Плашт из Торина — Исусово погребно платно?

Плашт из Торина — Исусово погребно платно?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

У Италији је у катедрали Сан Ђовани Батиста, у Торину, од 18. априла до 14. јуна 1998. био изложен плашт, то јест платно, за који се каже да је у њега било умотано тело Исуса Назарећанина након што је умро. Држан је у херметичком, непробојном стакленом сандуку са инертним гасом. Ту се чувао под стабилним климатским условима.

ПОСЕТИОЦИ су кроз три ходника на различитим нивоима пролазили поред овог добро чуваног плашта. Тако су сви могли имати најбољи поглед. Посете су биле ограничене на два минута и строго уз резервације. Емоције су варирале од екстатичне, плачне медитације па до једноставне знатижеље. Наводно било је 2,5 милиона посетилаца.

„Шта за вас значи овај плашт?“ гласило је често постављано питање. За оне који воле да причају о религији, овај догађај је пружио прилику да подробније испитају ту тему и да поново прочитају странице Библије на којима се говори о Исусовом погребу. (Видите оквир на наредној страни.)

Плашт је једно ланено платно димензија 436 са 110 центиметара, на коме се види отисак тела једног човека који је, како се тврди, умро насилном смрћу. Али питање гласи: да ли је овај плашт из Торина баш онај плашт који је употребљен да се умота Исусово тело пре више од 19 векова?

Историјски развој

„Не постоји доказ за неки плашт у првим вековима хришћанске ере“, каже New Catholic Encyclopedia. Године 544. н. е., отисак који наводно није начињен људским рукама појавио се у Едеси, једном месту у данашњој Турској. Говорило се да тај лик представља Исусово лице. Године 944. н. е., тврдило се да је тај лик у Константинопољу. Међутим, већина историчара не верује да је то било оно што је данас познато као плашт из Торина.

У Француској је у 14. веку плашт поседовао Жофроа де Шарни. Године 1453, он је дошао у посед Луја, војводе од Савоје, који га је пребацио у цркву у Шамберију, главном граду Савоје. Одатле га је, 1578, Емануел Филибер пренео у Торино.

Разна мишљења

Године 1988, тадашњи надбискуп Торина, Анастазио Балестреро, дао је да се плашт из Торина прегледа помоћу радиоактивних изотопа да би се одредила његова старост. Тестови, које су урадиле три угледне лабораторије из Швајцарске, Енглеске и Сједињених Држава, открили су да потиче из средњег века, значи из периода давно након смрти Христа. Балестреро је прихватио ту оцену и у једној службеној изјави рекао: „Поверивши процену ових резултата науци, црква потврђује своје поштовање и обожавање ове пречасне иконе Христа, која остаје предмет обожавања верника.“

Садашњи надбискуп, Ђовани Салдарини, изјавио је: „Не можемо рећи да је тај лик, лик Христа скинутог с крста.“ Ипак, он је истовремено утврдио: „Нема сумње да верник у том отиску може видети лик човека описаног у Јеванђељима.“ Док је плашт био изложен, папа Јован Павле II је 24. маја 1998. тај лик назвао „отисак који је оставило измучено тело Распетога“.

Као што се може видети, докази су сасвим очигледно супротни чињеници да је плашт из Торина био Исусово погребно платно. Али шта и да јесте био? Да ли би било исправно да неко ко жели да слуша учења Библије обожава тај плашт?

Погледајте другу од Десет заповести, која према католичком преводу Библије гласи: „Не прави себи лика ни обличја било чега што је горе на небу, или доље на земљи, или у водама под земљом. Не клањај им се нити им служи“ (Излазак 20:4, 5, Стварност). Заиста, прави хришћани узимају к срцу речи апостола Павла: „Ми по вери ходимо, а не по ономе што гледамо“ (2. Коринћанима 5:7; 1. Јованова 5:21).

[Оквир на 24. страни]

Плашт и извештаји из Јеванђеља

Писци Јеванђеља кажу да је Исусово тело, кад га је Јосиф из Ариматеје скинуо са стуба, било умотано у „чисто платно“ (Матеј 27:57-61; Марко 15:42-47; Лука 23:50-56). Апостол Јован додаје: „Дође и Никодим... и донесе око сто литара помешане измирне и алоја. Они дакле узеше тело Исусово, и обавише га завојима, с мирисима, као што је обичај код Јудеја да укопавају“ (Јован 19:39-42).

Јеврејски обичај је био да оперу мртваца и да затим његово тело помажу уљем и мирисима (Матеј 26:12; Дела апостолска 9:37). Ујутро после Сабата, Исусове пријатељице су намеравале да доврше припрему његовог тела, које је већ било положено у гроб. Међутим, кад су дошле са ’мирисима да га помажу‘, Исусово тело више није било у гробу! (Марко 16:1-6; Лука 24:1-3).

Шта је Петар нашао кад је кратко после тога дошавши ушао у гроб? Очевидац Јован је известио: „[Он] уђе у гроб и виде завоје који су били на земљи, а убрус који беше метнут на главу Исусову не беше заједно са завојима, него лежаше савијен одвојено“ (Јован 20:6, 7). Запази да се овде не помиње платно — само завоји и убрус за главу. Пошто Јован конкретно наводи завоје и убрус за главу, зар не би било логично да је навео и платно, то јест плашт, да је он био ту?

Поред тога, размислите о следећем: да је на Исусовом погребном платну био његов отисак, зар се то не би приметило и зар се не би причало о томе? Ипак, осим онога што се налази у Јеванђељима, Библија не говори апсолутно ништа о погребном платну.

Чак ни наводни хришћански писци из трећег и четвртог века, од којих су многи писали о читавом брду такозваних чуда повезаних с многим реликвијама, нису помињали да је постојао неки плашт који је имао Исусов лик. То је тешко разумети, пошто посматрачи из 15. и 16. века, према језуитском изучаваоцу Херберту Турстону, „описују живописно детаљно и сликовито отиске на плашту као да су сасвим сигурно настали прилично скоро“.

[Извор слике на 23. страни]