У Матеју 28:19 спомиње се „име. . . светог духа”. Међутим, реч „име” не означава увек лично име, ни у грчком ни у српскохрватском. Кад кажемо: „У име закона”, не осврћемо се на неку особу. Подразумевамо оно што закон представља, његов ауторитет. У издању Word Pictures in the New Testament од Робертсона је речено: „Овде употребљена реч име (онома) употребљава се у Септуагинти и у папирусима обично за моћ и ауторитет.” Дакле, ко се крсти ’у име светога духа’, тај признаје ауторитет духа, да исти потече од Бога и да делује Божјом вољом.

У еванђељима доказ за Тројство може се наћи само у формули за крштење из Мт 28.19.”

У Матеју 28:19 читамо: „Зато идите и учините све народе ученицима мојим! Крстите их у име Оца и Сина и Духа Светога.”

Произлази ли из ових ставака да Бог, Христ и свети дух творе неко тринитаријанско божанство, да су једно биће, једнако моћни и једнако вечни? Не произлази, исто као што ни набрајање трију особа као Тома, Давор и Јова не значи да су ово троје једно.

Ови ставци, према делу Cyclopedia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature од Мек Клинтока и Стронга, „само доказују да су ово троје наведени субекти. . . али то само по себи не доказује да сво троје мора спадати у божанску природу и да поседује једнаку божанску част”.

А у вези Матеја 28:18-20 се каже: „Овај ставак, међутим, сам по себи не би био јасан доказ ни за лично обележје ових трију споменутих особа, ни за њихову једнакост или божанство.”