Служити као гласници божанског мира
„Красне ли су на горама ноге оног... који мир оглашује“ (ИСАИЈА 52:7).
1, 2. (а) Као што је проречено у Исаији 52:7, која добра вест треба да се објави? (б) Шта су Исаијине пророчанске речи значиле у случају древног Израела?
ПОСТОЈИ добра вест која треба да се објави! То је вест о миру — правом миру. То је порука о спасењу која је повезана с Божјим Краљевством. Пре много времена, пророк Исаија је писао о томе, а његове речи су сачуване за нас у Исаији 52:7, где читамо: „Красне ли су на горама ноге оног који добре гласе носи, који мир оглашује; онога који добре вести носи, који спасење оглашује, онога који каже Сиону: Бог твој краљује!“
2 Јехова је надахнуо свог пророка Исаију да запише ту поруку за корист древног Израела и за нашу корист данас. Шта то значи? У време када је Исаија написао ове речи, северно краљевство Израел можда је већ било одведено у изгнанство од стране Асираца. Касније ће становници Јуде, јужног краљевства, бити одведени као изгнаници у Вавилон. Било је то време туге и немира у нацији зато што народ није био послушан Јехови и зато није био у миру с Богом. Као што им је Јехова рекао, њихово грешно понашање је проузроковало поделу између њих и њиховог Бога (Исаија 42:24; 59:2-4). Међутим, Јехова је преко Исаије прорекао да ће се у право време капије Вавилона њихати отворене. Божји народ ће бити слободан да се врати у своју домовину, да би тамо поново изградио Јеховин храм. Сион ће бити обновљен, а обожавање правог Бога поново ће се вршити у Јерусалиму (Исаија 44:28; 52:1, 2).
3. Како је обећање о обнови за Израел било и пророчанство о миру?
3 Ово обећање о избављењу било је и пророчанство о миру. Повратак у земљу коју је Јехова дао Израелцима био би доказ Божјег милосрђа и њиховог покајања. То би указивало да су у миру с Богом (Исаија 14:1; 48:17, 18).
„Бог твој краљује!“
4. (а) У ком смислу се може рећи да је 537. пре н. е. ’Јехова постао краљ‘? (б) Како је Јехова каснијих година управљао стварима у корист свог народа?
4 Када је 537. пре н. е. Јехова извршио то избављење, Сиону се прикладно могла дати следећа објава: „Бог твој краљује!“ Истина, Јехова је ’Краљ вечности‘ (Откривење 15:3). Али ово избављење његовог народа било је једно тазе испољавање његовог суверенитета. То је на упечатљив начин показало супериорност његове силе над најмоћнијим људским царством до тог времена (Јеремија 51:56, 57). Као резултат деловања Јеховиног духа, друге завере против његовог народа биле су осујећене (Јестира 9:24, 25). Јехова је увек изнова интервенисао на различите начине да би краљеве Медо-Персије навео да сарађују на извршавању његове суверене воље (Захарија 4:6). Чудесни догађаји који су се одиграли у то време записани су за нас у библијским књигама Јездре, Немије, Јестире, Агеја и Захарије. И колико само јача веру осматрање тих догађаја!
5. На које значајне догађаје се указује у Исаији 52:13–53:12?
5 Међутим, оно што се одиграло 537. пре н. е. и након тога било је само почетак. Одмах након пророчанства о обнови у 52. поглављу, Исаија је писао о доласку Месије (Исаија 52:13–53:12). Посредством Месије, који се показао да је Исус Христ, Јехова ће пружити једну поруку избављења и мира од још већег значаја него оно што се догодило 537. пре н. е.
Јеховин највећи гласник мира
6. Ко је Јеховин највећи гласник мира, и које је опуномоћење применио на себе?
6 Исус Христ је Јеховин највећи гласник мира. Он је Реч Божја, лични Говорник самог Јехове (Јован 1:14). У складу с тим, неко време након што се крстио у реци Јордан, Исус је устао у синагоги у Назарету и гласно прочитао своје опуномоћење из 61. поглавља Исаије. То опуномоћење је разјаснило да оно за шта је послан да проповеда обухвата „избављење“ и „опоравак“, као и прилику да се пронађе наклоност код Јехове. Ипак, Исус је учинио и више од објављивања поруке мира. Бог га је такође послао да пружи темељ за трајни мир (Лука 4:16-21).
