21. библијска књига — Проповедник

Писац: Соломон

Место писања: Јерусалим

Писање завршено: пре 1000. пре н. е.

 1. С којом узвишеном сврхом је написан Проповедник?

ПРОПОВЕДНИК је књига која је написана са узвишеном сврхом. Соломон је био вођа народа преданог Јехови и зато је био дужан да га поучава и, такорећи, држи на окупу како би остао веран свом Богу ком се предао. Ту своју дужност настојао је да изврши дајући мудре савете који су остали записани у Проповеднику.

 2. Како се из хебрејског назива ове књиге, који је прикладнији од грчког и српског, види с којом сврхом је она написана?

² У Проповеднику 1:1, Соломон себе назива ’оним који поучава народ‘. Тај цели израз превод је само једне хебрејске речи, кохелет, како се ова књига и зове на хебрејском језику, а дословно значи „онај који окупља народ“. У грчкој Септуагинти ова књига се назива Еклесиастес , што значи „члан еклезије (скупштине; збора; заједнице)“. Неки тврде да та реч означава онога који у заједници говори, поучава или проповеда, па отуда потиче и српски назив „Проповедник“, премда се Соломонова улога није сводила само на држање проповеди. Смисао хебрејске речи кохелет тачније се изражава преводом „онај који поучава народ“ или „онај који окупља народ“. Ти изрази боље описују оно што је Соломон радио и сврху с којом је написао ову књигу.

 3. С којом сврхом је Соломон поучавао и окупљао народ?

³ Кога и с којом сврхом је краљ Соломон окупљао и поучавао? Поучавао је и држао на окупу израелски народ и придошлице које су живеле са Израелцима, упућујући их да обожавају Јехову Бога. Дотад је већ саградио Јеховин храм у Јерусалиму и приликом посвећења храма све их је сазвао, то јест окупио, и упутио да уједињено обожавају Бога (1. Краљ. 8:1). Касније је написао Проповедника како би поучио народ да ради оно што је добро и вредно и да би га одвратио од испразних, бесплодних дела овог света (Проп. 12:8-10).

 4. По чему се може закључити да је Соломон писац ове књиге?

⁴ Премда Соломон није споменут по имену, на основу онога што стоји у неколико стихова с приличном сигурношћу се може тврдити да је он писац ове књиге. ’Онај који поучава народ‘ представља се као ’Давидов син‘ који је ’постао краљ над Израелом у Јерусалиму‘. Те речи могу да се односе једино на краља Соломона, јер су његови наследници у Јерусалиму владали само над Јудом. Осим тога, писац Проповедника о себи каже: „Стекао сам већу мудрост од свих који су пре мене били у Јерусалиму, и срце је моје видело много мудрости и знања“ (1:1, 12, 16). Те речи пристају Соломону. У Проповеднику 12:9 стоји да је писац „размишљао и темељно истраживао, и саставио збирку многих мудрих пословица“. Краљ Соломон је изговорио 3 000 пословица (1. Краљ. 4:32). У Проповеднику 2:4-9 описују се пишчеви грађевински подухвати, виногради, вртови и паркови, систем за наводњавање, бројна послуга, мноштво злата и сребра које је накупио и друго што је радио. Сав тај опис одговара Соломону. Када је краљица Саве видела Соломонову мудрост и благостање, рекла је: „Ни пола ми није било речено!“ (1. Краљ. 10:7).

 5. Где и када је очигледно написан Проповедник?

⁵ Књига открива да је место њеног писања Јерусалим, будући да за свог писца каже да је био краљ „у Јерусалиму“. Очигледно је била написана пре 1000. пре н. е., и то у каснијем раздобљу Соломонове 40-годишње владавине, након што је проживео све што се описује у књизи, али пре него што се упустио у идолопоклонство. До времена писања књиге, он је већ стекао велико знање о свему чиме се човек бави у животу и о тежњама за материјалним стварима. Тада је још увек био у Божјој наклоности и писао је под његовим надахнућем.

