Поновно оживљавање Исусових последњих дана на земљи

СЕДМИ је дан јеврејског месеца нисана, година 33. н. е. Замисли да проматраш збивања у римској провинцији Јудеје. Док напушта Јерихон и његово бујно растиње, Исус Христ и његови ученици газе по прашњавом, вијугавом друму. И многи други путници такође путују према Јерусалиму ради годишње прославе Пасхе. Међутим, у мислима Христових ученика постоји још нешто поред овог напорног успињања.

Јевреји једва чекају Месију који им може донети олакшање од римског јарма. Многи верују да је Исус из Назарета тај дуго очекивани Спаситељ. Већ три и по године, он прича о Божјем Краљевству. Лечи болесне и храни гладне. Да, људима он доноси утеху. Али, због Исусових оштрих осуда, религиозне вође се гризу у себи и очајнички желе да он буде убијен. Ипак, он је ту, свестан циља хода сувим друмом, испред својих ученика (Марко 10:32).

Док тамо напред сунце залази иза Маслинске горе, Исус и његови пратиоци стижу до Витаније, села у ком ће провести наредних шест вечери. Ту су њихови вољени пријатељи, Лазар, Марија и Марта, да им пожеле добродошлицу. То вече пружа им окрепљење од врућине с пута и означава почетак Сабата 8. нисана (Јован 12:1, 2).

Девети нисан

Након Сабата, Јерусалим врви од активности. На хиљаде посетилаца већ се сјатило у град ради Пасхе. Али бучно комешање које чујемо јаче је од уобичајеног за ово доба године. Знатижељна мноштва јуре узаним улицама до градских врата. Док се гурају да прођу кроз закрчена врата, какав их призор дочекује! Много усхићених људи креће се низ Маслинску гору друмом из Витфаге (Лука 19:37). Какво је значење свега овог?

Погледај! Исус Назарећанин стиже јашући једно магаре. Људи пред њим простиру огртаче. Други машу тек одсеченим палминим гранама и радосно кличу: „Благословен који долази у име Господње, Краљ Израиљев!“ (Јован 12:12-15).

Како се мноштво приближава Јерусалиму, Исус гледа град и бива дубоко ганут. Почиње да јадикује и слушамо га како прориче да ће овај град бити уништен. Када Исус нешто касније долази у храм, он поучава мноштво и лечи болесне и хроме људе који му прилазе (Матеј 21:14; Лука 19:41-44, 47).

То не пролази неопажено код првосвештеника̂ и књижевника̂. Како су разјарени што виде чудесне ствари које Исус чини, и кликтај мноштва! Пошто не могу да сакрију своје огорчење, фарисеји захтевају: „Учитељу, прекори ученике своје!“ „Ја вам кажем“, одговара Исус, „ако они ућуте, камење ће повикати.“ Пре поласка, Исус опажа трговачке делатности у храму (Лука 19:39, 40; Матеј 21:15, 16; Марко 11:11).

Десети нисан

Исус рано стиже у храм. Јуче није могао а да се не разљути на велику комерцијализацију обожавања свог Оца Јехове Бога. Стога, с великом горљивошћу почиње да избацује напоље оне који у храму продају и купују. Затим преврће столове похлепних мењача новца и клупе оних који продају грлице. „У Писму стоји“, узвикује Исус, „дом мој, дом молитве зваће се, а ви начинисте од њега пећину разбојничку“ (Матеј 21:12, 13).

Првосвештеници, књижевници и народне старешине не могу да поднесу Исусове поступке и јавно поучавање. Како само вапе да га убију! Али, кочи их мноштво јер су људи задивљени Исусовом науком и стално ’иду за њим и слушају га‘ (Лука 19:47, 48). Како се вече примиче, Исус и његови другови уживају у пријатном пешачењу назад до Витаније да би се преко ноћи добро одморили.

