Поштујмо своје остареле родитеље

1. Шта дугујемо нашим родитељима, и како зато треба да гледамо на њих и да поступамо према њима?

„СЛУШАЈ оца свога, родитеља свога, и не презри мајку кад остари“, саветовао је мудри човек из старог доба (Пословице 23:22). ’Ја то никада не бих урадио!‘ можда кажеш. Уместо да презиремо своје мајке — или своје очеве — већина нас осећа дубоку љубав према њима. Ми признајемо да им много дугујемо. Пре свега, наши родитељи су нам дали живот. Премда је Јехова Извор живота, без наших родитеља ми једноставно не бисмо постојали. Ништа што можемо дати нашим родитељима није тако драгоцено као сам живот. Затим, помисли само на самопожртвованост, горљиву бригу, трошкове и пажњу пуну љубави што је укључено у помагање детету на путу од раног детињства до одраслог доба. Према томе, како је само разумно што Божја Реч саветује: „Поштуј оца свога и матер своју... да будеш срећан и да живиш дуго на земљи“! (Ефесцима 6:2, 3).

2. Како одрасла деца могу да ’враћају родитељима оно што су примила од њих‘?

² Апостол Павле је писао хришћанима: „Нека се [деца или унучад] науче најпре свој дом поштовати и враћати родитељима оно што су од њих примили, јер је то пред Богом угодно“ (1. Тимотеју 5:4). Одрасла деца пружају ’оно што су примила‘ тако што показују цењење за године љубави, рада и бриге које су њихови родитељи и баке и деде уложили у њих. Један начин на који деца то могу чинити јесте тиме да признају да је старијима, као и свима другима, потребна љубав и охрабрење — често тако очајнички. Као и свима нама, и њима је потребно да осете да су цењени. Треба да осете да њихов живот вреди.

3. Како можемо поштовати родитеље и баке и деде?

³ Зато можемо поштовати своје родитеље и баке и деде тако што им дајемо на знање да их волимо (1. Коринћанима 16:14). Ако наши родитељи не живе с нама, треба да задржимо на уму да им може много значити ако се чују с нама. Радосно писмо, телефонски позив или посета могу много допринети њиховој радости. Мијо, која живи у Јапану, писала је кад је имала 82 године: „Моја кћерка [чији муж је путујући слуга] каже ми: ’Мајко, молим те, „путуј“ с нама.‘ Она ми пошаље њихову испланирану руту и телефонски број за сваку седмицу. Ја могу отворити своју мапу и рећи: ’А. Сад су овде!‘ Увек захваљујем Јехови што ме благословио таквим дететом.“

4. Како је јеврејска религиозна традиција подстицала на безобзирност према остарелим родитељима?

⁴ Може ли поштовање својих родитеља укључивати и бригу за њихове материјалне потребе? Може. Често је то случај. У Исусово време јеврејске верске вође су подржавале традицију да ако је неко објавио да је његов новац или имовина ’прилог Богу‘, он је био ослобођен од одговорности да то користи да збрине своје родитеље (Матеј 15:3-6). Како безобзирно! У ствари, те верске вође су подстицале људе да не поштују своје родитеље већ да се према њима опходе с презиром тиме што себично поричу њихове потребе. Ми то никада не желимо да урадимо! (Поновљени закони 27:16).

5. Упркос државним припремама у неким земљама, зашто поштовање родитеља понекад укључује пружање финансијске помоћи?

⁵ Данас у многим земљама социјални програми које финансира држава збрињавају неке материјалне потребе остарелих, као што су храна, одећа и кров над главом. Поред тога, саме старије особе су можда могле да направе неке припреме за своју старост. Али, ако се те припреме исцрпу или се покажу недовољним, деца поштују своје родитеље тако што чине оно што могу да би удовољили потребама родитеља. У ствари, брига за остареле родитеље доказ је божанске оданости, то јест, оданости Јехови Богу, Оснивачу породичног уређења.

6. Какве су припреме за становање учинили неки да би збринули потребе својих родитеља?

⁶ Многа одрасла деца повољно реагују на потребе својих онемоћалих родитеља с љубављу и самопожртвовањем. Неки узимају своје родитеље код себе или се селе да буду близу њих. Други се селе код својих родитеља. Такве припреме се често покажу као благослов како за родитеље тако и за децу.

7. Зашто је добро да се не поступа брзо у доношењу одлука с обзиром на остареле родитеље?

