Чврсто се држи страха Јеховиног
„’Ја сам велики краљ’, рекао је Јехова над војскама, ’и моје име ће уливати страх међу нацијама’“ (Малахија 1:14)
1, 2. а) Коју снажну вест садржи књига Малахије? б) Шта учимо из уводних речи Јеховине вести?
„ПРОЧАНСТВО: Реч Јеховина Израелу преко Малахије“ (Малахија 1:1). Овим кратким извештајем започиње библијска књига Малахије. Пророчанство у Библији обично значи осуђивање нечег лошег. То се свакако односи на књигу Малахије која се недвосмисленом и наглашеном речју обраћа израелском народу. Наше осматрање ће показати колико је важно да се чврсто држимо страха Јеховиног и да сачувамо нашу љубав према њему.
2 Следећа два ставка нас уче како треба да се да савет. Јехова је уверио своје слушаоце да је хтео да им помогне. „Волео сам вас, говори Јехова.“ Каквог ли умирујућег и освежавајућег увода за искрене у кажњеном Израелском народу! Даље је написано: „И ви говористе: У чему си нас волео? Не беше ли Есав брат Јакову? — говори Јехова. Ипак сам Јакова заволео, а замрзох на Есава. Од гора сам његових пустињу учинио, и наслеђе сам његово шакалима из пустиње предао“ (Малахија 1:2, 3, БА).
3. Шта су разлози за Јеховине осећаје према Јакову и Исаву?
3 Зашто је Јехова волео Јакова а касније Јаковљеве потомке, Израелце? Зато што је Јаков био богобојажљив и што је поштовао своје богобојазне родитеље. Исав је напротив био саможив човек који се није бојао Бога. Такође није поштовао своје родитеље, који су од Бога имали потпуно право да од њега очекују послушност. С правом је Јехова волео Јакова а Исава мрзео. То је упозорење за нас. Ми не смемо никад изгубити нашу богобојажљивост и као Исав који је тражио да задовољи само своје телесне пожуде, постанемо материјалисти (1. Мојсијева 26:34, 35; 27:41; Јеврејима 12:16).
4, 5. а) Како се начин поступања Јакова и Исава одразио на њихово потомство? б) Како је то требало деловати на Израелце?
4 Јаковљев начин поступања показао се као благослов за његово потомство, Израелце. Исавов начин поступања напротив показао се за његово потомство, Едомце као супротност. Едомци нису уживали Јеховин благослов. Жестоким непријатељством које су гајили против његовог заветног народа изазвали су његову мржњу. На њих је Навуходоносорова војска извршила најезду а касније и Арабљани. Најзад су се Едомци изгубили као нација, онако као што је Јехова прорекао (Авдија 18).
5 Божји суд над Едомом почео је још пре Малахијиног времена. Како је то требало да делује на Израелце? Јехова им је рекао: „Вашим сопственим очима ћете видети и казаћете: ’Нека је Јехова прослављен над подручјем Израела’“ (Малахија 1:5, НС). Израелци су вековима „сопственим очима“ гледали како је Јехова показивао љубав према њима као нацији.
Наши поступци откривају, да ли се бојимо Бога
6. Какву је оптужбу Јехова подигао против Израелаца?
6 Пророчанство даље гласи: „Син са своје стране одаје част оцу, а слуга свом великом господару. А где је част за мене ако сам отац? А где је страх од мене ако сам ја велики господар? – рекао је Јехова над војскама вама, о свештеници, који презирете име моје“ (Малахија 1:6, НС; 2. Мојсијева 4:22, 23; 5. Мојсијева 32:6). Јехова је укоравао Израелце, бринуо за њих и штитио их, тако као што би се отац према своме сину односио. Шта је Он с правом од њих за узврат очекивао? Да га поштују и да га се боје. У овом односу је нација заједно са свештеницима изневерила. Израелци нису имали поштовање према Јеховином имену, чак су га презирали. Они су били „синови одметници“ (Јеремија 3:14, 22; 5. Мојсијева 32:18-20; Исаија 1:2, 3).
7. Како су Израелци мислили о овој оптужби и шта им је Јехова одговорио на то?
7 Израелци су поставили питање: „На који начин смо презирали твоје име?“ Јехова је енергично одговорио: „Тиме што на мој олтар приносите онечишћен хлеб. А ви сте рекли: На који смо те начин онечистили? Тако што говорите: Јеховин сто је за презирање. И када принесете на жртву слепу животињу: Није то ништа рђаво. И када принесете хрому или болесну животињу: Није то ништа рђаво. Донеси то свом владару, молим. Хоћеш ли му се допасти, или хоће ли те љубазно примити? – рекао је Јехова над војскама“ (Малахија 1:6-8, НС).
8. Шта се могло спознати из поступака Израелаца?
