Свештеници и друге верске вође сматрали су да обичан народ служи Богу мање од њих, попут оних који су касније почели да раде у Божјем винограду. У Исусовом поређењу, то су радници који су унајмљени „око трећег сата“ (9 сати пре подне) или касније у току дана — око шестог, деветог, и на крају око једанаестог сата (17 сати).

На оне који су следили Исуса гледало се као на ’проклет народ‘ (Јован 7:49). Они су били рибари или други обични радници. А онда је у јесен 29. н. е. „господар винограда“ послао Исуса да позива те угњетаване људе. Требало је да као његови ученици служе Богу. Они су били „последњи“ које је Исус поменуо, радници који су почели да раде око једанаестог сата.

Они су му одговорили: ’Зато што нас нико није унајмио.‘ А он им је рекао: ’Идите и ви у виноград‘“ (Матеј 20:1-7).