли икада поново доживети време стабилног просперитета.
2 Да ли је погрешно бити забринут због свог материјалног благостања? Не, то је до извесне мере сасвим природно. У исто време, постоји темељна истина о богатству коју морамо признати. Коначно, све материјалне ствари долазе од Створитеља. Он је „Бог, Господ [„прави Бог, Јехова“, NW]... који је земљу и плодове њене распростро̂ и дисање даје онима који су на њој, и дах онима који по њој ходе“ (Исаија 42:5).
3 Иако Јехова не предодређује ко ће бити богат а ко сиромашан, сви смо одговорни за начин на који користимо неки принос који имамо од ’земље и плодова њених‘. Ако своје богатство користимо да владамо над другима, Јехова ће нас сматрати одговорнима. А свако ко робује богатству уместо Јехови увидеће да онај ’ко се у богатство своје узда, тај ће да пропадне‘ (Пословице 11:28; Матеј 6:24; 1. Тимотеју 6:9). Материјални просперитет који не прати срце подложно Јехови у основи је безвредан (Проповедник 2:3-11, 18, 19; Лука 16:9).
Најважнији просперитет
4. Зашто је духовни просперитет бољи од материјалног обиља?
4 Поред материјалног просперитета, Библија говори и о духовном просперитету. То је сигурно боља врста (Матеј 6:19-21). Духовни просперитет доноси са собом задовољавајући однос с Јеховом који може трајати читаву вечност (Проповедник 7:12). Осим тога, духовно богате слуге Божје не губе корисне материјалне благослове. У новом свету духовно богатство биће повезано с материјалним просперитетом. Верни ће уживати материјалну сигурност која није стечена огорченим такмичењем или жртвовањем здравља и среће, што је данас тако често случај (Псалам 72:16; Пословице 10:28; Исаија 25:6-8). Они ће увидети да, у сваком погледу, „Благослов Господњи богатство даје, а труд мало му додаје“ (Пословице 10:22).
5. Које је обећање с обзиром на материјалне ствари дао Исус?
5 Чак и данас, они који цене духовне ствари осећају известан спокој кад се ради о материјалним стварима. Истина, они раде да би платили своје рачуне и исхранили своје породице. Или неки чак могу изгубити посао у време рецесије. Али, они нису савладани таквим бригама. Уместо тога, верују Исусовом обећању кад је рекао: „Не узнемиравајте се дакле и не реците: Шта ћемо јести?, шта ћемо пити?, чим ћемо се оденути?... Отац ваш небески зна да вам све то треба. Старајте се најпре за краљевство Божје и за правду његову, а оно ће вам се све додати“ (Матеј 6:31-33).
Духовно богатство данас
6, 7. (а) Опиши неке аспекте духовног просперитета Божјег народа. (б) Које се пророчанство данас испуњава, и која се питања тиме јављају?
6 Дакле, Јеховин народ је одлучио да на прво место у свом животу стави Краљевство и како су само благословљени! Радују се изванредном успеху у свом делу стварања ученика (Исаија 60:22). Поучени су од Јехове, уживајући у непрестаном приливу духовно добрих ствари осигураних преко ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45-47, NW; Исаија 54:13). Надаље, Јеховин дух је на њима, формирајући их у радосно међународно братство (Псалам 133:1; Марко 10:29, 30).
7 То је заиста духовни просперитет, нешто што се не може купити новцем. То је узбудљиво испуњење Јеховиног обећања: „Унесите у дом све десетке, да у дому моме буде хране, окушајте мене тако, говори Господ над војскама, и видећете нећу ли уставе небеске отворити, нећу ли ја на вас обилан благослов излити“ (Малахија 3:10, 11а). Данас видимо како се то обећање испуњава. Ипак, зашто Јехова, Извор свег богатства, тражи да његове слуге донесу десети део, или десетак? Ко има користи од десетка? Да бисмо одговорили на ова питања, размотримо зашто је Јехова преко Малахије изговорио ове речи у петом веку пре н. е.
Десеци и приноси
8. Према савезу Закона, од чега је зависио материјални просперитет Израела?
8 У Малахијино време Божји народ није живео у просперитету. Зашто није? Делимично је то било повезано с приносима и десецима. Онда је Израел био под савезом Мојсијевог закона. Кад је Јехова склопио тај савез обећао је Израелцима да ће их, ако буду држали свој део тог савеза, благословити духовно и материјално. У ствари, просперитет Израела зависио је од њихове верности (Деутероном 28:1-19).
9. Зашто је Јехова у време древног Израела захтевао да Израел плаћа десетке и доноси приносе?
9 Део дужности Израела под Законом био је да доносе приносе у храм и да плаћају десетке. Неки су приноси спаљивани у целини на Јеховином жртвенику, док су други били подељени између свештеника̂ и оних који су приносили жртву, уз посебне делове који су били принесени Јехови (Левитик 1:3-9; 7:1-15). С обзиром на десетке, Мојсије је рекао Израелцима: „Сваки десетак од земље, од усева или од воћа, Господњи је, то је ствар од Господа посвећена“ (Левитик 27:30). Десетина је давана левитским радницима у шатору обожавања и касније у храму. С друге стране, несвештенички Левити давали су аронским свештеницима десетину од онога што су добили (Бројеви 18:21-29). Зашто је Јехова од Израела захтевао да плаћају десетке? Као прво, да би на очигледан начин могли показати своје цењење према Јеховиној доброти. И као друго, да би прилозима могли подупирати Левите, који су се тада могли усредсредити на своје обавезе, укључујући поучавање Закону (2. Летописа 17:7-9). На тај начин подупирано је и чисто обожавање, што је свима користило.