⁷ Међутим, понекад се покаже да такви кораци нису добри. Зашто? Можда зато што се одлуке доносе пребрзо или се темеље искључиво на емоцији. „Паметан пази на своје кораке“, Библија мудро упозорава (Пословице 14:15). На пример, претпоставимо да је твојој остарелој мајци тешко да живи сама и ти мислиш да би јој могло користити да се пресели код тебе. Док паметно пазиш на своје кораке, можеш узети у обзир следеће: какве су њене стварне потребе? Постоје ли приватне или државне социјалне службе које пружају неко прихватљиво алтернативно решење? Да ли она жели да се пресели? Ако жели, како ће то утицати на њен живот? Хоће ли морати да напусти пријатеље? Како то на њу може утицати емоционално? Да ли си с њом већ разговарао о томе? Како би такав корак могао утицати на тебе, твог брачног друга, твоју децу? Ако је твојој мајци потребна нега, ко ће се бринути за то? Може ли се та одговорност поделити? Да ли си о тој ствари разговарао са свима који су директно укључени?

8. С киме се можда можеш консултовати кад одлучујеш како да помогнеш својим остарелим родитељима?

⁸ Пошто одговорност за бригу лежи на свој деци у породици, можда би било мудро да се одржи један породични састанак тако да сви могу учествовати у доношењу одлука. Такође може бити од помоћи ако се разговара са старешинама у хришћанској скупштини или с пријатељима који се суочавају са сличном ситуацијом. „Намјере се расипају кад нема савјета“, упозорава Библија, „а тврдо стоје гдје је много савјетника“ (Приче Соломунове 15:22, ДК).

9, 10. (а) Упркос њиховом одмаклом добу, какву обзирност треба показати према остарелима? (б) Без обзира на кораке које одрасло дете предузима у корист својих родитеља, шта им оно увек треба пружити?

⁹ Поштовање наших остарелих родитеља захтева саосећање и увиђавност. Док године узимају свој данак, старијима је можда све теже да ходају, једу и памте. Можда им је потребна помоћ. Деца често постају заштитничка и настоје да пруже вођство. Али, остарели су одрасле особе са животним веком накупљене мудрости и искуства, животним веком у коме су се бринули за себе и доносили властите одлуке. Њихов идентитет и самопоштовање можда се концентришу на њихову улогу као родитеља и одраслих особа. Родитељи који осећају да својој деци морају да препусте контролу над својим животом можда постају депресивни или љути. Неки се осећају увређеним и одупиру се ономе што можда сматрају покушајем да им се одузме њихова независност.

¹⁰ Не постоје лака решења за такве проблеме, али доброхотно је дозволити остарелим родитељима да пазе на себе и да доносе властите одлуке колико је год то могуће. Мудро је да не доносиш одлуке о томе шта је најбоље за твоје родитеље а да најпре не разговараш с њима. Можда су године однеле много тога. Допусти им да задрже оно што још увек имају. Можда ћеш установити да што мање настојиш да контролишеш живот својих родитеља, бољи ће бити твој однос с њима. Они ће бити срећнији, а такође и ти. Чак и ако је неопходно да инсистираш на извесним стварима за њихово добро, поштовање твојих родитеља захтева да им пружиш достојанство и част коју заслужују. Божја Реч саветује: „Пред седом главом устани и поштуј лице стараца“ (Левитска 19:32).

11-13. Ако однос између одраслог детета и његових родитеља у прошлости није био добар, како оно још увек може решити изазов бриге за њих у њиховим одмаклим годинама?

¹¹ Понекад проблем с којим се одрасла деца суочавају у поштовању својих старих родитеља укључује однос који су раније имала са својим родитељима. Можда је твој отац био хладан и без љубави, твоја мајка надмена и груба. Можда се још увек осећаш фрустрирано, љутито или повређено зато што нису били онакви родитељи какве си ти желео. Можеш ли савладати таква осећања?a

¹² Баса, који је одрастао у Финској, прича: „Мој очух је био СС официр у нацистичкој Немачкој. Он је лако губио живце и онда је био опасан. Много пута је тукао моју мајку пред мојим очима. Једном кад се наљутио на мене, замахнуо је својим опасачем и ударио ме у лице копчом. То ме је тако треснуло да сам се преврнуо преко кревета.“

¹³ Па ипак, постојала је и друга страна медаље. Баса додаје: „С друге стране, он је веома напорно радио и није се штедео у материјалном збрињавању породице. Никада према мени није показао очинску наклоност, али ја сам знао да је имао емоционалне ожиљке. Његова мајка га је избацила кад је био дечак. Одрастао је с тучама и отишао у рат као младић. Могао сам донекле да разумем и нисам га кривио. Кад сам порастао, желео сам да му помогнем колико сам год могао све до његове смрти. Није било лако, али учинио сам оно што сам могао. Трудио сам се да будем добар син све до самог краја и мислим да ме је прихватио као таквог.“

14. Који се стих примењује у свим ситуацијама, укључујући оне које се појављују у бризи за остареле родитеље?

