Да ли је апостол Петар био први папа?

ЗА МИЛИОНЕ католика широм света, овај декрет који је издат 1870. на Првом ватиканском сабору представља црквену догму, која обавезује на веровање и признавање. Међутим, поставља се питање да ли је то учење засновано на Библији. Осим тога, да ли је папа Фрања заиста наследник апостола Петра? И да ли је Петар био први папа?

Декрет који је 1870. издат на Првом ватиканском сабору првенствено се заснива на тумачењу стихова из Матеја 16:16-19 и Јована 21:15-17. На основу ових стихова у којима сазнајемо о чему су Исус и Петар разговарали, као и на основу других библијских записа, можемо закључити да је апостол Петар имао веома значајну улогу у историји раног хришћанства. У ствари, када је Исус први пут видео Петра, предсказао је да ће он бити чврст попут стене (Јован 1:42). Али да ли је Христ дао Петру примат, то јест да ли га је уздигао изнад других апостола?

Према Матеју 16:17, 18, Исус је Петру рекао: „Ја теби кажем: ти си Петар [што значи „камен; стена“], и на овоме камену сазидаћу цркву своју.“a Да ли је Исус рекао да ће његова црква, то јест скупштина, бити сазидана на Петру, који је био обичан човек? Да ли је требало да Петар буде вођа свих осталих Исусових следбеника? Како су други апостоли који су били сведоци тог разговора схватили оно што је Исус рекао? Из јеванђеља̂ сазнајемо да су се касније у више наврата препирали око тога ко је највећи међу њима (Матеј 20:20-27; Марко 9:33-35; Лука 22:24-26). Да је Исус дао Петру примат, то јест да га је издигао изнад других апостола, да ли би уопште било потребе да се расправља о томе ко је највећи међу њима?

А како је Петар разумео Исусове речи? Будући да је одрастао у Израелу, знао је за многа пророчанства из светих списа у којима се спомиње „камен“ или „камен од угла“ (Исаија 8:13, 14; 28:16; Захарија 3:9). Цитирајући једно од тих пророчанстава у посланици коју је упутио суверницима, објаснио је да је проречени камен од угла Господ Исус Христ, то јест Месија. Када је указао на самог Христа, употребио је грчку реч петра, исту реч коју је Исус користио у Матеју 16:18 (1. Петрова 2:4-8).

Апостол Павле је био још један верни Исусов следбеник. Да ли је он сматрао да је Исус дао Петру примат? Признајући који положај Петар има у хришћанској скупштини у првом веку, апостол Павле је написао да је Петар убројан међу људе који су сматрани стубовима скупштине. Дакле, апостол Павле је сматрао да има више таквих стубова (Галатима 2:9). Осим тога, ако је Исус поставио Петра за поглавара скупштине, зашто би га суверници сматрали само једним од стубова скупштине?

Пишући о једној ситуацији у којој је апостол Петар био пристран према неким људима, Павле је с поштовањем али отворено рекао: „У очи њему против стадох; јер бјеше зазоран“ (Галатима 2:11-14). Апостол Павле није сматрао да је Христ сазидао своју цркву, то јест скупштину, на Петру нити на било ком другом несавршеном човеку. Напротив, он је сматрао да је Исус Христ темељ на коме је била сазидана скупштина. За апостола Павла, „стијена бјеше Христос“ (1. Коринћанима 3:9-11; 10:4).

Како онда треба да разумемо речи: „Ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју“? Да бисмо ове речи исправно разумели, морамо узети у обзир контекст ових стихова. О чему су Исус и Петар разговарали? Исус је управо питао своје ученике шта мисле о томе ко је он. Петар је без оклевања рекао: „Ти си Христос, син Бога живога.“ Тада је Исус похвалио Петра и затим је рекао да ће своју „цркву“, то јест скупштину, саградити на још чвршћем „камену“, на ономе у кога је Петар истински веровао, то јест на самом себи (Матеј 16:15-18).

Сходно томе, многи црквени оци су написали да је управо Христ та стена из Матеја 16:18. На пример, Августин, који је живео у петом веку, написао је следеће: „Господ је рекао: ’На овоме камену сазидаћу цркву своју‘, зато што му је Петар рекао: ’Ти си Христос, син Бога живога.‘ Зато ћу на овом камену, који ти признајеш, саградити цркву своју.“ Августин је више пута рекао да је „Камен (Петра) био Христ“.

Према садашњој католичкој доктрини, Августин и његови истомишљеници били би сматрани јеретицима. Штавише, према речима швајцарског теолога Улриха Луза, мишљење које данас преовладава међу изучаваоцима Библије о тој теми Ватикански сабор из 1870. такође би прогласио као јерес.

У време апостола Петра титула „папе“ није била позната. Међутим, до деветог века многи бискупи ван Рима носили су ту титулу, али она се све до друге половине 11. века ретко примењивала као званична титула. Осим тога, први хришћани нису сматрали да се некакав наводни примат који је Петар добио преносио на неког његовог наследника. На основу свега тога, немачки професор Мартин Хенгел изнео је закључак да „оно што је с временом постало познато као папин ’примат‘ нема утврђен темељ ни са историјског ни са теолошког становишта“.

Да закључимо: Да ли је Петар био први папа? Да ли је имао наследнике? Да ли је католичка догма о папином примату утемељена на Библији? Једини исправан одговор на сва ова питања је одричан. Па ипак, не може се порећи да је Исус саградио своју цркву и да је он њен темељ (Ефешанима 2:20). Зато свако од нас треба да размисли о следећем питању: Да ли сам пронашао праву цркву, то јест праву хришћанску скупштину?