Живот и рад Исуса
Исус — предмет расправљања
УБРЗО након примања у Симоновом дому, Исус почиње своје друго проповедничко путовање по Галилеји. На његовом претходном путовању по том подручју пратили су га његови први ученици, Петар, Андрија, Јаков и Јован. Али, сада га прати 12 апостола, као и неке жене. Међу њима су Марија Магдалина, Сусана и Јована, чији је муж био службеник краља Ирода.
Како Исус појачава своју проповедничку делатност, тако се повећавају и расправе у вези његове активности. Исусу доводе једног човека опседнутог демонима, који је и слеп и не може говорити. Исус га лечи, тако да је ослобођен од власти демона, прогледао је и почео говорити, а мноштва је занесено. Почели су говорити: „Није ли ово Син Давидов?“
Мноштво се у толиком броју сакупило око куће у којој Исус станује да он и његови ученици једноставно не могу да узму оброк. Поред оних који су сматрали да је то обећани „Син Давидов“, ту су књижевници и фарисеји који су дошли чак из Јерусалима да га оцрне. Кад су Исусови рођаци чули за метеж који се ствара око Исуса, дошли су по њега. Зашто?
Па, Исусова браћа још увек не верују да је он Божји Син. Исто тако, јавни метеж и свађе које је изазвао нису нимало личиле на Исуса којег су они познавали док је одрастао у Назарету. Према томе, мислили су да је код Исуса дошло до озбиљних душевних потешкоћа. „Сишао је с ума“, закључили су, те су желели да дођу до њега и да га одведу.
Међутим, постоје јасни докази да је Исус излечио демонзираног човека. Књижевници и фарисеји знају да то не могу порећи, као ни друга Исусова чуда. Зато, да би оцрнили Исуса, они говоре народу: „Овај не изгони демоне другачије него помоћу Велзевула, владара демона“.
Знајући њихове мисли, Исус позива књижевнике и фарисеје к себи и говори: „Свако царство које се у себи разделило пропашће. И сваки град или дом који се у себи разделио неће се одржати. Исто тако, ако сотона изгони сотону, разделио се у себи; па како ће се дакле одржати његово Царство?“
Каква разорна логика! Будући да фарисеји тврде да особе из њихових власти тих редова терају демоне, Исус их пита: „Ако ја помоћу Велзевула изгоним демоне, чијом помоћи их изгоне ваши синови?“ Другим речима, њихова оптужба против Исуса може се исто тако применити на њих саме. Исус затим упозорава: „Но, ако ја Божјим духом изгоним демоне, заиста вас је достигло Божје Царство“.
Да би показао како је његово истеривање демона доказ његове премоћи над сотоном, Исус каже: „Како може било ко ући у кућу јакога и отети му покућство ако прво не свеже јакога? Тек тада ће му опленити кућу. Ко није на мојој страни против мене је, и ко са мном не сакупља, расипа.“ Сасвим је јасно да су фарисеји против Исуса, чиме се показују сотониним заступницима. Они расипају, или растерају Израелце од њега.
Зато Исус упозорава ове сотонске противнике да се „хула против духа неће опростити“. Он објашњава: „Ко год каже реч против Сина човечјег, опростиће му се; али, ко год говори против светог духа, неће му се опростити, не, нити у овом систему ствари, нити у оном који долази“. Ти књижевници и фарисеји починили су тај неопростиви грех тиме што су приписали сотони оно што је очигледно било чудесно деловање Божјег светог духа. — Матеј 12:22-32, НС; Марко 3:19-30; Јован 7:5.
◆ На који начин се Исусово друго путовање по Галилеји разликује од првог?
◆ Зашто Исусови рођаци покушавају да дођу до њега?
◆ Како фарисеји покушавају да оцрне Исусова чудесна дела и како им Исус узвраћа?
◆ За какав грех сносе кривицу фарисеји и зашто?