У поређењу о пастиру, Исус је рекао: „Ко од вас ако има сто оваца, кад изгуби једну од њих, неће оставити оних деведесет и девет у пустоши и ићи за оном изгубљеном док је не нађе? И кад је нађе, стави је на рамена и радује се.

Лука 15:4

Изгубљена али вредна

 8. (а) Како су пастир и жена реаговали на свој губитак? (б) Шта нам њихова реакција говори о томе како су гледали на оно што су изгубили?

⁸ У оба поређења нешто је изгубљено, али запази како су власници реаговали. Пастир није рекао: ’Шта ће ми та једна овца кад још увек имам 99? Могу и без ње.‘

Дакле, брига пастира и жене показује у малом шта осећају Јехова и његова небеска створења. Баш као што је изгубљена ствар и даље била вредна у очима пастира и жене, тако су и они који су одлутали и изгубили контакт с Божјим народом и даље вредни у Јеховиним очима (Јеремија 31:3). Те особе су можда духовно слабе, али то не мора обавезно да значи да су и бунтовне. И поред тога што су слабе, оне се можда до неке мере још увек држе Јеховиних захтева (Псалам 119:176; Дела апостолска 15:29). Јехова је зато, као и у прошлости, стрпљив и ’не жели да их истреби и одбије од лица свога‘ (2. Краљевима 13:23).

10, 11. (а) Како треба да гледамо на оне који су одлутали од скупштине? (б) Како можемо да покажемо своју забринутост за њих у складу с два Исусова поређења?

¹⁰ И ми смо дубоко забринути као и Јехова и Исус за оне који су слаби и који не долазе у хришћанску скупштину (Језекиљ 34:16; Лука 19:10). На духовно слабу особу гледамо као на изгубљену овцу, а не као на изгубљени случај. Ми не размишљамо на следећи начин: ’Зашто бих бринуо о некоме ко је слаб? У скупштини је сасвим лепо и без њега.‘ Уместо тога, на оне који су одлутали, али желе да се врате, гледамо онако како Јехова гледа — као на некога ко је вредан.

Преузми иницијативу

12. Шта нам речи ’ићи за изгубљеном овцом‘ говоре о ставу који је имао пастир?

¹² У првом од ова два поређења, Исус каже да ће пастир ’ићи за изгубљеном овцом‘. Пастир преузима иницијативу и свесно се напреже да пронађе овцу која недостаје. Тешкоће, опасности и удаљеност га не одвраћају од тога. Баш напротив, пастир је упоран све „док је не нађе“ (Лука 15:4).

13. Како су верни људи из древних времена реаговали на потребе слабих, и како можемо да опонашамо те библијске примере?

¹³ Слично томе, да би се неко охрабрио често је потребно да јача особа преузме иницијативу. Верни људи из древних времена били су свесни тога. На пример, када је Јонатан, син краља Саула, приметио да је његовом присном пријатељу Давиду било потребно охрабрење, он „уста и дође к Давиду у шуму. Он му учврсти поуздање у Јехову“ (1. Самуилова 23:15, 16). Вековима касније, када је настојник Немија увидео да су се нека његова јеврејска браћа обесхрабрила, он је ’устао‘ и охрабрио их да се ’помену Јехове‘ (Немија 4:14). Добро је да и ми данас ’устанемо‘ — да преузмемо иницијативу — да бисмо ојачали оне који су слаби. Али ко у скупштини то треба да уради?

14. Ко у хришћанској скупштини треба да помаже слабима?

¹⁴ Хришћанске старешине су у првом реду одговорне да ’крепе руке клонуле и изнемогла учвршћују колена‘ и да ’говоре онима којима се срце замутило: Охрабрите се, не плашите се‘ (Исаија 35:3, 4; 1. Петрова 5:1, 2). Међутим, запази да Павлов савет да се ’говори утешно депресивним душама‘ и да се ’пружа подршка слабима‘ није био упућен само старешинама. Уместо тога, Павлове речи су биле упућене целој „скупштини Солуњана“ (1. Солуњанима 1:1; 5:14). Дакле, помагати слабима је задатак свих хришћана. Попут пастира из поређења, сваки хришћанин треба да буде потакнут да ’иде за изгубљеном овцом‘. Наравно, најбољи ефекат се постиже када се у том погледу сарађује са старешинама. Да ли би могао да урадиш нешто како би помогао некоме из твоје скупштине ко је слаб?