Опонашај Јеховино милосрђе

„Будите дакле милосрдни као и Отац ваш што је милосрдан“ (ЛУКА 6:36).

 1. Како су фарисеји показали да су немилосрдни?

ИАКО су створени по Божјем обличју, људи често не успевају да опонашају његово милосрђе (Постање 1:27). На пример, погледајмо фарисеје. Као група, они напросто нису могли да се радују кад је Исус на Сабат милосрдно излечио једног човека са усахлом руком. Уместо тога, они су се договарали „како ће учинити да се Исус погуби“ (Матеј 12:9-14). У једној другој прилици, Исус је излечио човека који је од рођења био слеп. Још једном се „неки од фарисеја“ уопште нису обрадовали Исусовом саосећању. Уместо тога, гунђали су: „Није овај човек од Бога, јер не поштује суботе“ (Јован 9:1-7, 16).

 2, 3. Шта је Исус мислио кад је рекао: „Добро се чувајте квасца фарисејског“?

² Безосећајан став фарисеја представљао је злочин против хуманости и грех против Бога (Јован 9:39-41). Исус је с добрим разлогом упозорио своје ученике: „Добро се чувајте квасца“ ове елитне групе и других религиониста, као што су садукеји (Матеј 16:6). Квасац се у Библији користи да прикаже грех или исквареност. Зато је Исус говорио да би учење ’фарисеја и садукеја‘ могло искварити чисто обожавање. Како? Тако што су они учили људе да на Божји Закон гледају искључиво посредством њихових произвољних правила и ритуала, док су занемаривали „најпретежније“ ствари, укључујући ту и милосрђе (Матеј 23:23). Овај ритуалистички облик религије учинио је да обожавање Бога постане неподношљиво бреме.

³ У другом делу своје параболе о расипнику, Исус је разоткрио искварено размишљање јеврејских верских вођа. Отац из параболе, који представља Јехову, једва је чекао да опрости свом покајничком сину. Али старији брат тог младића, који је предочавао ’фарисеје и књижевнике‘, имао је потпуно другачија осећања према овоме (Лука 15:2).

Братова срдња

 4, 5. У ком смислу је расипников брат ’био изгубљен‘?

⁴ „Син његов старији беше међутим у пољу, и кад се врати и приближи се кући, чу певање и играње, и дозвавши једног од слугу упита га: Шта је то? А он му рече: Брат твој дође, и отац твој закла теле угојено што га је опет здраво нашао. Он се тад расрди, и не хте ући у кућу“ (Лука 15:25-28).

⁵ Очигледно је да у Исусовој параболи проблем није имао само расипник. „Оба сина која су овде приказана изгубила су се“, каже једно реферално дело, „један због неправедности која га деградира, а други због самоправедности која га заслепљује.“ Запази да расипников брат не само што није хтео да се радује већ се и ’расрдио‘. Грчки корен за реч ’срдња‘ не указује толико на излив гнева колико на једно трајно стање ума. Очигледно је да је расипников брат гајио дубоко укорењену озлојеђеност, и зато је сматрао да није исправно славити повратак некога ко уопште није ни требало да оде од куће.

 6. Кога представља расипников брат, и зашто?

⁶ Расипников брат добро представља оне који су замерали Исусу зато што је показивао саосећање и пажњу грешницима. Ти самоправедни људи нису били дирнути Исусовим милосрђем; нити су одражавали радост која настаје на небу кад грешнику буде опроштено. Уместо тога, Исусово милосрђе је изазвало њихову срдњу, и они су почели да у својим срцима ’мисле зло‘ (Матеј 9:2-4). У једној прилици, гнев неких фарисеја био је тако снажан да су позвали човека кога је Исус излечио и затим га ’истерали‘ из синагоге — очигледно тако што су га искључили! (Јован 9:22, 34). Попут расипниковог брата, који ’није хтео да уђе‘, јеврејске верске вође су се успротивиле кад су имале прилику да се ’радују с онима који су радосни‘ (Римљанима 12:15). У даљњем току своје параболе, Исус је надаље разоткрио њихово зло размишљање.

Погрешно размишљање

 7, 8. (а) На који начин расипников брат није схватио шта стварно значи бити син? (б) Како је старији син био другачији од свог оца?

