Шта каже Библија о Богу и Исусу?

ДА ЛИ би људи, ако би читали Библију од почетка до краја без унапред створене предоџбе о Тројству, сами наишли на такву идеју? Не, ни у ком случају.

Оно што би непристрани читалац врло јасно разумио је то да је само Бог Свемогући Створитељ, одвојен и различит од било кога другог, а да је Исус такође одвојен и различит, да је створено биће, подложно Богу, а такав је био и у свом предљудском постојању.

Бог је један, а не три

БИБЛИЈСКО учење да је Бог један назива се монотеизам. А Л. Л. Пеин, професор црквене историје, указује на то да монотеизам у свом најчишћем облику не допушта никакво Тројство: „Стари је завет строго монотеистичан. Бог је једно једино лично биће. Схватање да је у томе тројство. . . потпуно је без икакве подлоге.”

Да ли се, откад је Исус био на Земљи, нешто у монотеистичкој вери променило? Пеин одговара: „На овом месту не постоји прелом између Старог и Новог завета. Монотеистичка традиција се наставља. Исус је био Јеврејин, поучаван од јеврејских родитеља о Старом завету. Његова су учења била у сржи јеврејска; дакако, донео је ново еванђеље, али не и нову теологију. . . А кључни цитат јеврејског монотеизма било је и његово уверење: ’Чуј, Израеле: Господ је Бог наш једини Господ.’”

Ове речи записане су у 5. Мојсијевој 6:4. Превод Стварност преводи овај ставак овако: „Чуј, Израеле! Јахве је Бог наш, Јахве је један!”a У овом ставку реч „један” нема ближих граматичких дефиниција које би указивале на множину, тако да би могла указивати на нешто друго осим само на једну особу.

Ни хришћански апостол Павле није наговестио промену у природи Бога; у томе се није ништа изменило ни кад је Исус дошао на Земљу. Павле пише: „А Бог је један” (Галатима 3:20; види и 1. Коринћанима 8:4-6).

Кроз читаву Библију се на хиљаде пута говори о Богу као о једној особи. Кад он говори, говори као неподељена индивидуа. Библија у том погледу не може бити јаснија. Тако Бог објашњава: „Ја сам Јехова. То је име моје, и никоме другоме нећу дати своју славу” (Исаија 42:8, НС). „Ја сам Јахве, Бог твој. . . Немој имати других богова уз мене” (2. Мојсијева 20:2, 3, Ст). (Наглашено од нас.)

Зашто би сви од Бога надахнути библијски писци говорили о Богу као о једној особи, ако се он уствари састоји од три особе? Којој би то сврси служило, осим што би се људе доводило у заблуду? Ако би се Бог састојао од три особе, сигурно би се побринуо да то библијски писци тако разјасне да о томе не би могла постојати сумња. Бар су писци Хришћанских грчких списа, који су лично били у контакту са Сином Божјим, требали то да учине. Међутим, они то нису учинили.

Оно што су писци Библије јасно разјаснили било је то да је Бог једна Особа — једно једино нераздељено Биће које нема себи равног: „Ја сам Јахве и нема другога; осим мене Бога нема” (Исаија 45:5, Ст). „Ти [си], коме је име Јехова, једини Највиши над свом земљом” (Псалам 83:18, НС).

У Богу нема више особа

ИСУС је назвао Бога ’јединим истинитим Богом’ (Јован 17:3). Никада се није освртао на Бога као на неко божанство састављено од више особа. Зато се у Библији само Јехову назива Свемогућим. Иначе, реч „свемогући” не би имала смисла. Ни Исус ни свети дух не означавају се свемогућима, јер само је Јехова Највиши. Он је, према 1. Мојсијевој 17:1, објаснио: „Ја сам Бог свемогући.” А у 2. Мојсијевој 18:11 (НС) пише: „Јехова [је] већи од свих других богова.”

Реч ’елоʹхах (бог) у Хебрејским списима има два плурална облика, наиме ’елохимʹ (богови) и ’елохехʹ (богови од). Уопште, ови се плурални облици односе на Јехову и у том случају се преводе у сингулару (једнини), тј. као „Бог”. Указују ли плурални облици на Тројство? Не. Вилиам Смит у делу A Dictionary of the Bible (Речник Библије) пише: „Необична идеја да се [’елохимʹ] односи на тројство особа у Божанству, једва да сада наилази на подршку научника. Или се ради о ономе што граматичари називају плуралом величанства, или означава пунину божанске снаге, свеукупност моћи коју испољава Бог.”

