Исусово рођење — како нам доноси мир

ОБЈАВА „мир међу људима који су по [Божјој] вољи“ није била једино пророчанство које је говорило о Исусовом рођењу. Поред онога што су анђели објавили изненађеним пастирима, небески гласници су Марији и њеном мужу Јосифу пренели од Бога надахнуте поруке о новорођеном Исусу. Осматрање тих порука пружиће нам бољи увид у догађаје везане за рођење Исуса и помоћи ће нам да разумемо право значење анђеоског обећања о миру међу људима.

Пре него што се Исус родио, чак и пре него што је Марија затруднела, један анђео који је у Библији познат под именом Гаврило посетио је Марију. Обратио јој се речима: „Здраво, милошћу дарована, Јехова је с тобом.“ Као што можете да претпоставите, те речи су узнемириле Марију и можда су је мало уплашиле. Шта би такав поздрав могао да значи?

Гаврило је објаснио: „Ево, затруднећеш и родићеш сина. Дај му име Исус. Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега. Јехова Бог даће му престо Давида, његовог оца, и он ће владати као краљ над Јаковљевим домом заувек и његовом краљевству неће бити краја.“ Марија се питала како ће то бити, будући да је она девица и још није имала односе с мушкарцем. Гаврило јој је одговорио да ће дете бити зачето Божјим светим духом. Дете које ће родити неће бити обично (Лука 1:28-35).

Проречени Краљ

Гаврилове речи су сигурно помогле Марији да разуме да је син ког ће родити онај о коме су говорила древна пророчанства. Објава да ће Јехова њеном сину дати „престо Давида, његовог оца“ подсетила је Марију, као и све Јевреје који су били упознати с Писмом, на обећање које је Бог дао израелском краљу Давиду.

Преко пророка Натана, Јехова је рекао Давиду: „Твој дом и твоје краљевство трајаће довека. Твој престо довека ће чврсто стајати“ (2. Самуилова 7:4, 16). Јехова је још рекао о Давиду: „Учинићу да потомство његово вечно траје, и престо његов као дани небески. Потомство ће његово довека трајати, и престо његов попут сунца преда мном“ (Псалам 89:20, 29, 35, 36). Зато није била случајност што су Марија и Јосиф потицали из Давидове лозе.

То нису била једина пророчанства у Хебрејским списима која су говорила о Давидовом краљевском потомку. Марији је такође било познато Исаијино пророчанство: „Родило [нам се] дете, добили смо сина, коме ће кнежевска власт бити на рамену. Име ће му бити Дивни Саветник, Моћни Бог, Вечни Отац, Кнез Мира. Надалеко ће се простирати његова кнежевска власт и миру неће бити краја на Давидовом престолу и у његовом краљевству, да се утврди и утемељи на правди и праведности, од сада па довека. То ће учинити ревност Јехове над војскама“ (Исаија 9:6, 7).

Порука коју је Гаврило пренео Марији била је много више од вести о чудесном рођењу мушког детета. Њен син ће бити наследник краља Давида — наследник који ће вечно владати Краљевством које је Бог утврдио. Гаврилова пророчанства о Исусовој будућој улози веома су значајна за све нас.

Када је Јосиф сазнао да његова будућа жена очекује дете, одлучио је да раскине веридбу. Знао је да дете није његово, јер он и његова вереница нису имали полне односе. Можете ли замислити колико је Јосифу било тешко да поверује Маријином објашњењу. Извештај из Јеванђеља каже: „У сну му се појавио Јеховин анђео и рекао: ’Јосифе, сине Давидов, не бој се да доведеш кући Марију, своју жену, јер је оно што је у њој зачето од светог духа. Она ће родити сина, а ти му дај име Исус, јер ће он спасти свој народ од њихових греха‘“ (Матеј 1:20, 21).

У којој је мери Јосиф разумео да ће то дете „спасти свој народ од њихових греха“, Библија не каже. Ипак, ова порука је била довољна да увери Јосифа да будућа мајка није учинила ништа лоше. Он је поступио како му је анђео рекао и одвео Марију кући, што је био чин једнак склапању брака.

