Омрзнути због своје вере

„Сви ће мрзети на вас због имена мога“ (МАТЕЈ 10:22).

 1, 2. Можеш ли испричати нека истинита искуства која су Јеховини сведоци имали због практиковања својих веровања?

ЈЕДАН поштени власник радње с Крита хапшен је на десетине пута и једнако је извођен пред грчке судове. Све укупно, више од шест година је у затвору, одвојен од своје жене и петоро деце. У Јапану, један 17-годишњи ученик је избачен из школе, иако је примерног понашања и најбољи у свом разреду од 42 ученика. У Француској је пуно људи преко ноћи отпуштено с посла, и поред тога што имају изврсну прошлост као вредни и савесни радници. Која је заједничка нит ових истинитих искустава?

² Сви они су Јеховини сведоци. Шта је њихов „злочин“? У основи, то што практикују оно у шта верују. Из послушности учењима Исуса Христа, власник радње је делио своју веру с другима (Матеј 28:19, 20). Углавном је био осуђен по старом грчком закону по којем је прозелитизам кривично дело. Ученик је био избачен из школе због тога што му библијски школована савест није дозвољавала да учествује у обавезним вежбама кенда (јапанског мачевања) (Исаија 2:4). А они који су у Француској отпуштени с посла били су обавештени да је једини разлог за њихово отпуштање то што су се изјаснили као Јеховини сведоци.

 3. Зашто већина Јеховиних сведока релативно ретко подноси велику патњу од стране других људи?

³ Оваква тешка искуства су типична искуства каква Јеховини сведоци недавно доживљавају у неким земљама. Међутим, већина Јеховиних сведока релативно ретко подноси велику патњу од стране других људи. Јеховин народ је широм света познат по свом изврсном владању — што је репутација која никоме не даје никакав здрав разлог да пожели да им науди (1. Петрова 2:11, 12). Они не кују завере, нити учествују у штетном понашању (1. Петрова 4:15). Напротив, они настоје да живе по библијском савету да буду подложни најпре Богу, а потом и световним властима. Плаћају порезе који се захтевају законом и настоје да ’имају мир са свим људима‘ (Римљанима 12:18; 13:6, 7; 1. Петрова 2:13-17). У свом библијском образовном делу, они охрабрују на поштовање закона, породичних вредности и морала. Многе владе их хвале као грађане који су послушни закону (Римљанима 13:3). Међутим, као што показује уводни одломак, повремено су мета противљења — у неким земљама, чак и забране од стране државе. Да ли то треба да нас изненади?

„Трошак“ тога да неко буде ученик

 4. Шта, према Исусовим речима, особа може да очекује када постане његов ученик?

⁴ Исус Христ није оставио никакву сумњу око тога шта ће бити укључено у то да неко буде његов ученик. „Није слуга већи од господара свога“, рекао је својим следбеницима. „Ако мене гонише, и вас ће гонити.“ Исуса су мрзели „ни за што“ (Јован 15:18-20, 25; Псалам 69:5; Лука 23:22). Његови ученици су могли да очекују исто — противљење без оправданог разлога. Он их је више пута упозорио: „Сви ће мрзети на вас“ (Матеј 10:22; 24:9).

 5, 6. (а) Из ког разлога је Исус подстицао потенцијалне следбенике да ’прорачунају трошак‘? (б) Зашто, онда, не треба да будемо збуњени кад наиђемо на противљење?

⁵ Стога, Исус је потенцијалне следбенике подстицао да ’прорачунају трошак‘ тога да буду његови ученици (Лука 14:28, Ча). Зашто? Не зато да би одлучили да ли да постану његови следбеници или не, већ да би били одлучни да испуне оно што то укључује. Морамо бити спремни да издржимо све кушње или тегобе које долазе с том предношћу (Лука 14:27). Нас нико не присиљава да служимо Јехови као Христови следбеници. То је добровољна одлука; и то је информисана одлука. Ми унапред знамо да ћемо поред благослова које ћемо доживљавати од када уђемо у предани однос с Богом, бити и ’омрзнути‘. Стога нисмо збуњени кад наиђемо на противљење. Ми смо ’прорачунали трошак‘, и потпуно смо спремни да му се изложимо (1. Петрова 4:12-14).

⁶ Зашто неки, укључујући и извесне представнике влада, хоће да се противе правим хришћанима? Да бисмо добили одговор, корисно је да испитамо две верске групе из првог века н. е. Обе су биле омрзнуте — али из сасвим другачијих разлога.