7. Шта произлази из мира с Богом који је омогућен преко Исуса Христа?
7 У време Исусовог рођења, анђели су се појавили пастирима близу Витлејема, хвалећи Бога и говорећи: „Слава Богу на висини, а на земљи мир и добра воља међу људима [„мир међу људима добре воље“, NW]!“ (Лука 2:8, 13, 14, курзив наш). Да, они којима је Бог показао добру вољу због тога што су исказали веру у припреме које је он вршио преко свог Сина, имаће мир. Шта би то значило? То би значило да људи, иако рођени у греху, могу стећи чист положај пред Богом, одобрен однос с њим (Римљанима 5:1). Они би могли да се радују унутрашњем спокојству, миру, који није могућ ни на који други начин. У Божје одређено време, доћи ће до избављења од свих последица греха наслеђеног од Адама, укључујући и болест и смрт. Људи више неће бити слепи, глуви нити хроми. Фрустрирајућа слабост и срцепарајући душевни поремећаји биће трајно уклоњени. Биће могуће радовати се животу у савршенству заувек (Исаија 33:24; Матеј 9:35; Јован 3:16).
8. Коме је понуђен божански мир?
8 Коме је понуђен божански мир? Он је понуђен свима који исказују веру у Исуса Христа. Апостол Павле је писао да је била ’Божја воља да преко Христа помири све са собом закључивши мир преко Исусове крви проливене на крсту‘. Апостол је додао да ће то помирење обухватати „што је на небу“ — то јест, оне који ће бити сунаследници с Христом на небу. То ће такође обухватати и „што је на земљи“ — то јест, оне који ће бити повлашћени приликом да заувек живе на земљи кад она буде доведена у потпуно рајско стање (Колошанима 1:19, 20). Због тога што извлаче корист из вредности Исусове жртве и због послушности Богу која долази из срца, сви они могли би да се радују срдачном пријатељству с Богом. (Упореди с Јаковом 2:22, 23.)
9. (а) На које друге односе утиче мир с Богом? (б) Имајући на уму трајни мир посвуда, какву је власт Јехова пренео на свог Сина?
9 Колико је само преко потребан такав мир с Богом! Ако нема мира с Богом, не може бити трајног нити смисаоног мира у било ком другом односу. Мир с Јеховом је темељ за прави мир на земљи (Исаија 57:19-21). Сходно томе, Исус Христ је Кнез мира (Исаија 9:6). Њему, преко кога људи могу да се помире с Богом, Јехова је такође поверио владајући ауторитет (Данило 7:13, 14). А што се тиче исхода Исусовог кнежевања над човечанством, Јехова обећава: „Даће мир бескрајан“ (Исаија 9:7; Псалам 72:7).
10. Како је Исус оставио пример у објављивању Божје поруке о миру?
10 Целом човечанству је потребна Божја порука о миру. Исус је лично пружио реван пример у проповедању те поруке. Он је то радио на подручју храма у Јерусалиму, на обронцима планине, дуж пута, Самарјанки на бунару и у домовима људи. Где год је било људи, Исус је стварао прилике да проповеда о миру и о Божјем Краљевству (Матеј 4:18, 19; 5:1, 2; 9:9; 26:55; Марко 6:34; Лука 19:1-10; Јован 4:5-26).
Обучени да ходе Христовим стопама
11. За које је дело Исус обучавао своје ученике?
11 Исус је поучио своје ученике да проповедају Божју поруку о миру. Баш као што је Исус био Јеховин ’верни и истинити сведок‘, схватили су да и они имају одговорност да сведоче (Откривење 3:14; Исаија 43:10-12). Они су гледали на Христа као на свог Вођу.
12. Како је Павле показао важност проповедничке активности?
12 Апостол Павле је резоновао о важности проповедничке активности, рекавши: „Који у њега верује неће се збунити [„неће бити разочаран“, NW]“. То јест, нико ко исказује веру у Исуса Христа као Јеховиног Главног заступника спасења неће бити разочаран. И ничије етничко порекло није фактор који га искључује, јер је Павле додао: „Нема ту никакве разлике између Јудејина и Грка, јер они сви једног Господа имају, који је богат за све који га призивљу. Јер који год призове име Господње спашће се“ (Римљанима 10:11-13). Али како је требало да људи сазнају за ту могућност?