⁷ „Тада изиђе отац његов и моли га да улази. Али он одговори оцу своме: Ето служим те [„робујем ти“, NW] већ толико година, и никад не преступих заповести твоје, па ми никад ни јарета ниси дао да се са својим пријатељима провеселим, а кад дође тај твој син који ти је имање с блудницама просуо, заклао си му теле угојено“ (Лука 15:28-30).

⁸ Расипников брат је овим речима јасно показао да није схватио шта стварно значи бити син. Он је свом оцу служио баш као што запослени служи свом послодавцу. Зато је рекао оцу: „Робујем ти“ (NW). Истина, овај старији син никада није напустио дом нити је преступио очеве заповести. Али да ли је његова послушност била мотивисана љубављу? Да ли је налазио истинску радост у служењу свом оцу, или је уместо тога упао у ускогрудо самозадовољство, верујући да је добар син само зато што је обављао своје дужности „у пољу“? Ако је био стварно одан син, зашто није размишљао као његов отац? Кад је добио прилику да покаже милосрђе свом брату, зашто у његовом срцу није било места за саосећање? (Упореди с Псалмом 50:20-22.)

 9. Објасни како су јеврејске верске вође наликовале старијем сину.

⁹ Јеврејске верске вође су личиле на овог старијег сина. Веровали су да су лојални Богу зато што су се строго држали неког кодекса закона. Мора се признати да послушност јесте битна (1. Самуилова 15:22). Али због њиховог превеликог наглашавања дела, обожавање Бога се претворило у неку књишку рутину, пуку маску побожности без праве духовности. Њихов ум био је опседнут традицијама. У срцу нису имали ни трунке љубави. Обичне људе су сматрали за прашину под својим ногама, презирно говорећи о њима као о ’проклетом народу‘ (Јован 7:49). Заиста, како би дела тих вођа могла оставити добар утисак на Бога, кад су им срца била далеко од њега? (Матеј 15:7, 8).

10. (а) Зашто су речи „милосрђу се радујем, а не жртвама“ биле подесан савет? (б) Колико је недостатак милосрђа озбиљна ствар?

¹⁰ Исус је рекао фарисејима да ’иду и науче шта значи: „милосрђу се радујем, а не жртвама“‘ (Матеј 9:13; Осија 6:6). Они су побркали приоритете, јер би без милосрђа све њихове жртве биле безвредне. То је стварно озбиљна ствар, јер Библија каже да су „немилосрдни“ сврстани међу оне за које Бог сматра да „заслужују смрт“ (Римљанима 1:31, 32, Ча). Зато не изненађује што је Исус рекао да су те верске вође као класа одређени за вечно уништење. Очигледно је да је њихова немилосрдност доста допринела да заслуже ту пресуду (Матеј 23:23). Али некима из те класе можда би се могло помоћи. У закључку своје параболе, Исус је настојао да исправи размишљање тих Јевреја помоћу речи које је отац упутио свом старијем сину. Погледајмо како.

Очево милосрђе

11, 12. Како отац из Исусове параболе настоји да разговара са старијим сином, и шта може бити значајно што се тиче очеве фразе „твој брат“?

¹¹ „Сине мој, — рече њему отац, — ти си свагда са мном, и све је моје твоје, али је требало веселити се и радовати се, јер овај твој брат мртав беше и врати се у живот, и изгубљен беше и нађе се“ (Лука 15:31, 32).

¹² Запази да је отац употребио израз „твој брат“. Зашто? Па, сети се да је старији син, кад је раније разговарао с оцем, расипника назвао „твој син“ — а не „мој брат“. Изгледа да није признавао никакву породичну везу између себе и свог брата. Сада је отац у ствари говорио старијем сину: ’Он није само мој син. Он је твој брат, твоја крв и месо. И те како имаш разлога да се радујеш његовом повратку!‘ Требало је да јеврејским вођама Исусова порука буде јасна. Грешници које су они презирали у ствари су били њихова „браћа“. Заиста, „нема на земљи праведног човека који добро чини, а да никада не греши“ (Проповедник 7:20). Зато су ови истакнути Јевреји и те како имали разлога да се радују кад се грешници покају.

13. С којим нас отрежњавајућим питањем оставља нагли завршетак Исусове параболе?