 6. Зашто неки оспоравају надахнутост Проповедника и како се могу побити те примедбе?

⁶ Зашто можемо бити сигурни у то да је Проповедник књига која је ’надахнута од Бога‘? Неки доводе у питање њену надахнутост зато што се у њој ниједном не појављује Божје име Јехова. Па ипак, чињеница је да она подстиче људе да служе правом Богу, те се на више места у њој јавља израз ха Елохим, „истинити Бог“. Друга примедба је да у осталим библијским књигама нема ниједног цитата из Проповедника. Међутим, учења и начела која се налазе у тој књизи у потпуном су складу са осталим делом Библије. Адам Кларк у једном свом делу пише: „Јевреји и хришћанска Црква одувек су веровали да је писање књиге под називом Кохелет, то јест Проповедник, надахнуо Свемоћни Бог и да се с правом убраја у свети канон.“a

 7. Због чега је Соломон био изузетно погодна особа за писање Проповедника?

⁷ Умни људи овог света који оспоравају надахнутост Библије тврде да Проповедник није Соломоново дело и да та књига није саставни део ’надахнутог Писма‘. Они тврде да њен језик и поглед на живот потичу из неког каснијег доба. Међутим, при том занемарују чињеницу да су непрестани развој међународне трговине и привреде, сусрети с великодостојницима који су долазили из других земаља и други контакти са спољашњим светом пружили Соломону могућност да дође до огромног знања које је изнео (1. Краљ. 4:30, 34; 9:26-28; 10:1, 23, 24). Фредерик Кук у једном свом делу пише: „Свакодневни послови и све оно за шта се тај велики јеврејски краљ занимао омогућили су му да се издигне далеко изнад живота, размишљања и језика обичног Јеврејина.“b

 8. Шта је најјачи доказ да је Проповедник књига која је надахнута од Бога?

⁸ Међутим, да ли су нам потребни неки додатни извори да бисмо потврдили да је Проповедник књига која је надахнута од Бога? Разматрајући саму ту књигу открићемо њен унутрашњи склад, као и склад са остатком Библије, што недвосмислено показује да је она њен саставни део.

САДРЖАЈ ПРОПОВЕДНИКА

 9. Како је Соломон описао све оно чиме се људи баве?

⁹ Начин живота људи је испразан (1:1–3:22). Уводне речи изражавају тему књиге: „’Испразност над испразностима!‘, каже онај који поучава народ, ’испразност над испразностима! Све је испразност!‘“ Каква је корист људима од свег њиховог труда? Нараштаји долазе и одлазе, природни циклуси на Земљи се понављају и „нема ништа ново под сунцем“ (1:2, 3, 9). Соломон је управио срце да тражи и истражује мудрост у свем мучном послу синова људских, али утврдио је да су и мудрост и безумље, људски подухвати и рад, јело и пиће „испразност и трчање за ветром“. ’Омрзао му је живот‘, живот пун зла и материјалистичких тежњи (1:14; 2:11, 17).

10. Шта је Божји дар и какав је крај грешном човеку?

¹⁰ Све има своје време — „све је [Бог] учинио да је лепо у своје време“. Он жели да његова земаљска створења буду срећна. „Сазнао сам да за њих нема ништа боље него да се радују и да чине добро за живота свога, и да сваки човек једе и пије и ужива у добру од свег труда свога. То је дар од Бога.“ Али нажалост, грешним људима је исти крај као и животињама: „Како умиру они, тако умиру и оне. И сви имају исти дух, па човек није бољи од животиње, јер је све испразност“ (3:1, 11-13, 19).

11. Које мудре савете писац даје богобојазном човеку?

