”Научи нас молити“
”Рече му један од његових ученика: ’Господе, научи нас молити‘“ (ЛУКА 11:1, Ст).
1-3. (а) Зашто су Исусови ученици молили за вођство у погледу молитве? (б) Која се питања јављају у вези молитве?
НЕКИ ЉУДИ имају јако певни глас, други су природно надарени музичари. Али и певачи и инструменталисти требају поуку да би могли у потпуности исцрпсти све своје могућности. Слично се догађа с молитвом. Ученици Исуса Христа схватили су да им је потребна поука да би Бог услишио њихове молитве.
2 Исус се обично сам обраћао свом Оцу у молитви. На пример, пре него је изабрао 12 апостола, молио се целу ноћ (Лука 6:12-16). Он је, додуше, позвао своје ученике да се моле лично, али су га чули такође како изговара јавне молитве, приметивши да није био сличан религиозним лицемерима, који су молили да би их видели људи (Матеј 6:5, 6). Зато је логично да су Исусови следбеници желели научити од њега још више о молитви. Тако читамо например: ”Како је молио на неком месту, па престао, рече му један од његових ученика: ’Господе, научи нас молити, као што је и Јован [Крститељ] научио своје ученике‘“ (Лука 11:1, Ст).
3 Како је Исус реаговао на то? Шта можемо ми научити из његовог примера? И како можемо извући корист из његовог вођства у погледу молитве?
Поуке за нас
4. Зашто морамо ’непрестано молити‘ и шта то значи?
4 Из речи и примера Исуса, који је био човек молитве, можемо много научити. Једна поука је о томе да, ако је Божји савршени Син имао потребу редовно се молити, онда је нама, његовим несавршеним ученицима још много потребније стално гледати на Бога и молити га за вођство, утеху и духовну помоћ. Зато требамо ’непрестано молити‘ (1. Солуњанима 5:17). То, наравно, не значи да морамо стално дословно бити на коленима, него морамо стално показивати страхопоштовање. На свим животним подручјима требамо тражити Бога за вођство, да бисмо поступали с увидом и тако увек имали његово одобравање (Приче Соломонове 15:24).
5. Шта би нам могло одузети време које требамо посветити молитви, и што да предузмемо против тога?
5 Сада, у овим ’последњим данима‘ постоји много тога што би нам могло одузети време које бисмо требали посветити молитви (2. Тимотеју 3:1). Ако нас кућни послови, пословне ствари и слично спречавају у томе да се редовно молимо нашем небеском Оцу, онда нас животне бриге превише притискају. Ту ситуацију требамо одмах исправити, јер не молити се води до губитка вере. Или морамо смањити своје световне обавезе, или деловати против животних брига на тај начин да своје срце озбиљније и увек изнова обраћамо Божјем вођству. Морамо бити ”будни обзиром на молитве“ (1. Петрова 4:7, НС).
6. Којом ћемо се молитвом сада позабавити, и с којим циљем?
6 У молитви коју називамо узорном, Исус није научио своје ученике шта тачно морају да кажу, него како треба да се моле. Лукин извештај се нешто разликује од Матејевог, јер се ради о различитим догађајима. Позабавићемо се том молитвом, као примером који нам показује за шта треба да се молимо као Исусови следбеници и Јеховини сведоци.
Наш Отац и његово име
7. Ко има предност ословљавати Јехову с ”Оче наш“?
7 ”Оче наш на небесима“ (Матеј 6:9, НС; Лука 11:2). Јехова је Створитељ људи и он пребива у небеским просторима. Зато је прикладно ословљавати га с ”Оче наш на небесима“ (1. Царевима 8:49; Дела апостолска 17:24, 28). Употребом заменице ”наш“ ми признајемо да су и други у блиском односу с Богом. Ипак, ко има неограничену предност ословљавати га као свог Оца? Само Богу предане, крштене особе које припадају породици његових обожаваоца. Звати Јехову ’нашим Оцем‘ показује да верујемо у њега и да признајемо како се можемо помирити с њим само и једино безусловним прихватањем Исусове откупне жртве (Јеврејима 4:14-16; 11:6).
8. Зашто требамо желети провести време у молитви Јехови?
8 Како ли се требамо осећати блиско повезанима с нашим небеским Оцем! Попут деце која нису никада уморна да крену ка свом оцу, и ми требамо желети провести време у молитви Богу. Као резултат дубоке захвалности за његове благослове у духовном и материјалном смислу, требамо желети да се захвалимо за његову доброту. Морамо се осећати потакнутима донети к њему бриге које нас оптерећују, с поуздањем да ће нас он подупрети (Псалам 55:22). Пошто он брине за нас, можемо бити уверени да ће, ако останемо верни, на крају све добро да се заврши (1. Петрова 5:6, 7).