Једанаести нисан

Рано је јутро, а Исус и његови ученици већ су на путу преко Маслинске горе до Јерусалима. Како стижу у храм, првосвештеници и старешине народне брзо се супротстављају Исусу. У њиховим мислима још увек је свеж његов поступак у храму против мењача новца и трговаца. Његови непријатељи злобно ишту: „Каквом влашћу ти то чиниш, и ко ти даде ту власт?“ „И ја ћу вама ставити једно питање“, узвраћа Исус. „Ако ми одговорите, казаћу вам каквом влашћу ово чиним. Крштење Јованово откуда би? С неба или од људи?“ Сатерани у ћорсокак, противници резонују: „Ако речемо с неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте? Ако ли речемо од људи, имамо да се бојимо народа, јер сви Јована држе за пророка.“ Збуњени, злобно одговарају: „Не знамо.“ Исус мирно узвраћа: „Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним“ (Матеј 21:23-27).

Исусови непријатељи сада покушавају да га ухвате у замку тако што би рекао нешто за шта га могу ухапсити. „Треба ли“, питају они, „дати порезу цару, или не?“ „Покажите ми новац којим се порез плаћа“, узвраћа Исус. Он пита: „Чији су овај лик и овај натпис?“ „Цареви“, кажу они. Посрамљујући их, Исус јасно да чују сви каже: „Подајте дакле цару царево а божје Богу“ (Матеј 22:15-22).

Пошто је необоривим аргументима ућуткао своје непријатеље, Исус сада пред мноштвом и својим ученицима прелази у противнапад. Почуј како неустрашиво осуђује књижевнике и фарисеје: „Не радите по делима њиховим“, каже он, „јер они говоре, али не раде.“ Одважно објављује низ невоља над њима, идентификујући их као слепе вође и лицемере. „Змије, породи гујини“, каже Исус, „како ћете избећи осуду гехене?“ (Матеј 23:1-33).

Ове оштре објаве не значе да је Исус слеп за добре ствари код других. Касније, он запажа људе који убацују новац у храмске касе. Како је дирљиво што опажа једну сиромашну удовицу како убацује сва своја животна средства — два новчића веома мале вредности! С топлим цењењем, Исус истиче да је она, у ствари, убацила много више од свих који су обилно приложили „од сувишка свога“. У својој нежној саосећајности, Исус дубоко цени било шта што особа може да уради (Лука 21:1-4).

Исус сада задњи пут одлази из храма. Неки његови ученици примећују величанственост храма, како је ’лепим камењем и даровима украшен‘. На њихово изненађење, Исус одговара: „Доћи ће дани у које од свега овога што видите неће остати камен на камену који се неће разметнути“ (Лука 21:5, 6). Док апостоли следе Исуса који излази из крцатог града, питају се шта би то могло да значи.

Мало касније, Исус и његови апостоли седе и уживају у миру и спокојству Маслинске горе. Док посматрају прекрасан призор Јерусалима и храма, Петар, Јаков, Јован и Андрија траже разјашњење Исусовог запањујућег пророчанства. „Кажи нам“, кажу они, „кад ће то бити, и какав ће бити знак твога доласка и свршетка света?“ (Матеј 24:3; Марко 13:3, 4).

Као одговор, Велики Учитељ даје заиста изванредно пророчанство. Он предсказује страшне ратове, земљотресе, несташице хране и пошасти. Исус такође прориче да ће се добра вест о Краљевству проповедати широм земље. „Тад ће“, упозорава он, „бити невоља велика, каква није била од постања света до сад, нити ће икад бити“ (Матеј 24:7, 14, 21; Лука 21:10, 11).

Четворица апостола пажљиво слушају док Исус разматра друге аспекте ’знака свог доласка‘. Он наглашава потребу да ’бдију‘. Зашто? „Јер“, каже, „не знате кад ће доћи господар“ (Матеј 24:42; Марко 13:33, 35, 37).

Ово је за Исуса и његове апостоле незабораван дан. У ствари, то је последњи дан Исусове јавне службе пре његовог хапшења, суђења и погубљења. Пошто постаје касно, крећу назад на кратко путовање преко горе до Витаније.