¹¹ Мудри савети за оне који се боје Бога (4:1–7:29). Писац сматра да су мртви срећни, јер они не трпе „сва тлачења која се чине под сунцем“. Потом наставља са описом испразног и мучног посла. Такође мудро каже: „Боље је двојици него једноме“ и „троструко уже не кида се лако“ (4:1, 2, 9, 12). Даје и изврстан савет о окупљању Божјег народа: „Пази на кораке своје кад идеш у дом истинитог Бога. Приступи да слушаш.“ Осим тога, саветује: ’Не жури да изговориш речи пред Богом. Нека буде мало речи твојих, а шта заветујеш то и изврши. Бој се истинитог Бога. Ако видиш да неко тлачи сиромаха, сети се да онај који је виши од високих то посматра, а има и оних који су високо изнад високих.‘ Писац примећује да ће обични слуга имати сладак сан, а да богати не може да спава од силних брига. Го је дошао на свет и за сав свој труд ништа са овог света не може понети (5:1, 2, 4, 7, 8, 12, 15).

12. Шта писац саветује у вези с дубоким животним питањима и зашто је по његовим речима мудрост боља од новца?

¹² Човек може бити богат и славан, али шта би му вредело да живи и „двапут по хиљаду година“ ако добра не би окусио. Боље је размишљати о дубоким питањима о животу и смрти него се дружити с безумнима „у кући где је весеље“. Боље је примити укор од мудрих него слушати ’смех безумника, који је испразан као пуцкетање трња под лонцем‘. Мудрост је оно што вреди. „Јер мудрост је заштита, а и новац је заштита. Али је предност знања и мудрости у томе што чувају живот ономе ко их има.“ Зашто је онда човечанство упало у такво зло? „Истинити Бог је људе начинио честитима, али они иду за многим замислима својим“ (6:6; 7:4, 6, 12, 29).

13. Шта Соломон саветује и шта хвали, а шта каже о месту на које човек иде?

¹³ Исти је крај свима (8:1–9:12). „Извршавај наредбу краљеву“, саветује Соломон. Али он примећује и ово: „Зато што се пресуда за зло дело не извршава брзо, срце синова људских одлучно је да чини зло“ (8:2, 11). Потом хвали весеље, али примећује нешто врло жалосно: сви људи имају исти крај — чека их смрт! „Живи су свесни тога да ће умрети, а мртви нису свесни ничега... Све што ти дође под руку да чиниш, чини то свом снагом својом, јер нема ни рада, ни размишљања, ни знања, ни мудрости у гробу у који идеш“ (9:5, 10).

14. (а) На које мудре савете Соломон ставља нагласак? (б) Који је закључак свега што је речено?

¹⁴ Мудри савети и човекова дужност (9: 13–12:14). Соломон је затим описао и друга зла која се догађају. Једно од њих је да „луде постављају на многе високе положаје“. Такође је изговорио многе изреке о практичној мудрости и приметио је да су чак и „младост и најлепше године живота испразност“ ако се млада особа не води правом мудрошћу у животу. Потом је изјавио: „Сећај се свог Величанственог Створитеља у данима младости своје.“ Ако неко не живи тако, онда му преостаје једино старост када ће се вратити у земаљски прах, у складу са Соломоновим речима: „Испразност над испразностима... све је испразност!“ Он сам непрестано је поучавао људе, јер „речи су мудрих као бодила“ и подстичу на добра дела. А с обзиром на мудрост овог света, упозоравао је: „Нема краја састављању многих књига и прекомерно читање тих књига замара тело.“ Затим долази до врхунца своје књиге, у којем сажима све што је до тада рекао о испразности и мудрости: „Закључак свега што си чуо јесте ово: Бој се истинитог Бога и држи се његових заповести. Јер то је сва дужност човеку. Јер ће истинити Бог донети суд о сваком делу и о свему што је скривено, и рећи ће да ли је оно добро или зло“ (10:6; 11:1, 10; 12:1, 8-14).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

15. Какву разлику Соломон прави између мучног посла и онога који је вредан труда?