9. За шта се молимо кад молимо да се свети Божје име?
9 ”Нека се свети име твоје“ (Матеј 6:9, НС; Лука 11:2). Реч ”име“ понекад указује на саму особу, а ”светити“ значи учинити светим, одвојити или држати светим.“ (Упореди Откривење 3:4.) Дакле, молити да се свети Божје име има практично исто значење као и молба да Јехова приступи свећењу самога себе. Како? Тиме да одстрани сву срамоту која је нагомилана на његово име (Псалам 135:13). У ту сврху ће Бог истребити зле, прославити се и тако ће сви народи познати да је он Јехова (Језекиљ 36:23; 38:23). Ако чезнемо за тим даном и заиста ценимо Јеховино величанство, ми ћемо му се увек приближавати духом који одражава страхопоштовање изражено у речима: ”Нека се свети име твоје.“
Божје Краљевство и његова воља
10. Шта значи кад молимо да ”дође“ Божје Краљевство?
10 ”Нека дође краљевство твоје“ (Матеј 6:10, НС; Лука 11:2). То Краљевство је Божја суверена владавина, која долази до изражаја кроз небеску месијанску владавину у рукама Исуса Христа и с њим повезаних ”светаца“ (Данило 7:13, 14, 18, 27; Исаија 9:6, 7; 11:1-5). Шта значи молити да оно ”дође“? То значи молити се да Божје Краљевство наступи против свих на Земљи живих противника Божје владавине. Чим Краљевство ’смрви и докрајчи сва земаљска краљевства’, Земља ће бити претворена у Рај (Данило 2:44, НС; Лука 23:43).
11. Шта ћемо радити ако чезнемо за вршењем Божје воље у целом свемиру?
11 ”Нека буде воља твоја како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:10, НС). Овим речима молимо да би Бог остварио своју намеру са Земљом, што укључује одстрањење његових непријатеља (Псалам 83:9-18; 135:6-10). Ова молба даје спознати како чезнемо да се Божја воља врши у целом свемиру. Ако је то жеља нашега срца, ми ћемо увек на најбољи начин вршити Јеховину вољу. Такву жељу не можемо поштено изражавати ако се озбиљно не трудимо лично да вршимо Божју вољу. Молећи се тако, морамо бити сигурни да не радимо нешто што се супроти Божјој вољи, на пример удварамо особи која није у вери или прихватамо неки световни начин поступања (1. Коринћанима 7:39; 1. Јованова 2:15-17). Уместо тога, питајмо се увек: ”Шта је Јеховина воља у тој ствари?“ Да, ако волимо Бога целим срцем, ми ћемо у свим животним приликама тражити његово вођство (Матеј 22:37).
Наш дневни хлеб
12. Које су добре последице за нас ако молимо само за ’дневни хлеб‘?
12 ”Дај нам данас хлеб наш за овај дан“ (Матеј 6:11, НС). У Лукином еванђељу читамо: ”Дај нам хлеб наш за овај дан према дневној потреби“ (Лука 11:3, НС). Молити Бога да нам да̂ потребну храну ”за овај дан“ промиче веру у његову способност да из дана у дан брине за наше потребе. Израелци нису смели сакупљати ману за једну седмицу или за неко дуже време, него ”сваки дан колико му за дан треба“ (Излазак 16:4, Ст). Том молитвом се не моли за деликатесе, ни за прекомерне залихе, него за дневну потребу, тако како се јавља. Молити се само за дневни хлеб помаже нам такође да не постанемо лакоми (1. Коринћанима 6:9, 10).
13. (а) Шта значи у проширеном смислу молба за дневни хлеб? (б) Какво би требало бити наше становиште ако чак упркос напорном раду имамо само оно најпотребније?
