Важност планирања и мудрости

Прича о изгубљеном сину, коју је Исус управо испричао пред порезницима, писмозналцима и фарисејима требало је да им помогне да схвате да је Бог спреман да опрости грешницима који се кају (Лука 15:1-7, 11). Сада се Исус обратио својим ученицима. Испричао је другу причу. У њој се говорило о једном богатом човеку који је сазнао да је његов настојник био непоштен.

Наиме, настојник је био оптужен да расипа имање свог господара. Зато му је господар рекао да ће га отпустити. „Шта сад да радим?“, питао се настојник. „Господар ми одузима настојништво. Да копам, нисам довољно јак, а да просим, стидим се.“ Да би решио ситуацију у којој се нашао, досетио се: „Знам шта ћу урадити да ме људи приме у своје куће кад ми се одузме настојништво.“ Одмах је позвао оне који су дуговали његовом господару и упитао их: „Колико дугујеш мом господару?“ (Лука 16:3-5).

Први је одговорио: „Сто бати маслиновог уља.“ То је било око 2 200 литара. Дужник је можда имао велик маслињак или је трговао уљем. Тада му је настојник рекао: „Узми свој рачун па седи и брзо напиши педесет [1 100 литара]“ (Лука 16:6).

Затим је настојник упитао другог човека: „Колико ти дугујеш?“, а он је одговорио: „Сто кора пшенице.“ То је било око 22 000 литара. Тада му је настојник рекао: „Узми свој рачун и напиши осамдесет.“ Тиме је умањио његов дуг за 20 посто (Лука 16:7).

Тај настојник је тада још увек био одговоран за финансијска средства свог господара, тако да је имао права да смањи оно што су му други дуговали. Тиме што је смањио дугове, настојник је стицао пријатеље међу онима који би му могли помоћи када остане без посла.

Међутим, господар је сазнао шта се десило. Иако је претрпео губитак, на њега је оставило утисак оно што је неправедни настојник урадио и зато га је похвалио што је ’поступио сналажљиво‘. Затим је Исус додао: „Синови овога света сналажљивије поступају са својим нараштајем него синови светлости“ (Лука 16:8).

Исус није оправдавао поступак овог настојника, нити подстицао на непоштење. Шта је онда желео да каже? Одговор налазимо у подстреку који је дао својим ученицима: „Стеците пријатеље неправедним богатством, да би вас, кад оно нестане, примили у вечна боравишта“ (Лука 16:9). Дакле, важно је бити далековид и мудар. Божје слуге, „синови светлости“, треба мудро да користе материјална средства, имајући на уму вечну будућност.

Само Јехова Бог и његов Син могу некоме допустити да уђе у небеско Краљевство или у Рај на земљи, над којом ће владати то Краљевство. Зато целим срцем треба да негујемо пријатељство с Јеховом и Исусом, тако што ћемо своја материјална средства користити да бисмо подржали Краљевство. На тај начин ће наша вечна будућност бити засигурана и након што злато, сребро и друга блага закажу или нестану.

Исус је надаље истакао да ће они који верно поступају са својим материјалним стварима бити верни и у бризи око значајнијих ствари. „Зато“, рекао је Исус, „ако не поступате верно с неправедним богатством, ко ће вам поверити истинско богатство [све оно што је на земљи повезано с Краљевством]?“ (Лука 16:11).

Исус је својим ученицима указао да ће се од њих много тражити ако желе да буду ’примљени у вечна боравишта‘. Нико не може бити веран Божји слуга, а у исто време и роб неправедности, то јест богатства. Зато је Исус закључио: „Ниједан слуга не може робовати двојици господара, јер или ће једног мрзети, а другог волети, или ће једном бити привржен, а другог презирати. Не можете робовати Богу и богатству“ (Лука 16:9, 13).