Хришћански сведоци за божански суверенитет
„[„Ви треба“, NW] да објавите славна дела онога који вас је из таме призвао у своју чудесну светлост“ (1. ПЕТРОВА 2:9, Ча).
1. Које је ефикасно сведочанство дато о Јехови у претхришћанска времена?
У ПРЕТХРИШЋАНСКА времена, један дугачак низ сведока храбро је сведочио да је Јехова једини истинити Бог (Јеврејима 11:4-12:1). Јаки у својој вери, они су неустрашиво слушали Јеховине законе и одбили да праве компромис у питањима обожавања. Они су дали снажно сведочанство за Јеховин универзални суверенитет (Псалам 18:22-24; 47:2, 3).
2. (а) Ко је Јеховин највећи Сведок? (б) Ко је заменио нацију Израел као Јеховин сведок? Како знамо?
2 Последњи и највећи претхришћански сведок био је Јован Крститељ (Матеј 11:11). Он је имао предност да објави долазак Изабраника, и представио је Исуса као обећаног Месију (Јован 1:29-34). Исус је Јеховин највећи Сведок, „сведок верни и истинити“ (Откривење 3:14). Пошто је телесни Израел одбацио Исуса, Јехова је одбацио њих и наименовао нову нацију, духовни Израел Божји, да буде његов сведок (Исаија 42:8-12; Јован 1:11, 12; Галатима 6:16). Петар је цитирао једно пророчанство о Израелу и показао да се оно примењује на ’Израел Божји‘, хришћанску скупштину, када је рекао: „Ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, стечени народ, да објавите славна дела онога који вас је из таме призвао у своју чудесну светлост“ (1. Петрова 2:9, Ча; Излазак 19:5, 6; Исаија 43:21; 60:2).
3. Шта је првенствена одговорност Израела Божјег и ’великог мноштва‘?
3 Петрове речи показују да је првенствена одговорност Израела Божјег да да̂ јавно сведочанство о Јеховиној слави. У наше време овој духовној нацији се придружило ’велико мноштво‘ сведока који такође јавно славе Бога. Они јаким гласом узвикују да сви чују: „Спасење припада Богу нашему, који седи на престолу, и Јагњету“ (Откривење 7:9, 10, Ча; Исаија 60:8-10). Како могу Израел Божји и његови другови да изврше своје сведочанство? Својом вером и послушношћу.
Лажни сведоци
4. Зашто су Јевреји Исусовог времена били лажни сведоци?
4 Вера и послушност укључују живљење по божанским начелима. Важност овога види се у ономе што је Исус рекао о јеврејским религиозним вођама његовог времена. Они „на Мојсијеву столицу седоше“ као учитељи Закона. Чак су слали мисионаре да преобраћају невернике. Па ипак, Исус им је рекао: „Преходите море и земљу да бисте придобили једног присташу, и кад га придобијете чините га сином гејенским двапут већим од себе.“ Ови религионисти били су лажни сведоци — арогантни, лицемерни и без љубави (Матеј 23:1-12, 15). Једном приликом Исус је рекао неким Јеврејима: „Ваш је отац ђаво, и ви жудње свога оца хоћете да испуните.“ Зашто би рекао такву ствар члановима Божје изабране нације? Зато што није следила речи Јеховиног највећег Сведока (Јован 8:41, 44, 47).
5. Како знамо да је хришћански свет дао лажно сведочанство о Богу?
5 На сличан начин, током векова од Исусовог времена, стотине милиона у хришћанском свету издају се за његове ученике. Међутим, они не врше Божју вољу и зато их Исус не признаје (Матеј 7:21-23; 1. Коринћанима 13:1-3). Хришћанство је разаслало мисионаре, од којих су многи без сумње били искрени. Али, они су људе поучили да обожавају тринитаријанског бога који спаљује грешнике у пакленој ватри, и већина њихових обраћеника показује мало доказа да су хришћани. На пример, афричка земља Руанда била је плодно тло за римокатоличке мисионаре. Ипак, руандски католици свесрдно су се укључили у недавни етнички сукоб у тој земљи. Плод на том мисионарском пољу показује да оно није примило истинско хришћанско сведочанство од хришћанског света (Матеј 7:15-20).
Живљење по божанским начелима
6. На које је начине исправно понашање битан део давања сведочанства?