8 Замислимо само једног Израелца који гледа своје стадо и лукаво бира једну слепу или хрому животињу за жртву Јехови! На овај начин је изгледало да приноси жртву а за себе је ипак могао да задржи оно најбоље из стада. Овако се не би усудио да поступи према владару. Али Израелци су се тако понашали према Јехови – као да он није могао прозрети њихове варљиве намере. С правом их је Јехова питао: „Где је страх од мене?“ Истина, речима су тврдили да се боје Јехове, само њихови поступци су јасно показивали нешто друго (5. Мојсијева 15:21).
9. Како су реаговали свештеници на поступање народа?
9 Како су реаговали свештеници на ове презирне жртве? Рекли су: „То није ништа рђаво.“ Оправдавали су лош начин поступања Израелаца. Дакле, иако су они који су се вратили из вавилонског ропства са ревношћу почели успостављати право обожавање, касније су постали безбрижни, поносни и према свом мишљењу праведни. Изгубили су страх од Јехове. Тако је њихова служба у храму била подсмех а њихове славе чисто формална ствар (Малахија 2:13; 3:8-10).
10. а) Какву жртву хоће Јехова данас? б) Како наша жртва може једино наићи на Јеховино одобравање?
10 Неки можда приговарају: „То се не односи на нас. Ми не приносимо жртве животиња.“ Али ми имамо другу врсту жртава да приносимо. Осмотримо Павлову хитну молбу: „Молим вас дакле, браћо, милости Божје ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну (прихватљиву) Богу; то да буде ваше духовно богомољство“ (Римљанима 12:1). Жртву, коју Јехова данас жели, јеси ти — што значи твоју снагу, твоја средства и твоје способности. Наша жртва ће само онда наићи на његово одобравање ако дамо оно најбоље од нас. Приносимо ли остатке Јехови, такорећи хроме и болесне животиње, то ће се сигурно одразити на наш однос с њим.
11. Шта треба да испита сваки крштени Јеховин слуга?
11 Неки могу и ту казати: „То није ништа рђаво.“ Али ми знамо како Јехова мисли о томе. Зато савесно испитајмо „жртву“ – нашу „свету службу“, која укључује наше учешће у проповедању вести о Царству као и лични студиј, молитву и посећивање састанака. Да ли си уверен да Јехови жртвујеш оно најбоље од себе? Или је то само оно што ти је још преостало? Постоји опасност да се крајем недеље тако јако предамо забави и рекреацији па да више немамо времена а ни снаге за проповедање добре вести о Царству и за посећивање састанака. Цео начин нашег живљења – наш свакодневни живот – као наш став и наши мотиви, треба да сведоче да Јехови приносимо жртву. Зато дајмо само оно најбоље од себе.
Ко се стварно боји Бога
12. Какав нам се савет данас додељује?
12 „Сада“ пише даље у пророчанству, „умилостивите лице Божје да нам се смилује“ (Малахија 1:9, СТ). Јехова је од Израелаца захтевао да правилно поступају, да имају умесну богобојажљивост и да му доприносе оно што му припада. Ми данас морамо то такође чинити. Јеховину милост можемо само онда постићи и задржати ако испуњавамо његове захтеве.
13. а) У какву клопку можемо пасти ако нисмо богобојазни? б) Како се одразила грамзивост на израелске свештенике?
13 Ако немамо праву богобојажљивост, може бити да је наша служба за Бога само формална ствар и да је спроводимо само из себичног добитка. Запазимо које је питање Јехова поставио израелским свештеницима у односу на њихову службу у храму:, „Ко је међу вама који би затворио врата или запалио огањ на мом олтару ни за шта? Нијесте ми мили, вели Јехова над војскама, и нећу примити дара из ваше руке“ (Малахија 1:10). Да, свештеници су извршавали своје дужности у храму, затварали су врата светиње и палили ватру на олтарима. Али они то нису чинили ни за шта. Очекивали су прилоге и мито од Израелаца који су долазили у храм да принесу жртву. Како некад тако и сада, Јехови се не допада служба коју неко извршава само због себичног добитка. Тако нешто је у његовим очима одвратно.
14. Зашто се од грамзивости морамо постојано чувати?
14 Дакле, да се чувамо од себичности и од грамзивости није данас ништа мање неопходно него некад. Библија нас више пута упозорава на грамзивост и указује на то да грамзиви немају Јеховину милост (1. Коринћанима 6:10; Ефесцима 5:5). Нека нас наша љубав и страх пред њим, задрже да никад не извршавамо нашу службу ради себичне добити! Уколико би се у нашем срцу појавило такво нагињање требали би га што пре потиснути. Посебно се упозоравају старешине и слуге помоћници да не буду „лакоми на непоштен добитак“ (Титу 1:7; 1. Тимотеју 3:8; 1. Петрова 5:2). Неки можда намерно одржавају пријатељство само са браћом која их материјално подупиру, што води до тога да их фаворизују, а да се сами устручавају када треба да им дају савет. Ми не желимо да будемо слични грамзивим свештеницима у Израелу који су од својих сународника очекивали прилоге и подмићивање.
15. а) Како је Малахија назначио да ће у свим деловима земље бити оних који се Јехове боје? б) Који други ставци Писма ово потврђују?
