Одрицање у Кајафиној кући

Након што је Исус ухапшен у Гетсиманском врту, апостоли су га напустили и у страху побегли. Па ипак, двојица су се вратила. То су били Петар „и један други ученик“, очигледно апостол Јован (Јован 18:15; 19:35; 21:24). Можда су сустигли оне који су водили Исуса Аниној кући. Када је Ана послао Исуса код првосвештеника Кајафе, Петар и Јован су га на одстојању пратили. Вероватно су били растрзани између страха за сопствени живот и бриге шта ће се десити с њиховим Учитељем.

Јован је био познат првосвештенику и зато је могао да уђе у двориште његове куће. Петар је остао напољу све док се Јован није вратио и разговарао са слушкињом која је била вратарка. Тада је и Петру било допуштено да уђе.

Била је хладна ноћ, па је у дворишту била заложена ватра. Петар је седео с осталима да би се угрејао док је чекао „да види шта ће се догодити“ на Исусовом суђењу (Матеј 26:58). На светлости ватре, вратарка која га је пустила да уђе, погледала га је боље. „Зар ниси и ти ученик тог човека?“, упитала га је (Јован 18:17). Није била једина која га је препознала и оптужила да је био с Исусом (Матеј 26:69, 71-73; Марко 14:70).

То је веома узнемирило Петра. Трудио се да никоме не упада у очи и чак се повукао у предворје. Тако је Петар порекао да је био с Исусом, рекавши: „Нити га знам нити разумем шта говориш“ (Марко 14:67, 68). Такође је „почео да се куне и заклиње“. То је значило да је био спреман да положи заклетву и да на себе призове невољу у случају да његове речи нису биле истините (Матеј 26:74).

У међувремену, Исусово суђење се наставило, очигледно у делу Кајафине куће који је био изнад дворишта. Петар и остали који су чекали доле у дворишту могли су да виде сведоке који су долазили и одлазили.

Петар је имао галилејски нагласак, што га је одало да није говорио истину. Надаље, међу присутнима је био и човек чијем је рођаку, Малху, Петар одсекао ухо. Зато је поново оптужен: „Зар те нисам видео у врту с њим?“ Када је то Петар порекао и трећи пут, огласио се петао, као што је било проречено (Јован 13:38; 18:26, 27).

Изгледа да се Исус у том тренутку налазио на балкону који је гледао на двориште. Окренуо се и погледао директно у Петра, што га је сигурно погодило право у срце. Сетио се шта му је Исус рекао само неколико сати раније у горњој соби. Како се Петар осећао када је постао свестан шта је урадио? Изашао је напоље и горко заплакао (Лука 22:61, 62).

Како је то могло да се догоди? Како је Петар, који је био толико уверен у своју духовност и оданост, могао да се одрекне свог Учитеља? Истина је била изврнута, а Исус приказан као злочинац. Када је Петар имао прилику да стане на страну овог невиног човека, он му је окренуо леђа и тако се одрекао онога који је имао „речи вечног живота“ (Јован 6:68).

Петрово тужно искуство показује да и духовна особа верна Богу може бити пољуљана уколико није спремна на изненадна искушења. Нека оно што се догодило Петру служи као упозорење свим Божјим слугама!