Јехова — извор истинске правде и праведности
„Дјело је те стијене савршено, јер су сви путови његови правда; Бог је вјеран, без неправде“ (5. МОЈСИЈЕВА 32:4, ДК).
1. Зашто поседујемо урођену потребу за правдом?
КАО што сви имамо урођену потребу за љубављу, тако сви чезнемо да се с нама поступа на праведан начин. Један амерички државник, Томас Џеферсон, написао је: „[Правда] је инстинктивна и урођена.... она је део наше грађе, баш као и осећања, вид или слух.“ То не изненађује, пошто нас је Јехова створио по свом обличју (Постање 1:26). Заиста, он нам је подарио особине које одражавају његову личност, а једна од тих особина је и правда. Ето зато имамо урођену потребу за правдом и зато жудимо да живимо у свету истинске правде и праведности.
2. Колико је Јехови важна правда, и зашто треба да схватимо значење божанске правде?
2 Што се тиче Јехове, Библија нас уверава: ’Сви путеви његови су правда‘ (5. Мојсијева 32:4, ДК). Али у свету преплављеном неправдом, није лако схватити значење божанске правде. Међутим, са страница Божје Речи можемо приметити како Бог примењује правду, и можемо још више схватити Божје дивне путеве (Римљанима 11:33). Важно је да правду разумемо у библијском смислу, зато што на наше схватање правде могу утицати људски приступи. С људског гледишта, правда се може сматрати као да је ништа друго до поштена примена ставке закона. Или као што је филозоф Франсис Бекон записао: „Правда се састоји у томе да сваки човек добије оно што заслужује.“ Међутим, Јеховина правда обухвата много више.
Јеховина правда дира у срце
3. Шта се може сазнати из осматрања изворних речи које се у Библији користе за правду и праведност?
3 Обухватност Божје правде може се боље схватити када се у обзир узме то како су речи на изворном језику употребљене у Библији.a Занимљиво је да у Писму нема значајне разлике између правде и праведности. У ствари, ове хебрејске речи се понекад користе упоредо, као што видимо у Амосу 5:24, где Јехова подбуђује свој народ: „Него праведност као вода да тече, и правда као поток који не пресише.“ Штавише, изрази ’праведност и правда‘ појављују се заједно због наглашавања (Псалам 33:5; Исаија 33:5; Јеремија 33:15; Језекиљ 18:21; 45:9).
4. Шта значи исказивати правду, и које је коначно мерило правде?
4 Који се смисао преноси овим хебрејским и грчким речима? Исказивати правду у библијском смислу значи радити оно што је исправно и поштено. Пошто је Јехова тај који утврђује моралне законе и начела, то јест шта је исправно и поштено, начин на који он обавља ствари јесте коначно мерило правде. Theological Wordbook of the Old Testament објашњава да се хебрејска реч преведена као праведност (цедек) „односи на етичко, морално мерило, и наравно, то мерило је у С[таром] З[авету] божанске природе и Божја је воља“. Зато, начин на који Бог примењује своја начела, нарочито начин на који се опходи с несавршеним људима, открива лице истинске правде и праведности.
5. Које Божје особине су повезане с његовом правдом?
5 Писмо јасно показује да божанска правда дира у срце, она није крута нити непопустљива. Давид је певао: „Господ љуби правду и вернике своје не напушта“ (Псалам 37:28). Бога његова правда покреће да показује верност и саосећање према својим слугама. Божанска правда је осетљива на наше потребе и оставља простора за нашу несавршеност (Псалам 103:14). То не значи да Бог опрашта злоћу, јер би то подстакло неправду (1. Самуилова 3:12, 13; Проповедник 8:11). Јехова је Мојсију објаснио да је Он „милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом и верношћу“. Премда је вољан да опрости безакоња и неправде, Бог неће изузети од казне оне који је заслужују (Излазак 34:6, 7).
6. Како се Јехова опходи са својом децом на земљи?
6 Када медитирамо о томе како Јехова исказује правду, не треба да мислимо како је он неки крути судија, који брине само за изрицање казне виновницима зла. Уместо тога, на њега треба да мислимо као на оца пуног љубави, а ипак непоколебљивог, који се са својом децом увек опходи на најбољи могући начин. ’Ти си Господе отац наш‘, рекао је пророк Исаија (Исаија 64:8). Као правичан и праведан Отац, Јехова уравнотежује непоколебљивост у погледу онога што је исправно с нежном саосећајношћу према својој деци на земљи, којој је потребна помоћ или опроштај због тешких околности или телесних слабости (Псалам 103:6, 10, 13).
Појашњавање правде
7. (а) Шта сазнајемо о божанској правди из Исаијиног пророчанства? (б) Коју је улогу имао Исус у поучавању народа о правди?