13 Молба за дневни хлеб даје у проширеном смислу спознати да се не осећамо независнима, него да што се тиче јела, пића, одеће и других важних потреба, стално гледамо на Бога. Као крштени чланови његове породице обожаваоца, ми се уздамо у нашег Оца, али не седимо лењо чекајући само да се он неким чудом побрине за нас. Ми радимо и користимо сваку могућност да себи прибавимо храну и остале за живот потребне ствари. Ипак, с правом захваљујемо Богу у молитви, јер иза свега тога видимо љубав, мудрост и моћ нашег небеског Оца (Дела апостолска 14:15-17; упореди Лука 22:19). А наша марљивост може резултовати благостањем. Али, ако упркос напорном раду имамо само најпотребније будимо захвални и задовољни (Филипљанима 4:12; 1. Тимотеју 6:6-8). Да, човек који се боји Бога, а који према одевању и прехрани спада у једноставне људе, може бити много срећнији од неких материјално богатих. Ако због околности на које не можемо утицати, располажемо с врло мало средстава, немојмо бити обесхрабрени. Упркос томе, ми можемо бити духовно богати. Не требамо бити сиромашни у вери, у нади и љубави према Јехови, до којег се уздиже наша захвалност и слављење путем молитве која долази од срца.
Опраштање наших дугова
14. Ради којих дугова молимо за опроштење, и шта Бог примењује на њих?
14 ”И опрости нам наше дугове, како смо и ми опростили нашим дужницима“ (Матеј 6:12, НС). Из еванђеља по Луки произилази да су дуговима мишљени греси (Лука 11:4). Наслеђена грешност спречава нас у томе да чинимо све према савршеној вољи нашег Оца. Зато су те грешке у одређеном смислу наши дугови или обавезе према Богу, откако смо почели ’по духу живети и ходити‘ (Галатима 5:16-25; упореди Римљанима 7:21-25). Ми имамо дугове јер смо несавршени, па данас не можемо у потпуности одговарати Божјим мерилима. За опроштење тих греха смемо молити. Срећом, Бог може на те дугове или грехе применити вредност Исусове откупне жртве (Римљанима 5:8; 6:23).
15. Какво треба бити наше становиште према потребном укору?
15 Ако очекујемо да нам Бог опрости наше дугове или грехе, тада се морамо покајати и спремно прихватити укор (Приче Соломонове 28:13, Дела апостолска 3:19). Обзиром да нас воли, Јехова нам посредује укор који нам је лично потребан да би могли исправити своје слабости (Приче Соломонове 6:23; Јеврејима 12:4-6). Наравно, можемо се радовати ако је, напредујући у вери и спознању, наше срце тако потпуно у складу с Божјим законима и начелима да у нашим преступима нема ни најмање својеглавости. Али, шта ако у свом неисправном поступању утврдимо одређену својеглавост? Тада морамо бити дубоко ожалошћени и озбиљно се молити за опроштење (Јеврејима 10:26-31). Брзо морамо исправити свој начин поступања, следећи добијене савете.
16. Зашто је корисно стално молити Бога за опроштење наших греха?
16 Корисно је редовно се молити Богу да нам опрости наше грехе. Тако остајемо свесни своје грешности, што би нас требало чинити понизнима (Псалам 51:3, 4, 7). Потребно нам је да нам наш небески Отац ’опрашта грехе и чисти нас од сваке неправедности‘ (1. Јованова 1:8, 9, Ст). Осим тога, спомињање наших греха у молитви помаже нам да водимо тешку борбу против њих. Тако бивамо стално подсећани да смо зависни од откупнине и од вредности Исусове проливене крви (1. Јованова 2:1, 2; Откривење 7:9, 14).
17. Како молитва за опроштење може бити од помоћи у односу према другима?
17 Молити за опроштење доприноси томе да смо милосрдни, саосећајни и великодушни према другима, који би у већим или мањим стварима могли бити наши дужници. У Лукином еванђељу читамо: ”Опрости нам наше грехе, јер и ми опраштамо свакоме ко нам је дужан“ (Лука 11:4, НС). Да, ми можемо молити Бога за опроштење само ако смо већ ’опростили својим дужницима‘, то значи онима који су према нама сагрешили (Матеј 6:12, НС: Марко 11:25). Исус је додао: ”Да, ако ви опростите људима њихове погрешке, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли ви не опростите људима њихових погрешака, ни ваш Отац неће вама опростити ваших“ (Матеј 6:14, 15, Ст). Молитва за опроштење наших греха требала би нас навести да подносимо друге и да им опраштамо. Апостол Павле је писао: ”Као што је Јехова искрено опростио вама, тако чините и ви“ (Колошанима 3:13, НС; Ефесцима 4:32).
Искушење и зли
18. Зашто не смемо никада кривити Бога за своја искушења или кушње?