¹³ Након очеве молбе, ова парабола се нагло завршава. Као да Исус позива своје слушаоце да сами заврше ову причу. Ма каква да је била реакција старијег сина, сваки слушалац се суочио с питањем: ’Хоћеш ли ти учествовати у радости која настаје на небесима кад се неки грешник покаје?‘ Данашњи хришћани такође имају прилику да покажу какав одговор дају на ово питање. Како?

Опонашати Божје милосрђе данас

14. (а) Како можемо применити Павлов савет из Ефесцима 5:1 кад се ради о милосрђу? (б) Којег неспоразума у вези с Божјим милосрђем треба да се чувамо?

¹⁴ Павле је посаветовао Ефежане: „Угледајте се, дакле, на Бога, као љубљена деца“ (Ефесцима 5:1). Дакле, као хришћани треба захвално да прихватимо Божје милосрђе, да га дубоко усадимо у своје срце и затим да испољавамо ту особину у нашем опхођењу с другима. Међутим, на месту је опрез. Божје милосрђе не треба погрешно протумачити као ублажавање греха. На пример, има оних који могу равнодушно резоновати: ’Ако починим грех, увек се могу помолити Богу да ми опрости, и он ће бити милосрдан.‘ Такав став би био исто оно што је библијски писац Јуда назвао ’претварање милости нашег Бога у разузданост‘ (Јуда 4). Иако је Јехова милосрдан, он „не сматра кривога за праведнога“ кад се ради о непокајничким преступницима (Излазак 34:7; упореди с Исусом Навином 24:19; 1. Јованова 5:16).

15. (а) Зашто посебно старешине треба да имају уравнотежено гледиште о милосрђу? (б) Премда не толеришу намерно преступање, шта старешине треба да настоје, и зашто?

¹⁵ С друге стране, треба исто тако да пазимо да не одемо у другу крајност — у склоност да будемо крути и осуђивачки према онима који показују истинско покајање и побожну тугу над својим гресима (2. Коринћанима 7:11). Пошто је старешинама поверена брига за Јеховине овце, они свакако морају имати једно уравнотежено гледиште у том погледу, посебно кад се баве правним стварима. Хришћанска скупштина мора бити чиста, и библијски је исправно искључењем ’избацити злога‘ (1. Коринћанима 5:11-13). У исто време, добро је показати милосрђе кад постоји јасан темељ за то. Према томе, иако старешине не толеришу намерно преступање, они настоје да поступају с љубављу и милосрдно, у оквиру граница правде. Они су увек свесни библијског начела: „Јер ће ономе бити суд без милосрђа који није био милосрдан. Милосрђе има већу славу од суђења“ (Јаков 2:13; Пословице 19:17; Матеј 5:7).

16. (а) Користећи Библију, покажи како Јехова заиста жели да му се преступници врате. (б) Како можемо показати да и ми поздрављамо повратак покајничких грешника?

¹⁶ Парабола о расипнику јасно показује да Јехова жели да му се преступници врате. Заиста, он им упућује тај позив све док се не покаже да су безнадежни непокајници (Језекиљ 33:11; Малахија 3:7; Римљанима 2:4, 5; 2. Петрова 3:9). Попут расипниковог оца, Јехова пази на достојанство оних који му се врате, и прихвата их као пуноправне чланове породице. Да ли опонашаш Јехову у том погледу? Када суверник који је једно време био искључен буде поново примљен, како реагујеш? Ми већ знамо да је „радост на небу“ (Лука 15:7). Али има ли радости и на земљи, у твојој скупштини, у самом твом срцу? Или, као што је то био случај са старијим сином из параболе, постоји извесна озлојеђеност, као да онај који пре свега није ни требао да напушта Божје стадо не заслужује никакву добродошлицу?

17. (а) Која је ситуација настала у првом веку у Коринту, и како је Павле саветовао чланове скупштине да поступе у тој ситуацији? (б) Зашто је Павлов савет био практичан, и како га данас можемо применити? (Види такође оквир десно.)

