Богобојазне дароваоце очекује вечна срећа
„Јер Бог толико љуби свет, да је и Сина свога јединорођенога дао да ни један који у њега верује не пропадне него да има живот вечни“ (ЈОВАН 3:16).
1, 2. (а) Ко је највећи Даровалац, и који је његов највећи дар човечанству? (б) Коју је особину Бог испољио у давању свог највећег дара?
ЈЕХОВА БОГ је највећи Даровалац. С обзиром на њега, Створитеља неба и Земље, хришћански ученик Јаков је писао: „Сваки добар дар и сваки савршени поклон одозго је, јер долази од Оца небеских светлости, а у њега нема промене окретања сенке“ (Јаков 1:17, NW). Јехова је такође Даровалац највећег дара који се икада могао дати. О његовом највећем дару човечанству речено је: „Јер Бог толико љуби свет да је Сина свога јединорођенога дао да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни“ (Јован 3:16).
2 Говорник ових речи био је нико други до јединорођени Син самог Бога. Јединорођени син неког оца природно ће ценити и волети таквог оца као извор свог живота и свих добрих ствари које су му омогућене да би се радовао животу. Али, Божја љубав није била ограничена само на тог једног Сина. Проширити такав дар на своја друга створења показало би Божје исказивање љубави до изузетног степена. (Упореди Римљанима 5:8-10.) То постаје још очигледније када испитамо шта реч „дао“ заиста значи у овом контексту.
Божји дар „сина љубави своје“
3. Осим „сина љубави своје“, ко се још радовао љубави небеског Оца?
3 Бог се неодређено време радовао личном дружењу с тим јединорођеним Сином — ’сином љубави своје‘ — у небеском подручју (Колошанима 1:13). Све то време, Отац и Син толико су расли у љубави и наклоности један према другоме да ниједна друга узајамна љубав није као њихова. И према осталим створењима која је Бог довео у постојање посредством свог јединорођеног Сина показана је љубав као према члановима Јеховине божанске породице. Према томе, љубав је владала у целој Божјој породици. У светим Писмима исправно се наводи да је ’Бог љубав‘ (1. Јованова 4:8). Божанску породицу чинили би, дакле, они према којима је Отац, Јехова Бог, показивао љубав.
4. Како је то што је Бог дао свог Сина укључивало више од губитка личног дружења, и у чију корист?
4 Везе између Јехове и његовог прворођеног Сина биле су тако блиске да би за њих лишавање таквог интимног дружења било само по себи велики губитак (Колошанима 1:15). Али, ’давање‘ тог јединорођеног Сина значило је више од тога да Бог себе лиши личног дружења са ’сином љубави своје‘. Ишло је чак до те мере да Јехова дозволи да његов Син буде усмрћен и тиме привремено стављен ван постојања као члан Божје универзалне породице. То је била смрт у корист оних који никада нису били чланови Божје породице. Јехова у корист потребитог човечанства није могао дати већи дар од свог јединорођеног Сина, кога Писма означавају и као „почетак Божјег стварања“ (Откривење 3:14, NW).
5. (а) Какво је било лоше стање Адамовог потомства, и шта је Божја правда захтевала од једног од Његових верних синова? (б) Шта би Божји највећи дар захтевао с његове стране?
5 Први људски пар, Адам и Ева, су пропустили да задрже своје место као чланови Божје породице. У том положају су се нашли након што су били протерани из Еденског врта због греха против Бога. Не само да више нису били чланови Божје породице, већ су били и под осудом смрти. Према томе, проблем није био само у томе да се њиховом потомству поврати Божја наклоност као члановима његове породице, него и у томе да се са њих скине божанска осуда смрти. У складу са деловањем божанске правде, то би захтевало да један од верних синова Јехове Бога као замена, или откупнина, искуси смрт. Дакле, велико питање је гласило: Да ли би онај ко је изабран био спреман да се подвргне таквој заменичкој смрти у корист људских грешника? Осим тога, да би се то извршило било је потребно да Свемогући Бог учини чудо. То би такође захтевало изражавање божанске љубави до неупоредивог степена (Римљанима 8:32).
