Да ли цениш што је Бог учинио?

”Ако тко хоће ићи за мном, нека се одрече самог себе, нека сваки дан узме криж (мученички стуе, НС) свој и нека ме слиједи“ (ЛУКА 9:23, Ст).

 1. Који су неки од дивних дарова које смо примили од Бога?

ЗА СВОЈ живот захваљујемо Богу. Да није створио људе ми не би никада били рођени. Али, Бог није створио само живот. Створио нас је тако да можемо уживати у много чему; у укусу хране, топлини сунчевог светла, звуцима музике, свежини пролећног дана, у нежностима љубави. И још више: Бог нам је дао разум и тежњу да га упознамо. Он је надахнуо Библију која нам посредује разумно вођство, показујући како је могуће живети срећнијим животом; такође нам даје наду у вечни живот у његовом новом праведном свету. Бог нам даје свој свети дух, и он се побринуо за пружање подршке кроз месну скупштину. Такође нам је дао старије мужеве пуне љубави, као и жене, а сви нам они могу помоћи да останемо јаки у његовој служби (1. Мојсијева 1:1, 26-28; 2. Тимотеју 3:15-17; Јеврејима 10:24, 25; Јаков 5:14, 15).

 2. (а) Шта је најистакнутије што је Бог учинио за нас? (б) Да ли можемо спасење заслужити делима?

² Осим тога, Бог је послао свог прворођеног Сина, како би нам он подробније објавио шта Отац очекује од нас и да би се побринуо за ”откупљење његовом крвљу“ које добија свако ко је прихвата (Ефежанима 1:7, Ст; Римљанима 5:18).a Спасење омогућено том откупнином је од веома велике вредности, тако да нема апсолутно никакве могућности да се заслужи делима, па ни делима која су се чинила у складу с Мојсијевим законом. Зато је Павле писао да ”човека не оправдава вршење Закона, него само вера у Исуса Христа“ (Галатима 2:16, Ст; Римљанима 3:20-24).

Вера и дела

 3. Шта је Јаков рекао о вери и делима?

³ Спасење долази кроз веру, али нас вера и цењење свега што је Бог учинио треба подстицати на дела. Да, то би нас требало мотивисати на дела којима би доказали веру. Исусов полубрат Јаков је писао: ’Вера, ако нема дела, мртва је у самој себи.‘ Затим наставља: ”Докажи ми своју веру одвојено од дела, а ја ћу теби доказати своју веру делима!“ Он указује да чак и демони ”верују и дршћу“, иако демони очигледно не чине дела допадљива Богу. Међутим, потпуно је јасно да је Аврахам поседовао и веру и дела, те да је ”вера заједнички деловала с његовим делима и да је вера уз помоћ дела постала савршена“. Потом Јаков по други пут спомиње да је ”вера мртва без дела“ (Јаков 2:17-26, Ст).

 4. Шта требају радити они који желе следити Исуса, а у складу с његовим речима?

⁴ Исус је такође показао колико су важна исправна дела, кад је објаснио: ”Тако нека и ваше светло светли пред људима да виде ваша добра дела и да славе вашег Оца на небесима.“ ”Ако ко хоће ићи за мном, нека се одрече самог себе, нека сваки дан узме крст свој и нека ме следи!“b Ако се ’одрекнемо‘ самог себе, ми напуштамо многе личне слободе. Ми схватамо да за све захваљујемо Богу. Зато му се предајемо као његови робови, тежећи да упознамо његову вољу и да је вршимо, како је то Исус радио (Матеј 5:16, НС; Лука 9:23, Ст; Јован 6:38).

Деловање на живот

 5. (а) Шта би, према Петровим речима, требало утицати на цели наш начин живота? (б) Која узорна дела он препоручује?

⁵ Петар је упозорио да је Христова ’скупоцена крв‘ коју је дао за нас од толико надвисујуће вредности да бисмо целим својим начином живота требали показивати цењење за то. Апостол је навео много тога на шта би нас требало подстаћи то цењење. Писао је: ”Одбаците од себе сваку врсту злоће.“ ”Пошто сте тек рођена дечица, чезните за оним чистим духовним млеком.“ ”’Разгласите славна дела‘ онога који вас позва из таме у своје дивно светло.‘“ ’Уклоните се од зла и чините добро.‘ ”[Будите] увек спремни на одговор свакому ко вам затражи разлог наде која је у вама.“ ”Да проведете остатак телесног живота не више према људским страстима, већ према вољи Божјој“ (1. Петрова 1:19; 2:1, 2, 9; 3:11, 15; 4:2, Ст).

