’Чекај га‘

1, 2. (а) Која би питања могао себи да поставиш? (б) У каквим су околностима живели неки од дванаесторице пророка, и какав је став имао Михеј?

КОЛИКО већ чекаш Јеховин дан, када ће бити уклоњено зло с наше планете? Колико си још спреман да чекаш? Какве ћеш одлуке у међувремену доносити и како ће оне утицати на твој живот? Наравно, твоји одговори ће се знатно разликовати од одговора оних који одлазе у цркву и живе како желе, чекајући да оду на небо.

² Док ишчекујеш тај велики дан, књиге дванаесторице пророка могу ти бити од велике помоћи. Многи од тих пророка живели су у време кад је требало да Бог изврши пресуду. На пример, Михеј је служио као пророк у време кад је требало да Асирци разоре Самарију и тако изврше Божју казну. То се догодило 740. пре н. е. (Види хронолошки преглед догађаја на 20. и 21. страни.) Нешто касније, али сасвим сигурно, Јеховин дан је дошао и на Јуду. Пошто Михеј није тачно знао када ће Бог извршити оно што је рекао, да ли је зато закључио да једноставно треба да седне и чека, надајући се да ће Бог ускоро нешто предузети? Ево шта је Михеј написао: „Ја ћу на Јехову гледати. Спремно ћу чекати Бога свог спасења. Услишиће ме мој Бог“ (Михеј 7:7). Да, Михеј је био потпуно сигуран да ће Јеховин дан доћи и зато је попут стражара на стражарској кули будно чекао (2. Самуилова 18:24-27; Михеј 1:3, 4).

 3. Какав су став показали Авакум и Софонија док се приближавало уништење Јерусалима?

³ Као следеће, погледај у ком су времену живели Софонија и Авакум. Запази да су та два пророка служила у раздобљу које је претходило уништењу Јерусалима 607. пре н. е. Међутим, ни они нису знали да ли ће Бог извршити своју пресуду врло брзо или тек за неколико деценија (Авакум 1:2; Софонија 1:7, 14-18). Софонија је написао: „’Чекајте ме‘, говори Јехова, ’до дана кад ћу устати на плен, јер сам одлучио да сакупим народе... да бих излио на њих осуду своју, сав жестоки гнев свој‘“ (Софонија 3:8). А какав је став имао Авакум, који је живео недуго после Софоније? Он је написао: „Та визија [ће се] испунити у време које је за то одређено и јури према крају и неће слагати. Ако и оклева, чекај је, јер ће се сигурно испунити. Неће закаснити!“ (Авакум 2:3).

 4. У каквим су околностима Софонија и Авакум пророковали, и какав су став имали?

⁴ Контекст речи које су записане у Софонији 3:8 и Авакуму 2:3 открива занимљиве детаље. У време кад су неки Јудејци говорили: „Јехова неће учинити ни добро ни зло“, Софонија је објављивао „дан гнева Јеховиног“. Тог дана су и непријатељски народи и тврдоглави Јудејци морали осетити Божје негодовање (Софонија 1:4, 12; 2:2, 4, 13; 3:3, 4). Шта мислиш, да ли се Софонија плашио Божје осуде и његовог гнева? Није. Јехова му је рекао да ’чека‘. А шта је било са Авакумом? И он је морао да ’чека‘. С правом можеш закључити да ни Софонија ни Авакум нису били незаинтересовани за оно што ће се десити у будућности, нити су живели тако као да се ситуација никада неће променити (Авакум 3:16; 2. Петрова 3:4). Међутим, као што смо већ приметили, оно што је било заједничко и једном и другом пророку јесте то што су обојица морали да ’чекају‘. За тебе је важно да знаш да су се очекивања те двојице пророка заиста и остварила 607. пре н. е. Показало се да је било мудро што су ’чекали‘.

5, 6. Какав став треба да имамо с обзиром на то да ће се Божја намера ускоро испунити?

