12. поглавље
Богаташ у хадесу
АКО хадес заиста није ништа друго него општи гроб умрлих, зашто тада Библија говори о неком богаташу који је у ватри хадеса трпео муке? Не доказује ли то, да је хадес — или барем један његов део — место ватрених мука?
Присталице науке о ватри пакла нарочито радо наводе тај извештај као неоспорни доказ за муке пакла које предстоје злима. Но, тиме они омаловажавају недвосмислене и честе библијске ставке као: ”Која душа згреши, она ће умрети“. (Језек. 18:4, 20) и ”А мртви не знају ништа“. (Проп. 9:5) Ти библијски ставци очигледно не подупиру гледиште, да се ”сироте душе“ муче у неком огњеном паклу.
Оно што Библија учи о стању мртвих, већ је много пута довело многе свештенике хришћанства у тежак положај. Управо Библија, на коју се, наводно, ослањају, супротставља се њиховим наукама. Ипак они се свесно или несвесно осећају присиљеним да своје становиште докажу Библијом, чиме заслепљују сами себе, а и друге. То они често чак намерно чине.
С друге стране, искрени тражитељи истине желе знати шта је заиста тачно. Њима је јасно да ће преварити сами себе, буду ли одбацили неке делове Речи Божје, док би на другим деловима темељили своју веру. Зато они желе знати шта Библија стварно говори о стању мртвих. Да би могли добити потпуну слику, желе знати шта значи присподоба о богаташу који је у хадесу трпео муке и како се то може ускладити са осталим садржајем Библије.
Исус је говорио о неком богаташу и о неком просјаку именом Лазар. Његове речи налазимо у Луци 16:19-31, а гласе:
”Човек неки пак беше богат, који се облаче у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав, и жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов. А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Аврамово; а умрије и богати, и закопаше га.
И у паклу кад беше у мукама подиже очи своје и угледа из далека Аврама и Лазара у наручју његову. И повикавши рече: ”оче Авраме! смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста својега, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену“.’ А Аврам рече: ”синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он теши а ти се мучиш. И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да они који би хтели одовуд к вама прећи не могу, нити они отуда к нама да прелазе“.’ Тада рече: ”Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мојега, јер имам пет браће, нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења“.’ Рече му Аврам: ”они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају“.’ А он рече: ”Не, оче Авраме! Него, ако им дође ко из мртвих покајаће се“.’ А Аврам му рече: ”ако не слушају Мојсија и пророка, да ко и из мртвих устане неће веровати.“
Осмотримо сада шта се говори о богаташу.
Зашто се је он мучио у хадесу? Шта је учинио? Исус није рекао да је богаташ водио развратан живот. Све што је рекао било је, да је богаташ био добро одевен и да је раскошно живео. Да ли би то само по себи био оправдан разлог да га се казни мукама? Он се, додуше, својим понашањем према просјаку Лазару огрешио тешким пропустом. Према Лазару није уопште показивао милосрђе. Но, је ли то био довољан разлог да се између њега и Лазара прави тако велика разлика?
Сетимо се, шта је Исус рекао за Лазара. Да ли је споменуо било шта, што би дало закључивати да би Лазар у обратном случају показао милосрђе? Читамо ли да је био познат што је учинио добра дела за Бога и да је због тога дошао у ”наручје Аврамово“, тј. у Божју милост? О томе Исус није ништа рекао. Лазара је описао само као болесног просјака.
Да ли би, дакле, било мудро закључивати да ће Бог благословити све болесне просјаке приликом њихове смрти, док ће, напротив, богаташи доћи на неко место, где ће бити при свести мучени? Сигурно не. Просјачење није знак да неко ужива Божју милост. Напротив! Библија садржи молбу: ”Сиромаштва ни богатства не дај ми“. (Приче 30:8) Краљ је Давид писао о ондашњем времену: ”И не видјех праведника остављена, ни деце Његове да просе хлеба“. (Пс. 37:25)
Ако бисмо Исусове Речи дословно схватили, морали бисмо стварати још и друге закључке који би ту присподобу учинили веома чудноватом, као на пример, да блажени на небу виде мученике у хадесу и да с њима могу разговарати, да се вода на врху нечијег прста не испари у ватри хадеса и да успркос великим мукама у хадесу једна једина кап воде може мученику донети олакшање.
