Показивати љубав и поштовање као супруг
„Сваки поједини, да воли своју жену као самога себе“ (ЕФЕСЦИМА 5:33, НС).
1, 2. а) Који су обим постигли разводи бракова данас? б) Супротно томе, која друга ситуација постоји?
СРЕДИНОМ 80-их година часопис Психолоџи Тудеј је известио: „Сваке године [у САД], за преко милион брачних парова, са разводом престају све наде за срећан брак; у Сједињеним Државама један брак траје просечно 9,4 године. . . . Понекад стварно изгледа да тамо нико није срећно ожењен“ (јун 1985). Према томе, само у једној држави годишње има најмање 3 000 000 одраслих и деце који морају да сносе последице неуспелог брака. Разводи бракова су широм света проблем, који указује да у милионима бракова недостаје љубав и поштовање.
2 С друге стране, „једна друга група лако бива превиђена: То су брачни парови, којима некако успева да остану заједно и које само смрт може да раздвоји“ (Психолоџи Тудеј). Дакле, такође има брачних парова који све предузимају да одрже свој брак.
3. Шта би могли да се питамо?
3 Како је са твојим браком? Постоји ли између вас као брачних партнера срдачан однос, из кога се може препознати љубав и поштовање? Влада ли између вас и ваше деце таква љубав? Или да ли се некада ради нерасположења и неповерења осећате као акробата на ужету? Нико од нас није савршен, зато и у породицама где су сви настројени хришћанском понашању, може доћи до тешкоћа, јер „сви су сагрешили и не достижу славу Божју“ (Римљанима 3:23, НС).
4. Како су Павле и Петар показали ко је углавном одговоран за срећу у породици?
4 Пошто тако у свакој породици могу да се појаве тешкоће, настаје питање: Ко је углавном одговоран за одржавање мира и слоге у породици? Апостоли Павле и Петар су одговорили на то питање директним саветом, кога можемо наћи у њиховим писмима. Павле пише: „Покоравајте се један другом у страху пред Христом. Жене да се покоравају својим мужевима као Господу, јер муж је женина глава као што је и Христос глава Цркве“ (1. Коринћанима 11:3; Ефесцима 5:21-23, Ча). Петар је слично написао: „Тако и ви жене будите [одговарајуће Христовом примеру] подложне својим мужевима“ (1. Петрова 2:21 до 3:1, НС).
Христов пример — извор окрепљења
5, 6. Како је Христ као поглавар пример?
5 Према наведеном савету муж је по Библији поглавар породице. Али у ком смислу је поглавар? Како треба да се понаша као поглавар? Можда неки супрузи лако долазе до поштовања, тим што једноставно галаме, да су по Библији они господари у кући. Али да ли је то сагласно са Христовим примером? Да ли је Христ од својих следбеника охоло захтевао поштовање? Да ли је познато да је он било кад узвишеним тоном рекао: „Ко је заправо овде син Божји? Ви морате да ме поштујете!“? Баш насупрот, Исус је заслужио поштовање својих слушалаца. Како? Својим примерним понашањем и говором као и својим саосећајем према другима (Марко 6:30-34).
6 За супруга и оца постоји кључ за исправно спровођење свог ауторитета као поглавара тим што ће да следи Исусов пример. Иако Исус није био ожењен, начин на који се он опходио са својим ученицима меродаван је за мужеве. То за мужа сигурно није лако, јер је Исус био савршен (Јеврејима 4:15; 12:1-3). Али уколико супруг боље опонаша Христов пример утолико ће бити више вољен и поштован. Зато осмотримо ближе какав је човек био Исус (Ефесцима 5:25-29; 1. Петрова 2:21, 22).
7. Шта је Исус понудио својим следбеницима, и из ког извора је то требало да дође?
7 Исус је једном рекао мноштву људи: „Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени и ја ћу вас окрепити. Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам благе нарави и понизан у срцу, и наћи ћете окрепљење за душе своје. Јер је мој јарам благ и терет је мој лак.“ Шта је Исус понудио својим слушаоцима? Духовно окрепљење! Али из ког извора је требало да дође то окрепљење? Исус је пре тога рекао: „. . . нити Оца ко познаје тако потпуно као Син и као сваки онај коме га Син жели објавити.“ Према томе, Исус је духовно окрепио своје ученике тим што им је објавио свога Оца. Тако се из његових изјава такође може видети да је и сама заједница са њим била окрепљујућа, пошто је он био „благе нарави и понизан у срцу“ Матеј 11:25-30, НС).
Како може супруг и отац да буде извор окрепљења
8. На који је начин супруг и отац тебао да буде окрепљење?
8 Исусове речи нам помажу да схватимо да хришћански супруг треба да буде окрепљење за своју породицу како у духовном погледу тако и својим личним владањем. Као примеран учитељ благе нарави, требао би да помогне својој породици да боље упознају свог небеског оца. Својим понашањем би требао да одражава Божјег сина (Јован 15:8-10; 1. Коринћанима 2:16). То је окрепљујуће за све чланове породице ако се друже са таквим мушкарцем који је љубазан супруг, отац и пријатељ. Он треба да буде приступачан и никад презапослен ако му се неко обраћа. Да, он мора не само да слуша, него и да саслуша (Јаков 1:19).