13. Шта је било потребно да би људи чули добру вест, и како су се хришћани из првог века одазвали на ту потребу?
13 Павле се позабавио том потребом тако што је поставио питања о којима треба да размишља сваки Јеховин слуга. Апостол је питао: „Али како ће призивати онога у кога не вероваше? А како ће веровати у онога за кога не чуше? А како ће чути за њега, ако га нико не проповеда? А како ће проповедника бити, ако нису послани?“ (Римљанима 10:14, 15). Запис о хришћанству из првог века носи речито сведочанство да су се мушкарци и жене, млади и стари, одазвали на пример који су пружили Христ и његови апостоли. Они су постали ревни објавитељи добре вести. Опонашајући Исуса, они су проповедали људима где год су могли да их пронађу. У жељи да никога не пропусте, они су службу обављали како на јавним местима тако и од куће до куће (Дела апостолска 17:17; 20:20).
14. Како се показало истинитим да су „ноге“ оних који објављују добру вест „красне“?
14 Наравно, нису сви љубазно примили хришћанске проповеднике. Међутим, оно што је Павле цитирао из Исаије 52:7 показало се истинитим. Након што је поставио питање: „Како ће проповедника бити, ако нису послани?“, додао је: „Као што стоји написано: ’Красне ли су ноге оних који мира глас доносе, који добре вести доносе!‘“ Већина нас не мисли да су наше ноге красне, или дивне. Дакле, шта онда то значи? Особу која иде да проповеда другима обично покрећу ноге. Такве ноге у ствари представљају ту особу. И можемо бити сигурни да су многима који су чули добру вест од апостола и од других ученика Исуса Христа из првог века, ти рани хришћани заиста били предиван призор (Дела апостолска 16:13-15). И више од тога, они су били драгоцени у Божјим очима.
15, 16. (а) Како су први хришћани показали да су стварно били гласници мира? (б) Шта нам може помоћи да обављамо службу на исти начин на који су је обављали хришћани из првог века?
15 Исусови следбеници су имали поруку о миру, и они су је преносили на један мирољубив начин. Исус је дао својим ученицима следећа упутства: „У коју год кућу уђете, најпре реците: Мир кући овој! И ако буде онде син мира, остаће на њему мир ваш, ако ли не буде вратиће се к вама“ (Лука 10:5, 6). Шалом, или „мир“, јесте традиционални јеврејски поздрав. Међутим, Исусова упутства су обухватала много више од тога. Као ’посланици у име Христа‘, његови помазани ученици су подстицали људе: „Помирите се с Богом“ (2. Коринћанима 5:20). У складу са Исусовим упутствима, они су причали људима о Божјем Краљевству и шта би оно могло да значи за њих као појединце. Они који су слушали добили су благослов; они који су одбацили ту поруку били су на губитку.
16 Данас Јеховини сведоци обављају службу на исти начин. Добра вест коју носе људима није њихова; она припада Ономе ко их је послао. Они су опуномоћени да је преносе. Ако је људи прихвате, доводе себе у положај да добију дивне благослове. Ако је одбаце, одбацују мир с Јеховом Богом и његовим Сином, Исусом Христом (Лука 10:16).
Мирољубиви у немирном свету
17. Чак и када се суочавамо са заједљивим људима, како треба да се понашамо, и зашто?
17 Каква год да је реакција људи, за Јеховине слуге је важно да задрже на уму да су они гласници божанског мира. Светски људи могу да се упусте у жучне расправе и да искаљују бес тако што износе заједљиве примедбе или тако што погрдно вичу на оне који им иду на живце. Можда су неки од нас то радили раније. Међутим, ако смо обукли нову личност и ако сада нисмо део света, ми нећемо опонашати њихове путеве (Ефесцима 4:23, 24, 31; Јаков 1:19, 20). Без обзира на то како други поступају, ми ћемо примењивати савет: „Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима“ (Римљанима 12:18).
18. Како треба да реагујемо ако је неки јавни службеник груб према нама, и зашто?