Да ли је, дакле, разумно узимати те Исусове речи дословно, или их не смемо дословно схватити? Постоји могућност да се осведочимо?
КО ЈЕ ”БОГАТАШ“, А КО ”ЛАЗАР“?
Осмотримо садржину. Коме је Исус говорио? У Луци 16:14 стоји: ”А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и ругаху се“. Будући да је Исус говорио у присуству фарисеја, могли бисмо се питати, да ли се уистину догодило то што је испричао или је навео само неки пример. О начину, на који је Исус поучавао множине, читамо: ”И без приче ништа не говораше им“. (Мат. 13:34) Према томе, извештај о богаташу и Лазару мора бити поређење. То поређење је било очигледно управљено фарисејима. Они су као класа личили богаташу. Нису само љубили новац, него су волели част и славу и ласкајуће називе. Исус је о њима рекао: ”А сва дела своја чине да их виде људи; раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својима. И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама, и да им се клања по улицама, и да их људи зову: рави! рави!“ (Мат. 23:5-7)
Фарисеји су друге људе гледали с висине нарочито царинике, курве и друге, који су били познати као грешници. (Лука 18:11, 12) Кад су се једном службеници, који су били послани да ухвате Исуса, вратили празних руку, јер су били под снажним утиском његове науке, рекли су фарисеји: ”Зар се и ви преваристе? Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја? Него народ овај, који незна закона, проклет је“. (Јов. 7:47-49)
Стога тај, у поређењу споменути сиромах, Лазар, одлучно предочава те једноставне људе које су фарисеји омаловажавали, но, који су се покајали и постали Исусови ученици. Исус је показао да ће ови потцењивали грешници ако се покају доћи у Божју милост, док ће фарисеји и други угледни духовни воће остати, као целина, празних руку. Рекао је: ”Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје. Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете“. (Мат. 21:31, 32)
СМРТ ”БОГАТАША“ И ”ЛАЗАРА“
Шта је значила смрт ”богаташа“ и ”Лазара“? Тиме се није морало безусловно мислити на дословну смрт. У Библији се често смрћу предочава, велика промена стања неког човека. Тако се, на пример, за особе, живот чији се коси с Божјом вољом говори да су ”мртве за преступе и грехе своје“. Али, када као ученици Исуса Христа дођу у Божју милост, каже се за њих да су ”оживели“. (Ефес. 2:1, 5; Колош. 2:13) Такве живе особе могу истовремено, обзиром на грех, бити ”мртве“. Читамо: ”Тако и ви дакле држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашему“. (Рим. 6:11)
Будући да и ”богаташ“ и ”Лазар“ у Исусовој причи имају симболично значење, мора се, логично, и смрт обојице симболично разумети. У ком смислу они, дакле, умиру?
Кључ за одговор на то питање налазимо у речима које је Исус изговорио непосредно пре увода у то поређење: ”Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини“. (Лука 16:18) Изгледа као да та изјава нема ништа заједничко са успоредбом. То ипак није тако.