⁵ Исто тако можеш бити сигуран да ће доћи „дан гнева Јеховиног“ у коме ће бити уништен садашњи светски поредак. То ће се сасвим сигурно догодити. Сигурно не сумњаш у то. Попут Софоније и Авакума, ни ти не знаш тачно кад ће доћи тај дан (Марко 13:32). Али он ће ипак доћи, и испуњење библијских пророчанстава у твоје време јасно показује да ће се то ускоро догодити. Дакле, оно што је Јехова нагласио тим пророцима важи и за тебе — ’чекај га‘. Никад немој заборавити непобитну чињеницу да једино наш Бог „чини нешто за оног који га чека“ (Исаија 64:4).

⁶ Својим начином живота можеш показати да заиста очекујеш „дан гнева Јеховиног“ и да си сигуран да ће доћи тачно на време. То што си сигуран да ће тај дан доћи и што својим делима то показујеш у складу је са речима којима је Исус подстицао апостоле и све помазане хришћане: „Нека вам бедра буду опасана и светиљке упаљене. И будите као они који чекају свог господара... Срећни су они робови које господар, кад стигне, нађе да бдију! Заиста, кажем вам, он ће подвити скутове своје хаљине, сместиће их за сто па ће прићи и служиће их“ (Лука 12:35-37). Да, ако спремно чекамо показујемо да смо сигурни да Јеховин велики дан неће доћи ни тренутак касније него што је Јехова то наумио.

7, 8. (а) До чега је довело Божје стрпљење? (б) Какав став треба да показујемо у складу са оним што је Петар рекао?

⁷ Божје слуге новијег доба очекивале су Јеховин дан пре него што је Божје краљевство успостављено на небу 1914. године, и још увек га чекају. Али, сасвим сигурно нису беспослени. Напротив, ревно извршавају дело проповедања које им је Бог поверио (Дела апостолска 1:8). Међутим, размисли о следећем: Да је Јеховин велики дан дошао давне 1914, шта би с тобом било? Да је дошао пре 40 година, да ли би тада био особа ’чија су дела света и по којима се види да си одан Богу‘? (2. Петрова 3:11). А шта би било с члановима твоје породице који су сада Сведоци или с твојим блиским пријатељима из скупштине? Нема сумње да је то раздобље чекања теби и још многима пружило прилику да се спасу, као што то показује 2. Петрова 3:9. Чињеница да Јехова није уништио зли свет одмах након што је успостављено Краљевство омогућила је многима да се покају, као што су се Нинивљани покајали и били спасени. Сви ми имамо разлога да се сложимо с речима апостола Петра: „Стрпљење нашег Господа сматрајте спасењем“ (2. Петрова 3:15). То раздобље још увек траје и омогућава многима да се покају или да промене свој начин живота и размишљања.

⁸ Додуше, неки хришћанин би могао размишљати да ситуација која је владала у време Михеја, Софоније и Авакума није посебно значајна за нас. Могао би рећи да је то давна прошлост! Али какве поуке можемо извући из њиховог примера? Већ смо споменули да је Петар саветовао хришћане да буду свети и да се по њиховим делима види да су одани Богу. Одмах након тога Петар је истакао још нешто — да треба да ’очекујемо и да имамо на уму Јеховин дан‘ (2. Петрова 3:11, 12). Дакле, треба да ’имамо на уму‘ тај дан и да га ’очекујемо‘.

 9. Зашто треба да ’гледамо на Јехову‘?

⁹ Без обзира на то да ли служимо Јехови само неколико година или више деценија, треба да се питамо да ли попут Михеја ’гледамо на Јехову и спремно га чекамо‘? (Римљанима 13:11). Сасвим је нормално да бисмо као људи желели да знамо кад ће доћи крај и колико још треба да чекамо. Али једноставно речено, ми то не можемо знати. Сети се Исусових речи: „Кад би домаћин знао у коју стражу долази лопов, остао би будан и не би дозволио да му провали у кућу. Зато и ви будите спремни, јер Син човечји долази у час када се не надате“ (Матеј 24:43, 44).

