Сачувани на животу кроз велику невољу
„Ово су они што долазе од [„из“, NW] велике невоље, који опраше своје хаљине и убелише их у Јагњетовој крви“ (ОТКРИВЕЊЕ 7:14, Ча).
1. Ко ће поздравити ускрснуле у земаљском ускрсењу?
КАДА безбројни милиони буду подигнути у ’ускрсење праведника и неправедника‘, они неће бити враћени у живот на некој празној земљи (Дела апостолска 24:15). Они ће се пробудити у дивном побољшаном амбијенту, и пронаћи ће свој смештај, одећу и обиље хране која ће бити припремљена за њих. Ко ће учинити све те припреме? Јасно је да ће бити људи који ће живети у том новом свету пре него што започне земаљско ускрсење. Који људи? Библија показује да ће то бити преживели из долазеће велике невоље. Од свих библијских учења, несумњиво је једно од најинтригантнијих то — да ће неки верни бити сачувани на животу кроз велику невољу и да неће никада морати да умру. Та нада је у Светом писму добро потврђена.
Као у време Нојево
2, 3. (а) Које сличности се провлаче између дана Ноја и нашег времена? (б) На шта се указује преживљавањем Ноја и његове породице кроз потоп?
2 У Матеју 24:37-39, Исус Христ је направио поређење између дана Ноја и последњих дана, у којима се ми сада налазимо. Он је рекао: „Као што је било у време Нојево, тако ће бити и о доласку Сина човечјега. Јер у дане пред потопом јеђаху и пијаху људи, жењаху се и удаваху до дана кад Ноје уђе у корабљу; и ни о чему не посумњаху док не дође потоп и све њих не однесе. Тако ће бити и о доласку Сина човечјега.“
3 Глобални потоп је однео све који нису посветили пажњу Божјој поруци упозорења. Међутим, он није однео Ноја и његову породицу. Они ’уђоше у корабљу‘, као што је Исус рекао. Због њихове оданости Богу, Јехова им је пружио начин за излаз. Друга Петрова 2:5, 9 указује на преживљавање Ноја и његове породице кад каже: „Бог... сачува Ноја, проповедника правде, и са њим још само седморицу и наведе потоп на свет бездушника. Зна Бог побожне избављати од напасти.“ Исус је повукао паралелу између Нојевих дана и последњих дана да би показао да људи уопште неће следити Божју поруку упозорења. Ипак, чинећи то, он је такође потврдио да су Ноје и његова породица послушали Јехову Бога, ушли у арку, и преживели велики потоп. Преживљавање Ноја и његове породице указује на преживљавање Божјих верних слугу на крају овог света.
Образац из првог века
4. У испуњењу Исусових речи, који догађаји су водили до уништења Јерусалима 70. н. е.?
4 Такође, Исус је у Матеју 24:21, 22 говорио о догађајима који треба да се десе на крају овог света. Тамо читамо: „Јер ће тад бити невоља велика, каква није била од постања света до сад, нити ће икад бити. И да се они дани не скрате, нико се не би спасао, али избраних ради скратиће се ти дани.“ Те речи су имале првобитно испуњење у првом веку наше ере. Године 66. н. е., римске војске под Цестијем Галом опселе су град Јерусалим. Римске трупе су стигле до тачке поткопавања зида храма, и многи Јевреји су били спремни да се предају. Међутим, неочекивано и ни из каквог очигледног разлога, Цестије Гал је повукао своје трупе. Када су видели да су се Римљани повукли, хришћани су поступили у складу с Исусовим речима, изговореним пре много година: „Кад видите да Јерусалим опколи војска, онда знајте да је близу пропаст његова. Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, а који буду у граду нека излазе напоље, и који су у пољу нека не улазе у град“ (Лука 21:20, 21). Христијанизирани Јевреји, изабрани, одмах су напустили на пропаст осуђен град Јерусалим и тако су били спасени од страшног уништења које је кратко након тога дошло на њега. Године 70. н. е., римске легије под генералом Титом су се вратиле. Они су се улогорили око Јерусалима, опсели град, и опустошили га.