Дванаести и тринаести нисан

Исус је 12. нисан провео у миру са својим ученицима. Он схвата да религиозне вође очајнички желе да га убију, а не жели да они спрече његову прославу Пасхе наредне вечери (Марко 14:1, 2). Следећег дана, 13. нисана, људи су заокупљени завршним припремама за Пасху. Рано послеподне, Исус шаље Петра и Јована да им припреме Пасху у једној горњој соби у Јерусалиму (Марко 14:12-16; Лука 22:8). Мало пре заласка сунца, Исус и остала десеторица апостола налазе се тамо с њима ради последње прославе Пасхе.

Четрнаести нисан, након заласка сунца

Јерусалим је обавијен благом светлошћу сутона, док се пун месец уздиже над Маслинском гором. У једној великој намештеној соби, Исус и дванаесторица приклањају се постављеном столу. „Много сам желео да ову Пасху једем с вама пре него будем претрпео“, каже он (Лука 22:14, 15). После неког времена, апостоли су изненађени кад виде Исуса како устаје и одлаже свој горњи плашт у страну. Узевши пешкир и лавор воде, почиње да им пере ноге. Каква незаборавна лекција о понизном служењу! (Јован 13:2-15).

Међутим, Исус зна да је један од тих људи — Јуда Искариотски — већ уредио да га изда религиозним вођама. Посве разумљиво, постаје веома узнемирен. „Један између вас издаће ме“, каже он. Апостоли су страшно жалосни због тога (Матеј 26:21, 22). Након прославе Пасхе, Исус каже Јуди: „Што чиниш чини брзо!“ (Јован 13:27).

Када је Јуда отишао, Исус уводи један оброк као помен на своју предстојећу смрт. Узима комад бесквасног хлеба, исказује захвалност у молитви, ломи га и упућује једанаесторицу да се послуже. „Ово је тело моје“, каже, „које се даје за вас. Ово чините за мој спомен.“ Затим узима једну чашу црног вина. Након што је изговорио молитву додаје им чашу, казујући им да пију из ње. Исус додаје: „Ово [је] крв моја, крв новога савеза, која се пролива за многе, ради отпуштања греха“ (Лука 22:19, 20; Матеј 26:26-28).

Током те значајне вечери, Исус поучава своје верне апостоле многим важним поукама, а међу њима је и поука о братској љубави (Јован 13:34, 35). Уверава их да ће примити ’утешитеља‘, свети дух. Он ће у њихов ум повратити све ствари које им је рекао (Јован 14:26). Нешто касније те вечери, мора да су били јако охрабрени чувши Исуса како изговара једну горљиву молитву у њихову корист (Јован, 17. поглавље). Након певања песама хвале, одлазе из горње собе и крећу за Исусом на хладан ваздух поодмакле ноћи.

Прошавши долину Кедрона, Исус и његови апостоли крећу на једно од својих омиљених места, Гетсимански врт (Јован 18:1, 2). Док његови апостоли чекају, Исус се мало удаљава да би се помолио. Његов емотивни стрес је нешто много више него што се може речима изразити, док се искрено моли Богу за помоћ (Лука 22:44). Сама помисао на срамоту која би била нанесена његовом драгом небеском Оцу, ако би он затајио, до крајности је болна.

Исус тек што завршава молитву када Јуда Искариотски стиже с гомилом која носи мачеве, штапове и бакље. „Здраво Рави“, каже му Јуда нежно га пољубивши. То је овим људима знак да га ухапсе. Одједном, Петар потеже свој мач и одсеца уво једном првосвештениковом робу. „Врати мач свој на место његово“, каже Исус док зацељује уво тог човека. „Сви који се за мач маше, од мача ће погинути“ (Матеј 26:47-52).

Све се тако брзо одвија! Исус је ухапшен и свезан. У страху и збуњености, апостоли напуштају свог Господара и беже. Исуса воде Ани, бившем првосвештенику. Затим га воде на суђење Кајафи, садашњем првосвештенику. У раним јутарњим сатима, синедрион лажно оптужује Исуса за богохуљење. Затим, Кајафа даје да се Исус одведе римском гувернеру, Понтију Пилату. Овај шаље Исуса Ироду Антипи, владару Галилеје. Ирод и његови стражари се изругују Исусу. Затим бива послат назад Пилату. Пилат потврђује да је Исус невин. Али јеврејске религиозне вође врше притисак на њега да осуди Исуса на смрт. Након знатног вербалног и физичког малтретирања, Исус бива изведен на Голготу где га немилосрдно прикивају на мученички стуб, и он умире на мучан начин (Марко 14:50-15:39; Лука 23:4-25).