10. Шта се догодило кад је Израел пропустио да доноси десетке и приносе?
10 Иако су десетке и приносе касније користили Левити, то су у ствари били дарови Јехови и зато су морали да буду доброг квалитета, достојни њега (Левитик 22:21-25). Шта се догодило кад су Израелци пропустили да доносе своје десетке или кад су доносили мање вредне приносе? Закон није прописивао никакву казну, али је било последица. Јехова је ускратио свој благослов, а Левити су, лишени материјалне подршке, напуштали своје дужности у храму како би се издржавали. Тако је трпео цели Израел.
„Пазите добро на путеве своје!“
11, 12. (а) Шта је била последица кад је Израел занемарио држање Закона? (б) Које је опуномоћење Јехова дао Израелу кад га је довео из Вавилона?
11 Током израелске историје, неки су били примерни у настојању да се држе Закона, укључујући плаћање десетака (2. Летописа 31:2-16). Ипак, та је нација уопште била немарна. Увек изнова кршили су савез с Јеховом, док он коначно није дозволио да буду поражени и, 607. пре н. е., одведени у Вавилон (2. Летописа 36:15-21).
12 Била је то тешка казна, али након 70 година Јехова је вратио свој народ у њихову домовину. Многа пророчанства о Рају из Исаије требало је да имају своје прво испуњење након тог повратка (Исаија 35:1, 2; 52:1-9; 65:17-19). Ипак, главни разлог због чега је Јехова довео натраг свој народ није био да начине земаљски рај већ да поново изграде храм и обнове право обожавање (Езра 1:2, 3). Да је Израел слушао Јехову, уследиле би материјалне користи, а благослов Јеховин би их обогатио и духовно и материјално. У складу с тим, чим су 537. пре н. е. стигли у своју домовину, Јевреји су изградили жртвеник у Јерусалиму и почели да раде на храму. Међутим, наишли су на јако противљење и престали су да раде (Езра 4:1-4, 23). Зато Израел није уживао Јеховин благослов.
13, 14. (а) Шта је уследило кад је Израел пропустио да поново изгради храм? (б) Како је храм коначно био изграђен, али о којим се даљњим грешкама Израела извештава?
13 Године 520. пре н. е., Јехова је подигао пророке Агеја и Захарију да би подстакао Израел да се врати на дело изградње храма. Агеј је показао да је нација трпела материјалне тешкоће и повезао је то с њиховим недостатком ревности за Јеховину кућу. Рекао је: „Овако говори сад Господ над војскама. Пазите добро на путеве своје! Много сејете а мало жањете, једете, а нисте сити, пијете, и не отрежњујете се, одевени сте, а није вам топло, раденичка награда у продрту врећу пада. Овако говори Господ над војскама: Пазите добро на путеве своје. Идите на гору и донесите дрва, и зидајте дом; и ја ћу се обрадовати и прославићу се“ (Агеј 1:5-8).
14 Охрабрени од Агеја и Захарије, Израелци су размотрили своје путеве, тако да је храм био изграђен. Ипак, Нехемија је око 60 година касније посетио Јерусалим и установио да је Израел опет постао немаран према Јеховином Закону. Он је то исправио. Али, приликом друге посете утврдио је да су се ствари опет погоршале. Он извештава: „Дознах такође да се Левитима нису давали делови њихови, и да су се Левити и певачи, којима је била поверена служба, разбегли сваки у своје место“ (Нехемија 13:10). Тај проблем био је исправљен, тако да „[сва] Јуда донесе у слагалишта десетке од жита, од вина и од уља“ (Нехемија 13:12).
Отимање од Јехове
15, 16. За које је пропусте Јехова, преко Малахије, укорио Израел?
15 Вероватно је Малахија прорицао у приближно истом временском раздобљу, а тај пророк нам говори више о неверности Израела. Он бележи Јеховине речи Израелу: „Ако сам ја отац где је част што ми се дугује? — Ако сам господар, где је страх који ми се дугује?, говори Господ над војскама вама, свештеницима који име моје презирете.“ Шта није било у реду? Јехова објашњава: „Кад на жртву слепу животињу приносите, није ли то зло? Када хрому ил’ болесну животињу приносите, није ли то зло?“ (Малахија 1:6-8).