18 Понекад нас наша служба може довести пред јавне службенике. Позивајући се на свој ауторитет, они од нас могу ’тражити‘ објашњење у вези с тим зашто радимо неке ствари или зашто се уздржавамо од учествовања у неким нарочитим активностима. Они можда желе да знају зашто проповедамо ову поруку — поруку која разоткрива криву религију и која говори о крају садашњег система ствари. Наше поштовање према примеру који је оставио Христ подстаћи ће нас да исказујемо благу нарав и дубоко поштовање (1. Петрова 2:23; 3:15, Ча). Такви службеници су често под притиском свештенства или можда својих претпостављених. Благ одговор им може помоћи да увиде да наша активност није опасност за њих нити за мир заједнице. Такав одговор ствара дух поштовања, сарадње и мира код оних који га прихватају (Титу 3:1, 2).
19. У којим активностима Јеховини сведоци никада не учествују?
19 Јеховини сведоци су широм света познати као људи који немају удела у светском раздору. Они се не упуштају у светске сукобе око расе, религије или политике (Јован 17:14). Зато што нас Божја Реч упућује да се ’покоравамо вишим властима‘, ми не бисмо чак ни помислили да учествујемо у грађанским нередима да бисмо протестовали против владине политике (Римљанима 13:1). Јеховини сведоци се никада нису придружили неком покрету који има за циљ свргавање владе. С обзиром на мерила која је Јехова поставио за своје хришћанске слуге, незамисливо је да учествују у било ком облику крвопролића или насиља! Прави хришћани не само што говоре о миру; они живе у складу с оним што проповедају.
20. Што се тиче мира, какав је досије стекао Вавилон велики?
20 За разлику од правих хришћана, они који представљају религиозне организације хришћанског света нису се показали као гласници мира. Религије Вавилона великог — и цркве хришћанског света и нехришћанске религије — оправдавале су, подржавале и заправо преузимале вођство у ратовима нација. Оне су такође хушкале на прогонство, па чак и на убијање верних Јеховиних слугу. Зато, с обзиром на Вавилон велики, Откривење 18:24 објављује: „Код ње се нађе крв пророка и светих и свију који су побијени на земљи.“
21. Како многи искрени људи реагују када виде разлику између понашања Јеховиног народа и оних који упражњавају криву религију?
21 За разлику од религија хришћанског света и остатка Вавилона великог, права религија је позитивна, уједињујућа сила. Својим правим следбеницима, Исус Христ је рекао: „По томе ће сви познати да сте моји ученици ако се међу собом љубите“ (Јован 13:35). То је љубав која надилази националне, социјалне, економске и расне границе које сада деле остатак човечанства. Опажајући то, милиони људи широм света говоре Јеховиним помазаним слугама: „Идемо с вама, јер сазнасмо да је с вама Бог“ (Захарија 8:23).
22. Како ми гледамо на дело сведочења које још треба да се обави?
22 Као Јеховин народ, ми се умногоме радујемо због онога што је постигнуто, али посао још није готов. Након што посеје семе и обради своје поље, ратар не стаје. Он и даље ради, нарочито у јеку жетве. Жетва захтева непрестан, интензиван труд. А управо сада се сакупља жетва обожавалаца правог Бога већа него икада раније. Ово је време радовања (Исаија 9:3). Истина, ми наилазимо на противљење и равнодушност. Као појединци, можда настојимо да се боримо са озбиљном болешћу, тешком породичном ситуацијом, или економском тешкоћом. Али љубав према Јехови наводи нас да устрајемо. Порука коју нам је Бог поверио јесте нешто што људи треба да чују. То је порука о миру. Заиста, то је порука коју је проповедао сам Исус — добра вест о Божјем Краљевству.
Какав је твој одговор?
◻ Какво је испуњење имао Исаија 52:7 на древном Израелу?
◻ Како је Исус доказао да је највећи гласник мира?
◻ Како је апостол Павле повезао Исаију 52:7 с делом у коме учествују хришћани?
◻ Шта је укључено у то бити гласници мира у наше време?
[Слика на 13. страни]
Попут Исуса, Јеховини сведоци су гласници божанског мира
[Слика на 15. страни]
Јеховини сведоци остају мирни без обзира на то како људи реагују на поруку о Краљевству