9. Који проблем понекад имају скупштинске старешине?
9 То подсећа на проблем, који понекад погађа скупштинске старешине и њихове породице. Старешина је обично запослен са духовним потребама скупштине. Он мора да буде примеран у погледу посета хришћанских састанака, службе проповедања и пастирских посета (Јеврејима 13:7, 17). Неке старешине се потпуно жртвују за скупштину. При томе су запоставили своју породицу, што је понекад имало болне последице. У једном случају је старешина био толико запослен да није имао времена да проучава Библију са својим сином. Он је замолио неког другога да то чини за њега.
10. Како могу старешине да сачувају равнотежу у обавезама поглаварства између скупштине и породице?
10 Шта је кроз овај пример наглашено? То, да мушкарац мора да сачува равнотежу између обавеза према скупштини и обавеза према својој супрузи и деци. На пример, старешине су после састанака често запослене са проблемима или воде разговоре. Зар не би било окрепљујуће за супругу и децу тог старешине, ако би тако уредио да их неко одведе кући — уколико је то могуће и практично — уместо да их остави сатима да чекају у краљевској дворани? Према библијским захтевима може се рећи да пастирска делатност почиње код куће. Ако старешина занемарује своју породицу, он ставља свој положај на коцку. Зато, ви старешине, будите обазриви и узмите у обзир емоционалне, духовне и остале потребе ваше породице (1. Тимотеју 3:4, 5; Титу 1:5, 6).
11, 12. Како хришћански супруг може да придобије подршку своје породице, и шта би могао да се пита?
11 Хришћански супруг који хоће да буде извор окрепљења, неће се понашати као деспот или тиранин и нешто одлучити без своје породице. Можда треба да се донесе одлука о радном месту, промени стана, или се можда ради о једноставним питањима као што је провођење слободног времена. Ако се једна ствар тиче читаве породице, зар не би било разумно и пажљиво да се са свима договори? Њихово мишљење може да помогне супругу да донесе разумнију и обзирнију одлуку. Тада ће свима у породици бити лакше да га подржавају. (Упореди Приче Соломонове 15:22.)
12 Из овога што смо до сада говорили произлази да хришћански супруг и отац није само ауторитативна особа у кући. Он мора да буде и извор окрепљења. Ви супрузи и очеви, да ли сте ви као Христ? Да ли сте ви окрепљење за ваше породице? (Ефесцима 6:4; Колошанима 3:21).
Живите са њима по спознаји
13. Који је изврстан савет Петар дао супрузима?
13 Као што смо већ споменули, Петар и Павле су дали изврстан савет за брачне парове. Као ожењен човек, Петар је у том погледу имао двоструку предност: Имао је искуство и био је вођен од светог духа (Матеј 8:14). Он је упутио подесан савет свим мужевима, кад је рекао: „Тако и ви мужеви, живите и даље са њима према спознаји, одајући им част као слабијем суду, женскоме“ 1. Петрова 3:7, НС). Слободан превод од Ј. В. Ц. Венда гласи: „Исто тако мужеви треба с разумом да примењују хришћанска темељна начела у својим односима према својим супругама.“
14. Која питања сада настају?
14 Шта значи „према спознаји“ живети са својом женом или „с разумом да примењују хришћанска темељна начела“? Како може супруг да ода част својој супрузи? Како хришћански супруг треба да схвати Петров савет?
15. а) Зашто многи бракови пропадају? б) Шта је изазовни задатак у браку?
15 Многи бракови се заснивају само на телесним чиниоцима и полној привлачности. Ипак трајан брак не може да буде основан на добром изгледу, јер је он пролазан. После многих година у браку коначно се појављују седа коса и боре. Промисли, да брак представља сједињавање две нарави, две личности, две прошлости, различита мерила вредности и два начина говора. То је изазовни задатак. А за срећан брак је то неминовно да се спозна (Приче Соломонове 17:1; 21:9).
16. Шта обухвата ’према спознаји живети са својом супругом’?
16 Између осталог, да би живео са својом супругом „према спознаји“ од хришћанског супруга се захтева да он стварно познаје њене потребе. При томе се не ради само о њеним телесним потребама, него више о емоционалним, психичким и духовним потребама. Ако он ’са њом живи према спознаји’ тада ће разумети улогу коју је Бог предвидео за њега. У то спада такође да поштује њено женско достојанство. То се супротставља гледишту које су заступали извесни гностичари за време Петра, код којих су „жене биле презиране као подла, телесна и нечиста бића“ (Анхор Библија). У модерном шпанском преводу Петрове речи су овако преведене: „Што се тиче мужева: Будите пуни такта у вашем заједничком животу, покажите обазривост према жени, јер је она нежније природе“ (Нова Библија на шпанском). То је битна ствар која код мужева понекад пада у заборав.