¹⁷ Да бисмо се испитали у том погледу, погледајмо шта се догодило око 55. н. е. у Коринту. Ту је један човек који је био избачен из скупштине на крају очистио свој живот. Како је требало да браћа реагују? Да ли да на његово покајање гледају с подозрењем и да га и даље избегавају? Супротно томе, Павле је подстакао Коринћане: „Тако да ви имате пре да му опростите и да га тешите, да не би превелика жалост на њега пала. Зато вас молим да имате љубав према њему“ (2. Коринћанима 2:7, 8). Често су покајнички преступници посебно склони осећањима срамоте и очаја. Зато такве треба уверити да их њихови суверници и Јехова воле (Јеремија 31:3; Римљанима 1:12). То је преко потребно. Зашто?

18, 19. (а) Како су Коринћани раније показали да су превише попустљиви? (б) Како је немилосрдан став могао довести до тога да Коринћане ’превари сотона‘?

¹⁸ Кад је опомињао Коринћане да опраштају, Павле је као један разлог навео да „не дамо да нас превари сотона, јер нам намере његове нису непознате“ (2. Коринћанима 2:11). Шта је он тиме мислио? Павле је раније морао да укори коринтску скупштину зато што су били превише попустљиви. Дозвољавали су да тај исти човек некажњено греши. Чинећи то, скупштина је — а посебно старешине — радила у корист Сотоне, јер је он хтео да скупштину доведе на лош глас (1. Коринћанима 5:1-5).

¹⁹ Ако сада оду у другу крајност и не буду хтели да опросте покајнику, Сотона би их преварио на један други начин. Како? Тако што би искористио њихову грубост и немилосрдност. Ако би на покајника ’пала превелика жалост‘ — или како то каже Today’s English Version, ако би био „тако жалостан да се потпуно преда“ — какву би само тешку одговорност старешине носиле пред Јеховом! (Упореди с Језекиљем 34:6; Јаков 3:1.) Након што је упозорио своје следбенике да не спотакну „једнога од ових малих“, Исус је с добрим разлогом рекао: „Чувајте се! Ако ти згреши брат твој, опомени га, и ако се покаје опрости му“a (Лука 17:1-4, курзив наш).

20. На који начин постоји радост и на небу и на земљи кад се неки грешник покаје?

²⁰ Хиљаде оних који се сваке године враћају чистом обожавању захвални су Јехови што им показује милосрђе. „Не сећам се да сам икада у животу била тако срећна“, каже једна хришћанска сестра у вези са својим поновним примањем. Наравно, њену радост су делили и анђели. Придружимо се и ми ’радости на небу‘ кад се неки грешник покаје (Лука 15:7). Чинећи то, опонашаћемо Јеховино милосрђе.

[Фусноте]

Преглед

◻ На који је начин расипников брат наликовао јеврејским верским вођама?

◻ На који начин расипников брат није схватио шта стварно значи бити син?

◻ Кад размишљамо о Божјем милосрђу, које две крајности треба да избегавамо?

◻ Како данас можемо опонашати Божје милосрђе?

[Окври на 17. страни]

’ИМАЈТЕ ЉУБАВ ПРЕМА ЊЕМУ‘

С обзиром на избаченог преступника који је показао покајање, Павле је коринтској скупштини рекао: „Зато вас молим да имате љубав према њему“ (2. Коринћанима 2:8). Грчка реч преведена са ’имати‘ је један правни израз који значи „потврдити“. Да, покајници који су поново примљени треба да осете да их браћа воле и да су још једном добродошли као чланови скупштине.

Међутим, морамо задржати на уму да већини чланова скупштине нису познате специфичне околности које су довеле до избацивања или поновног примања неке особе. Поред тога, можда је покајник својим преступом лично утицао на некога или повредио некога — можда чак и на дуже стазе. Према томе, пошто разабирамо такве ствари, кад се да обавештење да је неко поново примљен, разумљиво је да ћемо се уздржати од израза добродошлице док то не будемо могли урадити насамо.

Како само сазнање да су добродошли као чланови хришћанске скупштине јача веру оних који су поново примљени! Можемо охрабрити такве покајнике тиме што ћемо разговарати и дружити се с њима у Дворани Краљевства, у служби и у другим подесним приликама. Кад на тај начин имамо, то јест потврђујемо љубав према тој драгој браћи, ми ни на који начин не умањујемо озбиљност греха које су починили. Уместо тога, заједно с небеским мноштвима, ми се радујемо чињеници да су они одбацили грешан пут и вратили се Јехови (Лука 15:7).

[Слика на 15. страни]

Старији син није хтео да се радује повратку свог брата