16 Малахија на тај сликовит начин показује да, иако су Израелци доносили приносе, слаб квалитет тих приноса откривао је велико непоштовање. Малахија је такође писао: „Од времена отаца својих одступисте од уредаба мојих и не држасте их. Вратите се к мени и ја ћу се вратити ка вама, говори Господ над војскама.“ Израелци су се питали шта би посебно требало да чине, па су питали: „У чему да се вратимо?“ Јехова је одговорио: „Може ли човек Бога преварити [„отимати од Бога“, NW]? Јер ви мене варате.“ Како је Израел могао отимати од Јехове, Извора свег богатства? Јехова је одговорио: „У десетку и у приносима“ (Малахија 3:7, 8). Да, пропуштајући да донесе своје десетке и приносе, Израел је отимао од Јехове!
17. Којој су сврси служили десеци и приноси у Израелу, и шта Јехова обећава с обзиром на десетке?
17 Та историјска позадина показује важност десетака и приноса у Израелу. Они су били доказ цењења од стране даваоца. Такође су на материјалан начин доприносили подупирању правог обожавања. Зато је Јехова наставио подстицати Израел: „Унесите у дом све десетке.“ Показујући шта ће уследити ако то буду чинили, Јехова је обећао: „Ја [ћу] на вас обилан благослов излити“ (Малахија 3:10, 11а). Благослов Јеховин би их обогатио.
Просуђени од ’правог Господа‘
18. (а) На чији долазак Јехова упозорава? (б) Када се одиграо долазак у храм, ко је био укључен, и шта је била последица по Израел?
18 Јехова је преко Малахије такође упозорио да ће доћи да суди свом народу. „Ево послаћу весника [гласника, NW] свога и он ће преда мном приправити пут. И одмах ће у свој храм доћи Господ [„прави Господ“, NW] ког тражите; и весник [„гласник“, NW] савеза што желите, ево га, долази!“ (Малахија 3:1). Када се одиграо тај обећани долазак у храм? Исус је у Матеју 11:10 цитирао Малахијино пророчанство о гласнику који ће припремити пут и применио га на Јована Крститеља (Малахија 4:5; Матеј 11:14). Дакле, године 29. н. е. дошло је време за суд! Ко је био други гласник, гласник савеза који ће пратити Јехову, ’правог Господа‘, у храм? Сам Исус који је у две прилике дошао у храм у Јерусалиму и очистио га на драматичан начин, избацујући непоштене мењаче новца (Марко 11:15-17; Јован 2:14-17). С обзиром на то време суда у првом веку, Јехова пророчански пита: „Ко ће поднети дан доласка његова? Ко ће се одржати кад се он покаже?“ (Малахија 3:2). У ствари, Израел се није одржао. Били су прегледани, пронађени мањкави, а године 33. н. е. су као Јеховина изабрана нација одбачени (Матеј 23:37-39).
19. На који се начин остатак вратио Јехови у првом веку, и који је благослов примио?
19 Међутим, Малахија је такође писао: „И сешће [Јехова] као ливац и сребро ће очистити; Очистиће синове Левијеве, претопиће их као злато и сребро, и приносиће Господу приносе у правди“ (Малахија 3:3). У складу с тим, иако је у првом веку била одбачена већина оних који су тврдили да служе Јехови, неки су били очишћени и дошли су Јехови, приносећи прихватљиве жртве. Који? Они који су се одазвали Исусу, гласнику савеза. На Пентекост 33. н. е., 120 таквих пријемљивих појединаца окупило се у горњој соби у Јерусалиму. Ојачани светим духом, почели су приносити жртву у праведности, а њихов се број брзо повећавао. Ускоро су се проширили широм Римског Царства (Дела апостола 2:41; 4:4; 5:14). Тако се остатак вратио Јехови (Малахија 3:7).
20. Кад су Јерусалим и храм били уништени, шта се догодило новом Израелу Божјем?
20 Тај остатак Израела, који је касније укључио незнабошце накалемљене, такорећи, на стабло Израела, био је ’Израел Божји‘, нација састављена од духом помазаних хришћана (Галатима 6:16; Римљанима 11:17). Године 70. н. е., на телесни Израел дошао је „дан, као пећ зажарен“ кад су римске војске уништиле Јерусалим и његов храм (Малахија 4:1; Лука 19:41-44). Шта се догодило духовном Израелу Божјем? Јехова му је био „милостив као што је отац милостив своме сину који му служи“ (Малахија 3:17, ДК). Помазана хришћанска скупштина следила је Исусово пророчанско упозорење (Матеј 24:15, 16). Преживели су, а Јеховин благослов наставио је да их духовно обогаћује.
21. Која питања остају отворена у вези с Малахијом 3:1 и 10?
21 Какво оправдање Јехове! Ипак, како се Малахија 3:1 испуњава данас? И како се хришћанин треба одазвати на подстицај из Малахије 3:10 да донесе читав десетак у дом? То ће бити размотрено у следећем чланку?
Можеш ли објаснити?
◻ Ко је у основи Извор свег богатства?
◻ Зашто је духовни просперитет бољи од материјалног богатства?
◻ Којој су сврси служили десеци и приноси у Израелу?
◻ Када је Јехова, „прави Господ“, дошао у храм да суди Израелу, и с којом последицом?
◻ Ко се вратио Јехови након што је он дошао у свој храм у првом веку н. е.?
[Слика на 10. страни]
Гласник савеза, Исус, дошао је, као Јеховин представник, да суди у храму у првом веку н. е.