Часопис The American Journal of Semitic Languages and Literatures каже за ’елохимʹ: „Готово се увек конструира са сингуларним глаголским предикатом и захтева сингуларни придевски атрибут.” Нека као зорни приказ послужи ово: Титула ’елохимʹ јавља се 35 пута у извештају о стварању и сваки пут је глагол који описује што је Бог рекао или учинио у сингулару (једнини) (1. Мојсијева 1:1–2:4). Писац зато долази до закључка: „[’Елохимʹ] се мора пре објаснити као интезивни плурал, који означава величину и величанство.”

’Елохимʹ не значи „особе”, него „богови”. Они који тврде да ова реч подразумева Тројство, сами себе чине политеистима, обожаватељима више него једног Бога. Зашто? Јер би то значило да су у Тројству три бога. Међутим, готово сви поборници Тројства одбацују гледиште да су у Тројству три међусобно одвојена бога.

Библија употребљава речи ’елохимʹ и ’елохехʹ и кад се осврће на низ кривих богова или на идоле (2. Мојсијева 12:12; 20:23). Али, у другим случајевима могу се односити и на само једног јединог кривог бога; тако су се Филистеји осврнули на ’Дагона, бога [’елохехʹ] својега’ (Судије 16:23, 24). Ваала се назива ’богом [’елохимʹ]’ (1. Самуилова 18:27). Осим тога, овај израз се примењује и на људе (Псалам 82:1, 6). Мојсију је било речено да за Арона и фараона треба бити као „Бог” [’елохимʹ] (2. Мојсијева 4:16; 7:1).

Очигледно, употреба титула ’елохимʹ и ’елохехʹ за криве богове и чак за људе није значила да су они множина богова; тако ни примена ’елохимʹ или ’елохехʹ на Јехову исто не значи да је он више него једна особа, посебно ако узмемо у обзир сведочанство осталих делова Библије о овој теми.

Исус, засебно створење

ДОК је Исус био на Земљи, био је човек, додуше савршен, јер Бог је био тај који је пренео Исусову животну снагу у матерницу Марије (Матеј 1:18-25). Но, то није био његов почетак. Он сам је објаснио да је сишао „с неба” (Јован 3:13). Зато је било сасвим природно да је касније своје следбенике упитао: „А шта ако видите Сина човечјег [Исуса] како узлази тамо где је пре био?” (Јован 6:62, НС).

Према томе, пре него је дошао на Земљу, Исус је већ живио на небу. Но, да ли је он постојао као једна од особа у свемоћном и вечном троједном Богу? Није, јер Библија јасно каже да је Исус у свом предљудском постојању био од Бога створено духовно биће, као што су то и анђели. Ни анђели, а ни Исус, нису постојали пре него су створени.

Исус је у свом предљудском постојању био „прворођенац свакога створења” (Колошанима 1:15, Ст). Био је „почетак Божјег стварања” (Откривење 3:14, НС). Није оправдано израз „почетак” [грчки: археʹ] тумачити као да значи да је Исус био „почетник” Божјег стварања. У својим списима Јован употребљава преко 20 пута различите облике грчке речи археʹ и сваки пут ове речи имају значење „почетка”. Да, Исус је био створен од Бога као почетак невидљивих Божјих створења.

Запазимо како се ови осврти на Исусово порекло тачно поклапају с изразима који су сликовито употребљени за „Мудрост”: „Јахве ме створи као почело свога дјела, као најранији од својих чина, у прадоба. Родих се прије него су утемељене горе, прије брежуљака. Кад још не бијаше начинио земље, ни пољана, ни почетка земаљском праху” (Приче Соломонове 8:12, 22, 25 26, Ст). Израз „Мудрост” употребљава се да би се персонификовао онај кога је Бог створио; и већина научника слаже се у томе да се овде заиста ради о стилској фигури, која се односи на Исуса као духовну особу у предљудском постојању.

Као „Мудрост” у свом предљудском постојању, Исус је рекао даље да је био „крај њега [Бога], као градитељица” (Приче Соломонове 8:30, Ст). У складу с Исусовом улогом градитеља, за њега се у Колошанима 1:16 каже: „Кроз њега би саздано све што је на небу и на земљи”.