10. Шта можеш научити из живота и става апостола Јована?

¹⁰ Оно што је Исус рекао веома је слично ономе што су записали Михеј, Софонија и Авакум. Али Исус то није рекао људима из древног доба већ својим следбеницима, то јест нама. Многи предани хришћани заиста су послушали Исусов савет — спремно су чекали. Апостол Јован је био добар пример у томе. Он је био један од четворице апостола који су на Маслинској гори питали Исуса када ће бити крај овог поретка (Матеј 24:3; Марко 13:3, 4). То је било 33. године н. е., али Јован није могао знати када ће тачно доћи проречени крај. А сада се у мислима пребацимо 60 година касније. Јован је остарио, али није се уморио нити је престао да чека. Напротив, кад је чуо како Исус каже: „Ево, долазим брзо“, Јован је рекао: „Амин! Дођи, Господе Исусе.“ Јован није жалио што је толике године чекао. Био је сигуран да ће Јехова наградити свакога по његовим делима кад дође да изврши пресуду (Откривење 22:12, 20). Јован је желео да буде ’спреман‘ за тај догађај без обзира на то када ће доћи, као што је и Господ Исус саветовао. Да ли и ти исто то желиш?

11. Како су се људи у Михејево и Осијино доба разликовали од те двојице пророка?

¹¹ Размотримо сада још једну поуку коју нам пружају пророци који су живели у време кад се приближавало извршење Јеховине пресуде најпре над Израелом, а затим и над Јудом. Док је Михеј ’гледао на Јехову и спремно га чекао‘, многи око њега то нису чинили. Почели су да ’мрзе добро, и да воле зло‘. Михеј их је упозорио да уколико се не промене, кад буду ’призвали Јехову да им помогне, он им се неће одазвати‘ (Михеј 3:2, 4; 7:7). Михејев савременик Осија служио се изразима који су се односили на обрађивање земље када се обраћао северном краљевству Израела: „Сејте семе у праведности, жањите милост. Обрађујте себи плодну земљу, јер је време да тражите Јехову.“ Упркос томе, већина људи није слушала. Они су ’орали злоћу‘, тако да су пожњели неправду (Осија 10:12, 13). Оправдавали су лоше поступке или су чак и сами учествовали у њима, ’јер су се уздали у свој пут‘ уместо у Јеховин. Можда се неки данас питају: ’Како се то могло десити онима који су обожавали истинитог Бога и живели у Обећаној земљи?‘ Осија је објаснио да је главни проблем био у њиховом начину размишљања. Наиме, они су лагодно живели и „наситили су се“. Ако желимо да спремно чекамо Јеховин велики дан, треба да избегавамо такав начин размишљања.

12. (а) Какву је непожељну ситуацију Осија приметио код Израелаца пре 740. пре н. е.? (б) У ком смислу се народ „наситио“?

¹² Кад је Божји народ ушао у Обећану земљу, у земљу у којој тече млеко и мед, почео је да живи у благостању. Како је то деловало на народ? Осија је записао Јеховине речи: „Наситили су се на свом пашњаку. Наситили су се и срце се њихово узвисило. Зато су ме заборавили“ (Осија 13:6). Вековима пре тога, Бог је упозорио свој народ баш на ту опасност (Поновљени закони 8:11-14; 32:15). Међутим, у Осијино и Амосово време, Израелци су подлегли том искушењу — „наситили су се“. Амос нам пружа и неке конкретне појединости. Он каже да су многи имали луксузан намештај у својим домовима, а неке породице су имале чак и по две куће. Јели су најбољу храну, пили су најбоље вино из посебних пехара и мазали су се „најбољим уљима“, што су вероватно била парфимисана козметичка средства (Амос 3:12, 15; 6:4-6). Вероватно схваташ да ништа од тога није било само по себи неисправно, али је сигурно погрешно да се томе придаје посебна пажња.

13. У чему је била суштина проблема код Израелаца, без обзира на то да ли су били богати или сиромашни?