5. У ком смислу је невоља над Јерусалимом била скраћена 70. н. е.
5 Јеврејски историчар Јосиф прича да је 1 100 000 Јевреја погинуло, док је 97 000 преживело и одведено у ропство. Ти нехришћански преживели Јевреји сигурно нису били ’изабрани‘ из Исусовог пророчанства. Говорећи бунтовној Јеврејској нацији Исус је био рекао: „Ето вам се пуста оставља кућа ваша! Јер вам ја кажем: нећете мене видети док не речете: Благословен који долази у име Господње!“ (Матеј 23:38, 39). Не постоји извештај да су ти Јевреји, ухваћени у Јерусалиму, у последњем тренутку прихватили Исуса као Месију, постали хришћани и примили Јеховину наклоност. Ипак, невоља која је дошла на Јерусалим 70. н. е. била је скраћена. Коначна опсада од стране римских војски није дуго трајала. То је омогућило неким Јеврејима да преживе, само да би били послати у различите делове римске империје као робови.
Велико мноштво преживелих
6, 7. (а) Који велики религиозни град тек треба да буде уништен, као део које неупоредиве невоље? (б) Шта је Јован прорекао о великој невољи која долази на овај свет?
6 Док је уништење Јерусалима 70. н. е. заиста донело ’невољу велику‘ том религиозном граду, веће испуњење Исусових речи тек треба да се оствари. Један већи религиозни град, Вавилон велики, светско царство криве религије, треба да доживи смртоносну велику невољу након које ће одмах уследити неупоредива велика невоља над остатком Сотониног система ствари (Матеј 24:29, 30; Откривење 18:21). Око 26 година после тог уништења Јерусалима, апостол Јован, у Откривењу 7:9-14, писао је о тој невољи која обухвата читав свет. Он је показао да ће велико мноштво људи преживети ту невољу.
7 Ти преживели, названи „мноштво велико“, идентификују се помоћу неких одлучних акција које предузимају. Према Откривењу 7:14, један од 24 старешина на небу рекао је Јовану: „Ово су они који дођоше од патње [„невоље“, Ча] велике и опраше хаљине своје и обелише их у крви јагњетовој.“ Да, велико мноштво поздравља Јехову као извор свог спасења. Они исказују веру у Исусову проливену крв и имају праведно стајалиште пред својим Створитељем и његовим именованим Краљем, Исусом Христом.
8. Какав диван однос постоји између ’великог мноштва‘ и остатка Исусове помазане браће?
8 Данас скоро пет милиона чланова великог мноштва живи под активним вођством небеског Краља Исуса Христа. Они су у подложности Христу и у блиској заједници с његовом помазаном браћом која су још на земљи. С обзиром на опхођење с којим се велико мноштво односи према тим помазаницима, Исус каже: „Заиста вам кажем, у колико учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Матеј 25:40, Ча). Због тога што несебично пружају помоћ Христовој помазаној браћи, они из великог мноштва бивају просуђени као да су чинили добро самом Исусу. То им помаже да буду у сигурном односу с Исусом Христом и Јеховом Богом. Они имају предност да се придруже помазаном остатку у томе да постану Божји Сведоци и носиоци његовог имена (Исаија 43:10, 11; Јоил 2:31, 32).
Остати будан
9, 10. (а) Шта морамо чинити да задржимо наше праведно стајалиште пред Сином човечјим? (б) Како морамо деловати да бисмо ’остали будни‘?
9 Велико мноштво мора без престанка да одржава своје праведно стајалиште пред Сином човечјим, што захтева остајање будним све до краја. Исус је то јасно изнео када је рекао: „Чувајте се да вам срце не отежа од прекомерног јела и пића и од брига овога света, и да вам тај дан не дође изненада. Јер ће доћи као замка на све оне који пребивају на лицу целе земље. Бдите дакле једнако, и молите се да бисте били достојни утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред Сина човечјега“ (Лука 21:34-36).
