Шта те мотивише да служиш Богу?

„Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом“ (МАРКО 12:30).

 1, 2. Које се узбудљиве ствари постижу у повезаности с проповедничким делом?

СТВАРНА вредност аутомобила не одређује се једино по његовом изгледу. Премаз боје може узвисити његову спољашњост, и један дотеран дизајн може привући потенцијалног купца; али од далеко веће важности јесу ствари које се не виде одмах — мотор који покреће возило, заједно са свим осталим уређајима који га контролишу.

² Слично је с хришћанском службом Богу. Јеховини сведоци обилују божанским делима. Сваке године, проведе се више од милијарду сати у проповедању добре вести о Божјем Краљевству. Поред тога, воде се милиони библијских студија, а они који се крштавају броје на стотине хиљада. Ако си објавитељ добре вести, имаш удео — чак и ако је на изглед мали — у овој узбудљивој статистици. И можеш бити уверен да „Бог није неправедан да заборави труд ваш и љубав коју показасте за име његово“ (Јеврејима 6:10).

 3. Шта осим дела̂ треба да буде од виталног интереса за хришћане, и зашто?

³ Међутим, стварна вредност наше службе — гледане колективно или појединачно — не мери се једино бројевима. Као што је било речено Самуилу: „Човек гледа оно што очи виде, а Господ гледа на срце“ (1. Самуилова 16:7). Да, то што смо ми унутра јесте оно што код Бога вреди. Истина, дела су неопходна. Дела божанске оданости украшавају Јеховину науку и привлаче потенцијалне ученике (Матеј 5:14-16; Титу 2:10; 2. Петрова 3:11). Али ипак, наша дела не говоре целу причу. Ускрснули Исус је имао разлог за забринутост у погледу скупштине у Ефесу — упркос њиховом досијеу добрих дела. „Знам дела твоја“, рекао им је. „Али што имам против тебе то је да си напустио прву љубав своју“ (Откривење 2:1-4).

 4. (а) На који би начин наша служба Богу могла постати попут неког обавезног ритуала? (б) Зашто постоји потреба за самоиспитивањем?

⁴ Постоји опасност. После извесног периода, наша служба Богу могла би постати попут неког обавезног ритуала. Једна хришћанка је то описала на овај начин: „Изашла бих у службу, ишла на састанке, проучавала, молила се — али све то радила сам аутоматски, никад ништа не осећајући.“ Наравно, Божје слуге треба похвалити када се напрежу упркос осећању да су ’оборени‘ (Ча) или ’понижени‘ (ДК) (2. Коринћанима 4:9; 7:6). Међутим, кад наша хришћанска рутина постане устајала, треба да завиримо у мотор, да тако кажемо. Чак је и најбољим аутомобилима потребно периодично одржавање; слично томе, сви хришћани треба редовно да се преиспитују (2. Коринћанима 13:5). Други могу видети наша дела, али они не могу разабрати шта покреће наше поступке. Стога, сваког од нас треба да интересује питање: ’Шта ме мотивише да служим Богу?‘

Препреке исправној мотивацији

 5. За коју је заповест Исус рекао да је прва од свих?

⁵ Када је био упитан који је први од свих закона датих Израелу, Исус је цитирао заповест која се усредсређује, не на спољашњи изглед, већ на унутрашњи мотив: „Љуби Господа, Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом“ (Марко 12:28-30). Исус је тако идентификовао шта треба да буде покретачка снага иза наше службе Богу — љубав.

 6, 7. (а) На који начин Сотона подмукло напада породични круг, и зашто? (2. Коринћанима 2:11). (б) Како одгајање може утицати на човеков став према божанском ауторитету?