 6. (а) Како су хришћани првог века доказивали своју веру? (б) За шта су нам тиме дали пример?

⁶ Хришћани првог века живели су у складу са својом вером. Она је променила њихово становиште и личност; мотивисала их је да свој живот усклађују с Божјом вољом. Претрпели су изгнанство, каменовање, батине, тамнице, па чак и смрт, радије него да поступају противно свом веровању (Дела апостолска 7:58-60; 8:1; 14:19; 16:22; 1. Коринћанима 6:9-11; Ефежанима 4:22-24; Колошанима 4:3; Филемону 9, 10). Према писању познатог римског историчара Тацита, који је био рођен око 56. н. е., хришћани су били чак ”осуђивани на ломачу и запаљени да би, кад наступи мрак, служили као бакље“. Али, нису се колебали! (Анали, 15. књига, одломак 44.)

 7. У ком положају би се могли неки налазити?

⁷ У неким скупштинама има можда особа које већ годинама посећују састанке. Они воле Јеховину организацију, сматрају Сведоке најпристојнијим људима које познају, позитивно се изражавају о истини и бране је пред другим људима. Али, нешто им ипак стоји на путу, нешто их задржава. Они још нису учинили узоран корак који је предузело 3 000 људи на Пентекост, корак који је желео учинити верник Етиопљанин и на који је Ананија позвао Савла кад је тај некадашњи противник схватио да је Исус заиста Месија (Дела апостолска 2:41; 8:36; 22:16). Шта данас недостаје тим особама? Зашто нису учиниле корак којег Библија назива ’Богу управљеном молитвом за добру савест‘? (1. Петрова 3:21, Ст). Ако се и ти налазиш у тој ситуацији — познајеш истину, али оклеваш поступати одговарајуће томе — онда сматрај да је овај чланак писан из нарочите љубави према теби.

Савладати препреку за крштење

 8. Шта би било разумно учинити ако нам проучавање не пада баш лако?

⁸ Шта те спречава? У претходном чланку је показано да би за некога могло представљати проблем лично проучавање. Бог нам је дао диван разум и он очекује да га користимо у његовој служби. Неки који чак нису учили ни читати, уложили су труд да то науче како би сазнали још више о Богу и његовим намерима. А како је с тобом? Ако знаш читати, да ли заиста проучаваш као становници Верије, који су ’сваки дан истраживали Писма‘, да би видели да ли је то тако? Да ли си истражио ’ширину, дужину, висину и дубину‘ истине? Да ли си довољно дубоко копао по Речи Божјој? Да ли си утврдио колико је то стварно узбудљиво? Да ли си развио праву тежњу да упознаш Божју вољу? Осећаш ли праву глад за истином? (Дела апостолска 17:10, 11; Ефежанима 3:18, Ст).

 9. Шта би било исправно учинити ако имаш проблем с неким из скупштине?

⁹ Понекад неки оклевају јер имају неки стваран или пак замишљени проблем с неким у скупштини. Да ли те је неко озбиљно увредио? Тада се држи смернице на коју је указао Исус следећим речима: ”Разоткриј његову погрешку између себе и њега самога“ (Матеј 18:15, НС). Можда ћеш се изненадити кад сазнаш да дотични ни не зна да те увредио. Али, чак ако је и свестан тога, постоји могућност да ’добијеш свог брата‘, како је то Исус рекао. Можда ћеш му помоћи да још кога не наведе на спотицање. Осим тога, размисли коме ти уствари служиш. Служиш ли тој особи или Богу? Зар толико мало љубиш Бога да твоју љубав према Њему може окрњити грешка неког несавршеног човека?

10, 11. Шта требаш учинити ако те неки тајни грех задржава од крштења?

¹⁰ Неко се можда уздржава од крштења ради неког тајног греха, било да се ради о нечем из прошлости или је то преступ којег стално наставља чинити. Ако је то и код тебе случај, зар није време да то исправиш? (1. Коринћанима 7:29-31). Многи из редова Јеховиног народа су требали предузети промене у свом животу. У Библији читамо: ”Покајте се, дакле, и обратите се, да вам се избришу греси, да дођу времена окрепе од особе Јеховине“ (Дела апостолска 3:19, НС).