10 Да бисмо успели у стајању пред Сином човечјим, ми морамо имати његово одобравање, које нећемо имати ако дозволимо да на нас утиче размишљање овога света. Светско размишљање је заводљиво и може навести особу да се преда телесним задовољствима или да постане толико оптерећена животним проблемима да више не тражи најпре интересе Краљевства (Матеј 6:33). Такав пут слаби особу у духовном погледу и могао би је оставити равнодушном с обзиром на њене одговорности према Богу и другима. Она би могла постати неактивна или угрозити своје место у скупштини тиме што би починила озбиљан грех, можда чак показујући непокајнички став. Сваки појединац у великом мноштву мора пазити на себе. Он се мора држати одвојеним од овог безбожног света и његових поступака (Јован 17:16).
11. Примена којих библијских начела ће нам помоћи да преживимо Армагедон?
11 У ту сврху, Јехова пружа оно што нам је потребно помоћу своје Речи, свог светог духа и своје видљиве организације. Ми морамо то користити у потпуности. Надаље, морамо бити наклоњени молитви и бити послушни Богу ако очекујемо да имамо његову наклоност. У првом реду, ми морамо развијати јаку мржњу према ономе што је лоше. Псалмиста је рекао: „Не седим с лажљивцима, не мешам се са лукавима. Мрзим друштво рђавих, с бездушницима не седим. Не захватај душе моје с грешницима, ни живота мога с крвницима“ (Псалам 26:4, 5, 9). У хришћанској скупштини, како млади тако и стари треба да ограниче дружење с онима који нису предани Јехови. Да бисмо примили Божју наклоност, ми настојимо да будемо беспрекорни и без мрље од света (Псалам 26:1-5; Јаков 1:27; 4:4). Тако ћемо бити сигурни да нас Јехова у Армагедону неће помести смрћу заједно с безбожнима.
Неки „неће никад умрети“
12, 13. (а) Пре ускрсења Лазара, које речи је Исус изговорио које Марта није потпуно разумела? (б) Шта није било мишљено Исусовим речима о некима који „неће никад умрети“?
12 Узбудљиво је размишљати о преживљавању краја овог система ствари и могућности да се никад не мора умрети. Тај изглед нам пружа Исус. Непосредно пре него што је ускрснуо свог мртвог пријатеља Лазара, Исус је рекао Лазаревој сестри Марти: „Ја сам ускрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре живеће. И сваки који живи и верује у мене неће никад умрети. Верујеш ли ти то?“ Марта је веровала у ускрсење, али није разумела све што је Исус говорио (Јован 11:25, 26).
13 Исус није мислио да ће његови верни апостоли наставити да живе у телу и да неће никад умрети. Напротив, он је касније указао на то да ће његови ученици умрети (Јован 21:16-23). Заиста, њихово помазање светим духом на Педесетницу 33. н. е. значило је да ће они морати да умру да би примили своје небеско наслеђе да буду краљеви и свештеници (Откривење 20:4, 6). Тако су, током времена, сви хришћани из првог века умрли. Међутим, оно што је Исус рекао, рекао је с одређеном сврхом. Његове речи о живљењу а да се никад не умре биће испуњене. Како?
14, 15. (а) Како ће Исусове речи о некима који „неће никад умрети“ бити испуњене? (б) Какво је стање овога света, али какву наду имају праведници?