⁶ Сотона жели да омете нашу способност да развијамо виталну особину љубави. Да би то постигао, једна метода коју је развио јесте да нападне породични круг. Зашто? Зато што је то место где се обликују наши први и најтрајнији утисци о љубави. Сотона добро зна библијско начело да оно што се научи у детињству може бити од вредности у одраслом добу (Пословице 22:6). Он подмукло настоји да у раном узрасту изврне наш концепт љубави. Као „бог овога света“, Сотона увиђа да његовим намерама добро послужи када многи одрасту у домовима који нису луке љубави већ попришта горчине, гнева и увредљивог говора (2. Коринћанима 4:4; Ефесцима 4:31, 32; 6:4; Колошанима 3:21).

⁷ Књига Породични живот учинити срећним приметила је да начин на који очеви поступају у улози родитеља ’може да утиче на касније гледиште детета према ауторитету — и људском и божанском‘.a Један хришћанин који је растао под чврстом руком строгог оца, признаје: „Мени је лако слушати Јехову; много је теже волети га.“ Наравно, послушност је битна, јер у Божјим очима „послушност више вреди од жртве“ (1. Самуилова 15:22). Али шта нам може помоћи да идемо преко пуке послушности и да развијамо љубав према Јехови као мотивациону силу која је иза нашег обожавања?

’Љубав Христова нас покреће‘

 8, 9. Како Исусова откупна жртва треба да подстакне нашу љубав према Јехови?

⁸ Највећи подстрек да развијамо свесрдну љубав према Јехови јесте цењење за откупну жртву Исуса Христа. „По томе се показа љубав Божја к нама што Бог Сина свога јединорођенога посла на свет да живимо по њему“ (1. Јованова 4:9). Када га једном разумемо и почнемо ценити, тај чин љубави мами реакцију љубави. „Ми волимо зато што је [Јехова] први заволео нас“ (1. Јованова 4:19, Ча).

⁹ Исус је драговољно прихватио своју доделу да служи као човеков Спаситељ. „По томе познасмо љубав, што он за нас живот свој даде“ (1. Јованова 3:16; Јован 15:13). Исусова самопожртвована љубав треба у нама да изазове захвалан одзив. Да илуструјемо: претпостави да си био спасен од дављења. Да ли би могао само отићи кући, осушите се и заборавити на то? Наравно да не би! Осећао би се дужним особи која те је спасла. На крају крајева, тој особи дугујеш свој живот. Да ли Јехови Богу и Исусу Христу дугујемо ишта мање? Без откупнине, свако од нас би се, такорећи, удавио у греху и смрти. Уместо тога, због овог великог чина љубави, имамо изглед да заувек живимо на рајској земљи (Римљанима 5:12, 18; 1. Петрова 2:24).

10. (а) Како можемо откупнину начинити нечим личним? (б) Како нас љубав Христова снажно подстиче?

¹⁰ Медитирај о откупнини. Примени је лично, као што је Павле чинио: „Ако ја сада живим у пути, то живим у вери Сина Божјега, који ме је љубио и који је себе за мене предао“ (Галатима 2:20). Такво размишљање распалиће мотивацију из срца, јер Павле је писао Коринћанима: „Јер нас љубав Христова покреће, јер... он за све умре зато да они који живе, не живе више ради себе, него ради онога који за њих умре и ускрсну“ (2. Коринћанима 5:14, 15). Превод Др Емилијан Чарнић каже да нас Христова љубав „обузима“. Када размотримо Христову љубав, ми смо снажно подстакнути, дубоко покренути, чак обузети. То дира наша срца и покреће нас на деловање. Као што Џ. Б. Филипсов превод то парафразира, „са̂м извор наших дела јесте љубав Христова“. Било која друга врста мотивације неће произвести трајан плод у нама, као што је показано примером фарисеја.

’Чувајте се квасца фарисејског‘

11. Опиши став фарисеја према религиозним делима.

¹¹ Фарисеји су обожавање Бога лишили сваког живота. Уместо да нагласе љубав према Богу, они су истицали дела као мерило за духовност. Њихова преокупираност детаљним правилима начинила их је да споља изгледају праведни, али изнутра су били „пуни костију мртвачких и сваке нечистоте“ (Матеј 23:27).

12. Након што је Исус исцелио човека, како су се фарисеји показали да су неосетљиви у срцу?