Била би то највећа трагедија у историји да је Исусова смрт значила трајни крај његовог живота. На сву срећу, то није било тако. Дана 16. нисана 33. н. е., његови ученици су били задивљени сазнањем да је подигнут из мртвих. Касније, више од 500 људи могло је да потврди да је Исус поново жив. А 40 дана након његовог ускрсења, једна група верних следбеника видела га је где узлази на небо (Дела апостолска 1:9-11; 1. Коринћанима 15:3-8).

Исусов живот и ти

Како то утиче на тебе — у ствари, на све нас? Па, Исусова служба, смрт и ускрснуће величају Јехову Бога и пресудни су за извршење Његове величанствене намере (Колошанима 1:18-20). Они су за нас од виталног значаја јер тиме нам могу бити опроштени греси на темељу Исусове жртве и, стога, можемо имати лични однос с Јеховом Богом (Јован 14:6; 1. Јованова 2:1, 2).

Они чак утичу и на мртве особе. Исусова смрт отвара пут за њихов повратак у живот, у Божјем обећаном земаљском Рају (Лука 23:39-43; 1. Коринћанима 15:20-22). Уколико желиш да сазнаш нешто више о овим темама, позивамо те да 11. априла 1998. посетиш Меморијал Христове смрти у Дворани Краљевства Јеховиних сведока у твом крају.

[Оквир на 6. страни]

’Пећина разбојничка‘

ИСУС је имао ваљан разлог да похлепним трговцима каже да су Божји храм претворили у „пећину разбојничку“ (Матеј 21:12, 13). Да би платили храмски порез, Јевреји и прозелити из других земаља морали су да замене свој страни новац за прихватљиву валуту. Алфред Едершајм, у својој књизи The Life and Times of Jesus the Messiah, објашњава да су мењачи новца обичавали да отварају своје послове у провинцијама 15. адара, месец дана пре Пасхе. Почевши од 25. адара, кренули би према подручју храма у Јерусалиму да зарађују на огромном приливу Јевреја и прозелита. Дилери су водили уносан посао, наплаћујући таксу за сваку замењену своту новца. Исус је на њих указао као на разбојнике, наводећи да су њихове таксе биле толико претеране да су, у ствари, представљале изнуђивање новца од сиромаха.

Неки нису могли довести своје животиње за жртву. Ко би то и учинио, морао је дати да један надзорник у храму прегледа животињу — уз таксу. Пошто нису желели да ризикују да животиња буде одбијена, након што је доведена са велике удаљености, многи су од покварених дилера у храму куповали животињу коју су „одобрили“ Левити. „Ту су многи сиромашни сељаци били добро одрани“, каже један изучавалац.

Постоји доказ да су првосвештеник Ана и његова фамилија неко време имали лични интерес у храмским трговањима. Рабински записи говоре о „[храмским] базарима синова Аниних“. Приход од мењача новца и од продаје животиња на храмском земљишту био је један од њихових главних извора дохотка. Један изучавалац каже да је Исусова акција у протеривању трговаца „била уперена не само на престиж свештеника̂ већ и на њихове џепове“. Било како било, његови непријатељи су засигурно желели да га уклоне! (Лука 19:45-48).

[Табела на 4. страни]

Последњи дани Исусовог људског живота

Нисан 33. н. е. Догађаји Највећи човек*

Субота Сабат (понедељак, 6. април 1998) 101, одл. 4

16 Недеља Исус ускрснут 128.

* Овде су наведени бројеви који означавају поглавља у књизи Највећи човек који је икада живео. За детаље на темељу Писма о Исусовој завршној служби, види оквир у књизи „Све је Писмо од Бога надахнуто и корисно“, на 290. страни. Ове књиге је издао Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.