6 Неморално понашање оних који се издају за хришћане доноси срамоту ’путу истине‘ (2. Петрова 2:2). Истински хришћанин живи према божанским начелима. Он не краде, не лаже, не вара и не чини неморал (Римљанима 2:22). Он свакако не убија свог ближњег. Хришћански супрузи предузимају надгледање својих породица с љубављу. Супруге с поштовањем подупиру то надгледање. Децу обучавају њихови родитељи и тако су припремљена да буду одговорни одрасли хришћани (Ефесцима 5:21-6:4). Истина, сви смо несавршени и правимо грешке. Али прави хришћанин поштује библијска мерила и улаже искрен напор да их примени. Ово је уочљиво другима и даје лепо сведочанство. Понекад, они који су се раније противили истини приметили су исправно понашање хришћана и били су придобијени (1. Петрова 2:12, 15; 3:1).
7. Колико је важно то да хришћани воле један другог?
7 Исус је показао битан аспект хришћанског понашања када је рекао: „По томе ће сви познати да сте моји ученици ако се међу собом љубите“ (Јован 13:35). Сотонин свет карактеришу ’неправда, злоћа, блуд, лакомство, пакост; пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности; клеветници, опадачи, недушевни, Богу мрски [„богомрсци“, ДК], силеџије, хвалише, охоли, измишљачи зла, непокорни родитељима‘ (Римљанима 1:29, 30). У таквој средини, једна светска организација коју карактерише љубав, била би снажан доказ Божјег духа на делу — једно ефикасно сведочанство. Јеховини сведоци чине такву организацију (1. Петрова 2:17).
Сведоци су истраживачи Библије
8, 9. (а) Како је псалмисту ојачао његов студиј Божјег закона и медитирање о њему? (б) На које ће начине студиј Библије и медитирање ојачати нас да наставимо да дајемо сведочанство?
8 Да би успео у давању лепог сведочанства, хришћанин мора познавати и волети Јеховина праведна начела и стварно мрзети поквареност света (Псалам 97:10). Овај свет је уверљив у унапређивању свог размишљања, и може бити тешко одупрети се његовом духу (Ефесцима 2:1-3; 1. Јованова 2:15, 16). Шта нам може помоћи да задржимо исправан ментални став? Редован и смисаон студиј Библије. Писац 119. Псалма поновио је много пута своју љубав према Јеховином закону. Он га је читао и медитирао о њему стално, „вас дан“ (Псалам 119:92, 93, 97-105). Као резултат, могао је написати: „Мрзим на лаж и гадим се на њу, а љубим закон твој.“ Штавише, његова дубока љубав покренула га је да делује. Он каже: „Седам пута на дан те ја хвалим за законе правде твоје“ (Псалам 119:163, 164).
9 На сличан начин, наш редован студиј Божје Речи и медитирање о њој дирнуће наша срца и покренуће нас да ’га хвалимо‘ — сведочимо о Јехови — често, чак „седам пута на дан“ (Римљанима 10:10). У складу с овим, писац првог псалма каже да ће особа која редовно медитира о Јеховиним речима бити „као дрво сађено крај воде живе, које род свој даје кад му време дође, коме лист не вене, и што год уради све му од руке иде“ (Псалам 1:3). Апостол Павле је такође показао снагу Божје Речи када је написао: „Цело је Писмо од Бога надахнуто и корисно је за учење, за уверавање, за поправљање, за поучавање у правди, да буде савршен човек Божји и способан за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17).
10. Шта је јасно у вези с Јеховиним народом у овим последњим данима?
10 Брз пораст у броју правих обожавалаца у овом 20–ом веку указује на Јеховин благослов. Без икакве сумње, као група, ови савремени сведоци за божански суверенитет гаје љубав према Јеховином закону у својим срцима. Попут псалмисте, они су покренути да послушају Његов закон и верно сведоче „дан и ноћ“ о Јеховиној слави (Откривење 7:15).
Јеховина моћна дела
11, 12. Шта се постигло чудима која су чинили Исус и његови следбеници?