¹³ Додуше, нису сви у северном краљевству живели у благостању и нису се сви „наситили“. Неки су били сиромашни и борили су се да прехране своју породицу (Амос 2:6; 4:1; 8:4-6). Исто је и данас у многим деловима света. Да ли се Божји савет записан у Осији 13:6 односио и на сиромашне људе у древном Израелу, и да ли важи и данас? Да, наравно. Јехова је ставио до знања да прави обожавалац не сме дозволити себи да постане заокупљен материјалним стварима и да ’заборави Бога‘, без обзира на то да ли је богат или сиромашан (Лука 12:22-30).

14. Зашто је прикладно да се преиспитамо да ли и даље спремно чекамо?

¹⁴ С обзиром на то да данас имамо увид у протекле догађаје и да су се многа библијска пророчанства већ испунила, имамо још више разлога да будемо будни и да спремно чекамо. Међутим, шта ако чекамо већ неко време, можда чак деценијама? Можда смо се раније напрезали у служби проповедања и донели смо неке личне одлуке из којих се видело да смо уверени да је Јеховин дан близу. Али тај дан још није дошао. Да ли и даље спремно чекамо? Себи можеш поставити и једно сасвим лично питање: ’Да ли је тај осећај ишчекивања у мени и даље снажан или се прилично охладио?‘ (Откривење 2:4).

15. Који су неки показатељи да је наша спремност да чекамо можда ослабила?

¹⁵ Иако бисмо своју спремност да чекамо могли да преиспитамо на више начина, зашто то не бисмо учинили користећи баш оне аспекте које налазимо у Амосовом опису људи његовог доба, за које је рекао да су се „наситили“? Тако ћемо проценити да ли се и код нас развила слична склоност. Можда је неки хришћанин у протеклим годинама својим начином размишљања и поступцима показивао да спремно чека Јеховин дан. Али сада гледа како да себи приушти бољи стан или аутомобил, одећу по последњој моди, скупу козметику и накит, или најбоље вино и луксузну храну. Библија нигде не каже да морамо бити испосници који су лишени нормалних задовољстава у животу. Човек који марљиво ради треба да „једе и пије и ужива у добру од свег труда свога“ (Проповедник 3:13). Међутим, за хришћанина је опасно да ставља превелик нагласак на храну, пиће и лични изглед (1. Петрова 3:3). Исус је приметио да су и неки помазаници из Мале Азије променили своје приоритете у животу, што показује да је то реална опасност за хришћане (Откривење 3:14-17). Да ли се нешто слично и нама дешава? Да ли смо се „наситили“ у том смислу што смо можда преокупирани материјалним стварима? Да ли је ослабила наша спремност да чекамо? (Римљанима 8:5-8).

16. Зашто не би било добро да своју децу подстичемо да теже за лагодним начином живота?

¹⁶ Да ли је наша спремност да чекамо Јеховин велики дан ослабила, могло би се видети по томе какве савете дајемо нашој деци или другима. Неки хришћанин би могао овако да размишља: ’Ја сам се одрекао вишег образовања и каријере зато што сам сматрао да је крај веома близу. Сада бих желео да моја деца стекну образовање које ће им омогућити да воде лагодан живот.‘ Можда су неки у Осијино доба слично размишљали. Ако јесу, да ли је њиховој деци заиста користило што су им дали савет да обезбеде себи лагодан живот и да се тако ’насите‘? И ако су њихова деца заиста водила лагодан живот, шта се с њима десило 740. пре н. е. кад су Асирци уништили Самарију? (Осија 13:16; Софонија 1:12, 13).

17. Како се можемо угледати на Михеја?

