Они су били награђени за ходање у беспрекорности

ЈЕХОВА благосиља и награђује своје верне слуге. Они можда морају да чекају неко време да би видели испуњење Божјих намера, али какво је само усхићење доживети његов благослов!

То је било добро приказано пре око две хиљаде година у случају јеврејског свештеника Захарије и његове жене, Јелисавете, обоје из Аронове породице. Бог је обећао да ће благословити Израелце потомством ако му буду служили верно. Рекао је да су деца награда (Левитик 26:9; Псалам 127:3). Међутим, Захарија и Јелисавета су били без деце и у поодмаклим годинама (Лука 1:1-7).

Писмо каже да Захарија и Јелисавета „обоје бејаху праведни пред Богом, вршећи без мане све заповести и све наредбе Господње“ (Лука 1:6). Они су тако много волели Бога да им није било тешко да теже за праведношћу и држе његове заповести (1. Јованова 5:3).

Неочекивани благослови

Хајде да се вратимо у касно пролеће или рано лето године 3. пре н. е. Ирод Велики влада као краљ у Јудеји. Једног дана, свештеник Захарија улази у Светињу храма у Јерусалиму. Док је народ окупљен изван светилишта у молитви, он спаљује тамјан на златном олтару. Вероватно сматрана најчаснијом од свакодневних служби, она се врши након што је жртва принесена. Свештеник може имати ову предност можда само једном у свом животу.

Захарија не може да верује својим очима. Шта, Јеховин анђео стоји на десној страни кадионог олтара! Остарели свештеник постаје узнемирен и уплашен. Али анђео каже: „Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја. Жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и ти ћеш му наденути име Јован.“ Да, Јехова је чуо горљиве молитве Јелисавете и Захарије (Лука 1:8-13).

Анђео додаје: „Он ће ти бити на радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу; јер ће он бити велики пред Богом. Он неће пити вина ни опојнога пића, и напуниће се Духа Светога још у утроби матере своје.“ Јован ће бити доживотни Назиреј испуњен Божјим светим духом. Анђео наставља: „Многе ће он синове Израелове обратити ка Господу, Богу њиховоме, и ићи ће пред Богом у духу и сили Илијиној, да окрене срце отаца к деци, и непокорне к разумности праведника, и да приправи Господу народ спреман“ (Лука 1:14-17).

Захарија пита: „По чему ћу ја то познати? Јер сам ја стар, а и жена је моја зашла у године.“ Анђео одговара: „Ја сам Габријел који стојим пред Богом и послан сам да ти говорим, и да ти јавим ову радосну вест. И гле, онемићеш и нећеш моћи говорити до дана кад ће то да се збуде, јер ниси веровао мојим речима које ће се испунити у своје време.“ Када се Захарија појављује из светилишта, он не може да говори, и народ опажа да је видео натприродан призор. Све што може да учини јесте да прави знакове, користећи гестикулирање да саопшти своје мисли. Када је његова јавна служба завршена, враћа се кући (Лука 1:18-23).

Разлог за радост

Као што је обећано, Јелисавета је ускоро имала разлог за радовање. Остала је у другом стању, уклањајући прекор због неплодности. Њена рођака Марија такође постаје радосна, јер јој исти анђео, Габријел, каже: „И ево затруднећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики и назваће се Син Највишега, и даће му Господ, Бог, престо Давида, оца његова.“ Марија је спремна да одигра улогу ’слушкиње Господње [Јеховине, NW]‘ (Лука 1:24-38).

Марија жури у дом Захарије и Јелисавете у град у брдовитом подручју Јудеје. На звук Маријиног поздрава, дете у Јелисаветиној материци поскочи. Под утицајем Божјег светог духа, Јелисавета гласно узвикну: „Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуд мени ово да дође мати Господа мога к мени? Јер гле, чим дође глас поздрава твога у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој. Блажена она која верова, јер ће се испунити оно што јој је од Господа казано!“ Марија одговара с великом радошћу. Њен боравак код Јелисавете траје око три месеца (Лука 1:39-56).

Јован је рођен

У очекивано време родио се син остарелим Јелисавети и Захарији. Осмог дана, дете је обрезано. Рођаци желе да се дечак зове Захарија, али Јелисавета каже: „Не, него ће се звати Јован.“ Да ли се њен још увек нем супруг слаже? На једној плочи он пише: „Јован је име његово.“ Одмах, Захаријин језик је одрешен, и он почиње да говори, благосиљајући Јехову (Лука 1:57-66).

Испуњен светим духом, радостан свештеник пророкује. Он говори као да је обећани Ослободилац — ‘силни Спаситељ у дому Давида’ — већ подигнут у складу са Аврахамским савезом о Семену у коме ће се благословити сви народи (Постање 22:15-18). Као претеча Месије, Захаријин властити чудом рођени син ’ићи ће пред лицем Господњим да да̂ народу његовом разум спасења‘. Како су године пролазиле, Јован је растао и постајао снажан у духу (Лука 1:67-80).

Богато награђени

Захарија и Јелисавета су били дивни примери вере и стрпљења. Они су наставили да верно служе Јехови иако су морали да чекају на Бога, а њихови највећи благослови су тек дошли када су били у поодмаклим годинама.

Ипак, какав су само благослов Јелисавета и Захарија уживали! Под утицајем Божјег духа обоје су пророковали. Они су имали предност да постану родитељи и учитељи Месијиног претече, Јована Крститеља. Осим тога, Бог је на њих гледао као на праведнике. Исто тако, они који данас теже за божанским путем могу имати положај праведника пред Богом и примиће многе благословљене награде за ходање у беспрекорности према Јеховиним заповестима.