¹² Једном приликом Исус је самилосно исцелио човека чија је рука била усахнута. Како ли је тај човек морао бити срећан што је доживео тренутно излечење од болести која је несумњиво проузроковала много физичке и емоционалне неугодности! Ипак, фарисеји се нису радовали с њим. Уместо тога, они су цепидлачили над једном формалношћу — да је Исус указао помоћ на Сабат. Преокупирани својом формалном интерпретацијом Закона, фарисеји су потпуно промашили дух Закона. Не чуди што је Исус био „тужан због окорелости њиховога срца“! (Марко 3:1-5, Ча). Штавише, своје ученике је упозорио: „Добро се чувајте квасца фарисејског и садукејског“ (Матеј 16:6). Њихови поступци и ставови разоткривени су у Библији за нашу корист.

13. Која лекција за нас постоји у примеру фарисеја?

¹³ Пример фарисеја нас учи да је потребно да имамо разумно гледиште о делима. Заиста, дела су витална, јер је „вера без дела мртва“ (Јаков 2:26). Међутим, несавршени људи нагињу да суде друге по ономе што они чине уместо по ономе што они јесу. Понекад, можда чак себе судимо на овај начин. Можда постајемо опседнути извршавањем, као да је то једини критеријум наше духовности. Могли бисмо заборавити важност испитивања наших мотива. (Упореди с 2. Коринћанима 5:12.) Могли бисмо постати крути закониташи који ’цеде комарца, а гутају камилу‘, слушајући слово закона док повређујемо његову сврху (Матеј 23:24).

14. Како су фарисеји били као нечиста чаша или тањир?

¹⁴ Оно што фарисеји нису разумели јесте да ако нека особа стварно воли Јехову, поступци божанске оданости ће природно уследити. Духовност тече из унутра ка напоље. Исус је снажно осудио фарисеје због њиховог погрешног размишљања у овом погледу, говорећи: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, који чистите споља чашу и тањир, а изнутра сте пуни грабежа и ненасићености. Фарисеју слепи! Очисти најпре унутрашњост чаше и тањира, да и спољашност буде чиста“ (Матеј 23:25, 26).

15. Наведи примере који показују да Исус гледа иза спољашности.

¹⁵ Спољашњи изглед чаше, тањира или чак зграде не открива све. Исусове ученике је страхопоштовањем обузела лепота Јерусалимског храма, који је Исус назвао ’разбојничком пећином‘ због онога што се дешавало у унутрашњости (Марко 11:17; 13:1). Оно што је био случај с храмом јесте случај с милионима оних који се издају за хришћане, као што показује досије хришћанског света. Исус је рекао да ће судити некима који врше „моћна дела“ (NW) у његово име као онима ’који чине безакоње‘ (Матеј 7:22, 23). У оштрој супротности, о једној удовици која је у храму приложила малтене безначајан износ новца, он је рекао: „Ова сиромашна удовица метну више од свију који метнуше у касицу... она од сиротиње своје метну све што је имала, сву храну своју“ (Марко 12:41-44). Недоследан суд? Ни у ком случају. У обе ситуације, Исус је одражавао Јеховино гледиште (Јован 8:16). Он је видео мотиве иза дела и по томе је судио.

’Свако према својој способности‘

16. Зашто нема потребе да нашу активност увек упоређујемо с активношћу неког другог хришћанина?

¹⁶ Ако су наши мотиви исправни, нема потребе да стално правимо упоређивања. На пример, мала корист се постиже тиме што се такмичарски настоји да се проведе иста количина времена у служби коју проведе неки други хришћанин или да се одговара ономе што су нечија достигнућа у проповедању. Исус је рекао да Јехову волиш свим својим срцем, умом, душом и снагом — не нечијим туђим. Способности, издржљивост и околности сваке особе се разликују. Ако твоја ситуација дозвољава, љубав ће те мотивисати да проведеш много више времена у служби — можда чак као пуновремени слуга пионир. Међутим, ако се бориш с болешћу, време које проводиш у служби може бити мање него што би ти желео. Немој бити обесхрабрен. Верност Богу се не мери сатима. Имајући чисте мотиве, имаћеш разлог за радост. Павле је писао: „Сваки нека испита своја дела и имаће разлог да се сам за себе хвали, а не за другога [„а не у поређењу с другом особом“, NW]“ (Галатима 6:4).

