Живот и рад Исуса
Исус прекорава фарисеје
АКО сотонском снагом изгоним демоне, тврди Исус, тада је сотона раздељен у самом себи. „Или учините дрво добрим и његов плод добрим“, наставља он, „Или учините дрво трулим и његов плод трулим, јер се по плоду дрво познаје“.
Безумно је оптуживати Исуса да изгони демоне зато што служи сотони, јер то је добар плод. С друге стране, фарисеји дају трули плод тиме што износе апсурдне оптужбе и неосновано се супротстављају Исусу, а то је доказ да су и сами трули. „Породи змијски, како можете говорити добро кад сте зли? Јер уста говоре оно чиме срце обилује.“
Будући да наше речи одржавају стање нашег срца, оно што говоримо пружа темеље за пресуду. „Кажем вам“, говори Исус, „да ће људи за сваку некорисну ријеч коју изговоре положити рачун на Судњи дан; јер ћеш по својим ријечима бити проглашен праведним, и по својим ћеш ријечима бити осуђен“.
Упркос Исусовим моћним делима, књижевници и фарисеји захтевају: „Учитељу, хтели бисмо од тебе видети знак“. Премда ти дотични људи из Јерусалима можда нису видели лично његова чуда, ипак постоје бројни сведоци. Зато Исус говори јеврејским вођама: „Зли и прељубнички нараштај тражи знак, али му се неће дати други знак осим знака Јоне пророка“.
Објашњавајући шта то значи, Исус наставља: „Као што је Јона био у утроби велике рибе три дана и три ноћи, тако ће и Син човечји бити у срцу земље три дана и три ноћи“. Након што га је прогутала риба, Јона је изишао као да је био васкрснут, па тако Исус прориче да ће он умрети и трећи дан бити подигнут и оживљен. Међутим, јеврејски вође су одбацили „знак Јоне“ чак и онда кад је Исус касније васкрснут.
Зато Исус каже да ће Ниневљани који су се покајали на Јонино проповедање устати на суду да би осудили Јевреје који одбацују Исуса. Исто тако, он повлачи паралелу с краљицом од Сабе, која је дошла с крајева Земље да би чула Соломонову мудрост и чудила се ономе што је видела и чула. „Но, гле!“ каже Исус, „овде је нешто више од Соломуна“.
Исус тада даје поређење о човеку из кога излази нечисти дух. Тај је човек, међутим, пропустио попунити празнину добрим стварима и зато га је запосело још седам горих духова. „Тако ће бити и са овим злим нараштајем“, каже Исус. Израелски народ био је очишћен и доживео је промене — попут привременог одласка нечистог духа. Но, тај народ је одбијао Божје пророке, а кулминација тога било је супротстављање самом Христу, што показује да је зло стање које је ту владало било још горе него у почетку.
Док Исус говори, долазе његова мајка и браћа и стају на ивици мноштва. Зато неко каже: „Гле! Твоја мајка и твоја браћа стоје ван и траже да говоре с тобом“.
„Ко је моја мајка, и ко су моја браћа?“, пита Исус. Пружајући руку према својим ученицима, каже: „Гле! Моја мајка и моја браћа! Јер, ко врши вољу мог небеског Оца он је мој брат и сестра и мајка“. На тај начин Исус показује да, без обзира колико су му драге споне које га вежу уз његове рођаке, још дражи му је однос према његовим ученицима. — Матеј 12:33-50, НС; Марко 3:31-35; Лука 8:19-21.
◆ Како фарисеји нису успели учинити ни дрво ни плод добрим?
◆ Шта је био „знак Јоне“ и како су га одбацили?
◆ На који начин је израелски народ попут човека из којег изиђе нечисти дух?
◆ Како је Исус нагласио свој блиски однос према ученицима?
Поучавање с примерима
ИСУС је очигледно у Капернауму док прекорава фарисеје. Касније тог дана он напушта кућу и хода поред Галилејског мора, где се окупља мноштво народа. Овде он улази у чамац, отискује се од обале и почиње поучавати народ који стоји на обали о Царству небеском. Он то чини помоћу низа поређења, или примера, који су сви узети из околине која је врло блиска људима.
Као прво, Исус говори о сејачу који сеје семе. Неко семе падне на пут и поједу га птице. Друго семе падне на каменито тло. Будући да нема дубок корен, младе биљке вену под жарким сунцем. Друго семе опет падне у трње, које угуше биљке кад узрасту. Коначно, нешто семена падне на добру земљу и да стоструки, шездесетороструки или тридесетороструки плод.
У једном другом примеру Исус каже да је Царство Божје као кад човек сеје семе. Како дани одмичу, док човек спава и док је будан, семе расте. Човек не зна како. Оно расте само и узрасте до класа. Кад класје сазре, човек обавља жетву.
Исус даје и трећи пример о човеку који сеје праву врсту семена, али док спава, долази непријатељ и посеје коров између жита. Слуга упита тог човека хоће ли ишчупати коров, али овај одговара: „Не, јер ћеш с њим ишчупати и пшеницу. Нека расту заједно све до жетве. Та?да ћу рећи жетеоцима да одвоје коров и спале га, а пшеницу спреме у житнице“.
Настављајући говорити мноштву на обали, Исус даје још два примера. Он објашњава да је „царство небеско“ попут семена горушице које посади неки човек. Премда је најмање од свег семена, каже он, кад узрасте постане највеће од свег биља. Постане стабло на које долазе птице и налазе заклон у његовим гранама.
Неки данас приговарају да постоји и мање семе од горушичиног. Али, Исус не даје лекцију из ботанике. Од свег семења које су познавали тадашњи Галилејци, семе горушице је заиста било најмање. Зато су они разумели то поређење о великом расту.
Коначно, Исус упоређује „царство небеско“ са квасцем којег узима жена и помеша га са три велике мере брашна. Након одређеног времена, каже он, квасац се прошири по читавом тесту.
Када је дао ових пет поређења, Исус је отпустио мноштво и вратио се у кућу у којој пребива. Ускоро су му се његових 12 апостола и други придружили. — Матеј 13:1-9, 24-36; Марко 4:1-9, 26-32; Лука 8:1-8.
◆ Када и где је Исус у примерима говорио мноштву?
◆ Којих је пет поређења Исус испричао мноштву?
◆ Зашто је Исус рекао да је семе горушице најмање од свега семена?