¹⁷ Попут правих обожавалаца старог доба, треба да будемо уверени да ће се оно што је Бог обећао испунити тачно на време (Исус Навин 23:14). Пророк Михеј је показао да је мудар тиме што је спремно чекао на Бога свог спасења. Ако се осврнемо на те догађаје из прошлости, запазићемо да је Михеј живео веома близу времена када је Самарија била освојена. А шта је с нама и временом у коме ми живимо? Кад се будемо осврнули на свој живот, да ли ће се јасно видети да смо донели мудре одлуке у вези с каријером, начином живота и пуновременом службом? Тачно је да не знамо ’дан и час‘ (Матеј 24:36-42). Међутим, нема сумње да је мудро ако имамо став какав је имао Михеј и ако у складу с тим поступамо. А кад Михеј буде награђен животом на рајској земљи, сигурно ће му бити драго кад буде сазнао да су нам користиле његове пророчанске поруке и његов пример верности! Ми ћемо бити живи доказ да је Јехова Бог спасења!

18, 19. (а) О којој је невољи говорио Авдија? (б) Какву је наду Авдија улио Израелцима?

¹⁸ Да ли наше поуздање има чврсту основу? На пример, размисли о краткој пророчанској књизи коју је написао Авдија. Она говори о древном Едому, износећи Јеховину осуду против тог народа који се лоше понео према свом ’брату‘ Израелу (Авдија 12). Проречено уништење се заиста догодило, о чему смо говорили у 10. поглављу ове књиге. Вавилонци су под вођством Набонида освојили Едом средином шестог века пре н. е., и Едомци као народ више нису постојали. Међутим, Авдијина порука садржи још једну важну мисао која се тиче наше спремности да чекамо Јеховин велики дан.

¹⁹ Познато ти је да је непријатељски народ (Вавилон) који је уништио Едом такође био извршилац пресуде над Божјим неверним народом. Године 607. пре н. е. Вавилонци су разорили Јерусалим и одвели Јудејце у изгнанство. Земља је остала пуста. Да ли се тиме све завршило? Није. Јехова је преко Авдије прорекао да ће се Израелци вратити у своју земљу. У 17. стиху Авдијине књиге можеш прочитати следеће охрабрујуће обећање: „Они који буду преживели биће на гори Сион, и она ће бити света, и Јаковљев дом заузеће оно што је његово.“

20, 21. Зашто је за нас утешан 17. стих из Авдијине књиге?

²⁰ Историја потврђује да се заиста догодило оно што је Јехова рекао преко Авдије. Божје пророчанство се испунило. Хиљаде изгнаника из Јуде и Израела вратило се у своју домовину 537. пре н. е. Уз Јеховин благослов, они који су се вратили претворили су пустош у прави рај. У Исаији 11:6-9 и 35:1-7 можеш прочитати пророчанства о тој величанственој промени. Најважније је било то што је поново успостављено право обожавање које се вршило у обновљеном Јеховином храму. Тако нам 17. стих из Авдијине књиге служи као још један доказ да су Јеховина обећања поуздана. Она се увек обистињују.

²¹ Авдија закључује своје пророчанство следећим значајним речима: „Краљевска ће власт припасти Јехови“ (Авдија 21). Ослањајући се на то обећање, буди спреман да чекаш величанствено време када ће Јехова преко Исуса Христа неометано владати читавим свемиром, укључујући и нашу планету. Без обзира на то да ли Јеховин велики дан и благослове које ће он донети чекаш неко кратко време или већ више деценија, можеш бити апсолутно сигуран да ће се очекивања која су заснована на Библији заиста и остварити.

22. Зашто треба да имаш став какав је изражен у Авакуму 2:3 и Михеју 4:5?

²² Зато је сасвим прикладно да поновимо Авакумово обећање које се односи и на наше време: „Та [ће се] визија испунити у време које је за то одређено и јури према крају и неће слагати. Ако и оклева, чекај је, јер ће се сигурно испунити. Неће закаснити!“ (Авакум 2:3). Чак и ако са људског становишта можда изгледа да Јеховин велики дан касни, он ће сасвим сигурно доћи тачно на време. Јехова нам то обећава. Зато, и они који већ годинама служе Богу и они који су тек однедавно то почели могу заједнички наставити да му служе са истим уверењем које је изражено у Михеју 4:5: „Ми ћемо ходити у име Јехове, нашег Бога, довека, у сву вечност.“