11 У првом веку, свети дух је оспособио верне хришћанске сведоке да чине чуда, која су дала снажан доказ да је њихово сведочанство истинито. Када је Јован Крститељ био у затвору, послао је ученике да питају Исуса: „Јеси ли ти онај који има да дође, или другога да чекамо?“ Исус није одговорио да или не. Уместо тога, он је рекао: „Идите и реците Јовану што чујете и видите: Слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глухи чују, мртви ускрсавају и добра се вест сиромасима јавља. Блажен онај коме не будем ја повод спотицања!“ (Матеј 11:3-6). Ова моћна дела послужила су као сведочанство Јовану да је Исус заиста био „Онај који има да дође“ (Дела апостолска 2:22).
12 На сличан начин, неки од Исусових следбеника лечили су болесне и чак подизали мртве (Дела апостолска 5:15, 16; 20:9-12). Ова чуда била су као сведочанство од самог Бога у њихову корист (Јеврејима 2:4). И таква дела демонстрирала су Јеховину свемоћну силу. На пример, истина је да Сотона, „кнез овога света“, има средство да проузрокује смрт (Јован 14:30; Јеврејима 2:14). Али када је Петар подигао верну Срну из смрти, он је то могао урадити само помоћу Јеховине силе, пошто само Он може вратити живот (Псалам 16:10; 36:9; Дела апостолска 2:25-27; 9:36-43).
13. (а) На који начин библијска чуда још увек сведоче за Јеховину моћ? (б) Како испуњење пророчанства игра кључну улогу у доказивању Јеховиног божанства?
13 Данас се та чудотворна дела више не догађају. Она су послужила својој сврси (1. Коринћанима 13:8). Међутим, у Библији још увек имамо запис о њима, о којима су посведочили многи очевици. Када хришћани данас обрате пажњу на ове историјске извештаје, та дела још увек дају ефикасно сведочанство за Јеховину моћ (1. Коринћанима 15:3-6). Поред тога, тамо у Исаијино време, Јехова је указао на тачно пророчанство као на изванредан доказ да је Он истинити Бог (Исаија 46:8-11). Многа божански надахнута библијска пророчанства испуњавају се данас — један број њих на хришћанској скупштини (Исаија 60:8-10; Данило 12:6-12; Малахија 3:17, 18; Матеј 24:9; Откривење 11:1-13). Испуњење ових пророчанстава не само што прецизно показује да живимо у ’последњим данима‘, већ и оправдава Јехову као јединог истинитог Бога (2. Тимотеју 3:1).
14. На које је начине историја савременог доба Јеховиних сведока једно снажно сведочанство да је Јехова Суверени Господ?
14 Коначно, Јехова још увек чини велике ствари, зачуђујуће ствари, за свој народ. Растуће светло на библијску истину усмерава се Јеховиним духом (Псалам 86:10; Откривење 4:5, 6). Изванредни порасти о којима се извештава широм света доказ су да Јехова ’убрзава то у своје властито време‘ (Исаија 60:22, NW). Када током последњих дана жестока прогонства избијају у земљи за земљом, храбро издржавање Јеховиног народа могуће је због јачајуће подршке светог духа (Псалам 18:2, 3, 18, 19; 2. Коринћанима 1:8-10). Да, историја савременог доба Јеховиних сведока сама је по себи једно снажно сведочанство да је Јехова Суверени Господ (Захарија 4:6).
Добру вест проповедати
15. Које проширено сведочанство је требало да да̂ хришћанска скупштина?
15 Јехова је наименовао Израел за свог сведока нацијама (Исаија 43:10). Међутим, само је неколицини Израелаца било божански заповеђено да иду и проповедају неизраелцима, и то је обично било да би се објавиле Јеховине пресуде (Јеремија 1:5; Јона 1:1, 2). Па ипак, пророчанства у Хебрејским списима показују да ће Јехова једног дана обратити своју пажњу на те нације у једној већој мери, и он ово ради преко духовног Израела Божјег (Исаија 2:2-4; 62:2). Пре него што је узашао на небо, Исус је заповедио својим следбеницима: „Идите дакле и научите све народе“ (Матеј 28:19). Док се Исус концетрисао на ’изгубљене овце дома Израиљева‘, његови следбеници су били послати ’свим народима‘, чак „све до краја земље“ (Матеј 15:24; Дела апостолска 1:8). Требало је да хришћанско сведочанство чује цело човечанство.
16. Који задатак је испунила хришћанска скупштина из првог века, и до које мере?