Који мрзе и који су омрзнути

 7, 8. Која су учења одражавала презир према незнабошцима, и какав се став као последица тога развио међу Јеврејима?

⁷ До првог века н. е., Израел је био под римском влашћу, а јудаизам, јеврејски религиозни систем, био је као целина у тлачитељским рукама вођа као што су књижевници и фарисеји (Матеј 23:2-4). Ове фанатичне вође су изврнуле правила из Мојсијевог закона у погледу одвојености од нација и начиниле их таквима да захтевају презир према нејеврејима. Таквим поступком, они су створили религију која је изазвала мржњу према незнабошцима и, с друге стране, измамила мржњу од стране незнабожаца.

⁸ Јеврејским вођама није било тешко да проповедају презир према незнабошцима, будући да су Јевреји тада сматрали незнабошце за порочна створења. Религиозне вође су поучавале да Јеврејка никада не сме бити сама с незнабошцима, јер су они „сумњиви због разврата“. Јеврејин није смео „остати сам с њима пошто су они осумњичени за проливање крви“. Није могло да се користи млеко које је измузла незнабожница осим ако неки Јеврејин није био присутан да прати поступак. Под утицајем својих вођа, Јевреји су развили резервисаност и круту искључивост. (Упореди с Јованом 4:9.)

 9. Које су биле последице учења јеврејских вођа о нејеврејима?

⁹ Таква учења о нејеврејима мало су доприносила унапређивању добрих односа између Јевреја и незнабожаца. На крају су незнабошци гледали на Јевреје као на људе који мрзе цело човечанство. Римски историчар Тацит (рођен око 56. н. е.) рекао је да су Јевреји „на остале људе гледали са изузетно непријатељском мржњом“. Тацит је такође тврдио да су незнабошци који су постали јеврејски прозелити били поучавани да се одрекну своје земље и да своју породицу и пријатеље не сматрају вреднима. Римљани су углавном толерисали Јеврејима, којих је било толико да су били опасни. Али јеврејска побуна 66. н. е. изазвала је сурову римску одмазду, што је довело до уништења Јерусалима 70. н. е.

10, 11. (а) Какво поступање са странцима је захтевао Мојсијев закон? (б) Какву лекцију учимо из онога што се десило с јудаизмом?

¹⁰ У каквом је односу то гледиште о странцима стајало према облику обожавања које је изложено у Мојсијевом закону? Закон јесте унапређивао одвојеност од нација, али то је служило као заштита за Израелце, нарочито за њихово чисто обожавање (Исус Навин 23:6-8). Па ипак, Закон је захтевао да се са странцима поступа праведно и поштено и да им се изрази гостопримство — све док није очигледно да не слушају Израелове законе (Левитска 24:22). Удаљавањем од разумног духа према странцима, који се јасно види у Закону, јеврејске религиозне вође Исусовог времена створиле су облик обожавања који је и изазвао мржњу и био омрзнут. На крају је јеврејска нација првог века изгубила Јеховину наклоност (Матеј 23:38).

¹¹ Да ли у овоме постоји нека лекција за нас? Да, постоји. Самоправичан, уображен став гледања с презиром на оне који не деле наша верска убеђења не представља тачно чисто обожавање Јехове, нити му се допада. Осмотри верне хришћане из првог века. Они нису мрзели нехришћане, нити су се бунили против Рима. Па ипак, њих су ’мрзели‘. Зашто? И ко их је мрзео?

Рани хришћани — ко их је мрзео?

12. Како је из Писма јасно да Исус жели да његови следбеници имају уравнотежено гледиште о нехришћанима?

¹² Из Исусових учења је јасно да је он намеравао да његови ученици имају уравнотежено гледиште о нехришћанима. С једне стране, рекао је да ће његови следбеници бити одвојени од света — то јест, да ће избегавати ставове и понашање које се коси с Јеховиним праведним путевима. Они ће остати неутрални у војним и политичким питањима (Јован 17:14, 16). С друге стране, далеко од тога да је проповедао презир према нехришћанима, Исус је својим следбеницима рекао да ’љубе своје непријатеље‘ (Матеј 5:44). Апостол Павле је подстицао хришћане: „Ако је дакле гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га“ (Римљанима 12:20). Он је хришћанима рекао и да ’чине добро свакоме‘ (Галатима 6:10).

13. Зашто су се јеврејске религиозне вође толико противиле Христовим ученицима?