¹⁵ Проповедник ни у ком случају није књига која зрачи песимизмом. Украшена је предивним драгуљима Божје мудрости. Када је набрајао многе човекове активности које је назвао испразношћу, Соломон у то није уврстио градњу Јеховиног храма на брду Морији у Јерусалиму, нити ишта што је повезано с чистим начином обожавања Јехове. Такође, испразношћу није назвао живот, који је Божји дар. Напротив, указао је да је сврха човековог живота да се радује и чини добро (3:12, 13; 5:18-20; 8:15). Мучним послом је назвао све оно што човек чини занемарујући Божју вољу. Отац може нагомилати сину велико богатство, али нека несрећа све то може уништити и сину ништа неће остати. Далеко је боље побринути се за непролазно наследство — духовно богатство. Велико је зло када човек поседује много тога, а не може да ужива у томе. Зло сналази све богаташе када морају „отићи“, то јест умрети, а да при том ништа не могу понети у руци (5:13-15; 6:1, 2).

16. Шта је заједничко Кохелету (Проповеднику) и Исусовим учењима?

¹⁶ У Матеју 12:42 Исус Христ је рекао за себе да је он „неко већи од Соломона“. Пошто је Соломон предочавао Исуса, да ли су онда и његове речи записане у Кохелету (Проповеднику) у складу са Исусовим учењима? Заиста наилазимо на бројне додирне тачке! На пример, Исус је истакао да нема краја Божјим делима, када је рекао: „Мој Отац ради све до сада, па радим и ја“ (Јован 5:17). И Соломон је говорио о Божјим делима: „И посматрао сам сва дела истинитог Бога: Заиста, човек не може докучити оно што се под сунцем ради. Ма колико се човек трудио да открије, не може то докучити. Ако и каже да је довољно мудар да би то спознао, ипак не може докучити“ (Проп. 8:17).

17. Које су још додирне тачке између Исусових и Соломонових речи?

¹⁷ И Исус и Соломон су подстицали слуге правог Бога да се састају (Мат. 18:20; Проп. 4:9-12; 5:1). Оно што је Исус говорио о времену „свршетка овога поретка“ и ’временима незнабожаца‘ у складу је са Соломоновом изјавом: „Све има своје време, све што се чини под небесима има своје време“ (Мат. 24:3; Лука 21:24; Проп. 3:1).

18. Која су упозорења слична Соломоновим дали Исус и његови ученици?

¹⁸ Поврх свега, Исус и његови ученици сагласили су се са Соломоновим упозорењем о замкама материјализма. Мудрост представља праву заштиту, јер ’чува живот ономе ко је има‘. „Зато тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово додати“, рекао је Исус (Проп. 7:12; Мат. 6:33). У Проповеднику 5:10 стоји: „Ко воли сребро, никад му није доста сребра, и ко воли богатство, никад му није доста добитка. И то је испразност.“ Томе је врло сличан савет који је Павле дао у 1. Тимотеју 6:6-19, где између осталог стоји: „Љубав према новцу корен [је] сваког зла.“ Додирне тачке налазимо и у другим библијским поукама. (Упоредити: Проп. 3:17 — Дела 17:31; Проп. 4:1 — Јак. 5:4; Проп. 5:1, 2 — Јак. 1:19; Проп. 6:12 — Јак. 4:14; Проп. 7:20 — Римљ. 3:23; Проп. 8:17 — Римљ. 11:33.)

19. Које дивне изгледе имамо ако се данас окупљамо да бисмо заједно служили Јехови?

¹⁹ Под краљевском влашћу Божјег вољеног Сина, Исуса Христа, који је по телу био потомак мудрог краља Соломона, на земљи ће бити успостављен нови друштвени поредак (Откр. 21:1-5). Поуке које је Соломон написао за поданике свог предоџбеног краљевства од животне су важности за све оне који се данас надају Божјем Краљевству којим ће владати Исус Христ. У том Краљевству људи ће живети по истим мудрим начелима која је Соломон описао и вечно ће се радовати животу као Божјем дару. Сада је време да се окупљамо да бисмо заједно служили Јехови и да бисмо доживели бескрајну радост живота у његовом Краљевству (Проп. 3:12, 13; 12:13, 14).

[Фусноте]