Тако је Свемогући Бог кроз свог градитеља, свог сарадника, створио све друге ствари. Библија то сажима овако: „Али ми имамо само једнога Бога, Оца, од којега је све. . . и једнога Господина Исуса Криста, кроз којега је све” (1. Коринћанима 8:6, Ст). (Наглашено од нас.)

Нема сумње, Бог је рекао овом градитељу: „Начинимо човека на своју слику” (1. Мојсијева 1:26, НС). Неки су тврдили да реч „начинимо” указује на тројство. Но, ако би ти рекао: „Сада ћемо нешто учинити за себе”, нико наравно не би дошао на помисао да ове речи указују на то да је у теби уједињено више особа. Ти једноставно желиш рећи да ће на нечему радити две или више особа. Тако је и с Богом. Кад је он рекао „начинимо” само је разговарао с једном другом особом, са својим првим духовним створењем, с градитељем, с предљудским Исусом.

Да ли је Бог могао бити искушаван?

У МАТЕЈУ 4:1 извештава се да је Исуса ’кушао Ђаво’. Након што је Исусу показао „сва краљевства света и њихову славу”, Сатана му је рекао: „Све ћу ти ово дати ако паднеш и извршиш према мени чин обожавања” (Матеј 4:8, 9, НС). Сатана је покушао навести Исуса на нелојалност према Богу.

Али, каква би то кушња лојалности била да је Исус био Бог? Може ли се Бог сам против себе побунити? Не може, али анђели и људи могу се против Бога побунити, а то су и учинили. Искушавање Исуса имало је смисла једино ако он није био Бог, него индивидуа за себе са слободном вољом; он је, као неки анђео или човек, могао бити нелојалан да је то желео.

С друге стране, незамисливо је да би Бог могао сагрешити и бити нелојалан сам према себи. „Његова делатност је савршена. . . Бог верности. . . праведан је он и честит” (5. Мојсијева 32:4, НС). Према томе, да је Исус био Бог, не би могао бити искушаван (Јаков 1:13).

Будући да Исус није био Бог, могао је постати нелојаланим. Међутим, он је остао веран, рекавши: „Одлази, Сатано! Јер стоји написано: ’Јехову, свог Бога, мораш обожавати и једино њему приносити свету службу’” (Матеј 4:10, НС).

Колику вредност има откупнина?

ЈЕДАН од основних разлога зашто је Исус дошао на Земљу такође је директно повезан с Тројством. Библија каже: „Јер је један Бог, и један посредник Бога и људи, човјек Христ Исус, који себе даде у откуп за све” (1. Тимотеју 2:5, 6).

Исус, савршени човек, ни мање ни више, постао је откупнина која је тачно одговарала ономе што је Адам изгубио — право на савршени живот на Земљи. Зато је апостол Павле с правом могао назвати Исуса ’последњим Адамом’; а у истом контексту је рекао: „Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети” (1. Коринћанима 15:22, 45). Оно што је захтевала божанска правда као „одговарајућу откупнину” био је Исусов савршени људски живот — ни мање, ни више. Чак у људском праву постоји важан основни принцип да висина новчане казне мора одговарати тежини кривичног дела.

Међутим, да је Исус био део неког божанства, тада би цена откупнине била неизмерно виша од цене коју је захтевао Божји Закон (2. Мојсијева 21:23-25; 3. Мојсијева 24:19-21). У Едену је сагрешио само савршени човек, наиме Адам, но не и Бог. Откупнина је, да би задовољила Божју правду, морала бити тачни еквивалент — савршени човек, „последњи Адам”. Кад је Бог послао на Земљу Исуса као откупнину, није га учинио инкарнацијом, Богом-човеком, него оним што је задовољавало правду — учинио га је савршеним човеком, ’нижим од анђела’ (Јеврејима 2:9; упореди Псалам 8:5, 6). Како би један део свемогућег Бога — Отац, Син или свети дух — икада могао бити нижи од анђела?

’Јединорођени Син’ — Како?

БИБЛИЈА назива Исуса Божјим ’јединорођеним Сином’ (Јован 1:14; 3:16, 18; 1. Јованова 4:9). Тринитаријанци кажу да је, пошто је Бог вечан, и Син Божји вечан. Али, како неко може бити син свог оца, а истовремено бити једнако стар као и он?