17. Својим речима, кратко испричај параболу о талантима.

¹⁷ Размотри Исусову параболу о талантима, као што је забележена у Матеју 25:14-30. Један човек који се управо спремао да пође на пут у иностранство сазвао је своје робове и поверио им своју имовину. „Једном даде пет таланата, другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи [„способности“, NW].“ Када се господар вратио да сведе рачуне са својим робовима, шта је затекао? Роб коме је било дато пет таланата стекао је још пет таланата. Слично томе, роб коме су била дата два таланта стекао је још два таланта. Роб коме је био дат један талант закопао га је у земљу и није предузео ништа да увећа богатство свог господара. Каква је била господарева процена ситуације?

18, 19. (а) Зашто господар није упоредио роба коме су дата два таланта с робом коме је дано пет таланата? (б) Чему нас парабола о талантима учи у вези с похвалом и упоређивањима? (в) Зашто је трећи роб био неповољно осуђен?

¹⁸ Као прво, размотримо робове којима је понаособ дато пет и два таланта. Сваком од ових робова, господар је рекао: „Добро, слуго добри и верни“. Да ли би он то рекао робу с пет таланта да је тај стекао само два? Вероватно не! С друге стране, робу који је стекао два таланта он није рекао: ’Зашто ниси стекао пет? Хм, погледај свог суроба и колико је он стекао за мене!‘ Не, самилосни господар, који представља Исуса, није упоређивао. Он је таланте поверио „свакоме према његовој моћи [„способности“, NW]“, и за узврат није очекивао ништа више него што је сваки могао дати. Оба роба су добила подједнаку похвалу, пошто су оба свесрдно радила за свог господара. Сви можемо учити из овога.

¹⁹ Наравно, трећи роб није био похваљен. У ствари, био је избачен ван у таму. Пошто је добио само један талант, од њега се није очекивало да произведе онолико колико и роб с пет таланта. Међутим, он није чак ни покушао! Његова неповољна осуда била је првенствено због његовог ’злог и лењивог‘ става срца, који је одавао недостатак љубави према господару.

20. Како Јехова гледа на наша ограничења?

²⁰ Јехова од сваког од нас очекује да га волимо свом својом снагом, али како наша срца дира то што „он зна грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:14). Пословице 21:2 кажу да „Господ срца испитује“ — не статистику. Он разуме било која ограничења над којима немамо контролу, било да су то финансијска, физичка, емоционална или нека друга (Исаија 63:9). У исто време, он очекује да направимо највише од средстава која можда имамо. Јехова је савршен, али када поступа са својим несавршеним обожаваоцима, он није перфекциониста. Он нити је неразуман у свом поступању нити је нереалистичан у својим очекивањима.

21. Ако је наша служба Богу мотивисана љубављу, који ће добри резултати уследити?

²¹ Вољење Јехове свим нашим срцем, душом, мисли и снагом „више је [„вредно је далеко више, NW] од свију жртава и приноса“ (Марко 12:33). Ако смо мотивисани љубављу, тада ћемо у Божјој служби урадити све што можемо. Петар је писао да ако божанске особине, укључујући љубав, ’обилују у вама, нећете бити лени ни бесплодни у познању Господа нашега Исуса Христа‘ (2. Петрова 1:8).

[Фуснота]

У прегледу

◻ Шта треба да буде покретачка снага иза наше службе Богу?

◻ Како нас љубав Христова снажно подстиче да служимо Јехови?

◻ Коју преокупацију фарисеја морамо избегавати?

◻ Зашто је немудро да своју службу стално упоређујемо са службом неког другог хришћанина?

[Слике на 16. страни]

Способности, издржљивост и околности особа разликују се