17. а) Шта између осталог спада у ’нежнију природу’ ’слабијег женског суда’? б) Како може супруг да поштује достојанство своје супруге?
17 Како је жена „нежније природе“? Између осталог због своје способности рађања. Тако дуго док је способна да рађа, она је изложена месечним циклусима, који обухватају временско раздобље од више дана, у којима се не осећа баш најбоље или је малаксала. Ако супруг испусти то из вида и од своје супруге преко целог месеца сваки дан захтева исто, он не поштује њено достојанство. Штавише он доказује да не живи са њом према спознаји, него по себичном незнању, које је за осуду (3. Мојсијева 18:19; 1. Коринћанима 7:5).
Одати част женском суду
18. а) Шта је неким супрузима прешло у навику? б) Како би требао да поступа хришћански супруг?
18 Друга могућност, како супруг може да укаже поштовање својој супрузи јесте да изрази цењење за њу и њене особине. Супругу би могло да пређе у навику да о својој супрузи износи увредљиве примедбе или да је исмејава. Можда замишља да ће на тај начин бити бољи у очима других. Али то проузрокује баш супротно, јер ако своју супругу стално приказује као глупу жену, неминовно се појављује питање, зашто је тада оженио тако глупу жену. Искрено говорећи, таквој тактици би приступио само несигуран супруг. Супруг који је пун љубави, он поштује своју супругу (Приче Соломонове 12:18; 1. Коринћанима 13:4-8).
19. Зашто не би било пристојно ако би супруг понижавао своју супругу?
19 У неким земљама је чак уобичајено да мушкарци своје супруге наводно због скромности понижавају. На пример, јапански супруг представља своју супругу са „Гусаи“, што значи „глупа или будаласта супруга“. Циљ тога је да се спрече друге особе да упуте ласкаве комплименте жени. Да ли хришћански супруг стварно пази на Петров савет да ’ода част’ својој супрузи ако је тако представља другима? Гледано са друге тачке гледишта, да ли он заиста говори истину са својим ближњим? Сматра ли он стварно да је његова супруга глупа? (Ефесцима 4:15, 25; 5:28, 29).
20. а) Која би противречна ситуација могла да настане у браку? б) Како може да се избегне?
20 Понекад супруг заборави да изрази љубав и поштовање својој супрузи, јер је једноставно заборавио да је и она његова сестра у вери, и то не само у краљевској дворани, него и код куће као и на другим местима. Како је само лако бити љубазан и учтив у дворани, а код куће осоран и груб! Према томе, зар није одговарајући Павлов савет? Он је написао: „Тежимо за оним стварима што служе миру и оним стварима што доприносе узајамној изградњи.“ „Сваки од нас нека угађа ближњему у ономе што је добро за његову изградњу“ (Римљанима 14:19, НС; Римљанима 15:2, НС). Ниједан ближњи није ближи од супруга или супруге.
21. Како могу супрузи да охрабре своје супруге?
21 Љубазан хришћански супруг ће показати речима и делима, да цени своју супругу. Један анонимни песник је то подесно обухватио у речима:
„Кад брачна неслога ствара бруку,
Борба живота ти отежава муку,
Ако цениш своју драгу супругу —
Кажи јој то! . . .
Јер ти припадаш њој, и само њој;
И то добро знаш, она је сва твоја;
Не клеши то прво у тло каменито —
Кажи јој то!“
Ова осећања су јасно наглашена од мајке краља Лемуела из древног времена. Она је идеалну жену описала овим речима: „Синови њезини подижу се и сретном је називају, и муж њезин хвали је: ’Многе су жене биле врсне, али ти их све надмашујеш’“ (Приче Соломонове 31:1, 28, 29, Ст). Супрузи, похваљујете ли редовно ваше супруге или сте то чинили само пре венчања?
22, 23. На чему се заснива успешан брак?
22 Из овог кратког осматрања произлази да показивање љубави и поштовања у браку од супруга захтева више него само да донесе новац кући. Успешан брак се темељи на односу који се одликује љубављу и лојалношћу (1. Петрова 3:8, 9). Током година тај однос би требао да се продуби, пошто супруг и супруга знају да цене међусобне врлине и јачине и уче да превиде и забораве слабости другога (Ефесцима 4:32; Колошанима 3:12-14).
23 Ако је супруг примеран у показивању љубави и поштовања, биће то благослов за читаву породицу. Али какву улогу треба да игра хришћанска супруга у срећној породици? У следећем чланку ће бити обрађена ова и остала питања која су са тим повезана.
Да ли се сећаш?
◼ Ко је углавном одговоран за срећу у породици, и зашто?
◼ Како може супруг да опонаша Христа у примеру окрепљења?
◼ Која је равнотежа потребна између скупштинских и породичних обавеза?
◼ Како може супруг ’према спознаји да живи са својом супругом’?
◼ Шта значи ’одати част својој супрузи као слабијем суду’?
[Слика на 23. страни]
Уравнотежен старешина зна да пастирска делатност започиње код куће