¹³ Па ипак, Христове ученике су ускоро почели да ’мрзе‘ из три извора. Први су биле јеврејске религиозне вође. Нимало не чуди што су хришћани брзо привукли њихову пажњу! Хришћани су имали висока начела за морал и интегритет, и с горљивом ревношћу су преносили поруку која је уливала наду. Хиљаде њих је напустило јудаизам и пригрлило хришћанство (Дела апостолска 2:41; 4:4; 6:7). За јеврејске религиозне вође, Јевреји који су били Исусови ученици нису били ништа друго до отпадници! (Упореди с Делима апостолским 13:45.) Те љутите вође су сматрале да хришћанство гази по њиховим традицијама. Да, оно је чак порицало њихово гледиште о незнабошцима! Од 36. н. е. па надаље, незнабошци су могли да постану хришћани, делећи исту веру и уживајући исте предности као и јеврејски хришћани (Дела апостолска 10:34, 35).

14, 15. (а) Зашто су хришћани на себе навукли мржњу паганских обожавалаца? Наведи неки пример. (б) Која је трећа група почела да ’мрзи‘ ране хришћане?

¹⁴ Као друго, хришћани су на себе навукли мржњу паганских обожавалаца. На пример, у древном Ефесу је израда сребрних светилишта богиње Артемиде била уносан посао. Али када је Павле тамо проповедао, велики број Ефежана се одазвао, напуштајући обожавање Артемиде. Пошто им је био угрожен занат, кујунџије су дигле буну (Дела апостолска 19:24-41). Нешто слично се десило и након што се хришћанство проширило у Витинију (данашњу североисточну Турску). Недуго након што су Хришћански грчки списи били завршени, гувернер Витиније, Плиније Млађи, известио је да су пагански храмови били напуштени и да је продаја сточне хране за животиње намењене жртвовању доста опала. Били су окривљени — и прогоњени — хришћани, пошто њихово обожавање није дозвољавало животињске жртве и идоле (Јеврејима 10:1-9; 1. Јованова 5:21). Јасно је да је ширење хришћанства утицало на извесне особе које су имале стечена права повезана с паганским обожавањем, и они који су изгубили и занат и новац били су љути на њих.

¹⁵ Као треће, хришћане су почели да ’мрзе‘ националистички Римљани. Хришћани су у почетку Римљанима били познати као мала и вероватно фанатична религиозна група. Међутим, с временом је и само рећи да си хришћанин постало прекршај кажњив смрћу. Зашто би се на поштене грађане који су водили хришћански живот гледало као на жртве погодне за прогонство и смрт?

Рани хришћани — зашто омрзнути у римском свету?

16. На које су начине хришћани били одвојени од света, и зашто их је то учинило непопуларнима у римском свету?

¹⁶ Хришћане су у римском свету мрзели првенствено због тога што су практиковали своја веровања. Рецимо, они су се држали по страни што се тиче ратова и политике света (Јован 15:19). Дакле, они нису били на политичким положајима, и одбијали су војну службу. Као последица тога, „били су представљани као људи који су мртви за свет, и бескорисни за све животне послове“, каже историчар Август Неандер. Не бити део света значило је и избегавати зле путеве исквареног римског света. „Мале хришћанске заједнице су својом побожношћу и пристојношћу узнемиравале пагански свет који је био луд за задовољствима“, објашњава историчар Вил Дурант (1. Петрова 4:3, 4). Прогањајући и убијајући хришћане, Римљани су можда гледали да ућуткају неугодан глас савести.

17. Шта показује да је проповедање хришћана у првом веку било ефикасно?

¹⁷ Хришћани из првог века су с бескомпромисном ревношћу проповедали добру вест о Божјем Краљевству (Матеј 24:14). Отприлике 60. н. е., Павле је могао рећи да се добра вест ’проповедала сваком створењу под небом‘ (Колошанима 1:23). До краја првог века, Исусови следбеници су стварали ученике по целом Римском царству — у Азији, Европи и Африци! Чак су и неки чланови „дома Царева“ постали хришћаниa (Филипљанима 4:22). Ово ревно проповедање је изазвало озлојеђеност. Неандер каже: „Хришћанство је стално напредовало међу људима из свих слојева, и претило је да сруши државну религију.

18. Зашто се римска влада није слагала с тиме што су хришћани били искључиво одани Јехови?