6. Како је Божји Син могао дорасти потребама ситуације која укључује грешно човечанство, и шта је он рекао с обзиром на то?
6 Само је Јеховин прворођени Син могао дорасти посебним потребама те ситуације која је укључивала грешно човечанство. Он је у показивању наклоности према члановима божански створене породице такав одраз свог небеског Оца да је неупоредив међу Божјим синовима. Пошто су сва остала разумна створења била доведена у постојање посредством њега, његова наклоност према њима сигурно би била обилна. Осим тога, љубав је главна особина Јеховиног јединорођеног Сина, Исуса Христа, јер је он „одраз његове [Божје] славе и тачна слика самог његовог Бића“ (Хебрејима 1:3, NW). Показујући своју спремност да изрази ту љубав до највеће мере дајући свој живот у корист грешног човечанства, Исус је рекао својој дванаесторици апостола: „Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да своју душу да̂ као откуп у замену за многе“ (Марко 10:45, NW; види и Јован 15:13).
7, 8. (а) Шта је подстакло Јехову да пошаље Исуса Христа у свет човечанства? (б) У какву мисију је Бог послао свог јединорођеног Сина?
7 Јехова Бог је имао посебан разлог да пошаље Исуса у овај ојађени свет човечанства. Потицај за то била је божанска љубав, јер је сам Исус рекао: „Јер Бог толико љуби свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне него да има живот вечни. Јер Бог не посла Сина свога на свет да суди свету, него да свет спаси кроза њ“ (Јован 3:16, 17).
8 Јехова је с пуно љубави послао свог јединорођеног Сина у мисију спасења. Бог није овде послао свог Сина да суди свету. Да је Божји Син био послан у такву судску мисију, изглед целог човечанства био би безнадежан. Казна неповољне пресуде коју би објавио Исус Христ над људском породицом била би осуда на смрт (Римљанима 5:12). Дакле, тим јединственим изразом божанске љубави Бог је омогућио противтежу смртној казни коју би правда захтевала.
9. Шта је псалмиста Давид осећао у вези Јеховиног давања?
9 Јехова Бог у свему изражава и показује љубав као надмашујуће обележје своје личности. А исправно се може рећи да Бог с пуно љубави својим верним обожаваоцима на Земљи, што се тиче добрих ствари, пружа више него довољно. Псалмиста Давид је осећао управо то када је рекао Богу: „Велика ли је доброта твоја што чуваш за оне који те се боје, и дајеш онима који се уздају у тебе пред синовима човечјим“ (Псалам 31:20). За време Давидовог краљевања над нацијом Израел — да, све време његовог живота као члана нације коју је Бог посебно изабрао — он је често доживљавао Јеховину доброту. А Давид је установио да је она обилна.
Израел губи велики Божји дар
10. Зашто је древни Израел био различит од свих других нација на Земљи?
10 Имајући Јехову за свог Бога, древни Израел се разликовао од свих других нација на Земљи. Помоћу пророка Мојсија као посредника, Јехова је потомке Аврахама, Исака и Јакова довео у савезни однос са собом. По том обрасцу није се опходио ни са једном другом нацијом. Зато је надахнути псалмиста могао узвикнути: „Он говори своју реч Јакову, своје уредбе и судске одлуке Израелу. Није тако учинио ниједном другом народу; и његове судске одлуке они нису знали. Славите Јах!“ (Псалам 147:19, 20, NW).
11. До када се Израел радовао свом повлашћеном положају код Бога, и како је Исус изразио промену у њиховом односу?
11 Нација природног Израела је остала у том повлашћеном односу с Богом док није 33. н. е. одбацила Исуса Христа као Месију. За Израел је био заиста жалостан дан када је Исус тужно узвикнуо: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем оне који су послани к теби, колико пута хтедох да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила, а ви не хтесте! Ето, вам се пуста оставља кућа ваша!“ (Матеј 23:37, 38). Исусове речи су указивале да је нација Израела, иако раније повлашћена пред Јеховом, изгубила посебан Божји дар. Како?