7 Саосећајна природа Јеховине правде била је наглашена Месијиним доласком. Исус је научавао божанску правду и живео у складу с њом, као што је и прорекао пророк Исаија. Очито, Божја правда укључује нежно поступање с потлаченим људима. Стога, они нису непоправљиво угрожени. Исус, Јеховин ’слуга‘, дошао је на земљу да ’појасни народима‘ ову страну Јеховине правде. То је пре свега учинио тако што нам је пружио живи пример тога шта сачињава божанску правду. Као „клица правде“ краља Давида, Исус је горљиво ’волео право и био реван за правду‘ (Исаија 16:5; 42:1-4; Матеј 12:18-21, NW; Јеремија 33:14, 15).
8. Зашто су у првом веку истинска правда и праведност биле замагљене?
8 Овакво појашњење природе Јеховине правде, нарочито је било потребно у првом веку н. е. Јеврејске старешине и верске вође — књижевници, фарисеји и други — објављивали су и примером показивали искривљено гледиште о правди и праведности. Као последица тога, обичан народ, коме је било немогуће да живи по захтевима које су постављали књижевници и фарисеји, вероватно је замишљао да је Божја праведност далеко, ван домашаја (Матеј 23:4; Лука 11:46). Исус је показао да то није било тачно. Он је бирао своје ученике из тог обичног народа те их поучавао Божјим праведним мерилима (Матеј 9:36; 11:28-30).
9, 10. (а) На који начин су књижевници и фарисеји тражили да покажу своју праведност? (б) Како је и зашто Исус обелоданио да су поступци књижевника и фарисеја ништавни?
9 С друге стране, фарисеји су тражили могућности да покажу своју „праведност“, тако што су се јавно молили или јавно давали прилог (Матеј 6:1-6). Држећи се безбројних закона и прописа — од којих су многе сами створили — такође су настојали да се прикажу како су праведни. Таква настојања су их довела до тога да ’мимоилазе правду и љубав Божју‘ (Лука 11:42). Споља су могли изгледати праведни, али изнутра су били ’пуни злоће‘, то јест неправедности (Матеј 23:28). Једноставно речено, они су стварно мало знали о Божјој праведности.
10 Из тог разлога, Исус је упозорио своје следбенике: „Ако праведност ваша не буде већа него у књижевника и фарисеја, нећете ви ући у краљевство небеско“ (Матеј 5:20). Оштра супротност између божанске правде коју је примером показао Исус и ускогруде самоправичности књижевника и фарисеја, била је повод честих препирки међу њима.
Божанска правда наспрам искривљене правде
11. (а) Зашто су фарисеји пропиткивали Исуса о лечењу на Сабат? (б) Шта је Исусов одговор открио?
11 Током своје службе у Галилеји, у пролеће 31. н. е., Исус је у синагоги спазио једног човека са усахлом руком. Пошто је била субота, то јест Сабат, фарисеји су упитали Исуса: „Је ли слободно у суботу излечити?“ Уместо да осете истинску бригу за патњу овог јадног човека, они су желели да нађу неки изговор да би осудили Исуса, као што и открива њихово питање. Није ни чудо што се Исус растужио због њиховог неосетљивог срца! Затим је фарисејима отворено поставио једно слично питање: „Ваља ли у суботу добро чинити?“ Док су и даље ћутали, Исус је одговорио на своје питање упитавши их зар не би спасли овцу која је на Сабат упала у неку јаму.b „А колико ли вреди човек више од једне овце?“ резоновао је Исус, с непобитном логиком. „Слободно је дакле у суботу добро чинити“, закључио је. Божја правда никада не треба да буде спутана људским предањем. Пошто је то јасно ставио до знања, Исус је иступио и човеку излечио руку (Матеј 12:9-13; Марко 3:1-5).
12, 13. (а) За разлику од књижевника и фарисеја, како је Исус показао да жели помоћи грешницима? (б) Која је разлика између божанске правде и самоправичности?
12 Ако су фарисеји мало марили за оне с физичким недостацима, још мање су марили за оне који су били духовно сиромашни. Њихово искривљено гледиште о праведности навело их је да игноришу и презиру порезнике и грешнике (Јован 7:49). Међутим, многе такве особе су се одазвале на Исусово поучавање, несумњиво осећајући његову жељу да им помогне, а не да им изриче осуде (Матеј 21:31; Лука 15:1). Међутим, фарисеји су омаловажавали Исусове напоре да лечи духовно болесне. „Овај прима грешнике и једе с њима“, мрмљали су прекорно (Лука 15:2). Као одговор на њихове оптужбе, Исус је употребио још једну илустрацију о пастиру. Баш као што се један пастир радује када нађе изгубљену овцу, тако се анђели на небу радују када се неки грешник покаје (Лука 15:3-7). Исус се много радовао када је могао помоћи Захеју да се покаје због свог пређашњег грешног пута. ’Син човечји дошао је да спасе оно што беше изгубљено‘, рекао је (Лука 19:8-10).