¹¹ Без обзира шта си у прошлости учинио, ти се можеш покајати, променити се и молити Бога за опроштење. ”Усмртите зато удове свога тела који су на Земљи у вези с блудништвом, нечистоћом, сполном похотом, штетном жељом (...) Свуците стару личност с њеним поступцима и обуците нову личност која је обновљена тачним спознањем, према слици свога Створитеља.“ Ти можеш ускладити свој живот с Божјим путевима, радовати се чистој савести и надати се вечном животу у његовом праведном новом свету. Зар то није вредно сваког труда? (Колошанима 3:5-10, НС; Исаија 1:16, 18; 1. Коринћанима 6:9-11; Јеврејима 9:14).

12. Шта би требао учинити ако те уживање дувана, злоупотреба алкохола и зависност од дроге спречава у постизању чисте савести?

¹² Да ли те у постизању чисте савести спречава уживање дувана, злоупотреба алкохола или зависност од дроге? Зар не откривају те навике, које угрожавају живот, омаловажавање Божјег дивног дара живота? Ако те ове навике спречавају, сигурно је време да предузмеш промену. Да ли су те навике вредне да ради њих стављаш на коцку свој живот? Павле је рекао: ”Очистимо се од сваке прљавштине тела и духа, тиме да усавршимо светост у страху Божјем.“ Да ли у довољној мери цениш Божје чисте и праведне путове, а да би то учинио? (2. Коринћанима 7:1, НС).c

Материјалне ствари

13, 14. (а) Шта каже Библија о материјалним циљевима? (б) Зашто је важно ставити небеске ствари на прво место?

¹³ Данашњи свет претпоставља успех и ”упадљиво истицање својих животних средстава“ готово свему другоме. Али, Исус је упоредио ’бриге овог система ствари и преварну моћ богатства‘ са ’трњем‘ које загуши Божју реч. Такође је поставио питање: ”Какву ће корист имати човек ако задобије читав свет, а изгуби своју душу?“ (1. Јованова 2:16; Марко 4:2-8, 19; Матеј 16:26, НС).

¹⁴ Исус је указао како се Бог побринуо да птице нађу храну, а да љиљани прекрасно цветају. Потом је рекао: ”Колико сте ви вреднији од птица? (...) Колико ће пре [Бог] вас оденути!“ Он нам је дао мудар савет: ”Престаните тескобно се бринути“, и то ради материјалних ствари. ”Тражите непрестано [Божје] краљевство, а ове ће вам се ствари додати.“ Ми морамо небеске ствари, како је то Исус показао, ставити на прво место, ’јер где је наше благо, тамо ће бити и наше срце‘ (Лука 12:22-31; Матеј 6:20, 21, НС).

Богу допадљива служба уз Божју помоћ

15. На шта нас подстиче узоран пример хришћана првог века?

¹⁵ Да ли ти представља проблем давање сведочанства? Устручаваш ли се у томе због плашљивости? Ако да, не заборави да су и хришћани првог века имали исте осећаје попут нас. Бог није изабрао много мудрих и јаких, него је изабрао ”што је слабо у очима света (...) да посрами јаке“ (1. Коринћанима 1:26-29, Ст). Утицајни религиозни вође су се супротставили тим ”обичним“ људима и заповедили им да више не проповедају. Шта су тада учинили хришћани? Молили су се. Молили су Бога за неустрашивост, и он им је дао неустрашивост. А то је имало за последицу да су својом вешћу напунили цели Јерусалим, а касније потресли и цели свет! (Дела апостолска 4:1-4, 13, 17, 23, 24, 29-31; 5:28, 29; Колошанима 1:23).

16. Шта учимо од великог ’облака сведока‘ о којима се говори у 11. поглављу посланице Јеврејима?

¹⁶ Нека нас, дакле, страх пред људима никада не спречи да служимо Богу. У 11. поглављу посланице Хебрејима говори се о великом ’облаку сведока‘, који се нису бојали људи, него Бога. И ми требамо показивати исту веру. Апостол је писао: ”Пошто око себе имамо толики облак сведока, нека бисмо одбацили сваки терет и грех који лако приања уз нас, те истрајно трчимо трку која је постављена пред нас“ (Хебрејима 12:1, НС).

17. Које нам охрабрење посредује Бог преко Исаије?