Тринитаријанци тврде да у случају Исуса ’јединорођени’ не одговара дефиницији речи „родити” какву налазимо у речнику, а која гласи: „произвести [потомство] као отац” (Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary). Они кажу да она у Исусовом случају има „смисао односа који није настао рађањем”, однос једног јединог сина без рађања (Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words). Звучи ли ти то логично? Може ли неки човек постати отац сину, а да не проузрокује његово рађање?

Осим тога, зашто Библија употребљава исту грчку реч за ’јединорођени’ (као што горе споменути Вајн признаје без било каквог објашњења) за описивање односа Исака према Аврахаму? У Јеврејима 11:17 је за Исака речено да је Аврахамов ’јединорођени син’. У случају Исака не може постојати ни најмања сумња да је у уобичајеном смислу био јединорођени, да није био једнако стар као његов отац или имао једнак положај као он.

Темељна грчка реч за „јединорођени”, а која је била употребљена за Исуса и за Исака, гласи моногенесʹ, од моʹнос, што значи „једини”, и коренске речи гиʹномаи, а значи „[о људима] родити се” (Грчко-хрватски или српски речник, Мајнарић-Горски, Школска књига, Загреб, 1983). Зато се моногенесʹ дефинира овако: „Једини рођен, једино дете” (A Greek and English Lexicon of the New Testament од Е. Робинсона).

Theological Dictionary of the New Testament (Теолошки речник Новог завета) од Герхарда Китела каже: „[Моногенесʹ] значи: ’који је једини потомак’, тј. без браће или сестара.” У овом делу каже се и то да се у Јовану 1:18; 3:16, 18; и 1. Јовановој 4:9 „не упоређује само Исусов однос с односом јединорођеног сина према свом оцу. То јест однос јединорођеног сина према Оцу”

Према томе, живот Исуса, јединорођеног Сина, имао је почетак. А Свемогући Бог може се с правом назвати његовим Родитељем, или Оцем, и то у истом смислу као што је неки земаљски отац — као Аврахам — родитељ свога сина (Јеврејима 11:17). Дакле, кад Библија говори о Богу као о Исусовом „Оцу”, онда и мисли то што каже — да су они две одвојене индивидуе. Бог је по старости, по положају, по моћи и по знању далеко изнад Исуса.

Ако помислимо да Исус није био једини духовни син ког је Бог на небу створио, постаје нам јасно зашто је у случају Исуса био употребљен израз ’јединорођени’. Безбројна друга створена духовна створења такође се називају ’Божјим синовима’ — и то у истом смислу како је Адам био назван Божјим сином — зато што је њихова животна снага потекла од Јехове Бога, Извора живота (Јов 38:7; Псалам 36:9; Лука 3:38). Међутим, сви су они били створени кроз „јединорођеног Сина”, (онога) који је једини био директно створен од Бога (Колошанима 1:15-17).

Да ли су Исуса сматрали Богом?

У БИБЛИЈИ се, додуше, Исус често назива Сином Божјим, али у 1. веку нико не би дошао на помисао да је он Бог Син. Чак су демони, који ’верују да је један Бог’, знали из искуства у духовном свету да Исус није Бог. Зато су га исправно ословили ’Сином Божјим’ (Јаков 2:19; Матеј 8:29). А кад је Исус умро, присутни римски војници који су били пагани, али су довољно чули од Исусових следбеника тако да су знали да Исус није био Бог, рекли су: „Заиста, овај бијаше Син Божји” (Матеј 27:54).

Према томе, израз „Син Божји” односи се на Исуса као самостално створено биће, а не на део неког Тројства. Као Син Божји, он не може бити сам Бог, јер Јован 1:18 (НС) каже: „Бога нико никада није видео”.

Ученици су гледали на Исуса као на ’посредника између Бога и људи’, а не као на самог Бога (1. Тимотеју 2:5). Будући да је, према дефиницији, посредник независна особа која посредује између оних којима је потребан посредник, било би противречно ако би Исус био једно с неком од двеју страна које покушава да измири. У том случају претварао би се да је нешто што није.

Библија се о односу Исуса према Богу јасно и доследно изражава. Само је Јехова Бог Свемогућ. Предљудског Исуса директно је створио. Према томе, Исус је имао почетак и никада у погледу моћи и вечности не може бити раван Богу.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 14. страни]

Будући да је Исус створен од Бога, у погледу старости, моћи и знања он је на другом месту

[Слика на 15. страни]

Исус је рекао да је имао предљудско постојање, да га је Бог створио пре свих невидљивих духовних створења