Израелска нација је на основу мозаитског закона стајала у заветном односу с Богом и зато се за њу могло рећи да је Његова ”жена“. Тако је, на пример, Бог означава према Јеремији 3:14 ”неверном женом“. ”Обратите се, синови одметници, вели Јехова, јер сам ја муж ваш“. Кад је, затим, дошао Исус дана је јеврејима прилика да постану чланови Његове невесте. Зато је Јован Крститељ рекао својим ученицима: ”Ви сами мени сведочите да рекох: ја нисам Христ, него сам послан пред њим. Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу женикову. Ова дакле радост моја испуни се. Онај треба да расте, а ја да се умањујем. (Јован 3:28-30)
Да би постали чланови Христове ”невесте“ морали су Јевреји бити ослобођени закона којим су, сликовито речено били заручени с Богом. Они нису могли без ослобођења закона ступити у браку сличан однос са Христом, јер би тада били криви за браколомство. То потврђују речи из посланице Римљанима 7:1-6:
”Или не знате, браћо (јер говорим онима који знаду закон), ла закон влада над човеком докле је жив? Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њезин умре, раздреши се од закона мужевљега. Зато дакле док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другога. Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другога, онога што уста из мртвих, да плод донесемо Богу ... А сад умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо (Богу) у обновљењу Духа а не у старини слова.“
Иако је смрт Исуса Христа представљала темељ да би Јевреји могли бити ослобођени закона, могли су скрушени међу њима који су постали његовим ученицима још пре његове смрти доћи у Божју милост. Вест коју су Јован Крститељ и Исус Христ објављивали, као и дело које су проводили, омогућило је Јеврејима да постигну Божју милост и дођу у обзир за небеско наследство као чланови Христове невесте. Исус се о томе овако изразио: ”А од времена Јована Крститеља до сад, царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га“. (Мат. 11:12)
Дело, које су проводили Јован Крститељ и Исус Христ, и вест коју су објављивали, донела је симболичном ”богаташу“ и симболичном ”Лазару“ темељиту промену стања. Обе су класе умрле обзиром на њихово раније стање. Покајничка је класа ”Лазара“ дошла у Божју милост док је класа ”богаташа“ навукла на себе Божје негодовање, јер се није кајала. Раније је класа ”Лазара“ чезнула да се насити духовним ”мрвицама“ фарисеја и других јеврејских духовних вођа, но, сада су и задовољене њене духовне потребе истином коју је објављивао Исус. Да је Исус сасвим другачије делио духовну храну, него јеврејске духовне вође, произлази из следећег библијског извештаја: ”И кад сврши Исус речи ове, дивљаше се народ науци Његовој. Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници“. (Мат. 7:28, 29) Стварно је уследила темељита промена. Показало се, да духовни воће Јевреја нису имали ништа, што би могли понудити класи ”Лазара“!
О Духовима године 33. нашег рачунања времена та се промена стања обеју класа употпунила. Стари завет, завет закона, био је тада замењен новим заветом. Сви, који су се покајали и прихватили Исуса, били су тада дефинитивно ослобођени старог завета. Они су за тај завет умрли. Тог дана Духова недвосмислено се показало да су ученици Исуса Христа били уздигнути високо изнад фарисеја и других угледних духовних воћа. Нису јеврејски духовни воће него Исусови ученици примили Божји Дух, који им је омогућио да говоре о ”Божјим величинама“ матерњим језицима људи који су дошли из далека и из сасвим различитих крајева. (Д. ап. 2:5-11) Каквог ли дивног доказа за Божји благослов и признање! Класа ”Лазара“ постала је духовно семе већег Аврама, Јехове, и тиме је доспела у повољно стање, сразмерено с ”наручјем“. (Успореди Јована 1:18)
Непокајнички фарисеји и остали угледни духовни воће умрли су обзиром на њихово пређашње, наизглед повлаштено, стање. Нашли су се у ”хадесу“. Будући да нису показивали кајање, били су као неком ”великом провалијом“ одељени од Исусових верних ученика. Та је ”провалија“ представљала Божју непроменљиву праведну пресуду. О томе читамо у Библији: ”Твоја је судска одлука дубока вода“. (Пс. 36:6, НС)
”БОГАТАШЕВЕ“ МУКЕ
Класа ”богаташа“ нашла се и у мукама. Како? Услед Божјих ватрених вести осуде, које су објављивали Исусови ученици. (Упореди Откр. 14:10)
Чињеница је да је вест, коју су објављивали Исусови ученици мучила духовне воће. Они су на сваки начин покушали прекинути то објављивање. Када су се апостоли Исуса Христа бранили пред највишим јеврејским судом, који се састојао од духовних воћа, ”осећали су се (судије) дубоко повређенима и хтели су их поубијати. (Д. ап. 5:33, НС) Касније је обрамбени говор ученика Степана изазвао код чланова оног суда сличне муке. ”То их је попут ножа заболе у срце и почели су шкргутати зубима“. (Д. ап. 7:54, НС).