¹⁷ Бог може дати својим слугама неслућену меру помоћи. Створитељ свемира је рекао Исаији: ”Ал онима што се у Јахву уздају снага се обнавља, крила им расту као орловима, трче и не сустају, ходе и не море се“ (Исаија 40:31, Ст).

18. Како можеш савладати плашљивост и суделовати у проповедању Краљевства?

¹⁸ Храбри и срећни Сведоци које видиш у месној скупштини само су мали део више од три и по милиона ревних слугу широм света. Они се радују што имају удела у делу које је прорекао сам Исус Христ следећим речима: ”А ова добра вест о краљевству проповедаће се по цијелој настањеној Земљи за свједочанство свим народима; и тада ће доћи крај.“ Ако ти суделовање у проповедању Краљевства представља проблем, иако испуњаваш предуслове за то, зашто не замолиш неког Сведока који је искусан у служби да га пратиш у делу проповедања? Бог заиста даје ’снагу која је изнад обичне‘ и бићеш можда изненађен кад утврдиш какву радост заиста доноси Богу допадљива служба (Матеј 24:14; 2. Коринћанима 4:7, НС; види такође Псалам 56:11; Матеј 5:11, 12; Филипљанима 4:13).

19. Које је дело Исус заповедио својим ученицима да га изврше?

¹⁹ Од оних који цене вест о Краљевству Исус очекује и одговарајуће поступање. Он је рекао: ”Пођите зато и начините ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20, НС).

20. Које питање би ускоро могло бити прикладно, ако напредујеш у духовном погледу?

²⁰ Да ли те твоје цењење Божјих благослова, Исусове ’скупоцене крви‘, и дивне наде у вечни живот, подстиче на деловање? (1. Петрова 1:19). Да ли си ускладио свој живот с Божјим праведним захтевима? Да ли суделујеш редовно у делу стварања ученика? Да ли си се одрекао самога себе и предао се Богу? Ако можеш на сва та питања одговорити јасним да, онда је можда време да једном старешини скупштине чије састанке посећујеш поставиш питање које је верник Етиопљанин поставио Филипу: ”Шта ми пречи да будем крштен?“ (Дела апостолска 8:36, Ст).

[Фусноте]

Сећаш ли се?

◻ Које нарочите разлоге имамо да будемо захвални Богу?

◻ На шта би нас требала подстаћи вера и цењење?

◻ Који би нас проблеми могли спречити да служимо Богу, и шта можемо предузети против тога?

◻ Која питања могу себи поставити особе које се још нису крстиле?

[Оквир на 16. страни]

’Која сам ја врста ”тла“?‘

Исус је једном испричао поређење о човеку који је изашао да сеје семе. Нешто је семена пало крај пута, па су га позобале птице. Друго је пало на каменита места, где није било пуно земље. Изникло је, али кад је изашло сунце увенуло је. Било је и семена које је пало међу трње, а оно га је угушило. Исус је објаснио да су тиме предочене три групе људи. У прву спада онај ко ”чује реч о краљевству а не разумије“, у другу онај ко прихвати реч, али се одврати због жестине ’невоље или прогонства‘, а у трећу онај код којега ”световна тјескобна брига и вараво богатство загуше реч“.

Међутим, Исус је говорио и о семену које је пало на добру земљу. Рекао је да је то ”онај који чује и разумије реч, те роди и донесе род“ (Матеј 13:3-8, 18-23, Ст).

Добро би било да се упитамо: ’Која сам ја врста ”тла“?‘

[Оквир на 17. страни]

Они су дали живот за своју веру

Да ли познајеш некога ко би радије умро него поступио противно свом веровању? То је учинило хиљаде Јеховиних сведока. Др. Кристин Е. Кинг пише у својој књизи The Nazi State and the New Religions: Five Case Studies in Non-Conformity: ”Сваки други Сведок у Немачкој био је ухапшен, а сваки четврти је изгубио живот.“

Кад су 1945. завршиле страхоте концентрационих логора, ”број Сведока је порастао и није био учињен ни један компромис“. Ј. С. Конвеј у својој књизи The Nazi Persecution of the Chyrches, извештава о Сведоцима следеће: ”Ниједна друга секта није показала такву одлучност наочиглед Гестаповог терора.“

Јеховини сведоци нису били прогањани из политичких или расних разлога, него су трпели једино и искључиво ради своје љубави према Богу и зато што су одбијали поступати противно својој библијски школованој савести.