16 Павле је показао да је ово добро разумео. До 61. године н. е., могао је рећи да је добра вест била ’по свему свету плодоносна и да је расла‘ (Ча). Добра вест није била ограничена на само једну нацију или једну секту, као што је она која се ангажовала у ’служењу анђелима‘ (ДС). Уместо тога, она се отворено ’проповедала сваком створењу под небом‘ (Колошанима 1:6, 23; 2:13, 14, 16-18). Тако је Израел Божји у првом веку испунио свој задатак да ’објави славна дела онога који [их] из таме призва у своју чудесну светлост‘.
17. Како Матеј 24:14 наставља да се испуњава у већој мери?
17 Па ипак, то проповедничко дело из првог века било је само предукус онога што ће се постићи током последњих дана. Гледајући напред нарочито на наше време, Исус је рекао: „Ово јеванђеље о краљевству проповедаће се по свему свету за сведочанство свима народима. И онда ће доћи крај“ (Матеј 24:14; Марко 13:10). Да ли се ово пророчанство испуњава? Заиста да. Од малог почетка 1919, проповедање добре вести сада се проширило на више од 230 земаља. Сведочанство се чује на леденом Северу и у спарним тропским пределима. Покривени су велики континенти, а далека острва се темељно истражују како би њихови становници могли примити сведочанство. Чак и усред великог покрета, као што је рат у Босни и Херцеговини, добра вест наставља да се проповеда. Као и у првом веку, сведочење доноси плодове „по свему свету“. Добра вест се отворено објављује „сваком створењу под небом“. Резултат? Прво, помазаници из Израела Божјег сакупљени су „од свакога колена и језика и народа и племена“. Друго, милиони ’великог мноштва‘ почели су да се доводе из „свакога рода и племена, народа и језика“ (Откривење 5:9; 7:9). Матеј 24:14 наставља да се испуњава у већој мери.
18. Које су неке ствари које се постижу светским проповедањем добре вести?
18 Светско проповедање добре вести помаже да се докаже да је Исусова краљевска присутност почела (Матеј 24:3). Даље, оно је главно средство којим се „жетва земље“ (NW) убире, док усмерава људе ка јединој стварној нади за човечанство, Јеховином Краљевству (Откривење 14:15, 16). Пошто само истински хришћани учествују у проповедању добре вести, ово важно дело помаже да се направи разлика између правих и лажних хришћана (Малахија 3:18). На овај начин, оно делује на спасење оних који проповедају као и оних који се одазивају (1. Тимотеју 4:16). Што је најважније, проповедање добре вести доноси хвалу и част Јехови Богу, ономе који је заповедио да се оно изврши, који подржава оне који га обављају и који га чини плодоносним (2. Коринћанима 4:7).
19. Коју одлучност су сви хришћани охрабрени да имају док улазе у нову службену годину?
19 Не чуди што је апостол Павле био покренут да каже: „Тешко мени ако јеванђеља не проповедам!“ (1. Коринћанима 9:16). Хришћани данас осећају на исти начин. Величанствена је предност и велика одговорност бити „Божји сарадници“, просипајући светло истине у овом замраченом свету (1. Коринћанима 3:9, Ча; Исаија 60:2, 3). Дело које је 1919. имало мали почетак, сада је достигло запањујуће размере. Скоро пет милиона хришћана сведочи за божански суверенитет док проводе више од милијарду сати годишње да би донели поруку спасења другима. Каква је радост имати удела у овом делу посвећивања Јеховиног имена! Док улазимо у службену 1996. годину, будимо одлучни да не успоримо. Уместо тога, више него икада пазићемо на Павлове речи Тимотеју: „Проповедај реч, приони“ (2. Тимотеју 4:2, Ча). Док тако радимо, ми целим срцем молимо да Јехова настави да благосиља наше напоре.
Да ли се сећаш?
◻ Ко је заменио Израел као Јеховин „сведок“ нацијама?
◻ Како хришћанско понашање доприноси давању сведочанства?
◻ Зашто су студиј Библије и медитирање о њој неопходни за хришћанске Сведоке?
◻ На који начин историја савременог доба Јеховиних сведока служи као доказ да је Јехова истинити Бог?
◻ Шта се постиже проповедањем добре вести?
[Слике на 15. страни]
Далеко од тога да се ограничава, добра вест се сада обзнањује „сваком створењу под небом“