12. Ко су била ’деца Јерусалима‘, и шта је за Исуса значило да их скупи?
12 Користећи израз ’чеда‘, Исус се обратио само природним обрезаним Јеврејима који су живели у Јерусалиму и представљали целу јеврејску нацију. Исусово сакупљање ’деце Јерусалима‘ значило би да ту „децу“ доведе у нови савез с Богом, у коме би он служио као Посредник између Јехове и тих природних Јевреја (Јеремија 31:31-34). То би довело до опраштања греха, јер је Божја љубав ишла до те мере. (Упореди Малахија 1:2.) То би био заиста велики дар.
13. До каквог је губитка довело одбацивање Божјег Сина од стране Израела, али зашто Јеховина радост није била умањена?
13 У складу са својом пророчанском Речи, Јехова је чекао толико дуго док је то било разумно пре него што је на не-Јевреје проширио дар да постану учесници новог савеза. Међутим, одбацивањем Божјег властитог Сина, Месије, нација природног Израела је изгубила тај велики дар. Зато је Јехова омогућио противтежу за одбацивање свог Сина тиме што је проширио тај дар на људе изван јеврејске нације. На тај начин се Јеховина радост као Великог Дароваоца несмањено наставила.
Срећа давања
14. Зашто је Исус Христ најсрећније створење у целом свемиру?
14 Јехова је ’срећан Бог‘ (1. Тимотеју 1:11, NW). Давање другима је једна ствар која га чини срећним. А у првом веку н. е., његов јединорођени Син је рекао: „Више је среће у давању него у примању“ (Дела 20:35, NW). У складу с тим начелом, Исус је постао најсрећније створење Створитеља целог свемира. Како? Па, поред самог Јехове Бога, Исус Христ је дао највећи од свих дарова, полажући свој живот у корист човечанства. У ствари, он је ’срећни Владар‘ (1. Тимотеју 6:15, NW). Тако Исус примером показује оно што је рекао о већој срећи давања.
15. Пример чега Јехова никад неће престати да буде, и како његова разумна створења доживљавају одређену меру његове среће?
15 Посредством Исуса Христа, Јехова Бог никада неће пропустити да буде великодушан Даровалац свим својим разумним створењима и увек ће им бити најбољи пример у давању. Као што Бог проналази задовољство у давању добрих дарова другима, тако је и у срца својих разумних створења на Земљи ставио дух великодушности. На тај начин они одражавају и опонашају његову личност и доживљавају одређену меру његове среће (Постање 1:26; Ефесцима 5:1). Исус је одговарајуће рекао својим следбеницима: „Дајте и даће вам се. Меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити“ (Лука 6:38).
16. На какво се давање Исус осврнуо у Луки 6:38?
16 Исус је оставио својим ученицима изванредан пример у томе што је учинио праксом давање као начин живота. Он је рекао да ће примаоци одлично реаговати на такво давање. Исус се у Луки 6:38 није осврнуо искључиво на давање материјалних дарова. Он није својим ученицима говорио да теже за начином живота који би их материјално осиромашио. Уместо тога, он их је упутио на начин живота који би им пружио осећање духовне испуњености.
Вечна срећа је засигурана
17. Какав је диван дар Бог пружио својим Сведоцима у овим последњим данима?
17 Какав је диван дар Јехова, Поглавар свега стварства, пружио својим Сведоцима у овим последњим данима! Дао нам је добру вест о свом Краљевству. Имамо велику предност да будемо објавитељи успостављеног Божјег Краљевства у рукама његовог владајућег Сина, Исуса Христа (Матеј 24:14; Марко 13:10). То што смо учињени усменим Сведоцима Највишег Бога неупоредив је дар, а најбољи начин на који можемо практиковати давање у опонашању Бога је да преносимо поруку Краљевства другима пре него што дође крај овом злом систему ствари.