¹⁸ Исусови следбеници су били искључиво одани Јехови (Матеј 4:8-10). Можда се Рим због овог аспекта њиховог обожавања, више него било ког другог, није слагао с њима. Римљани су били толерантни према другим религијама, све док су њихове присталице учествовале и у обожавању цара. Рани хришћани једноставно нису могли да учествују у таквом обожавању. Они су себе сматрали одговорнима ауторитету који је виши од ауторитета римске државе, наиме, Јехови Богу (Дела апостолска 5:29). Као последица тога, без обзира колико је неки хришћанин био добар грађанин у свим осталим аспектима, био је сматран за непријатеља државе.

19, 20. (а) Ко је увелико био одговоран за злобне клевете које су се прошириле о верним хришћанима? (б) Које су лажне оптужбе биле подигнуте против хришћана?

¹⁹ Постојао је још један разлог због чега су верне хришћане ’мрзели‘ у римском свету: лако би се поверовало у злобне гласине о њима, оптужбе за које су јеврејске религиозне вође биле не мало одговорне (Дела апостолска 17:5-8). Око 60. или 61. н. е., када је Павле био у Риму очекујући суђење пред царем Нероном, водећи Јевреји су о хришћанима рекли: „Знамо да та јерес свуда наилази на противљење“ (Дела апостолска 28:22). Тешко да је Нерону промакло да чује клеветничке приче о њима. Године 64. н. е., кад је био окривљен за пожар који је опустошио Рим, Нерон је за жртвено јаре, према извештају, изабрао већ оклеветане хришћане. Изгледа да се због тога пренаглило с таласом насилног прогонства којим се чврсто решило да се хришћани истребе.

²⁰ Често су лажне оптужбе против хришћана биле мешавина чистих лажи и извртања њихових веровања. Пошто су били монотеисти и нису обожавали цара, названи су атеистима. Пошто су се неки чланови породица који нису били хришћани противили својим рођацима хришћанима, хришћани су били оптужени да растурају породице (Матеј 10:21). Били су ожигосани као канибали, што је оптужба, кажу неки извори, која је била заснована на извртању Исусових речи изговорених на Господовој вечери (Матеј 26:26-28).

21. Из која два разлога су ’мрзели‘ хришћане?

²¹ Дакле, Римљани су верне хришћане ’мрзели‘ из два основна разлога: (1) због њихових библијских веровања и поступака и (2) због лажних оптужби против њих. Без обзира на разлог, противници су имали само један циљ — да угуше хришћанство. Наравно, прави подстрекачи прогонства хришћана били су натприродни противници, невидљиве зле духовне силе (Ефесцима 6:12).

22. (а) Који пример показује да Јеховини сведоци настоје да ’чине добро свакоме‘? (Види оквир на 11. страни.) (б) Шта ће се осмотрити у идућем чланку?

²² Попут раних хришћана, и Јеховине сведоке у савремено доба ’мрзе‘ у различитим земљама. Међутим, Сведоци не мрзе оне који то нису; нити су икада били извор побуна против влада. Напротив, широм света су познати по показивању праве љубави која превазилази све социјалне, расне и етничке баријере. Зашто их, онда, прогоне? И како они реагују на противљење? Ова питања биће осмотрена у идућем чланку.

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ Зашто је Исус подстицао потенцијалне следбенике да прорачунају трошак тога да буду његови ученици?

◻ Какав је ефекат на јудаизам имало преовладавајуће гледиште о нејеврејима, и шта учимо из тога?

◻ Из која три извора су долазила противљења с којима су се суочавали верни рани хришћани?

◻ Из којих основних разлога су Римљани ’мрзели‘ ране хришћане?

[Оквир на 11. страни]

’Чинимо добро свакоме‘

Јеховини сведоци настоје да следе библијски савет да ’чине добро свакоме‘ (Галатима 6:10). У време оскудице, љубав према ближњем их покреће да помогну и онима који не деле њихова религиозна гледишта. Рецимо, током катастрофалне ситуације у Руанди 1994. године, Сведоци из Европе су се добровољно јавили да иду у Африку како би пружили хуманитарну помоћ. Како би се управљало том помоћи, брзо су били подигнути добро организовани логори и пољске болнице. Ваздушним путем су биле превезене огромне количине хране, одеће и ћебади. Број избеглица који су извукли користи из ове хуманитарне помоћи био је три пута већи од броја Сведока из те области.

[Слика на 9. страни]

Хришћани из првог века су с бескомпромисном ревношћу проповедали добру вест