¹⁴ У породичним ситуацијама, као и у другим стварима, примењује се библијски савет: „Обуците се... у срдачну милост, доброту, понизност, благост и у стрпљивост. Сносите један другога и опраштајте један другоме, ако има ко жалбу на кога. Као што је Христос [„Јехова“, NW] вама опростио, тако опраштајте и ви“ (Колошанима 3:12, 13).

15. Зашто је брига за родитеље понекад стресна?

¹⁵ Брига за онемоћалог родитеља је напоран посао, што укључује многе задатке, доста одговорности и пуно времена. Али, често је најтежи емоционални аспект. Стресно је гледати како твоји родитељи губе здравље, памћење и независност. Санди, која долази из Порторика, прича: „Моја мајка је била центар наше породице. Било је веома болно бринути за њу. Најпре је почела да шепа; онда јој је требао штап, па дубак, па инвалидска колица. После тога све је ишло низбрдо док није умрла. Добила је рак костију и била јој је потребна стална нега — дан и ноћ. Купали смо је, хранили је и читали јој. Било је врло тешко — посебно емоционално. Кад сам схватила да моја мајка умире, плакала сам јер сам је толико волела.“

16, 17. Који савет може помоћи старатељу да задржи уравнотежено гледиште о стварима?

¹⁶ Ако се налазиш у сличној ситуацији, шта можеш да урадиш да би се суочио с њом? Веома много ће ти помоћи слушање Јехове кроз читање Библије и говорење њему у молитви (Филипљанима 4:6, 7). На практичан начин се побрини да узимаш хранљиве оброке и настој да се довољно наспаваш. Чинећи то, бићеш у бољем стању, како емоционално тако и физички, да се бринеш за вољену особу. Можда можеш да уредиш повремену паузу од свакодневне рутине. Чак и ако је немогуће да одеш на одмор, ипак је мудро да испланираш мало времена за опуштање. Да би добио мало слободног времена, можда се можеш договорити да неко други остане с твојим болесним родитељем.

¹⁷ Није необично да одрасли старатељи имају неразумна очекивања од себе. Али, немој себе кривити за оно што не можеш да урадиш. У неким околностима можда оног кога волиш мораш поверити на бригу дому за збрињавање. Ако си старатељ, постави пред себе разумна очекивања. Мораш уравнотежити потребе не само својих родитеља већ и потребе своје деце, свог брачног друга и властите потребе.

18, 19. Какво је обећање о подршци дао Јехова, и које искуство показује да се он држи тог обећања?

¹⁸ Преко своје Речи, Библије, Јехова с љубављу пружа вођство које у великој мери може помоћи особи у бризи за старе родитеље, али то није једина помоћ коју он пружа. „Господ је близу свих који га призивају“, написао је псалмиста под надахнућем. „Вапај њихов чује и помаже им [’спасава их‘, NW].“ Јехова ће спасти, или сачувати, своје верне чак и кроз најтеже ситуације (Псалам 145:18, 19).

¹⁹ Мирна, с Филипина, научила је то кад се бринула за своју мајку, која је остала беспомоћна због мождане капи. „Ништа није тако депримирајуће као кад видиш како онај кога волиш пати, а не може да ти каже где га боли“, пише Мирна. „Као да сам је гледала како се мало по мало губи, а ништа нисам могла да урадим. Много пута бих клекнула и причала Јехови о томе како сам уморна. Плакала сам попут Давида, који је преклињао Јехову да његове сузе стави у један суд и да га се сети [Псалам 56:9]. И као што је Јехова обећао, он ми је пружио потребну снагу. ’Јехова ми је био подршка‘ “ (Псалам 18:18, NW).

20. Која библијска обећања помажу старатељима да остану оптимистични, чак и ако онај кога пазе умре?

²⁰ Каже се да је брига за старе родитеље „прича без хепиенда“. Упркос чак и најбољим напорима у пружању бриге, старији могу умрети, као што је био случај с Мирнином мајком. Али, они који верују Јехови знају да смрт није крај приче. Апостол Павле је рекао: „[Имам] наду у Бога... да ће бити ускрсење праведника и неправедника“ (Дела апостолска 24:15). Они којима је смрт однела остареле родитеље извлаче утеху из наде у ускрсење, заједно с обећањем о предивном новом свету који ће Бог начинити у коме „смрти неће више бити“ (Откривење 21:4).

21. Који добри резултати произлазе из поштовања остарелих родитеља?

²¹ Божје слуге имају дубоки обзир према својим родитељима, чак и ако су они можда остарели (Пословице 23:22-24). Они их поштују. Чинећи то, они доживљавају оно што каже надахнута пословица: „Нека се веселе отац твој и матер твоја, нека се радује родитељка твоја“ (Пословице 23:25). И изнад свега, они који поштују своје остареле родитеље такође угађају Јехови Богу и поштују њега.