Ти су духовни воће желели да Исусови ученици дођу и ”расхладе им језик“. Желели су да класа ”Лазара“ напусти свој повлашћени положај код Бога или ”наручје“ и да даје Божју вест тако да им не би стварала никакве неугодности. Такође су желели да класа ”Лазара“ разводни (ослаби) Божју вест да не би њихових ”петоро браће“, тј. њихови религиозни савезници, дошли на ”место мучења“. Да, они нису желели да услед судских објава њихови помагачи западну у муке.
Али, како је Исус у том свом поређењу навео, не сме ни класа ”богаташа“ нити њени религиозни савезници избећи кобним последицама вести, коју објављује класа ”Лазара“ Апостоли Господа Исуса Христа нису се устручавали говорити неразводњену вест. Нису се устручавали учити у име Исусово. Одговор, који су дали пред највишим јеврејским судом гласио је: ”Више требамо слушати Бога, Владара, него ли људе“. (Д. ап. 5:29, НС)
”Богаташеви“ религиозни савезници могли су избећи те муке да су то хтели. Наиме, имали су ”Мојсија и пророке“, тј. надахнуте свете списе које су написали Мојсије и други пророци старога доба. Та света писма нису нити један једини пут указивала на неко дословно место мука након смрти, али је у њима писало све што је било потребно, да би препознали Исуса као обећаног Месију или Христа. (5. Мојс. 18:15, 18, 19; 1. Пет. 1:10, 11) Дакле, ако би класа ”богаташа“ и њених ”петоро браће“ пазила на ”Мојсија и пророке“, прихватили би Исуса као Месију. Кроз то би они могли достићи Божју наклоност и тако би остали поштеђени од мучних последица Божје судске вести.
ХРИШЋАНСТВО БИ ТО ТРЕБАЛО ЗНАТИ
То би тумачење Исусовог поређења требало бити познато свештеницима хришћанства. Један, на енглеском објављени протестантски библијски коментар (The Interpreter‵s Bible) садржи слично објашњење. У њему се каже да многи тумачи виде у тим Исусовим речима ”сликовит призвук, који предсказује конфликт раног хришћанства и ортодоксног јеврејства. Богаташ и његова браћа предочавају неверне Јевреје. Исус је рекао да ће се они тврдоврати устручавати да се покају, иако Писма јасно сведоче за њега, те је унапред прорекао да чак ни његово ускрсење неће деловати на њих. Зато се оправдано може замислити да су Лука и његови читаоци на такав или сличан начин објашњавали те ставке.“ Примедба за Луку 16 поглавље католичкој Јерусалимској Библији гласи: ”Причање једног примера без било каквог историјског осврта.“
Обзиром на те чињенице могли бисмо с правом питати: ”Зашто свештеници хришћанства не упућују чланове својих цркава да се овде ради о успоредби? Зашто они, који знају да је наука о бесмртности људске душе небиблијска, примењују и даље дословно оно, што је очигледно успоредба? Није ли то непоштено? Не доказују ли они тиме, што намерно крију право стање ствари, да омаловажавају Реч Божју?
Успоредба о богаташу и Лазару садржи за нас важне поуке. Ценимо ли Божју надахнуту Реч? Настојимо ли, као предани ученици Исуса Христа, чврсто се ње држати? Они, који се попут јеврејских фарисеја устручавају то чинити, неће избећи кобним последицама Божје пресуде управљене против њих. Божји лојални слуге никад неће престати објављивати истину и неустрашиво разоткривати религиозне заблудне науке.
Како ти о томе мислиш? Сматраш ли да свака религија садржи нешто добро и да се стога требало престати с тим разоткривањем? Или си пренеражен због хришћанства, јер својим заблудним наукама о стању мртвих криво приказује Бога? Желиш ли да Божје име буде очишћено од срамоте која му је нанета тим заблудним наукама? Желиш ли да се не жали труда да би се ослободило искрене људе ропства религиозних заблуда? Ако да, тада ћеш сматрати веома утешним Божју намеру са мртвима и живима.