Они стоје на прагу повећане делатности

„НИЈЕ било никаквог такмичарског духа. Свако је желео да свима другима иде од руке“, рекли су Ричард и Лусија, описујући друге студенте 105. разреда Библијске школе Гилеад Watchtowera. „Сви смо веома различити, али нама је сваки студент драгоцен.“ С тим се сложио и један друг из разреда, Лоуел, додајући: „Наше разлике нас привлаче једно другом.“

Разред који је дипломирао 12. септембра 1998. заиста је био разноврстан. Неки студенти су пионирили у подручјима где постоји велика потреба за објавитељима Краљевства; други су верно служили ближе своме дому. Неки, попут Матса и Роузмери, морали су дуго и марљиво радити на побољшању свог енглеског пре него што су дошли у школу. Многи од студената су од детињства размишљали о мисионарској служби. Један брачни пар је 12 пута подносио молбу; како су били срећни када су примили позив за 105. разред!

Двадесет недеља интензивног школовања је тако брзо прохујало. Још нису ни постали свесни тога, а већ су морали да напишу своју последњу писмену вежбу, да изнесу свој последњи усмени извештај — дан за уручивање диплома је стигао.

Председавајући програма, Алберт Шродер, члан Водећег тела Јеховиних сведока, подсетио је разред да „стоји на прагу повећане делатности на пољу библијског образовања“, следећи пример оних који су пре њих били у Гилеаду а којих је више од 7 000. Он је посебно споменуо да су током лета студенти уживали у јединственој прилици дружења с дугогодишњим мисионарима који су били у посети светској централи у вези с међународним конгресима.

Брат Шродер је затим најавио Макса Ларсона из Одбора бетелске оперативе. Он је разрадио тему „Образовање које води у вечни живот“. Брат Ларсон је цитирао Пословице 1:5, које кажу: „Ко је паметан нек слуша и своје ће знање повећати, а мудри ће вештији постати.“ Потребна је вештина да би неко био добар мисионар. Вешт човек стоји и пред краљевима (Пословице 22:29, NW). Након пет месеци поучавања, студенти су били добро опремљени да заступају највеће Краљеве, Јехову Бога и Христа Исуса.

Затим је говорио Дејвид Олсон из Службеног одељења, на тему „Допринеси радости Јеховиног срца“. Он је питао: „Шта несавршени људи могу да учине да би обрадовали Божје срце?“ Какав је одговор? Они могу да му служе верно, лојално и радосно. Јехова жели да његов народ ужива у служби за њега. Када Божју вољу вршимо с радошћу, ми радујемо његово срце (Пословице 27:11). Брат Олсон је прочитао писмо једног пара мисионара који су дипломирали у 104. разреду Гилеада. Да ли уживају на својој новој додели? „Имамо око 140 објавитеља“, написали су о својој скупштини, „с просеком од 250 до 300 присутних на састанцима. Служба на терену је најбољи део. Имамо по четири студија, и неки већ посећују састанке.“

Лајман Свингл из Водећег тела, говорио је на тему „Време да застанеш и избројиш своје благослове“. Школовање у Гилеаду донело је многе благослове. Оно је студентима помогло да повећају своје спознање, да још више цене Јеховину организацију и да развијају битне особине, као што је понизност. „Доћи овде и проводити време слушајући поуку било је искуство које вас је учило понизности“, рекао је брат Свингл, додајући: „Одлазите одавде много боље оспособљени да величате Јехову.“

„Како је само велика ваша радост — зашто онда да бринете?“, био је наслов говора Данијела Сидлика, такође из Водећег тела. Када изникну проблеми, тражите вођство из Писма, снажно је подстицао. Користећи одабране стихове из шестог поглавља Матеја, брат Сидлик је показао како се то може чинити. Недостатак вере може нас навести да се бринемо око овоземаљских ствари, као што су храна и одећа. Међутим, Јехова зна шта нам је потребно (Матеј 6:25, 30). Забринутост ће само повећати невоље које носи сваки дан (Матеј 6:34). С друге стране, неке ствари треба планирати. (Упореди с Луком 14:28.) „Исус не забрањује да мудро мислимо о будућности, већ да се немудро бринемо око ње“, објаснио је брат Сидлик. „Рад је један од најбољих лекова за бриге. Када почнемо осећати забринутост, добро је да започнемо разговор о истини.“

Опроштајни савет инструктора̂

Уследили су говори тројице чланова наставничког особља Гилеада. Први је говорио Карл Адамс, на тему „Како ћете узвратити Јехови?“ Његов говор је био заснован на Псалму 116, који је Исус можда отпевао у ноћи пре своје смрти (Матеј 26:30, фуснота у NW). Шта је Исусу прошло кроз мисли када је певао: „Како ћу вратити Господу за сва добра што ми учини?“ (Псалам 116:12). Можда је мислио на савршено тело које му је Јехова припремио (Јеврејима 10:5). Следећег дана, он је то тело принео као жртву, доказујући дубину своје љубави. Последњих пет месеци, студенти 105. разреда Гилеада искусили су Јеховину доброту. Сада ће показати своју љубав према Богу тиме што ће марљиво радити на својим мисионарским доделама.