18. Шта морамо, као Јеховини сведоци, давати другима?
18 Апостол Павле је говорио о тешкоћама које је морао да претрпи објављујући поруку Краљевства другима (2. Коринћанима 11:23-27). Данашњи Јеховини сведоци такође морају претрпети тешкоће и одбацити личне склоности у настојању да другима пруже наду Краљевства. Можда нерадо идемо људима на врата, посебно ако смо стидљиви. Али, као Христови следбеници, не можемо избећи, или заобићи, предност давања духовних ствари другима проповедајући ’ову добру вест о краљевству‘ (Матеј 24:14, NW). Треба да имамо исти став који је имао Исус. Када је био суочен са смрћу, он је молио: „Оче мој... не како ја хоћу, него како ти хоћеш“ (Матеј 26:39). Код давања добре вести о Краљевству другима, Јеховине слуге морају вршити Божју вољу, не своју — то што он жели, а не што они можда желе.
19. Ко су Поседници ’вечних обитавалишта‘, и како их можемо учинити својим пријатељима?
19 Такво давање ће укључивати наше време и средства, али тиме што смо богобојазни дароваоци, осигуравамо да наша срећа буде вечна. Зашто? Јер је Исус рекао: „Учините себи пријатеље помоћу неправедног богатства [„световног богатства“, New International Version] да би вас, кад оно затаји, примили у вечна обитавалишта“ (Лука 16:9, NW). Наш циљ треба да буде да користимо ’неправедно богатство‘ да себи учинимо пријатељима Поседнике ’вечних обитавалишта‘. Као Створитељ, Јехова поседује све, а његов прворођени Син учествује у том власништву као Наследник свега (Псалам 50:10-12; Јеврејима 1:1, 2). Да бисмо их учинили својим пријатељима, богатство морамо користити на начин који доноси њихово одобравање. То укључује поседовање исправног становишта у коришћењу материјалних ствари за корист других. (Упореди Матеј 6:3, 4; 2. Коринћанима 9:7.) Новац можемо употребити на исправан начин да бисмо ојачали своје пријатељство с Јеховом Богом и Исусом Христом. На пример, то чинимо када радосно користимо оно што имамо да прискочимо у помоћ онима који имају стварну потребу и када трошимо своја средства на унапређивање интереса Божјег Краљевства (Пословице 19:17; Матеј 6:33).
20. (а) Зашто нас Јехова и Исус могу увести у „вечна обитавалишта“, и где могу бити та места? (б) Какву ћемо предност имати кроз сву вечност?
20 Због своје бесмртности, Јехова Бог и Исус Христ могу вечно бити наши Пријатељи и могу нас увести у „вечна обитавалишта“. Тако је без обзира да ли ће она бити на небу са свим светим анђелима или овде на Земљи у обновљеном Рају (Лука 23:43). Све то омогућује Исус Христ, Божји дар пун љубави (Јован 3:16). А Јехова ће употребити Исуса да настави да даје свим створењима, а сам ће због тога бити на јединствен начин срећан. У ствари, кроз сву вечност имаћемо предност давања под универзалним суверенитетом Јехове Бога и краљевањем његовог јединорођеног Сина, нашег Господа и Спаситеља, Исуса Христа. То ће довести до вечне среће свих богобојазних даровалаца.
Да ли се сећаш?
◻ Шта би Божји највећи дар захтевао с његове стране?
◻ У какву је мисију Бог послао свог Сина?
◻ Ко је најсрећније створење у целом свемиру, и зашто?
◻ Како ће богобојазни дароваоци доживети вечну срећу?
[Слика на 10. страни]
Да ли цениш Божји дар у облику његовог Сина као откупне жртве?
[Слике на 12. страни]
Тражиш ли најпре Божје Краљевство, проповедајући добру вест и подупирући то дело својим средствима?