18 ”Не уведи нас у искушење“ (Матеј 6:13, НС; Лука 11:4). То не значи да нас Јехова искушава да грешимо. У Библији стоји понекад да Бог чини или проузрокује нешто што уствари само допушта (Рута 1:20, 21; упореди Проповедник 11:5). Али, ”се Бог не може злом искушати, и он никога не искушава“, рекао је ученик Јаков (Јаков 1:13, Ба). Зато немојмо никада нашег небеског Оца кривити за искушење или кушње злим стварима, јер је Сатана Кушач који нас покушава навести да грешимо против Бога (Матеј 4:3; 1. Солуњанима 3:5).
19. За шта можемо молити у вези искушења?
19 Речима ”Не уведи нас у искушење“ ми практично молимо Јехову да не допусти да попустимо кад бивамо искушавани или да му под притиском постанемо непослушнима. Ми можемо усрдно молити нашег Оца да управља нашим корацима, како не бисмо упали у искушење које би за нас било претешко. Павле је с тим у вези писао: ”Никакво вас искушење није задесило осим уобичајенога за људе. Али, Бог је веран и неће допустити да будете искушани изнад онога што можете носити, него ће заједно с кушњом створити излаз, да бисте је могли поднети“ (1. Коринћанима 10:13, НС). Ми можемо молити Јехову да нас тако води да искушење не би прелазило оно што ми можемо поднети и да створи излаз ако будемо у тешкој невољи. Искушења долазе од Ђавола, нашег грешног тела и због туђих слабости, али нас наш Отац пун љубави може тако водити да не будемо надвладани.
20. Зашто требамо молити за ослобођење од ”злога“?
20 ”Него нас избави од злога“ (Матеј 6:13, НС). Бог може сигурно спречити Сатану, ”злога“, да нас савлада (2. Петрова 2:9). Ослобођење од Ђавола није никада било потребније него данас, јер има ’велики гнев, знајући да има мало времена‘ (Откривење 12:12, НС). Нама нису непознате Сатанине намере, али исто тако ни он није у незнању што се тиче наших слабости. Коначно, ми се морамо молити да би нас Јехова сачувао од канџи Противника упоређеног с лавом (2. Коринћанима 2:11; 1. Петрова 5:8, 9; упореди Псалам 141:8, 9). На пример, ако размишљамо о удаји или женидби, могло би бити потребно да се молимо Јехови како би нас ослободио Сатаниних намера и искушења да склапамо световна познанства, што би могло довести до неморалних поступака или до тога да постанемо непослушни Богу тиме што бисмо склопили брак с неверником (5. Мојсијева 7:3, 4; 1. Коринћанима 7:39). Да ли тежимо за богатством? Онда можда морамо молити да се одупремо искушењу прибегавања играма на срећу или превари. У настојању да разори наш однос с Јеховом, Сатана ће употребити све оружје из свог арсенала искушења. Зато, наставимо се молити свом небеском Оцу, који никада у искушењу не оставља праведника на цедилу, него га ослобађа од злога.
Молитва јача веру и наду
21. Од које нам је користи да молимо за долазак Краљевства?
21 Наш небески Отац који нас ослобађа од злога радује се кад нас обилно благосиља. Али, зашто је допустио да његови слуге тако дуго моле: ”Нека дође краљевство твоје“? Док смо током година молили за то, расла је наша жеља за Краљевством и цењење истога. Та нас молитва подсећа да је нужно потребна несебична, благонаклона небеска владавина. То нам такође непрестано држи пред очима наду у живот под владавином Краљевства (Откривење 21:1-5).
22. Какво би требало увек бити наше становиште према молитви нашем небеском Оцу Јехови?
22 Молитва несумњиво јача нашу веру у Јехову. Наша веза с њим бива ојачана кад он услиши наше молитве. Не будимо зато никада преуморни да му се свакодневно обраћамо хвалом, захвалом и преклињањем. Будимо захвални за Исусов одговор који је био од користи његовим следбеницима, који су му упутили молбу: ”Господе, научи нас молити.“
Можеш ли се сетити?
◻ Шта можемо научити из Исусових речи и његовог примера као човека молитве?
◻ За шта треба да се молимо у вези нашег небеског Оца и његовог имена?
◻ За шта молимо кад молимо да дође Божје Краљевство и да се његова воља врши на Земљи?
◻ За шта молимо кад молимо за дневни хлеб?
◻ Шта значи ако молимо за опроштење наших дугова?
◻ Зашто је безусловно потребно молити се у вези искушења и за ослобођење од Сатане, злога?
[Слика на 9. страни]
Исуса су његови следбеници замолили да их научи молити. Знаш ли коју ми корист можемо извући из његове поуке у вези молитве?