15 Ако би Јехова данас питао: „Где је страх од мене?“, да ли би тада било људи који би на то могли одговорити: „Ми смо они који се тебе боје.“ Сасвим сигурно. О коме се ту ради? О Јеховиним верним сведоцима који се налазе на свим деловима земље. Ова интернационална група и дело које она извршава, пророчански су најављени у Малахији 1:11: „Јер ће од изласка па до заласка сунца моје име бити велико међу народима, и ... приносиће се принос мом имену, да, чист принос; јер ће моје име бити велико међу народима, рекао је Јехова над војскама.“ (Види такође Псалам 67:7; Исаија 33:5, 6; 41:5; 59:19; Јеремија 32:39, 40).
16. Која различита значења би могао имати израз од изласка па до заласка сунца, и како се то испуњава?
16 С којим речима Малахија овде говори о делу које се данас извршава у вези са објављивањем добре вести на целој земљи! (Матеј 24:14; Откривење 14:6, 7). Од изласка па до заласка сунца, географски значи од истока до запада. Сасвим свеједно, у ком делу света смо, свуда налазимо људе који се боје Јехове и који чине његову вољу. Од изласка до заласка сунца такође значи за време целог дана. Да, Божје одане слуге стално приносе хвалу. Као што је Јехова обећао његово име објављују на целој земљи они који га се стварно боје (2. Мојсијева 9:16; 1. Дневника 16:23, 24; Псалам 113:3).
Сачувај праву богобојажљивост
17. До чега може довести ако изгубимо наше поштовање и наш страх према Јехови?
17 Обожавање и служба су терет за особе које не поштују Јехову и које га се не боје. Јехова је рекао Израелцима: „А ви га (мене) скрвните говорећи: сто је Јеховин нечист, и што се поставља на њ, јело је за презирање. И говорите: гле, колика мука!“ (Малахија 1:12, 13). То исто може бити и у наше време. Онима који изгубе страх Јеховин, могли би састанци, служба проповедања и друге хришћанске активности постати терет.
18. Шта се дешавало с времена на време са појединим Јеховиним слугама данас?
18 Осмотримо како су такве особе описане у Кули стражари (на енглеском, од 1. јануара 1937: „За неверне је, предност служења Богу и по његовој заповести да се доносе плодови Царства, постала само мучна формална церемонија; јер им не пружа могућност да у очима других људи засијају. За ове уображене је понижавајуће да проширују и нуде вест о Царству у штампаном облику од куће до куће, Они се томе не радују... Зато и говоре: Ово ношење књига није ништа друго него обично продавање књига. Каквог ли мучног задатка!“ Данас такође има особа које с времена на време сматрају да је служба проповедања велики терет и да су састанци досадни. Тако нешто се може десити ако не сачувамо страх Јеховин и ако изгубимо нашу љубав према њему.
19. Како можемо изразити нашу захвалност за Јеховине припреме?
19 Држимо ли се чврсто Јеховиног страха, остаћемо понизни пред њим и ценићемо све што он чини за нас. Захвални смо Јехови за предност састајања са нашом хришћанском браћом, било то на малом састанку у стану или у великом скупу од десет хиљада на стадиону. Наша захвалност долази до изражаја нашим присуством и кроз то да нашим изграђујућим разговорима и коментарима на састанцима подстрекавамо друге „к љубави и добрим делима“ (Јеврејима 10:24, 25). Ако имаш предност да држиш програмске тачке на састанцима тада се клони одуговлачења до задње минуте са припремом и тога да на брзину саставиш неколико мисли. Ове задатке немој никад сматрати као нешто обично. То су свете предности и начин како се према њима односимо показује да ли поштујемо и да ли се бојимо Јехове.
20. Шта не смемо никад заборавити? б) До ког закључка долазимо?
20 Како ли ће жалосно проћи они који се не држе чврсто страха Јеховиног! Они немају цењење за незаслужену предност, да имају пријатељски однос са Сувереном свемира. „’Ја сам велики цар’, рекао је Јехова над војскама, ’и моје име ће уливати страх међу нацијама’“ (Малахија 1:4, НС; Откривење 15:4). Не заборавимо то никад! Будимо сви као псалмиста који је рекао: „У заједници сам са свима који се тебе боје“ (Псалам 119:63). Након осматрања ове теме долазимо до истог закључка као и Соломон: „Бога се бој, и заповијести његове држи, јер то је све човјеку. Јер ће свако дјело Бог изнијети на суд и сваку тајну, била добра или зла“ (Проповедник 12:13, 14).
Шта учимо из књиге Малахије
◻ Зашто су Израелци дуговали Јехови њихов страх?
◻ Како се по нашим поступцима може спознати да ли се бојимо Јехове?
◻ Шта доказује да данас на целој земљи има људи који се заиста боје Јехове?
◻ Зашто се морамо чврсто држати праве богобојажљивости?
[Истакнути текст на 15. страни]
Од изласка па до заласка сунца Јеховино име биће велико