Живот и рад Исуса

Милосрдни Самарјанин

ИСУС је вероватно у Витанији, селу које је око три километра удаљено од Јерусалима. Један човек, вешт познавалац Мојсијевог закона, приступа му и поставља му питање: „Учитељу, шта треба да чиним да наследим вечни живот?“

Исус увиђа да тај човек, правник, не тражи само обавештење, него га жели искушати. Циљ тог правника можда је био тај да наведе Исуса да одговори на начин који би повредио осећаје Јевреја. Зато Исус наводи правника да се изјасни тако што га пита: „Шта је записано у Закону? Како читаш?“

Одговарајући, правник показује неубичајен увид и цитира Божји закон из 5. Мојсијеве 6:5 и 3. Мојсијеве 19:18, говорећи: „’Мораш љубити Јехову Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим’, и ’свога ближњега као самога себе’“.

„Тачно си одговорио“, одговара Исус. „Чини то стално и стећићеш живот“.

Правник, међутим, није задовољан. Исусов одговор није за њега довољно одређен. Он жели потврду од Исуса да су његова властита гледишта исправна и да је стога праведан у свом опхођењу према другима. Стога пита: „Ко је заправо мој ближњи“.

Јевреји сматрају да се израз „ближњи“ односи само на остале Јевреје, као што изгледа указује повезаност садржаја у 3. Мојсијевој 19:18. Касније је заправо и сам апостол Петар рекао: „Ви добро знате како је незаконито за Јеврејина да се дружи или приступи човеку другог рода“. Стога тај правник, а вероватно и Исусови ученици, сматрају да је праведно уколико љубазно поступају само према другим Јеврејима, пошто не-Јевреји по њиховом мишљењу нису њихови ближњи.

Како ће Исус, а да не увреди своје слушаоце, исправити њихово мишљење? Он прича једну причу, која се можда заснива на стварном догађају. „Неки је (Јеврејин)“, објашњава Исус, „силазио из Јерусалима у Јерихон и упао међу разбојнике, који су га свукли и задали му ударце, те отишли и оставили га полумртва“.

„Случајно је“, наставља Исус, „тим путем силазио неки свештеник, али кад га је угледао, прошао је супротном страном. Тако је и један Левит, кад је сишао на то место и видео га, прошао супротном страном. Али, неки Самарјанин, који је путовао тим путем пришао је к њему и, кад га је видео, био је дирнут самилошћу“.

Многи свештеници и њихови левитски храмски помагачи живе у Јерихону, који се налази на удаљености од око 23 километра опасног пута који се спушта 900 метара од места где служе у храму у Јерусалиму. Од свештеника и Левита би се очекивало да ће помоћи другом Јеврејину у невољи. Али, они то нису учинили, док Самарјанин јесте. Јевреји толико мрзе Самарјане да су недавно увредили Исуса најоштријим речима назвавши га Самарјанином.

Шта чини Самарјанин да би помогао Јеврејину? „Приступио му је“, каже Исус, „и повио му ране поливши их уљем и вином. Затим га је посадио на своје живинче и довео га у једну гостионицу, те се побринуо за њега. Следећег дана је узео два денара (отприлике дводневна зарада), дао их гостионичару и рекао: ’Побрини се за њега, и што год више потрошиш, платићу ти кад се вратим’.“

Кад је испричао причу, Исус пита правника: „Шта ти се чини, ко је од ове тројице био ближњи човеку који је упао међу разбојнике?“

Осећајући се нелагодно у вези тога да припише било какву заслугу Самарјанину, правник једноставно одговара: „Онај који је милостиво поступио према њему“.

„Иди и сам чини тако“, закључује Исус.

Да је Исус директно рекао правнику да су и не-Јевреји његови ближњи, не само да човек то не би прихватио, него би и већина слушалаца вероватно стала на његову страну у расправи с Исусом. Ова је прича, међутим, зорно и на непобитан начин показала да међу наше ближње спадају људи и изван нашег властитог рода, расе или националности. Како Исус има диван начин поучавања! Лука 10:25-37, НС; Дела апостолска 10:28, НС; Јован 4:9; 8:48.

◆ Која је питања правник поставио Исусу и која је очигледно била сврха његовог испитивања?

◆ Кога су Јевреји сматрали својим ближњим и који разлог постоји за веровање да су чак и ученици делили то гледиште?

◆ Како је Исус пренео исправно гледиште тако да га правник није могао оповргнути?