14 У првом реду, верни помазани хришћани неће никад искусити вечну смрт (Откривење 20:6). Такође, Исусове речи указују на једно специфично време у будућности када ће Јехова Бог интервенисати у људским стварима и избрисати зло са земље, баш као што је учинио у Нојево време. Верни који буду нађени да у то време врше Божју вољу неће морати да умру од стране Божјих дела осуде. Уместо тога, попут Ноја и његове породице, они ће имати прилику да преживе уништење једног света. Таква нада је чврста, будући да се темељи на библијским учењима и да је илустрована примерима. (Упореди Јеврејима 6:19; 2. Петрова 2:4-9.) Испуњење библијског пророчанства показује да ће врло скоро садашњи свет који се састоји од неправедног људског друштва окончати у уништењу. Садашње стање је непоправљиво, јер је свет непоправљиво зао. Оно што је Бог рекао о свету Нојевих дана такође важи и за данашњи свет. Злоћа испуњава срца огромне већине људи, и њихове мисли су свагда само зле (Постање 6:5).
15 Јехова је дозволио људима да вековима владају земљом без божанског мешања, али њихово време је скоро истекло. Ускоро ће Јехова уништити све зле на земљи, баш као што каже Библија (Псалам 145:20; Пословице 2:21, 22). Међутим, он неће уништити праведне заједно са злима. Бог никада не чини тако нешто! (Упореди Постање 18:22, 23, 26.) Зашто би он уништио оне који настоје да му верно служе, с божанским страхом? Сасвим је разумно да ће Јеховини верни обожаваоци који буду живели кад почне велика невоља наћи наклоност у његовим очима и неће бити уништени, баш као што Ноје и његова породица нису били уништени када је зао свет њихових дана дошао свом катаклизмичком крају (Постање 7:23). Они ће имати божанску заштиту и преживеће крај овог света.
16. Које дивне ствари ће се догодити у новом свету, које ће за преживеле значити шта?
16 А шта онда? У новом свету, човечанству ће тећи исцелитељски благослови док се буду у потпуности примењивале користи Исусове откупне жртве. Библија говори о симболичној ’реци воде живота, бистрој као кристал, која извире из престола Божјега и јагњетова. Насред трга градског, на двема речним обалама беше дрво живота, које рађа дванаест родова, дајући свакога месеца свој род, а лишће је од дрвета за исцељивање народа‘ (Откривење 22:1, 2). Дивно је рећи, то „исцељивање“ укључује победу над самом адамском смрћу! „Он за навек и смрт уништава. Господ, Вечни, утире сузе са свачијег лица“ (Исаија 25:8). Тако они који буду преживели велику невољу и ушли у нови свет неће никада морати да се суоче са смрћу!
Сигурна нада
17. Колико је сигурна нада да ће неки преживети Армагедон и да „неће никад умрети“?
17 Можемо ли имати потпуно поверење у ту задивљујућу наду? Апсолутно! Исус је Марти указао на то да ће бити време када ће људи живети а да никад не умру (Јован 11:26). Осим тога, у седмом поглављу Откривења које је Исус дао Јовану, било је откривено да једно велико мноштво излази из велике невоље, преживљавајући је. Можемо ли веровати Исусу Христу и историјском извештају о потопу Нојевих дана? Неоспорно! Надаље, Библија садржи друге извештаје о приликама када је Бог сачувао своје слуге на животу кроз периоде пресуда и пропаст нација. Треба ли се ишта мање од њега очекивати у овом времену краја? Да ли је ишта немогуће за Створитеља? (Упореди Матеј 19:26).
18. Како нам може бити засигуран живот у Јеховином праведном новом свету?
18 Верно служећи Јехови сада, ми имамо засигурање за вечни живот у његовом новом свету. За небројене милионе, живот у том новом свету доћи ће путем ускрсења. Ипак, у наше време, милиони Јеховиног народа — да, велико мноштво које ни један човек не може избројати или ограничити — имаће јединствену предност да буду сачувани на животу кроз велику невољу. И они никада неће морати да умру.
Молимо објасни
◻ Како је преживљавање Армагедона предсказано у Нојевим данима?
◻ Шта морамо чинити да бисмо сачували стајалиште кад Исус дође да изврши Јеховине пресуде?
◻ Зашто можемо рећи да преживели из Армагедона „неће никад умрети“?
[Слика на 15. страни]
Хришћани су избегли невољу Јерусалима