Марк Нумар, други инструктор у Гилеаду који је говорио, саветовао је студенте да ’наставе радити оно што је исправно‘. Јосиф је, након што је као роб био продат у Египат, 13 година трпео да се с њим неправедно поступа. Да ли је допустио да га недела других паралишу? Не, он је наставио да чини оно што је исправно. Онда, у време које је Бог одредио, Јосиф је био избављен из кушњи. Изненада је из затвора, отишао да живи у палати (Постање, поглавља 37-50). Инструктор је упитао своје студенте: „Ако вам на мисионарској додели не буду задовољена очекивања, хоћете ли се повући? хоћете ли се препустити очају? или ћете издржати попут Јосифа?“

На крају је секретар Школе Гилеад, Волас Ливеранс, водио живу дискусију с члановима разреда на тему „Објављујте Краља и Краљевство“. Неки студенти су испричали искуства која су имали док су проповедали од куће од куће, од радње до радње и на улицама. Други су испричали како су прошли док су проповедали људима који говоре другим језиком. Док су опет други показали како проповедати људима различитог религиозног порекла. Сви дипломци једва су чекали да потпуно учествују у служби на мисионарском пољу.

Дугогодишњи срећни мисионари

Следећи део, под насловом „Радосни резултати мисионарске службе“, изнео је Роберт Волен, и тај део се састојао од интервјуа с четворицом браће из особља централе који су недавно имали изграђујуће дружење са искусним мисионарима. Ти мисионари су без околишања признали да им није било лако да науче нов језик, да се привикну на другу културу, или да се навикну на другачије климатске услове. Затим, требало је савладати тескобу носталгије. Понекад су се јављали здравствени проблеми. Али кроз све то, мисионари су задржали позитиван став, и њихова истрајност је била награђена. Неки су много њих довели до спознања о Јехови. Други су на различите начине допринели свеобухватном порасту дела Краљевства у својим земљама.

Последњи који је говорио био је Кери Барбер, члан Водећег тела. Он је поновио врхунске мисли конгресног програма „Божји пут живота“. „Како је тај конгресни програм утицао на твој однос с Богом?“ упитао је присутне. Говорник је ставио у супротност исходе када особа следи Божји пут и катастрофални завршетак за оне који следе пут света. Осврћући се на Мојсијев преступ код Мериве, он је упозорио: „Чак и након што особа верно служи многе године, Јехова не прихвата олако чак ни незнатни прекршај Својих праведних закона“ (Бројеви 20:2-13). Нека се све Божје слуге посвуда чврсто држе својих драгоцених предности службе!

Дошло је време да студенти приме своје дипломе. Затим је један представник разреда прочитао писмо захвалности за школовање које су студенти примили. Након закључне песме и молитве од срца, програм дипломирања се завршио. Али, за 105. разред то је био само почетак, јер су ови нови мисионари ’стајали на прагу повећане делатности‘.

[Оквир на 23. страни]

Статистички подаци о разреду

Број заступљених земаља: 9

Број додељених земаља: 17

Број студената: 48

Број брачних парова: 24

Просечна старост: 33

Просек година у истини: 16

Просек година у пуновременој служби: 12

[Оквир на 24. страни]

Они су изабрали пуновремену службу

„Док сам био млађи, нисам планирао да пионирим“, каже Бен, дипломац 105. разреда. „Мислио сам да само они са специјалним способностима и идеалним условима могу да буду пионири“, додаје он. „Али научио сам да волим службу на терену. Онда ми је једног дана синуло да бити пионир једноставно значи више учествовати у служби. Тада сам схватио да бих могао бити пионир.“

„Пуновремене слуге су се увек веома цениле у нашој кући“, присећа се Лусија. Она се присећа како је талас узбуђења пролазио кроз њену скупштину сваки пут када су мисионари дошли у посету. „Како сам одрастала“, каже она, „било је разумљиво да ћу у плану имати пуновремену службу.“

Теодису је мајка умрла када је имао 15 година. „У то време скупштина је стварно била уз мене“, каже он, „стога сам се питао: ’Шта ја могу да урадим да бих показао своје цењење?‘“ То га је навело да почне с пуновременом службом, а сада с мисионарском.

[Слика на 25. страни]

105. разред дипломаца Библијске школе Гилеад Watchtowera

У списку који следи, редови су нумерисани спреда ка назад, а имена су наведена слева на десно у сваком реду.

(1) М. Sampson; I. Brown; G. Heggli; E. Abuyen; M. Abnegation; P. Pourthié (2) G. Kassam; R. Lindberg; A. Dapuzzo; C. Taylor; K. LeFevre; S. Walker (3) L. Baker; M. Pellas; E. Woggon; C. Böhne; J. Asplund; J. Haile (4) T. Pourthié; J. Whittaker; L. Palmer; S. Norton; M. Gering; W. Haile (5) J. Walker; A. Böhne; C. Groenveld; M. Washington; D. Whittaker; J. Abuyen (6) W. Gering; K. Washington; M. Pellas; R. Desbois; T. Heggli; Å. Asplund (7) B. Woggon; R. LeFevre; L. Taylor; T. Brown; R. Groenveld; R. Palmer (8) P. Norton; T. Sampson; C. Baker; M. Lindberg; M. Kassam; M. Dapuzzo