Кад дувају ’супротни ветрови‘

Описујући оно што се стварно догодило Исусовим ученицима док су се борили да чамцем пређу Галилејско море, Марко, писац Јеванђеља, каже да су се ’мучили веслајући, јер им беше супротан ветар‘. Исус је још са обале видео да су у невољи и на чудотворан начин ходајући по мору дошао до њих. Чим уђе к њима у чамац ветар утихну (Марко 6:48-51).

Исти писац Библије навео је да се једном раније био ’подигао јак олујни ветар‘. Тада је Исус ’прекорио ветар и он је утихнуо и настала је велика тишина‘ (Марко 4:37-39).

Премда данас немамо ту предност да видимо такве чудотворне догађаје, ипак можемо много научити из њих. Као несавршене особе које живе у опасним временима, ми нисмо имуни на ветрове невоља (2. Тимотеју 3:1-5). У ствари, понекад можемо осећати да бол који произлази из наших кушњи достиже јачину олује. Али, помоћ нам је доступна! Исус позива: „Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас окрепити“ (Матеј 11:28).

Када изгледа да почињу да нам дувају ’супротни ветрови‘, можемо имати ’велику тишину‘ у срцу. Како? Тако што се уздамо у сигурна обећања Јехове Бога. (Упореди с Исаијом 55:9-11; Филипљанима 4:5-7.)