13 Ови сукоби су јасно разоткрили разлику између божанске правде, која гледа да излечи и спасе, од самоправичности, која тражи да прослави мањину и оптужи већину. Испразни обреди и људска предања навели су књижевнике и фарисеје да буду арогантни и пуни себе, али Исус је прикладно истакао да су ’оставили што је најпретежније у закону: правду, милосрђе и верност‘ (Матеј 23:23). Опонашајмо Исуса у чињењу онога што је истински праведно у свему што радимо и, такође, пазимо се замке самоправичности.
14. Како једно од Исусових чуда показује да божанска правда узима у обзир околности особе?
14 Иако Исус није марио за самовољна правила фарисеја, ипак се држао Мојсијевог закона (Матеј 5:17, 18). Док је то чинио, није дозволио да слово тог праведног Закона прегази начела. Када је жена која је 12 година боловала од течења крви, дотакла његове хаљине и излечила се, Исус јој је рекао: „Кћери! Вера те је твоја спасла. Иди с миром!“ (Лука 8:43-48). Исусове саосећајне речи су потврдиле да је Божја правда узела у обзир и њене околности. Премда је била церемонијално нечиста те тако својим присуством у маси формално прекршила Мојсијев закон, њена вера је заслужила да буде награђена (Левитска 15:25-27; упореди с Римљанима 9:30-33).
Праведност за свакога
15, 16. (а) Чему нас, што се тиче правде, поучава Исусова илустрација о ближњем Самарјанину? (б) Зашто да избегавамо да будемо ’сувише праведни‘?
15 Поред наглашавања саосећајне природе божанске правде, Исус је своје ученике такође поучавао да она треба да обухвата све људе. Јеховина воља је била да он ’јавља народима правду‘ (Исаија 42:1). То је била срж једне од Исусових најчувенијих илустрација, оне о ближњем Самарјанину. Та илустрација је била одговор на питање које је поставио један човек учен Закону који је желео ’да се оправда‘. „Ко је ближњи мој?“, упитао је, несумњиво желећи да ограничи своје одговорности према ближњем на јеврејски народ. Самарјанин из Исусове илустрације показао је божанску праведност, јер је био спреман да утроши своје време и новац помажући неком странцу из друге нације. Исус је закључио своју илустрацију саветујући свог саговорника: „И ти чини тако“ (Лука 10:25-37). Ако и ми исто тако чинимо добро свим људима, без обзира на њихово расно или етничко порекло, опонашаћемо Божју правду (Дела апостолска 10:34, 35).
16 С друге стране, пример књижевника и фарисеја нас подсећа да ако желимо исказивати божанску правду, не треба да будемо ’сувише праведни‘ (Проповједник 7:16, ДК). Тиме што тражимо да оставимо утисак на друге разметљивим приказивањем праведности, или придавањем претеране важности правилима која је саставио човек, нећемо добити Божје признање (Матеј 6:1).
17. Зашто је за нас толико важно да показујемо божанску правду?
17 Један разлог зашто је народима Исус појаснио природу Божје правде јесте да би сви његови ученици могли да науче показивати ту особину. Зашто је то толико важно? Писмо нас подстиче да се ’угледамо на Бога‘, а сви Божји путеви су правда (Ефесцима 5:1). Слично томе, Михеј 6:8 (NW) објашњава да је један од Јеховиних захтева да ’исказујемо правду‘ док ходимо с нашим Богом. Надаље, Софонија 2:2, 3 нас подсећа да ако желимо бити сакривени током дана Јеховиног гнева, треба да ’тражимо правду‘ пре него што тај дан дође.
18. На која ће питања одговорити наредни чланак?
18 Зато су ови критични последњи дани ’право време‘ да исказујемо правду (2. Коринћанима 6:2). Можемо бити сигурни да ако се ’обучемо у правду‘ и ако нам је ’поштење хаљина‘, Јехова ће нас благословити (Јов 29:14). Како нам вера у Јеховину правду помаже да на будућност гледамо с поверењем? Поред тога, док чекамо праведну „нову земљу“, како нас у духовном смислу божанска правда штити? (2. Петрова 3:13). Наредни чланак ће одговорити на ова питања.
[Фусноте]
a У Хебрејским списима користе се три основне речи. Једна од њих (мишпат) често се преводи као „правда“. Друге две (цедек и с њом повезана реч цедаках), у већини случајева се преводе као „праведност“. Грчка реч преведена са „праведност“ (дикејсине) дефинише се као „особина исправности или праведности“.
b Исус је изабрао добар пример зато што је усмени закон Јевреја конкретно дозвољавао да на Сабат помогну некој животињи у невољи. У неколико других наврата, било је сукоба око ове исте теме, наиме, да ли је законито лечити на Сабат (Лука 13:10-17; 14:1-6; Јован 9:13-16).
Можеш ли објаснити?
◻ Које је значење божанске правде?
◻ Како је Исус поучавао народе о правди?
◻ Зашто је праведност фарисеја била искривљена?
◻ Зашто треба да исказујемо правду?
[Слика на 8. страни]
Исус је разјаснио обухватност божанске правде