Захваљујући информацијама које налазимо на другим местима у Светом писму, можемо разумети шта је анђео заправо мислио. На почетку људске историје, један бунтовни анђео је довео у питање Јеховино право да влада. Хебрејски списи говоре да је тај бунтовник, између осталог, тврдио да Бог влада на неправедан начин и да под притиском ниједан човек неће остати беспрекоран пред Јеховом (Постанак 3:2-5; Јов 1:6-12). Адам је био један такав пример. Због његовог греха, сви људи су наследили грех и као последицу греха смрт (Римљанима 5:12; 6:23). Међутим, Исус је рођен без греха, јер његов отац није био човек. Тиме што је спремно дао свој савршени живот као одговарајућу откупнину за оно што је Адам изгубио, Исус може да спасе људе од греха и пружи им могућност да добију вечни живот (1. Тимотеју 2:3-6; Титу 3:6, 7; 1. Јованова 2:25).

Током своје службе на земљи, Исус је показао шта ће значити уклањање последица греха. Он је лечио људе од сваке болести и чак је ускрсавао мртве (Матеј 4:23; Јован 11:1-44). Та чуда су била предслика онога што ће учинити у будућности. Сам Исус је рекао: „Долази час у који ће сви који су у гробовима чути [мој] глас и изаћи ће“ (Јован 5:28, 29).

То обећање о ускрсењу које ће се одиграти у будућности јасно показује зашто је Исусово рођење — а посебно његова смрт — од највеће важности за нас. Бог је послао свог Сина у свет „да се свет спасе преко њега“, пише у Јовану 3:17. Та дивна вест подсећа нас на објаву коју су чули пастири док су чували своја стада оне ноћи када се Исус родио.

’Добра вест о великој радости‘

Када су анђели објавили рођење ’Спаситеља — Христа, Господа‘, то је заиста била ’добра вест о великој радости‘ за све људе (Лука 2:10, 11). Требало је да то дете буде Месија, велики Пророк и Владар кога је Божји народ дуго очекивао (Поновљени закони 18:18; Михеј 5:2). Његов живот и смрт на земљи имаће главну улогу у оправдању Јеховиног суверенитета, и зато су анђели могли да кажу: „Слава Богу на висинама“ (Лука 2:14).

Исус, који је у Библији назван „последњи Адам“, показао је да човек може бити веран Јехови чак и под најтежим кушњама (1. Коринћанима 15:45). На тај начин је доказао да је Сатана зао лажов. То је донело радост верним анђелима на небу.

Међутим, хајде да се вратимо на питање: „Постоји ли реална нада да ће се анђеоска објава дата у ноћи када се Исус родио обистинити?“ Одговор је јасан — да! Мир је врло важан услов за испуњење Божје намере на земљи, која подразумева и претварање земље у рај. Када се то оствари широм земље, љубав и верност ће бити покретачка снага свих људи. Зато испуњење Јеховине намере подразумева и уклањање сваког отпора његовом суверенитету. То није добра вест за оне који подупиру Сатану у тврдњи да су Јеховина мерила лоша. За њих ће то значити уништење (Псалам 37:11; Пословице 2:21, 22).

Запазите да анђели нису пожелели мир свим људима. Уместо тога, они су објавили „мир међу људима који су по [Божјој] вољи“. Другим речима, међу људима које Бог признаје и који имају његову наклоност. Они који искрено верују у Јехову постају верни Исусови следбеници који се труде да га опонашају. Такве особе су великодушне и пуне разумевања према другима, не само неколико дана у години, већ сваки дан.

У духу хришћанства преко целе године?

Добра вест коју је Исус проповедао утицала је на живот великог броја људи. Многи су усвојили хришћанска начела у сваком аспекту свог живота. Људи који су некада били првенствено усмерени на себе почели су да се питају шта би Исус урадио када би се нашао у њиховој ситуацији. Неки који су били усредсређени на материјалне ствари и задовољства схватили су колико су важне духовне вредности и колико је битно да их преносе ближњима. Они настоје да буду великодушни и љубазни преко целе године. Зар то није оно што треба очекивати од правих хришћана?

Ако би све искрене особе одвојиле мало времена да размисле о томе шта значи анђеоска порука мира и ако би поступале у складу с тим значењем, свет би сигурно био много боље место.

Особама које су по Божјој вољи пророчанства о Исусовом рођењу пружају уверење да ће вечно уживати у правом миру. Зар то није оно што желите? Можемо бити сигурни да ће се славна пророчанска објава о миру коју су изрекли анђели приликом Исусовог рођења сигурно обистинити. То неће бити само празне речи у време Божића, већ стварност која ће заувек постојати.

[Слике на 7. страни]

Хришћански дух се може, а и треба показивати преко целе године